1. Značaj vode za život biljaka

2. Kako biljka prima vodu?
• Biljke koje žive u vodenoj sredini primaju vodu
celom svojom površinom.
• Kod kopnenih biljaka obično je samo koren u
dodiru sa vodom, pa je tokom evolucije postao
posebno prilagodjen za obavljanje te funkcije.
• PITANJE:
1) Zašto je koren, ponekad,
razvijeniji od nadzemnog
dela biljke ?

3. Kretanje vode iz zemljišta u korenske dlačice odvija se
na osnovu osmoze, tj. difuzije kroz polupropustljive
biološke membrane:
• PITANJE: Šta predstavljaju A, B, C, D i E na
crtežu korenske dlačice ?

4. Šta je sila usisavanja ?
• To je sila kojom biljna ćelija upija vodu (iz
podloge ili druge žive ćelije)
• Jednaka je razlici izmedju osmotskog pritiska
ćelijskog soka (OP) u vakuoli i zidnog pritiska
(ZP) (ili turgorovog pritiska ):
S = OP - ZP
• Turgorov pritisak (TP) je pritisak ćelijskog
sadržaja na zid, a zidni pritisak (ZP) je pritisak
zida na ćelijski sadržaj
• Pritisak zida jednak je po veličini turgorovom
pritisku, ali je suprotnog smera

5. Kako se voda kreće od korenske
dlačice do ksilema?
• Kretanje vode od korenske dlake do
centralnog cilindra izazvano je većom
silom usisavanja ćelija unutrašnjih tkiva
korena od one u perifernim ćelijama
(korenskim dlačicama).
• PITANJE: Koliko a) ima vode i b) koliki je
osmotski pritisak u vakuolama unutrašnjih
ćelija u odnosu na vakuole korenskih
dlačica ?

6. Poprečni presek mladog korena

7. Kako se voda kreće od korenske
dlačice do ksilema?

8. Kako se voda kreće od korenske
dlačice do ksilema?

9. Šta je korenov pritisak?
• To je sila koja vodu potiskuje naviše iz
parenhima korena u ksilem
• Dokazi postojanja korenovog pritiska je pojava
kapi tečnosti na:
- preseku stabla odmah iznad korena
(eksudacija),
- na presečenim granama vinove loze (plač ili
suzenje) i
- po obodu listova kod mladih zeljastih biljaka
(gutacija)

10. • Šta je korenov pritisak?

11. Šta je korenov pritisak ?
• Problem : ksilemski elementi, traheje i traheide,
kao mrtve ćelije bez vakuole nemaju silu
usisavanja !!! Kako onda upijaju vodu iz živih
ćelija korena ?
• Rešenje : Smatra se da žive parenhimske ćelije
korena aktivnim transportom prenose jone u
unutrašnjost ksilemskih sudova pa rastvor u
sudovima postaje koncentrovaniji od ćelijskog
soka u vakuolama parenhimskih ćelija. Ta
razlika omogućuje da voda osmotskim putem
prelazi iz parenhima u ksilemske sudove
korena i penje se u njima !!!

12. Dalje kretanje vode
kroz ksilemske
elemente
stabla u listove ?
Na taj tok vode
uglavnom utiče sila
koja se razvija
usled transpiracije !

13. Transpiracija
To je pojava odavanja vode
u obliku vodene pare
u atmosferu preko
nadzemnih delova biljke
• Intenzitet transpiracije
se meri količinom vode
odate sa jedinice površine
lista u jedinici vremena
(grami vode / dm2 / sat)
• Vrste transpiracije:
1) kroz kutikulu lista
2) kroz otvore na stablu - lenticele
3) kroz stome - može se delimično
regulisati

