1. MUSKI POLNI ORGANI
Organa genitalia masculina

2. Spoljasnji polni oragni (organa genitalia
masculina externa )
• Polni ud (penis )
• Mokracna cev (urethra masculina )
• Mosnice ( scrotum )

3. Unutrasnji muski polni organi (organa genitalia
masculina interna )
• Semenik (testis )
• Semeni putevi –pasemenik
(epididymis), semevod
(ductus deferens), briznik
(ductus ejaculatorius)
• Zlezde pridodate semenim
putevima –semena kesica
(vesicula seminalis ),
prostata , bulbo-uretralne
zlezde (glandulae bulbo-
urethrales )

4. SEMENIK (testis )
• Muska polna zlezda u kojoj se stvaraju muske p.
celije , spermatozoidi I muski p. hormoni
• Parni organ
• Ovlnog oblika
• Smesten u mosnicama

5. • Semenik ima izgled bocno spljostenog jajeta
• Ima dve strane – spoljasnju (facies lateralis) , unutrasnja
(facies medialis )
• Dve ivice – prednja (margo anterior ) koja je slobodna , i
zadnju (margo posterior) gde se nalazi ulazno polje
semenika (hilium testis)
• Polovi semenika su – gornji (extremitas superior) koja je
pokrivene glavom pasemenika (caput epididymidis ) , I
donji (extremitas inferior) koji je vezan za dno mosnice

6. • Semenik je belicaste boje
• Parenhim testisa je izdeljen na reznjice semenika (lobuli
testis) kojih ima od 250 do 300. Unutar svakog reznjica
postoji nekoliko semenih cestica koji se medjusobno
spajaju I tako nastaju kanalici koji grade sistem semenih
puteva (rete testis )

7. Semeni putevi – Pasemenik (epididymis )
• Parni organ
• Zavijen, duguljast, na zadnjoj
ivici i gornjem polu testisa. Dug
je 4 – 6 m, promera 0,3mm, a
na repu se nastavlja u semevod
• Glava pasemnika je spojena sa
testisom
• Pasemički kanali (ductus
epididymidis) ispunjeni su
spermatozoidima.

9. Semeni putevi – Semevod (ductus deferens )
• Semevod (ductus deferens) je kanal dužine 60cm, promera 0,5mm,
i deo je semenih puteva. Ide od repa pasemnika kroz preponski
kanal i malu karlicu do baze prostate, gde se spaja sa izvodnim
kanalom semene kesice u briznik svoje strane.
•

10. Semeni putevi – Briznik ( ductus ejaculatorius)
1. Parni kanali, dužine do 2,5cm,
koji nastaju spajanjem donjeg
dela semevoda i izvodnog
kanala semene kesice. Kanal
se otvara sa obe strane ušća
prostatične mešinice.

11. Zlezde pridodate semenim putevima – Semena
kesica ( vesicula seminalis )
• Parna izduzena zlezda
• Zlezde ciji sekret razređuje
spermu, a nalaze se sa
bočne strane oba
semevoda.

12. Zlezde pridodate semenim ptevima – Prostata
• Prostata je žlezda koja se nalazi
samo kod muškaraca. Nalazi se
direktno ispod mokraćne
bešike (u kojoj se skuplja urin).
Ova žlezda okružuje mokraćni
kanal (uretra) koji sprovodi
urin iz mokraćne bešike u
spoljašnju sredinu kroz penis.
Glavna uloga prostate je da
stvara sekret, jednu od glavnih
komponenti sperme koja se
izbacuje u ejakulaciji. Prostata
je veličine kestena kod zdravog
muškarca.

13. Bolest prostate
• Benigna hiperplazija prostate
(BPH) je učestalo oboljenje kod
starijih muškaraca. Rizična
grupa su odrasli muškarci iznad
45 godina života kod kojih se
javljaju simptomi donjeg
urinarnog trakta (LUTS).
Učestalost BPH raste sa
godinama, dostižući
maksimum u osmoj deceniji
života.1

14. • BPH se javlja kada se povećava broj ćelija prostate, što dovodi do
uvećanja žlezde. Umereno uvećana prostata je otprilike veličine
šljive, ali u vrlo ozbiljnim slučajevima može dostići veličinu
grejpfruta. Uvećanje veličine prostate izaziva pritisak na deo uretre
koji okružuje, što dovodi do urinarnih simptoma.
• BPH nije direktan uzrok nastanka raka prostate, ali može biti uzrok
komplikacija ukoliko se ne leči na odgovarajući način

16. • Uvećanje prostate se javlja zbog
dejstva muškog polnog hormona
dihidrotestosterona (DHT)
• Testosteron se metaboliše u mnogo
potentniji androgen DHT, uz pomoć
dva podtipa enzima 5-alfa reduktaze
(5AR), podtip I (5AR1) i podtip II
(5AR2)
• DHT je primarni androgen,
odgovoran za rast i razvoj prostate.

