Anúncio
Anúncio

Mais conteúdo relacionado

Último(20)

Anúncio

Ćelije, tkiva i organi imunskog sistema.pdf

  1. Uvod u imunski sistem II Ćelije, tkiva i organi imunskog sistema
  2. Najvažnije ćelije imunskog sistema
  3. LIMFOCITI ➢ Neaktivni limfociti (u fazi mirovanja): ✓ 8-10 μm ✓ slična morfologija ✓ veliko okruglo heterohromatinsko jedro ✓ malo citoplazme sa malobrojnim organelama ➢ Heterogeni su po: - poreklu - funkciji - fenotipu
  4. LIMFOCITI ➢ B limfociti kod ptica sazrevaju u burzi, kod ljudi u kostnoj srži ispoljavaju membranski Ig (mIg) = B ćelijski receptor za antigen (BCR) ➢T limfociti sazrevaju u timusu Tri subpopulacije T limfocita: 1. pomoćnički T limfociti (Th limfociti) 2. citotoksični T limfociti (CTL) 3. regulatorni T limfociti (Treg) T i B limfociti su jedine ćelije sa klonski distribiuranim receptorima specifičnim za različite antigene i predstavljaju nosioce adaptivne imunosti ➢NK ćelije ćelije urođene imunosti imaju receptore koji se razlikuju od BCR/TCR Ispoljavaju receptor za antigen označen kao ab TCR
  5. Limfociti se razlikuju po površinskim proteinima • Limfociti (i drugi tipovi ćelija) se razlikuju po površinskim molekulima (proteinima) • Površinski (membranski) proteini ćelija se identifikuju monoklonskim antitelima (zato se nazivaju “antigenima”). • Za standardno označavanje ovih proteina koristi se brojčana CD nomenklatura (engl. Cluster of differentiation, ustanovljena 1982, na 1st International Workshop and Conference on Human Leukocyte Differentiation Antigens) • CD nomenklatura opisuje površinske proteine koji definišu odgovarajući tip ćelije ili fazu ćelijske diferencijacije i koje prepoznaje grupa antitela
  6. B limfociti : CD19+, CD20+, CD21+ BCR + T limfociti Th: CD3+CD4+ CTL: CD3+CD8+ T reg: CD3+CD4+ CD25+FoxP3+ CD molekuli (markeri) B i T limfocita
  7. B limfociti vezuju: - nativne, solubilne antigene - antigene na površini mikroorganizama i drugih ćelija - proteinske i neproteinske antigene T limfociti vezuju: samo peptidne fragmente proteinskih antigena vezane za molekule specijalizovane za prikazivanje peptida (MHC molekuli), koji se nalaze na površini antigen-prezentujućih ćelija (engl. antigen- presenting cell, APC) MHC molekuli : molekuli koji su produkti glavnog kompleksa gena tkivne podudarnosti (engl. major histocompatibility complex – MHC), APC: ćelija koja na svojoj površini prikazuje peptidne fragmente proteinskih antigena u kompleksu sa molekulima MHC Limfociti različito prepoznaju antigen
  8. Limfociti se razlikuju u odnosu na istoriju izlaganja antigenu: ➢ Naivni limfociti -Zreli T ili B limfociti koji su izašli iz timusa, odnosno kostne srži, a koji nikada nisu sreli strani antigen. - Ispoljavaju R za Ag, ali ne obavljaju funkcije potrebne za eliminaciju Ag - Borave u perifernim limfnim oranima i cirkulišu između njih. - Ako ne prepoznaju antigen, umiru posle nekoliko meseci. ➢ Efektorski limfociti - Diferencirano potomstvo naivnih ćelija koje su se aktivirale prepoznavanjem antigena. Sposobni da stvaraju molekule koji eliminišu antigen. Nastaju u perifernim limfnim organima u odgovoru na antigensku stimulaciju. - plazma ćelije (su efektorski B limfociti, luče antitela) - pomoćnički T limfociti (Th), CD4+ (produkuju citokine) pomažu B limfocitima da produkuju antitela i pomažu fagocitima da unište ingestirane mikroorganizme - citotoksični T limfociti (CTL), CD8+ ubijaju inficirane ćelije domaćina
