2. Brain? This is my second favorite organ!Brain? This is my second favorite organ!
Woody AllenWoody Allen
ANATOMIJA JE SUDBINA!!ANATOMIJA JE SUDBINA!!
Sigmund FreudSigmund Freud
3. STRANE HEMISFERESTRANE HEMISFERE
Hemisfera ima tri strane:
Gornje-spoljašnju, superolateralnu (facies superolateralis),
koje je pokrivena krovom lobanje (calvaria)
Unutrašnju (facies medialis), koja je vidljiva samo kada se
preseče žuljevito telo i kada se ukloni moždani srp
Donju (facies inferior s. basalis), koja naleže na bazu lobanje
i deli se na prednji, orbitalni deo, koji naleže na krov orbite i
zadnji, tentorijalni, koji ispunjava deo srednje moždane jame
(fossa cranii media), a pozadi naleže na tentorium cerebelli,
koji ga odvaja od gornje strane malog mozga.
Strane su međusobno podeljene sledećim ivicama:
Margo superomedialis koja odvaja gornju od unutrašnje
strane
Margo inferolateralis, odvaja bazalnu od spoljašnje strane
Margo occipitalis medialis, koja se nalazi između
tentorijalnog dela donje strane i medijalne površine
Margo orbitalis medialis, koja razdvaja orbitalni deo donje
strane i unutrašnju stranu
8. CORTEX CEREBRALISCORTEX CEREBRALIS
STRATUM MOLECULARESTRATUM MOLECULARE
STR. GRANULOSUMSTR. GRANULOSUM
EXTERNUMEXTERNUM
STRATUM PYRAMIDALESTRATUM PYRAMIDALE
STR. GRANULOSUM INT.STR. GRANULOSUM INT.
STRATUMSTRATUM
PYRAMIDALEPYRAMIDALE
INT.INT.
STR. NEURIUMSTR. NEURIUM
FUSIFORMIUMFUSIFORMIUM
9. CORTEX CEREBRALIS - PALLIUMCORTEX CEREBRALIS - PALLIUM
Stratum moleculare (lamina plexiformis), koja sadrži dendritska
vlakna piramidnih ćelija (apikalni dendriti), vertikalne aksone
stelatnih (zvezdastih) neurona i vertikalne centrifugalne aksone
tzv. Marinottievih neurona iz najdubljeg sloja
Stratum granulosum externum (stratum granulare ext.) sadrži
tela stelatnih neurona i male piramidne neurone.
Stratum pyramidale sadrži tela piramidnih neurona srednje
veličine.
Stratum granulosum internum (stratum granulare int.) je lamina
karakteristična po horizontalnoj orijentaciji tela stelatnih
neurona. Preko lamine prelazi grupa nervnih nastavaka koja
formira spoljnu Baillargerovu traku, čija su vlakna takođe
horizontalno postavljena. Po pravilu je najtanji među slojevima
naseljenim telima neurona (svi izuzev prvog).
Stratum pyramidale internum (ganglionare) je sloj sa najvećim
telima neurona, piramidnih ali i stelatnih. Preko ovog sloja
prolazi druga horizontalna vrpca, unutrašnja Baillargerova
traka.
Stratum multiforme (stratum neurium fusiformium) je sloj kod
koga je naizraženiji pleomorfizam u izgledu tela nervnih ćelija
koja ga sačinjavaju. Oblici ovih tela mogu biti fuziformni,
triangularni, ovoidni, ali se svi smatraju modifikacijom
piramidnih neurona. U nekim predelima mogu se uočiti, sitni,
multipolarni, Marinottievi neuroni.
10. TIPOVI NEOCORTEXATIPOVI NEOCORTEXA
Agranularni tip kore, sa veoma tankim, gotovo
neprimetnim II i IV slojem, nalazi se u precentralnog
girusu (area 4 po Brodmannu) i kaudalnom delu gornje
frontalne vijuge, kao i u Brocinoj zoni.
Granularni tip kore, koji se nalazi u postcentralnom girusu,
areji strijati, akustičkom delu gornje temporalne vijuge i
malom delu parahipokampalne kore. U strijatnoj kori,
spoljašnje Baillaregerova traka (IV sloj) je dobro izražena i
zove se Gennarieva pruga.
Frontalni tip kore se sastoji od malih i srednjih piramidnih
neurona u laminama III i V, sa istanjenim granularnim
slojevima. Nije specifičan za frontalni režanj.
Parijetalni tip kore se odlikuje manjim piramidnim
neuronima nego frontalni tip, granularne lamine su bolje
izražene, šire i sadrže više stelatnih neurona.
