Vlasnička struktura

1. Organizaciona struktura energetskih
preduzeća
 Organizaciona struktura ima poseban značaj i uticaj na samu
politiku formiranja cene električne energije
 na koji način pojedine zemlje kroz organizaciju
elektroprivrednih preduzeća pokušavaju da izvuku
maksimalnu korist iz funkcionisanja elektroenergetskog
sistema;
 kakvi su sve komercijalni (tržišni) odnosi zastupljeni između
elektroprivrednih segmenata i kako su oni regulisani
 prednosti i nedostatke različitih organizacionih struktura

2. Organizaciona struktura
 Pod organizacionom strukturom podrazumevaju se institucije i
veze koje postoje između delova u vertikalnom (segmenti,
funkcije) i horizontalnom smislu (preduzeća).
 Organizaciona struktura elektroprivrede rezultat je delovanja
velikog broja tehnoloških, tehničkih, ekonomskih i političkih
faktora u jednom dugom roku
 Visok stepen vertikalne i horizontalne integrisanosti je
dugoročna karakteristika elektroprivrede
 Takav stav i pristup elektroprivredi je u najvećoj meri posledica
postojanja ekonomije obima i ušteda koje po tom osnovu
nastaju ukoliko postoji jedinstveno preduzeće, zatim složenosti
procesa planiranja, razvoja i upravljanja sistemom, kao i
činjenici da je mnogo lakše komercijalne veze između
preduzeća zameniti internim rukovođenjem

3. Modeli organizacione strukture
 model vertikalno i horizontalno integrisanog monopola
 Poslovanje ovih preduzeća strogo je regulisano, pogotovo u delu cena, tarifa i
investicione izgradnje, i ne postoje komercijalni odnosi između pojedinih
elektroprivrednih segmenata
 kooperativni model – model jednog kupca
 karakteriše postojanje većeg broja proizvođača električne energije koji moraju,
na osnovu ugovornog odnosa, svoju energiju prodati jedinom kupcu
 Ovako postavljen model dozvoljava u izvesnoj meri ograničenu
konkurenciju, koja se pre svega ogleda u sledećem:

konkurencija proizvodnih kompanija prilikom izgradnje novih kapaciteta;

inicijativa za smanjenje troškova je uvedena na taj način što se priznaju
standardizovani troškovi a ne aktuelni koje preduzeća ostvaruju;

postoji sloboda da veliki industrijski potrošači i distributivne kompanije same
biraju snabdevača električnom energijom i to putem zaključivanja
dugoročnih ugovora.
 tržišni model
 slobodan pristup po nediskriminatornim uslovima prenosnoj i distributivnoj mreži;
 prevencija da dominantan proizvođač električne energije ne formira cene na
način koji ne odgovara u punoj meri samim troškovima proizvodnje;
 ukidanje monopolskih prava na snabdevanje određenih grupa potrošača;
 dispečing na bazi cenovnih ponuda proizvođača umesto na osnovu marginalnih
troškova proizvodnje;

4. Faktori koji utiču na stepen vertikalne i horizontalne integracija
 Vertikalna integracija nastaje po osnovu svojine ili ugovora
 Vertikalna integrisanost je svojstvo elektroprivrede od samih njenih početaka
 veza između proizvodnje i prenosa, ili se tome pridodaje i distributivna funkcija
 Veza između proizvodnje i prenosne mreže
 zajedničko vlasništvo nad ove dve funkcije omogućava minimizaciju troškova
 vertikalno integrisana proizvodnja i prenos uprošćuju komercijalnu vezu između
investicionih ulaganja u proizvodne kapacitete i povraćaja tih sredstava od
strane potrošača
 Pitanje minimizacije troškova u uslovima zajedničkog funkcionisanja ova dva
sistema se svodi na pitanje lokacije proizvodnih kapaciteta
 tri glavna modela za planiranje izgradnje elektroenergetskog
sistema:
 model vertikalne integracije;
 kooperativni model, u kome su prenosne organizacije te koje koordiniraju izgradnju
novih kapaciteta;
 tržišni model, u kome prenosne organizacije teže da ostvare simultanu optimizaciju
proizvodnih i prenosnih troškova putem cenovnih signala.

5. Faktori koji utiču na stepen vertikalne i horizontalne
integracija

Veza između proizvodnje i distribucije
 pojednostavljenje i osiguranje povraćaja uloženih
sredstava u proizvodne kapacitete
 investiciono planiranje
 postupci u slučaju hitnih intervencija vezanih za
snabdevanje potrošača
 Proizvodna i distributivna delatnost su najčešće
razdvojene
 Transparentnost
 Pritisak na smanjenje distributivnih troškova
 Pritisak na smanjenje proizvodnih troškova
 Postojanje prirodnog monopola u delu distributivne
funkcije, što nije slučaj sa proizvodnom.