  9. ➢ Memorijski limfociti - Takođe nastaju od potomaka limfocita stimulisanih antigenom. - Preživljvaju dugo nakon uklanjanja antigena Promena udela naivnih i memorijskih T limfocita sa starenjem
  10. ANTIGEN-PREZENTUJUĆE ĆELIJE (APC) Definicija Ćelije koje imaju sposobnost preuzimanja, prerade i prikazivanja (prezentacije) antigena limfocitima Po konvenciji, termin APC se odnosi na ćelije koje prikazuju antigen T limfocitima Ako obezbeđuju dodatne aktivacione signale za aktivaciju T limfocita (drugi, tzv. kostimulatorni signal) onda su to profesionalne APC. Profesionalne APĆ: Dendritske ćelije (najvažnije za započinjanje 10 imunskog odgovora, tj. aktivaciju naivnih T ly) Makrofage (prezentuju Ag T Ly, naivnim ili efektorskim u toku celularnog i.o.) B limfociti (prezentuju Ag efektorskim Th Ly u toku humoralnog i.o.)
  11. DENDRITSKE ĆELIJE ➢ Imaju duge nastavke, slične dendritima ➢ Vode poreklo iz kostne srži ➢ prisutne u limfnim organima, u epitelu kože, gastrointestinalnog i respiratornog trakta, i u manjem broju u većini organa
  12. DENDRITSKE ĆELIJE: ▪ Prisutne u epitelu kože, gastrointestinalnog i respiratornog trakta (uobičajena ulazna vrata za mikroorganizme) ▪ Sakupljaju proteinske antigene mikroorganizama koji prolaze kroz epitelne barijere i transportuju ih do regionalnih limfnih čvorova, gde fragmente tih proteina prezentuju T limfocitima. To su prvi koraci u razvoju adaptivnog imunskog odgovora na antigene. ▪ Mikroorganizme ili njihove antigene koji dospeju u limfne organe mogu da preuzmu dendritske ćelije ili makrofagi tih organa i prezentuju ih limfocitima.
  13. ▪ Nalaze se u germinativnim centrima limfnih folikula u perifernim limfnim organima (slezina, limfni čvorovi) ▪ Ne prezentuju antigene T limfocitima ▪ Prikazuju antigene koji stimulišu diferencijaciju B ćelija u folikulima ▪ ZNAČAJ ZA SELEKCIJU B ćelija sa visoko-afinitetnim receptorima za antigen FOLIKULSKE DENDRITSKE ĆELIJE
  14. MAKROFAGI Dva puta razvoja makrofaga
  15. MAKROFAGI ▪ Prisutni u svim organima i vezivnim tkivima ▪ Ime prema lokaciji: intestinalne (u crevu), alveolarne (u plućima), histiociti (u vezivnim tkivima), Kupfferove ćelije (u jetri), mikroglije (u mozgu), osteoklasti (u kostima) • Ako mikroorganizam prodre kroz epitel, tkivni makrofagi mogu da ga fagocituju i prezentuju T limfocitima • Mogu prezentovati antigene mikroorganizama naivnim T Ly, ali su dendritske ćelije efikasniji izazivači primarnog imunskog odgovora • U efektorskoj fazi celularnog imunskog odgovora, makrofage prikazuju (prezentuju) antigene mikroorganizama efektorskim T Ly. Efektorski T limfociti potom aktiviraju makrofage (pomažu im) da ubiju fagocitovane mikroorganizme.