Polarni tip kore se nalazi blizu frontalnog i okcipitalnog
pola hemisfere. Mada su sve lamine prisutne III sloj je
istanjen. Multiformni (VI) sloj je bolje izražen nego u
ostalim delovima.
13. Da li je Ajnštajn zbog ovoga bio
genijalan? Umesto uobičajenog
10:1, imao je povoljniji
odnos neuroni:glija
(imao je više glije),
utvrdili Thomas Harvey
i prof. Marian Diamond
Strelica pokazuje
nedostatak
parijetalnog dela
operkuluma, odnosno
kaudalnog dela sulcus
lateralisa.
Rekoh li ja
da je sve relativno
15. REŽANJ FUNKCIJE POREMEĆAJI
Frontalni
Stanje svesti, način
početka odgovora
prema okolini, kontrola
govora, kontrola
emocija, izvođenje
asocijacija u odnosu na
reči, rasuđivanje,
davanje adekvatnog
značenja rečima,
memorija vezana za
navike i motoriku
Paraliza, gubitak
mogućnosti određivanja
sleda radnji kod
izvršenja zadataka,
gubitak spontanosti u
komunikaciji,
nesposobnost
fokusiranja pažnje na
objekat, besmisleno
ponavljanje jedne misli
(perseveracije),
poremećaj karaktera
ličnosti, emocionalna
(afektivna) labilnost,
teškoće u socijalnom
ponašanju, teškoće u
rešavanju problema,
nemogućnost
izgovaranja reči
(motorna afazija)
16. Parijetalni Lokalizacija vizuelne
pažnje, lokalizacija
dodira, određivanje
cilja za voljne pokret,
manipulacija objektima,
integracija različitih
čulnih doživljaja u
pokušaju shvatanja
jednog problema
Nemogućnost
posmatranja više od
jednog objekta u jednom
trenutku, nemogućnost
davanja adekvatnog
naziva predmetima ili
ljudima (anomija),
teškoće u čitanju
(alexia), teškoće u
pisanju (agraphia),
teškoće u računanju
(diskalkulija), teškoće u
izvođenju adekvatnih
pokreta u odnosu na
okolinu (apraxia), s tim
u vezi teškoće u vođenju
brige o sebi, problem
koordinacije pokreta
ruke sa vidom, teškoće u
fokusiranju vizuelne
pažnje
17. Okcipitalni Regulacija vida Ispadi u vidnom polju,
teškoće u lociranju
predmeta u okolini,
teškoće u
prepoznavanju boja
(kolorna agnozija),
vidne halucinacije,
vidne iluzije -
neadekvatno viđenje
predmeta, teškoće u
prepoznavanju
napisanih reči i
nacrtanih objekata,
teškoće prepoznavanja
pokreta (agnozija
pokreta), teškoće u
čitanju i pisanju
18. TemporalniTemporalni Sluh, pamćenje,
kategorizacija
objekata, deo
vizuelne percepcije
teškoće u prepoznavanju
lica (prozopagnozija),
nerazumevanje čutih
reči (Wernickova
afazija), nemogućnost
usmeravanja pažnje na
ono što se gleda i sluša,
teškoće u identifikaciji i
verbalizaciji predmeta,
gubitak kratkotrajnog
pamćenja, interferencija
sa dugotrajnim
pamćenjem ("pogrešno
sećanje" ili
kriptomnezija),
pojačano ili oslabljeno
seksualno ponašanje
19. Bilo je to u vreme kada cela Galija beše
pokorena od Rimljana (neocortex)!
Cela?
Ne baš! Jedno malo selo je odolevalo
da bude zaposednuto.
I tu naša priča počinje...
26. ŠTA OBUHVATA MIRISNI MOZAK
(RHINENCEPHALON)
Olfaktorni živci (nn. olfactorii), bulbus olfactorius
i tractus olfactorius
Nuc. olfactorius anterior
Stria olfactoria medialis, stria olfactoria
intermedia i stria olfactoria lateralis
Trigonum olfactorium, substantia perforata
anterior, tuberculum olfactorium, nucleus et
tractus diagonalis (Broca)
Lobus piriformis, koji obuhvata: a. gyrus
olfactorius lateralis, koji sa gyrus ambiensom
čini prepiriformni korteks; b. periamigdaloidnu
koru u kojoj se završava stria olfactoria lateralis
c. uncus hippocampi, koji obuhvata i gyrus
uncinatus, kraj gyrus dentatusa i gyrus
intralimbicus d. entorinalni predeo (area
entorhinalis), kranijalni deo parahipokampalne
vijuge
27.
28. TAMO GDE MIRISI POČINJU
Kod čoveka je olfaktivni
sistem prilično
redukovan na račun
prefrontalne kore.