17. Pregled prostate :
Tokom ovog ispitivanja, lekar preko rektuma pregleda prostatu.
Navedeni postupak nije bolan, iako može biti pomalo neugodan.
Mnogi muškarci smatraju da je postupak izvođenja DRE neprijatan -
jednostavan postupak koji se redovno obavlja

18. Spoljasnji muski p. organa – Polni ud ( penis )
• Neparan organ, valjkastog, manje ili više izduženog oblika, kojim se obavlja
kopulacija.
• Cine ga tri dela - Koren (radix penis), njegov zadnji deo, skriven i pričvršćen za
donje grane preponskih i sedalnih kostiju. Ovaj deo je nepokretan (pars fixa)
• Telo (corpus penis), njegov prednji deo, koji slobodan visi ispred simfize, između
skrotuma u središnjoj liniji (pars libera seu pars pendula). Gornja strana penisa ili
poleđina (dorsum penis) spojena je bočnim ivicama uda sa donjom ili uretralnom
stranom (facies urethralis).
• Glavić uda (glans penis), koji je okružen plitkom brazdom (collum glandis) a na
vrhu je spoljni otvor uretre – završni deo mokraćne cevi.

19. • Penis grade kavernozna tela
(šupljikava, erektilana) i njihov
fibrozni omotač. Dva gornja
kavernozna tela (corpus
cavernosum penis) spojena su
duž središnje linije u
jednostavno kavernozno telo, a
sa donje strane je neparno
spongiozno telo, u kome je
uretra.

20. • Kavernozno telo gradi
kavernozno (erektilno) tkivo i
fibrozni omotač. Kavernozno
tkivo je građeno od mišićno –
elastičnih pregrada koje
stvaraju skeletnu građu i imaju
izgled sunđera (cavernae
corporum cavernosum).
Kaverne su povezane i krv
slobodno struji kroz tkivo

21. • Spongiozno telo penisa (corpus spongiosum penis) je valjkasto
kavernozno tkivo sa proširenjem na oba kraja, gde zadnji kraj je
zadebljan i zove se glavica (bulbus penis). Građa je slična građi
kavernoznog tela.
• Fibrozni omotač uda čine duboka facija koja oblaže kavernozno i
spongiozno telo i površna facija koja je tanka i prilagođena promeni
veličine penisa.
• Kožni omotač penisa čini tanka koža, koja oko zanje ivice glansa
penisa stvara kožnu duplikaturu, „navlaka glavića“ (preputium), a sa
donje strane se formira uzica (frenulum praeputii). Ako se otvor
kožne duplikature, prepucijum, suzi nastaje fimoza, urođena ili
stečena. Hirurškim putem se vrši proširenje prepucijalnog otvora, a
potpuno opsecanje kožice naziva se obrezivanje (circumcisio).

22. Spoljasnji muski p. organi - Uretra (urethra
masculina)
• Mokraćna cev koja od bešike
ide do glansa penisa, sa svojim
unutrašnjim i spoljašnjim
otvorom i dužinom oko 15 cm
služi kao izvodni mokraćni
kanal i kao semeni put. Deli se
na prostatični deo, opnasti i
spongiozni deo, u zavisnosti
kroz koji organ prolazi.

23. Spoljasnji muski p. organi - Mošnice (scrotum)
• Kožno – mišićna kesa između bedara u
kojoj su smešteni testisi, koja na središnjoj
liniji ima kožni šav mošnica (raphe scroti),
jače pigmentisani deo, koji u unutrašnjem
delu se nastavlja sa pregradom skrotuma,
koja deli šupljinu mošnica na dva dela. U
subkutanom delu mošnica nalaze se
glatke niti (tunica dartos scroti) koja
reaguje na spoljačnje temperaturne
promene ili na emocionalne draži i tako se
skuplja ili širi, dižući ili spuštajući testise.
Ovo je važno zbog spermatogeneze jer
temperatura u mošnicama mora da bude
za nekoliko stepeni niža od telesne
temperature.

24. Spermatogeneza
• Spermatogeneza se vrši u semenim kanalićima muških polnih žlezda (testisa).
Započinje na stupnju embriona, nastavlja se neposredno pre puberteta i traje
tokom čitavog života muškarca. Nasuprot oogenezi , koja kod žene traje 10-50
godina, spermatogeneza je relativno brz proces koji traje 60-65 dana.
• Odvija se kroz tri faze :
• razmnožavanje (proliferacija),
• rast i
• sazrevanje.