  16. 3. EFEKTORSKE ĆELIJE (Ćelije koje uništavaju mikroorganizme) Efektorski B limfociti (plazma ćelije) Efektorski Th limfociti i CTL i drugi leukociti, kao što su: NK ĆELIJE MAKROFAGI NEUTROFILI
  17. LIMFNI ORGANI prema funkciji se dele na: CENTRALNE (primarni ili generativni): (sazrevanje T i B limfocita) kostna srž timus PERIFERNE (sekundarne): (započinjanje adaptivnog imunskog odgovora; organizovani su tako da koncentrišu antigene, APC i limfocite) slezina limfni čvorovi imunski sistem kože imunski sistem sluzokoža (mukozni imunski sistem)
  18. Većina limfocita nalazi se u limfnim organima i drugim tkivima
  19. KOSTNA SRŽ ➢ Strukturu kostne srži čine hematopoetske ćelije različitih razvojnih linija i različitih stupnjeva diferencijacije, ćelije mikrosredine i vanćelijski matriks ➢ Hematopoeza se dešava pod dejstvom različitih solubilnih faktora (faktori rasta pojedinih kolonija, CFU engl. Colony- stimulating factors) i direktnim ćelijskim kontaktom putem adhezivnih molekula ➢ Fabricijusova bursa – kod ptica i nekih gmizavaca, limfoepitelni, primarni organ u kojem sazrevaju B limfociti
  20. HEMATOPOEZA U KOSTNOJ SRŽI CD34+, Sca-1+
  21. TIMUS 1. Centralni limfni organ za razvoj T limfocita 2. Sastavljen iz dva režnja (lobusa) koji su vezivnim pregradama (septama) podeljeni na režnjiće (lobuluse) 3. Svaki režnjić se sastoji iz spoljašnjeg (tamnijeg) dela- korteks i unutrašnjeg (svetlijeg) dela- medula 4. Ćelije timusa su limfoidne (timociti) i nelimfoidne (ćelije mikrosredine); timociti su timusni T limfociti različitog stepena zrelosti; diferentovanje timocita se odvija od korteksa ka meduli 5. Ćelije mikrosredine su epitelne ćelije, makrofagi, dendritske ćelije i dr. Ove ćelije i njihovi produkti obezbeđuju optimalne uslove za sazrevanje T limfocita i procese selekcije
  22. TIMUS 7. Epitelne ćelije učestvuju u sazrevanju T limfocita i procesima pozitivne i negativne selekcije putem direktnog kontakta ili posredstvom solubilnih faktora (timusni hormoni, citokini). 8. Timusni makrofagi uklanjaju neselekcionisane timocite. Prisutni i u korteksu i meduli. 9. Dendritske ćelije medule učestvuju u negativnoj selekciji timocita. 10. Hassallova tela- sastoje se od koncentričnih slojeva epitelnih ćelija. Ove ćelije su nekrotične, kalcifikovane i keratinizovane. Uloga HT nije poznata
  23. Limfni čvorovi ➢ Inkapsulirani nodularni agregati limfnog tkiva lokalizovani duž limfnih sudova celokupnog organizma ➢ Strateški su raspoređeni u oblastima kao što su vrat, aksile, prepone, mediastinum i abdominalana šupljina, koji dreniraju površinske i dublje regione tela. ➢ Filteri za limfu ➢ Limfa je ekstracelularna tečnost tj. tečnost koja izlazi iz malih krvnih sudova svih epitela, vezivnih tkiva i većine parenhimskih organa; znači sadrži mešavinu supstanci adsorbovanih iz epitela i tkiva) ➢ Limfa se drenira limfnim sudovima iz tkiva do limfnih čvorova i na kraju se vraća u cirkulaciju ➢ Kako limfa prolazi kroz l.č., APC koje se nalaze u l.č. preuzimaju antigene koji su se našli u limfi; osim toga, dendritske ćelije sakupljaju antigene mikroorganizma iz epitela i drugih tkiva i prenose ih do l.č. organi u kojima započinje imunski odgovor na antigene koji ulaze kroz epitele ili su se našli u tkivima
  24. LIMFNI ČVOR ➢ Okružen je fibroznom kapsulom koju probija veliki broj aferentnih limfnih sudova koji donose limfu koja se izliva u subkapsularni (marginalni) sinus. ➢ Od kapsule se u unutrašnjost pružaju trabekule.