6. Horizontalna integracija
 Pod horizontalnom integracijom
podrazumevamo povezanost
preduzeća u okviru iste funkcije
 Planiranje izgradnje novih kapaciteta
 Ekonomija obima

ekonomija obima kod pojedinačnih elektrana

marginalna rezerva

Faktor iskorišćenja snage

koordinacija održavanja

7. Restruktuiranje
 određene promene u načinu organizovanja kao i u
vlasničkoj strukturi
 Vertikalna dezintegracija je bila neophodna kako bi se
razdvojile delatnosti kod kojih je moguće uvesti tržište i
konkurenciju od onih kod kojih je prisutan prirodni
monopol
 Kao posledica ovakvih intencija da se uvede konkurencija
među proizvođače električne energije na jedinstvenom
evropskom području, došlo je do ubrzanja procesa
horizontalne integracije
 Sastavni deo procesa restruktuiranja je i stvaranje
pretpostavki za međunarodnu razmenu električne energije
 dva glavna razloga za poslovanje unutar interkoneksionog
sistema: potreba za manjim ulaganjima u izgradnju novih
elektrana, i smanjenje operativnih troškova

8. VLASNIČKA STRUKTURA
 Oblici svojinske strukture koji su bili dominantni i
najvećem broju zemalja nakon Drugog svetskog
rata, su se drastično modifikovali kako bi se
prilagodili novim promenama na tržištu i političkim
inicijativama preuzetim od strane pojedinih država
 U zavisnosti od stepena dostignutog razvoja
eletroenergetskog sistema, struktura
elektroprivrednih preduzeća kao i oblici vlasništva
nad njima su evuluirali od privatnog ka javnom, da
bi u poslednjih nekoliko godina ponovo bio
zastupljen trend povratka svojine nad
elektroprivrednim preduzećima u privatne ruke
 U elektroprivredi je veoma teško napraviti precizna
razgraničenja po osnovu tipova vlasništva - javlja
se unakrsno vlasništvo

9. Oblici svojine
 U zavisnosti od strukture vlasništva i
oblika svojine nad elektroprivrednom
delatnošću, zemlje možemo klasifikovati
u tri grupe:
 Prvu grupu čine zemlje u kojima je
dominantno državno vlasništvo
 Drugu grupu čine zemlje sa mešovitim
vlasništvom
 U treću grupu spadaju zemlje u kojima
dominira privatni kapital

10. Državno naspram privatnog vlasništva
 Izbor između ove dve alternative prevashodno zavisi
od stanja i razvoja ove industrije
 Koji su to uslovi neophodni da bi privatni investitori
bili zainteresovani i spremni da ulože svoj kapital u
ovu oblast
 Slučaj sa Britanskom industrijom uglja u međuratnom
periodu
 Pored određenih prednosti koje nudi državno
vlasništvo nad elektroprivredom, postoje i određeni
negativni efekti koji se pre svega manifestuju u
rastućoj neefikasnosti u delu investicione izgradnje,
proizvodnih troškova, cenama kao i u broju
zaposlenih

11. Koorporativni model
 Korporatizacija je zamišljena kao način povećanja efikasnosti
poslovanja u proizvodnji električne energije bez prethodnog transfera
sredstava ili celog preduzeća u privatan sektor
 On omogućava upravljačkoj strukturi preduzeća da posluje na
principima na kojima posluju i privatne firme, daje im slobodu inicijative i
mogućnost ostvarivanja finansijskih ciljeva
 Mere koje najčešće ovakva orijentacija podrazumeva su sledeće:
 razdvajanje elektroprivrednih funkcija, pogotovu proizvodne od prenosne i
distributivne u kojima postoji prirodni monopol
 podsticanje konkurencije u proizvodnom delu njenom dezintegracijom na
više proizvodnih kompanija
 uvođenje spot tržišta na kome će konkurisati različiti proizvođači električne
energije
 dozvola privatnim investitorima da ulažu u nove kapacitete
 novi sporazumi bi trebali da dozvole slobodan pristup prenosnoj mreži

12. Privatizacija
 Dva osnovna razloga :
 Povećanje efikasnosti
 Budžetska ograničenja i velika zaduženost
 Proces privatizacije nailazi i na značajne političke i
institucionalne prepreke:
 ekonomski nacionalizam i želja da se u što većoj meri kontroliše
industrija postojanje različitih oblika subsidarija, pogotovu kroz
cene pojedinim kategorijama potrošača;
 suprostavljanje od strane upravljačkih struktura u državnim
preduzećima kao i sindikalnih organizacija
 zabrinutost zbog mogućih negativnih posledica na pouzdanost
snabdevanja kao i na ukupnu energetsku politiku u kontekstu
opredeljenja za pogonska goriva.
 u pojedinim slučajevima to je nedostatak odgovarajuće zakonske
osnove za sprovođenje ovog procesa

13. Modeli privatizacije
 U praksi su se izdvojila četiri osnovna modela
privatizacije:
 Prvi model podrazumeva privatizaciju vertikalno integrisanog
monopola
 Drugi model podrazumeva da se delimično ili u potpunosti
ograničava pravo postojećih subjekata nad raspolaganjem
novh proizvodnih kapaciteta
 Treći model predstavlja razradu drugog modela i
podrazumeva uvođenje prava na slobodan pristup prenosnoj
i/ili distributivnoj mreži
 Četvrti model podrazumeva vertikalnu dezintegraciju i
uvođenje konkurencije u proizvodnju i prodaju