Jedino njegova
difuznost govori da je
kod naših predaka on
bio znatno izraženiji.
Početak mirisnog
sistema su nn. olfactorii,
koji prenose senzacije iz
mirisnog dela sluzokože
nosa. Oni prolaze kroz
laminu cribrosu
etmoidalne kosti,
ulazeći u proširenje,
mirisnu glavicu (bulbus
olfactorius).
čovek pas
29. DUG PUT DO MOZGA
Bulbus olfactorius je smešten
u rostralnom delu sulcus
olfactoriusa, lateralno od
gyrus rectusa. Ova
crvenkasto-sivkasta formacija
ima šest slojeva i četiri vrste
nervnih ćelija. Slojevi su: 1.
sloj vlakana olfaktivnih živaca
2. sloj sinaptičkih glomerula i
interglomerularnih prostora. U
ovom prostoru se nalaze
sinapse završetaka vlakana
mirisnih vlakanaca i dendrita
mitralnih i resičastih neurona.
Spojevi sadrže veliki broj
nervnih nastavaka, a veličina
im je, zbog toga, neuobičajena
za centralni nervni sistem i
iznosi oko 100 µm. 3.
molekularni i spoljašnji
granularni sloj 4. sloj mitralnih
ćelija 5. unutrašnji molekularni
sloj 6. sloj vlakana mirisne
trake (tractus olfactorius).
PAŽNJA!!! OVO JE JEDINIPAŽNJA!!! OVO JE JEDINI
SENZORNI SISTEM KOJI NESENZORNI SISTEM KOJI NE
UKLJUČUJEUKLJUČUJE
DIJENCEFALIČKADIJENCEFALIČKA
RELEJNA JEDRA!!!RELEJNA JEDRA!!!
30. PODELA OLFAKTIVNE KORE
Olfaktivni korteks se
deli na primarni i
sekundarni.
Primarni olfaktivni
korteks je područje u
kome se završava
lateralna olfaktivna
strija: lateralni deo
substantiae perforatae
anterior, gyrus
olfactorius lateralis i
gyrus ambiens,
(prepiriformni korteks),
kao i kortikomedijerni
deo amigdaloidnog
kompleksa
31. Sekundarni olfaktivni korteks ne
prima vlakna direktno iz mirisne
trake, već ona dolaze iz primarnog
korteksa u kranijalni (gornji) deo
parahipokampalne vijuge koji nosi
naziv area entorhinalis.
32. DA LI JE FROJD POGREŠIO?
DA! SADA
ZNAMO DA DETE
MAJKU
PREPOZNAJE PO
MIRISU, A NE PO
BRADAVICI
PRVA FAZA
RAZVOJA JE
MIRISNA!
Šta li ovaj lupa?
33. UTICAJ MIRISA NA SVEST
Olfaktivni sistem čoveka prvi
kompletno mijelinizuje
Putem fasciculus uncinatusa
ovaj sistem je povezan sa
limbičkim komponentama
Isti splet povezuje olfaktivni sistem
i prefrontalnu koru
Mirisna aura pre epileptičnog
napada
34. UTICAJ MIRISA NA EMOCIJE
Veze idu preko
nuc.olfactorius
anteriora ipsi- i
kontralateralno u
predeo oko
substantiae perforatae
anterior
Dvostruke veze sa
temporalnom korom,
amigdaloidnim
kompleksom i
septalnim predelom
preko striae terminalis
i fasc.medialis
telencephali
35. JESTE LI NAMIRISALI
IZABRANIKA/IZABRANICU SVOG
SRCA?
Veze sa prednjim
delom insule –
zaljubljenost?
Da li ste svesni
MIRISA svog
partnera/partnerke?
Kod pacova
pronađeni su
feromoni, koje ne
detektuje mozak
(svest), već
vomeronazalni organ
Smatra se da slične
supstance postoje i
kod ljudi
37. Formatio hippocampi
Hippocampus može biti
podeljen u najmanje pet
delova. Igra ulogu u geneyi
emocija, regulaciji pamćenja i
učenju
Gy. dentatus se nastavlja na
hipokampus
Subiculum sedi na bazi
hippocampusa, i nastavlja se u
entorhinalni korteks, koji je
deo gy. parahippocampalisa.
Protok informacije -
jednosmeran
JEDAN SMER
39. Bolesti
hippocampus - a
Hippocampus je veoma
osetljiv na nedostatak
kiseonika. Bolesti
hipokampusa su takođe
Alzheimerova bolest i
temporalna epilepsija. Ove
bolesti uglavnom napadaju
CA1 zonu.