  25. LIMFNI ČVOR Korteks-ispod subkapsularnog sinusa, bogat limfocitima Medula- unutrašnji deo Korteks se sastoji od : Spoljašnjeg korteksa (B ćelijska zona) - folikuli –diskretne strukture u kojima su smešteni B limfociti (agregati B limfocita); Mogu biti primarni i sekundarni (sekundarni imaju germinativni centar – svetlija zona u sredini folikula) - folikulske dendritske ćelije koje prezentuju Ag B ćelijama Dubokog korteksa, parakorteksa, parafolikularnog korteksa (T ćelijska zona ) - T limfociti - dendritske ćelije koje prezentuju antigen T limfocitima - krvni sudovi specifične građe, tzv. venule sa visokim endotelom (HEV)
  26. LIMFNI ČVOR Medula limfnog čvora Nalazi se ispod parakorteksa i sadrži medularne trake koje se nalaze između medularnih sinusa. Medularne trake (gredice) su sačinjene uglavnom od B limfocita, makrofaga i plazma ćelija Medularni sinusi limfnog čvora sadrže retikularne ćelije, makrofage i brojne limfocite Limfa sa periferije iz subkapsularnog sinusa ide duž kortikalnih ili trabekularnih sinusa i prodire ka medularnim sinusima odakle napušta limfni čvor putem eferentnog limfnog suda.
  27. Kako limfociti ulaze u limfni čvor? Kako antigeni dospevaju u limfni čvor?
  28. ➢ Naivni T i B limfociti se kreću putem krvotoka do limfnih čvorova, i preko limfatikusa (eferentnih limfnih sudova i preko ductus thoracicus) nazad u krvotok mnogo puta, sve dok u limfnim čvorovima ne budu aktivirani antigenom. Naivni T i B limfociti ulaze u limfni čvor kroz specijalizovane postkapilarne venule tzv. venule sa visokim endotelom (engl. high endothelial venules, HEV) i bivaju privučeni u različite delove limfnog čvora (T-ćelijske zone ili folikule) hemokinima koji se tamo produkuju i prikazuju na površini HEV-a, a selektivno se vezuju za svaki od ta dva tipa ćelija (naivni T Ly ispoljavaju CCR7 koji se vezuje za CCL19 i CCL21, a naivni B Ly ispoljavaju CXCR5 koji se vezuje za CXCL13) Dendritske ćelije koje su prihvatile antigen u epitelu migriraju preko aferentnih limfnih sudova u T ćelijske zone limfnog čvora. Ostali antigeni ulaze u l.č. putem limfe u ćelijski-slobodnoj formi, i preuzimaju ih APĆ koje se nalaze u l.č. *Slezina nema HEV, ali je osnovni model migracije naivnih T i B limfocita verovatno sličan migraciji kroz limfne čvorove
  29. Migracija T limfocita mesto infekcije ili inflamacije
  30. S L E Z I N A glavno mesto imunskog odgovora na antigene iz krvi ➢ Nema korteks i medulu ➢ Poseduje pulpe-sunđerasto tkivo ispunjeno limfocitima KAPSULA, od koje se u PARENHIM (PULPU) pružaju nepotpune pregrade (trabekule). PARENHIM čine: BELA PULPA (limfno tkivo): periarteriolarni limfocitni omotač (PALS) i limfni folikuli CRVENA PULPA: venski sinusoidi, između su rezidentne makrofage, T i B Ly, plazmociti, Gr i dr. – Tu se odvija efektorska faza imunskog odgovora započetog u beloj pulpi. najveći limfoidni organ, u gornjem levom kvadrantu abdomena, ispod dijafragme, veoma dobro vaskularizovan