14. Gradja stominog aparata

15. Gradja stominog aparata
Stome su intercelulari u listovima biljaka
• Stomin aparat čine:
1. Ćelije zatvaračice pasuljastog oblika sa tankim
spoljašnjim i debelim unutrašnjim zidovima
2. Ćelije pomoćnice (susedne ćelije sa kojima se dodiruju
zatvaračice svojim tankim zidovima)
3. Intercelular ispod zatvaračica - stomina komora
•
•
•
Otvaranje i zatvaranje stoma reguliše se promenom
turgorovog pritiska u zatvaračicama i pomoćnicama
Na svetlosti zatvaračice uzimaju jone kalijuma iz
okolnih pomoćnica što ima za posledicu porast njihove
sile usisavanja i otvaranje stoma
Kod većine biljaka stome su noću zatvorene

16. Stome

17. •
1.
3.
4.
6.
Uticaji spoljašnje sredine na intenzitet
transpiracije :
Svetlost
2. Količina vode u biljci
Zasićenost vazduha vodenom parom
Temperatura vazduha 5. Brzina vetra
Koncentracija CO2 u biljci
• Značaj transpiracije:
- ona deluje kao pumpa koja omogućava da se
protok vode neprekidno odvija od korena do
lista
- biljka se hladi isparavanjem vode kroz stome

18. PITANJA
1. Koji biljni organi sadrže najviše vode, a
koji najmanje ?
2. Šta omogućava kretanje vode iz
zemljišta u koren ?
3. Šta su to gutacija i eksudacija ? Na koju
pojavu ukazuju ?
4. Kakve oblike transpiracije poznaješ ?
5. Šta utiče na intenzitet transpiracije ?
6. Kakav značaj ima transpiracija za biljku ?

19. Provera znanja
1. Šta su stome ?
2. Kako se reguliše otvaranje i zatvaranje stoma ?
3. Kojim veličinama može da se okarakteriše sila
transpiracije ?
4. Kakav je značaj transpiracije za biljku ?

20. 1. Intenzitet transpiracije, produktivnost transpiracije,
koeficijent transpiracije.
2. Promenom turgorovog pritiska u ćelijama zatvaračicama
i ćelijama pomoćnicama.
3. Crpka koja omogućava da se protok vode od korena do
lista neprekidno odvija i voda iz korena izvuče kroz
mrtve ksilemske elemente sve do listova. Biljka se
hladi isparavanjem vode kroz stome.
4. Intercelulari u listovima biljaka.

21. 5. Kako nastaje korenov pritisak ?
6. Šta su eksudacija i gutacija ?
7. Na osnovu čega se voda kreće iz zemljišta u
korenske dlačice ?
8. Šta omogućava kretanje vode od korenske
dlake kroz ćelije tkiva korena do ksilemskih
elemenata korena ?
9. Od čega zavisi otvaranje i zatvaranje stoma ?

22. 1. Kapljice tečnosti na preseku stabla odmah iznad
korena. Izlučivanje vode u kapima sa oboda
listova
2. Tako što parenhimske ćelije korena prenose jone
do ksilemskih elemenata korena protiv gradijenta
koncentracije.
3. Rastuća sila usisavanja.
4. Na osnovu osmoze tj. difuzije kroz polupropustljive
biološke membrane.
5. Od svetlosti, količine vode u biljci, od temperature,
koncentracije ugljen-dioksida i drugih faktora
spoljašnje sredine.

23. Fotosinteza
• Fotosinteza je proces u kojem biljke
sintetišu organska jedinjenja (hranu) iz
neorganskih jedinjenja (ugljen-dioksida i
vode) pomoću Sunčeve energije !
• Opšta jednačina fotosinteze :
svetlost
6CO2 + 6H2O
C6H12O6 + 6O2
hlorofil
Glukoza

24. Fotosinteza
• Fotosinteza je proces u kojem biljke
sintetišu organska jedinjenja (hranu) iz
neorganskih jedinjenja (ugljen-dioksida i
vode) pomoću Sunčeve energije !
• Opšta jednačina fotosinteze :
svetlost
6CO2 + 6H2O
C6H12O6 + 6O2
hlorofil
Glukoza

25. Fotosintetički pigmenti
• Apsorbuju odredjene talasne dužine
vidljivog dela spektra izmedju 380nm i
760nm !
• Tri grupe pigmenata: 1) hlorofili
2) karotenoidi
3) fikobilini

