3. Појам “екологија”први је увео
немачки биолог Ернeст Хекел
1866. године.
Име науке потиче од грчких речи
oikos – дом, домаћинство и logos –
наука.
Многи сматрају да је Чарлс
Дарвин утемељивач екологије као
науке.
Чарлс Дарвин
Ернст Хекел
4. • У свом познатом делу “Порекло врста” из
1859. године, Дарвин укључује појам борбе
за опстанак, који обухвата сплет узајамних
односа између живих бића и између живих
бића и околне животне средине.
5. • Екологија је и мултидисциплинарна наука
која повезује:
– Биологију
– Географију
– Геологију
– Метеорологију
– Физику
– Хемију
6. У односу на жива бића која проучава,
екологија се може поделити на:
• Екологију микроорганизама
• Екологију гљива
• Екологију биљака
• Екологију животиња
• Екологију човека
7. У односу на животну средину
• Екологија копна
• Екологија мора
• Екологија слатких вода
8. У односу на ниво организације живих
бића
• Екологија заједница
• Екологија екосистема
• Популациона екологија
• Екологија врста
10. 1. Како се класификују жива бића?
2. Које су заједничке особине свих живих бића?
3. Како су грађена сва жива бића?
12. Сва жива бића имају ЗАЈЕДНИЧКЕ ОСОБИНЕ:
• Репродукцију – рађање, размножавање и умирање
• Метаболизам – разграђивање хранљивих материја
како би се обезбедила потребна енергија за све животне
процесе (укупан промет материје и енергије)
• Осетљивост – способност реаговања на различите
надражаје из спољашње средине
• Покретљивост – способност организама да се крећу на
различите начине
13. • Прилагодљивост – способност организама да се
прилагођавају условима који владају у спољашњој
средини
• Променљивост – као одговор на промене у
спољашњој средини жива бића се такође мењају током
времена
16. • ПОПУЛАЦИЈА – скуп јединки исте врсте које
живе на истом простору и у исто време,
међусобно се укрштају и дају плодно
потомство.
17. • БИОЦЕНОЗА ИЛИ ЖИВОТНА ЗАЈЕДНИЦА –
(грчки bios – koinos – заједно).
• Све биљке, животиње, гљиве и бактерије
које су присутне заједно у истом станишту.
18. • СТАНИШТЕ ИЛИ БИОТОП – простор који се
састоји од неживе материје, исте оне која
улази у састав живих бића.
• Од неживе материје зависи какви ће бити
услови за живот у том станишту, а од тога
опет зависи који ће се организми ту
настанити.
19. • Биоценозе заједно са стаништем формирају
виши систем организације – ЕКОСИСТЕМ
• Слични екосистеми се међусобно повезују у
БИОМЕ.
20. • БИОМИ – велика пространства на Земљи
која имају карактеристичну климу и њој
сопствену вегетацију и животињски свет.
• Биогеографске целине које се простиру на
свим континентима у области где
преовладава слична клима.
21. • Сви биоми на свету чине БИОСФЕРУ –
највиши ниво јединства живог света и
неживе природе.
22. • Организам, односно јединка је највиши
ниво организације биолошког система, али
уједно представља елементарни еколошки
систем с обзиром на то да ступа у
интеракцију са својим окружењем.
• Еколошке системе чине јединке и сви виши
нивои организације живог света, од
популације па до биосфере.
• У еколошким системима се одвијају
процеси исхране живих бића, кружења
материје, трансформације и протока
енергије, саморегулације и развоја и
еволуције
23. Животна средина и животно станиште
• Насељени део Земљиног простора у којем
је могућ опстанак живих бића
27. • Опстанак једне врсте може зависити и од
водене и од копнене средине
Границе између копнене и
водене средине није оштра
Жаба користи
кисеоник из
ваздуха, а јаја
полаже у води
29. Дабар се храни воденом вегетацијом као и копненим
биљкама. У води гради склоништа и у њој рађа младе
30. • Живот на Земљи заснива се на еколошким
законитостима које садашња људска
цивилизација због незнања и неодмереног
понашања нарушава.
• То доводи до истребљења многих живих
бића, а људску популацију на корак од
сопствене пропасти.
31. • Да би се указало на важност екологије у
свакодневном животу и да би се усмерила
пажња јавности на еколошке проблеме
данашњице, направљен је ЕКОЛОШКИ
КАЛЕНДАР којим се обележавају важни
еколошки догађаји у нашој земљи.
32. Значајни датуми из области
екологије
ЈАНУАР
26 – Дан образовања о заштити животне средине
31 – Национални дан борбе против дувана
ФЕБРУАР
02 – Дан мочварних подручја
14 – Дан очувања енергије
18 – Дан биолошке контроле
33. МАРТ
05 – Дан енергетске ефикасности
14 – Дан река
18 – Светски дан рециклаже
21 – Дан заштите вода
23 – Дан метеорологије
АПРИЛ
07 – Дан здравља
20 – Дан заштите од буке
22 – Дан планете Земље
24 – Дан заштите животиња од експлоатисања над њима
30 – Дан Завода за заштиту природе Србије
34. МАЈ
06 – Дан еколога Србије
09 – Дан птица
10 – Дан одрживог развоја
15 – Дан акције за климу
22 – Дан заштите биодиверзитета
24 – Европски дан паркова
31 – Дан борбе против дувана
ЈУН
01 – Дан реке Саве
05 – Светски дан заштите животне средине
05 – Дан Националног парка Ђердап
35. 08 – Дан океана
17 – Дан борбе против исушивања и поплава
29 – Дан Дунава
ЈУЛ
11 – Дан популације/становништва
АВГУСТ
12 – Дан слонова
СЕПТЕМБАР
03 – Светски дан заштите птица лешинара
16 – Дан заштите озонског омотача
22 – Европски дан без аутомобила
36. 26 – Дан чистих планина
ОКТОБАР
04 – Дан заштите животиња
15 – Дан пешачења
16 – Дан здраве хране
НОВЕМАР
03 – Дан чистог ваздуха
04 – Светски дан климатских промена
37. 20 – Дан детета
27 – Дан уздржавања од куповине
29 – Дан борбе против трговине крзном
ДЕЦЕМБАР
05 – Дан волонтера и Дан земљишта
11 – Дан планина
38. • Европска ноћ слепих мишева одржава се у августу
или септембру
• Дани европске баштине одржавају се у септембру
• Трећи викенд септембра посвећен акцији
“Очистимо свет”
• Првог викенда у октобру је Европски викенд
посматрања птица
• Дан станишта обележава се првог понедељка у
октобру
• Трећег викенда у октобру обележава се Викенд
храњења птица