25. • Faza razmnožavanja
• U ovoj fazi iz prvobitnih klicinih (germinativnih) ćelija mitotičkim deobama se
obrazuju ćelije nazvane spermatogonije . Pošto su germinativne ćelije imale
diploidan broj hromozoma - 2n onda i spermatogonije imaju diploidan broj
hromozoma. U semenim kanalićima muškarca nalaze se dve vrste ćelija
Sertolijeve ćelije i spermatogonije.
• U vreme puberteta među spermatogonijama se mogu razlikovati dva tipa :Jedan
tip produžava da se deli i predstavlja izvor spermatozoida tokom čitavog života.
Drugi tip prestaje da se deli i ulazi u naredne faze – fazu rasta i sazrevanja dajući
spermatozoide.

26. • Faza rasta
• U pubertetu spermatogonija, koja je
prošla kroz oko 30 mitoza, ulazi u
narednu fazu. Spermatogonije u ovoj
fazi uvećavaju svoju zapreminu
(rastu) i diferenciraju se u primarne
spermatocite. Broj hromozoma se u
primarnim spermatocitama ne menja
(diploidan ), ali se zato menja količina
DNK. U toku faze rasta vrši se
replikacija DNK (udvajanje) tako da
primarne spermatocite imaju duplo
veću količinu DNK u odnosu na
spermatogonije.
• Faza sazrevanja
• Sazrevanje se vrši kroz mejozu I i II.
Mejoza I je redukciona deoba u kojoj se
diploidna ćelija podeli na dve ćelije sa
haploidnim brojem hromozoma. U mejozi
II, koja je ustvari mitoza, se svaka od te
dve haploidne ćelije podeli na još po dve.
Primarna spermatocita se deli mejozom I
pri čemu nastaju dve sekundarne
spermatocite sa haploidnim brojem
hromozoma. Sekundarne spermatocite se
zatim dele mejozom II i nastaju
spermatide(imaju haploidan broj
hromozoma). Znači, od jedne diploidne
primarne spermatocite mejozom I i II
nastaju četiri haploidne spermatide

27. Spermiogeneza
Spermatida, iako haploidna, još uvek nije
spermatozoid i da bi to postala ona mora
da prođe kroz fazu spermiogeneze. U toj
fazi spermatida se preobražava u
spermatozoid doživljavajući sledeće
promene :
• 1. obrazovanje biča (repa)
• 2. formiranje akrozoma od Goldžijevog
kompleksa; u akrozomu se sintetišu
enzimi koji će pri oplođenju razložiti
omotače jajne ćelije
• 3. odbacivanje najvećeg dela citoplazme
da bi se ćelijska masa spermatozoida
smanjila i time omogućila njegova dobra
pokretljivost
• 4. kondezacija hromatina da bi se i jedro
maksimalno smanjilo.Ovako diferencirani
spermatozoidi se odlažu u epididimisu
(pasemeniku) i još uvek su nesposobni da
oplode jajnu ćeliju. Krajnje dozrevanje
spermatozoida vrši se u :epididimisu, gde
postaju pokretni i dobijaju zaštitni omotač
s kojim nisu sposobni za oplođenja
reproduktivnim kanalima ženke (kod žene
su to materica i jajovod) gde se zaštitni
omotač uklanja procesom koji se naziva
kapacitacija (maturacija –sazrevanje).

29. Građa zrelog spermatozoida
• U građi spermatozoida se ogleda jasna usaglašenost između oblika i funkcije.
Spermatozoid pliva u pravcu jajne ćelije pa mu je oblik tome prilagođen. U
polnim odvodima žene spermatozoidi preživljavaju 48 sati, najviše tri dana.
• Sastoji se iz :1. glave – ona se sastoji iz jedra i akrozoma. 2. vrata u kome su
smeštena dva centriola ( pošto je jajna ćelija bez centriola, onda se prva deoba
posle oplođenja dešava zahvaljujući centriolama spermatozoida koje obrazuju
deobno vreteno )3. središnjeg dela u kome su mitohondrije (u njima se proizvodi
energija u obliku ATP-a neophodna za kretanje spermatozoida ) 4. biča
(repa)kojim se spermatozoid kreće .

31. Muški pubertet
• Kada će se javiti zavisi od nasleđa, ishrane i zdravstvenog stanja, mada se,
u proseku, u najburnije doba života ulazi sa 12 godina
• Pubertetski razvoj kod većine ima određeni redosled. Vidljiv nagli rast dečaka
znači da je u pubertetu već godinu dana. Rast se obično završava sa 18 godina, a
ukoliko je pubertet počeo kasnije, onda sa 23 ili 24 .

32. • pojacan rast tela, posebno u visinu
• povecanje polnog organa, što podrazumeva rast penisa i testisa.
• pojacana dlakavost po telu, posebno u podrucju polnog organa, pazuha i
lica.
• promena glasa - mutiranje
• pojacano znojenje
• pojave bubuljica - akni
• dolazi do pojave "mokrih snova ,,
• Emotivno sazrevanje kroz koje prolaze tokom puberteta je razdoblje puno
naglih promena raspoloženja, nedoumica, sumnji.

34. • Andrijana Maksimovic I3