26. Molekul hlorofila
• Hlorofil je složen molekul
građen od porfirinskog
prstena sa atomom Mg u
centru i alkohola metanola
i fitola koji su vezani za
prsten estarskim vezama
• Svi fotosintetičari imaju
hlorofil a
• Biljke imaju hlorofil a i
hlorofil b
• Karotenoidi (karoteni i
ksantofili) su pomoćni
pigmenti u fotosintezi
• Fikobilini se nalaze kod
prokariota

27. Fotosintetički pigmenti
1. Hlorofili imaju dve zone apsorpcije: u
plavom i crvenom delu spektra. Zelenu
svetlost ne apsorbuju već je propuštaju
i zato su zelene boje!
2. Karotenoidi apsorbuju svetlost u
ljubičastom i plavom delu spektra
3. Fikobilini apsorbuju zelenu, žutu i
narandžastu svetlost

28. Hloroplasti
• Organele u kojima su smešteni fotosintetički
pigmenti
• Kod različitih vrsta se razlikuju po obliku, veličini i
broju
• Njihova građa je otkrivena tek upotrebom
elektronskog mikroskopa

29. Svetla faza fotosinteze
• Odigrava se u
tilakoidima hloroplasta
• Vrši pretvaranje
svetlosne u hemijsku
energiju ATP-a
• Svetla faza obuhvata:
- oksidaciju vode do O2 koji se
oslobađa iz biljke,
- redukciju NADP u NADPH2
(2H potiču iz vode!),
- fosforilaciju ADP u ATP
( ADP + P + hem.E = ATP )

30. Tamna faza fotosinteze (Kalvinov ciklus)
•
Suština: od CO2, koji ulazi
u ćelije lista preko stoma,
obrazuju se šećeri fruktoza i
saharoza, a zatim i polisaharid
skrob uz pomoć ATP i
NADPH2 koji su nastali u
svetloj fazi fotosinteze
•
Tri ključna procesa:
1.
Karboksilacija - vezivanje
CO2 za ribulozu-1,5-bifosfat
Redukcija 3-fosfo-glicerinske
kiseline uz pomoć ATP i
NADPH2
Nastaju šećeri i vrši se
regeneracija ribuloze-1,5bifosfata čime se zatvara ciklus
2.
3.

31. Svetla i tamna faza fotosinteze (primarne-1 i
sekundarne-2 reakcije)

32. •
Tok asimilata (= organske materije stvorene u
fotosintezi): kroz floem u oba pravca, naviše u
vršne pupoljke i naniže u podzemno stablo i koren
•
Spoljašnji činioci koji utiču na fotosintezu:
- intenzitet svetlosti i koncentracija CO2
- fotosintezu ograničava onaj činilac koji je u
manjku !
•
Intenzitet fotosinteze se može meriti količinom
usvojenog CO2 ili oslobođenog O2 u jedinici
vremena na jedinicu površine lista

33. Proverite svoje znanje!
• Kakva je razlika izmedju autotrofne i
heterotrofne ishrane ?
• Kojim putevima se u biljci prenose asimilati
(šta su asimilati?) ?
• Kako se biljka snabdeva vodom i
ugljendioksidom koji su potrebni za proces
fotosinteze?
• Koju ulogu imaju biljni pigmenti u procesu
fotosinteze ?
• Iz kojeg jedinjenja potiče kiseonik koji se
oslobadja u procesu fotosinteze ?
• Navedi proizvode svetle faze fotosinteze.

34. • Kako se izražava intenzitet fotosinteze ?
• U kojoj reakciji nastaje ATP, a u kojoj se troši ?
• Koji faktori spoljne sredine utiču na intenzitet
fotosinteze i kako ?
• U kojoj fazi fotosinteze učestvuje voda, a u
kojoj ugljendioksid?
• Navedi ključne reakcije tamne faze .
• Koji molekuli su proizvodi tamne faze
fotosinteze ?
• Šta su uloge fotosistema I i II ?
• Gde se odigrava svetla, a gde tamna faza
fotosinteze?