  31. S L E Z I N A BELA PULPA slezine ➢ Region bogat limfocitima ➢ Organizovana je oko centralne arterije ➢ Arterija koja ulazi kroz hilus progresivno se grana; manje grane su okružene trabekulama. U pulpu slezine ulaze tzv.centralne arterije ➢ Nekoliko manjih grana centralne arterije prolazi kroz region bogat limfocitima i uliva se vaskularni sinus poznat kao marginalni sinus ➢ Oko centralne arterije (arteriole) nalazi se sloj gusto zbijenih T limfocita: T ćelijska zona, periarteriolarni limfocitni omotač (PALS) ➢ B ćelijska zona: limfni folikuli, primarni ili sekundarni (germinativni centri)- nalaze se između PALS-a i marginalnog sinusa ➢ Dendritske ćelije i makrofagi prisutni u slezini prihvataju i koncentrišu antigene iz krvi Funkcija bele pulpe je pokretanje specifičnog imunskog odgovora na antigene prisutne u krvi
  32. ➢ Oko marginalnog sinusa nalazi se odvojen region = MARGINALNA ZONA koja formira granicu između bele i crvene pulpe i naseljena je B Ly i makrofagama CRVENA PULPA ➢ Neke od arteriolarnih grana slezinske arterije završavaju u vaskularnim sinusoidima (odvojenim od marginalnog sinusa), oko kojih se nalaze eritrociti, makrofage, dendritske ćelije, retki limfociti i plazma ćelije = oni čine CRVENU PULPU slezine ➢ Sinusoidi se završavaju u venulama koje se ulivaju u slezinsku venu koja nosi krv iz slezine u cirkulaciju ➢ Slezina je “filter za krv”: makrofage u crvenoj pulpi uklanjaju mikroorganizme, antitelom-opsonizovane mikrorganizme i ostarele i oštećene ćelije (eritrocite) SLEZINA
  33. Imunski sistem kože i sluzokoža • Limfna tkiva kože i sluzokoža su mesta imunskog odgovora na antigene koji prodiru kroz epitel • Stečeni imunski odgovor na antigene koji su ušli preko epitela npr. kože može započeti i u lokalnim limfnim čvorovima
  34. Imunski sistem kože i sluzokoža ▪ Specijalizovane skupine limfnog tkiva, APC i efektorskih molekula koji se nalaze unutar i ispod epitela kože, gastrointestinalnog, respiratornog i genitourinarnog trakta ▪ Iako je većina imunskih ćelija u ovim tkivima difuzno raspoređena, postoje i diskretni agregati limfocita i APC organizovani na sličan način kao i u limfnim čvorovima Npr: Organizovane kolekcije (agregati) u lamini propriji (vezivno tkivo odmah ispod epitela) gastrointestinalnog trakta su: - krajnici (tonzile) - Pejerove ploče u tankom crevu (sadrže i B i T Ly, ali je odnos B prema T limfocitima 5x veći nego u limfnom čvoru) - apendiks (slepo crevo)
  35. Imunski sistem sluzokoža na primeru tankog creva
  36. Imunski sistem kože Epidermis (epitel): keratinociti, melanociti, Langerhansove ćelije, intraepidermalni Ly (većinom su CD8+, gd TCR+) Dermis ( vezivno tkivo): T Ly (CD4+ i CD8+, uglavnom perivaskularno) makrofage DC mastociti
  37. ➢ Konstantno kretanje Ly putem krvi i limfe tj. putem krvotoka i limfotoka od jednog perifernog limfnog organa do drugog, i ako je potrebno do perifernih mesta zahvaćenih inflamacijom, je osnova za efikasan imunski odgovor na strane antigene Recirkulacija je najbolje opisana kod T limfocita: ➢ Naivni T Ly cirkulišu kroz periferne organe tražeći strane Ag. Ukoliko prepoznaju strani antigen, npr u l.č. aktiviraju se i diferentuju u efektorske i memorijske T limfocite ➢ Efektorski T Ly prvenstveno migriraju u tkiva inficirana mikroorganizmima, gde eliminišu mikroorganizme ➢ Memorijski T Ly; neki recirkulišu kroz limfne organe, u kojima mogu da pokrenu sekundarni imunski odgovor; drugi migriraju na mesto infekcije, na kojem mogu brzo da odgovore i eliminišu infekciju Recirkulacija limfocita
Anúncio