40. Alzheimerova bolest
Ishemija i temporalna
epilepsija zahvataju CA 1
zonu i znatno utiču na
proces pamćenja
Alzheimerova bolest koja
napada ceo mozak,
naročito je izražena u CA 1
području. Na slici se vide
karakteristični „smotuljci”
degenerisanog citoskeleta.
43. Amigdaloidni kompleks je
odgovoran za nelagodnost u
želucu kada vidite da vas u mraku
neko prati. Udružen je sa senzorni
stimulusom (čovek sa fantomkom
= opasnost) do adaptivnog
odgovora („bori se ili beži”).
44. Input: vizuelni, auditivni i
somatosenzorni korteks šalju
svoja vlakna ka co.
amygdaloideumu
Output: ANS, sy i psy, jedra
moždanih živaca, retikularna
formacija, hipotalamus
52. MORFOLOŠKE ODLIKE BAZALNIH JEDARA
Bazalna jedra su kolekcije neurona
u središnjim delovima hemisfera
velikog mozga i viših delova
moždanog stabla. Veoma često se
mešaju pojmovi bazalnih jedara i
supkortikalnih jedara. Sva
supkortikalna jedra spadaju u bazalne
ganglije, odnosno na supkortikalna
jedra se odnosi prvi deo definicije: to
su neuronske kolekcije u
središnjim delovima hemisfera
telencefalona.
61. OSNOVNI PUTEVI KOJI
POVEZUJU BAZ. JEDRA
Ansa lenticularis sadrži vlakna iz spoljašnjeg
dela medijalnog segmenta koja se pružaju
ventromedijalno praveći omču oko zadnjeg kraka
unutrašnje čaure (odatle i naziv: ansa, -ae, f.,lat -
petlja, omča), zatim kaudalno do areje prerubralis
(Forelovo H polje).
Fasciculus lenticularis se pruža od unutrašnjeg
dela medijalnog segmenta globus pallidusa, zatim
prolaze kroz dorzomedijalni deo globus pallidusa i
probijaju prednji krak capsulae internae. Zatim se
pruža kroz subtalamus u pravcu od zonae incertae
do nuc.subthalamicusa.
Fasciculus thalamicus nastaje spajanjem ansae
i fasciculusa lenticularisa i pridodavanjem
cerebelotalamičkih vlakana. Završava se u nuc.
ventralis anterior i nuc. ventralis lateralis u
talamusu.
63. Deli se na centralni deo, koga čini zrakasta
kruna (corona radiata) i sistem moždanih
čaura (kapsula).
Corona radiata se sastoji iz delova koji
pripadaju režnjevima (pars frontalis, pars
parietalis, pars occipitalis, pars
temporalis) i centralnog dela (pars
centralis s. centrum semiovale). Ime
duguje lepezastim vlaknima koja se od
centralnog dela šire ka hemisferama (lat.
radiatus, -a, -um, zrakast). U sastav ulaze
brojni projekcioni, asocijacioni i komisuralni
putevi velikog mozga. O projekcionim
putevima će se više govoriti u okviru
svakog sistema ponaosob.
65. Asocijacioni putevi velikog mozga
se zovu još i lučna vlakna (fibrae
arcuatae). Spajaju pojedina
područja u okviru hemisfere
velikog mozga. Dele se na kratka i
duga. Kratka vlakna, kako im ime
govori, spajaju okolne giruse.
66. DUGA VLAKNA
Fasciculus uncinatus, koji spaja Brocino motorno
podučje za govor i orbitalne vijuge frontalnog režnja sa
korom temporalnog režnja,
Cingulum, koji se nalazi ispod kore cingulatnog girusa i
parahipokampalne vijuge i ima isti oblik kao pomenute
strukture. Nosi veliki broj vlakana koja spajaju elemente
limbičkog sistema.
Fasciculus longitudinalis superior je najveći od svih
lučnih vlakana. Polazi iz kore frontalnog režnja,
prelazeći preko insule i unutrašnje čaure, dolazi do
okcipitalnog lobusa (areje 18 i 19,), da bi se na kraju
raspršio po temporalnom režnju.
Fasciculus longitudinalis inferior je manji i spaja
okcipitalni režanj sa korom temporalnog režnja
Fasiculus fronto-occipitalis je dublji, komori bliži snop
od fasciculus longitudinalis superiora. U sebi sadrži
vlakna koja spajaju lobuse sadržane u imenu, ali i
asocijativna vlakna koja povezuju dva najvažnija
područja za govor, Brokinu i Wernickeovu zonu. Ovaj
snop ima svoje ime, fasciculus arcuatus.
71. Prednji krak (crus anterius)
Odvaja nuc. lentiformis od nuc.caudatusa.
Sadržaj ovog kraka čine talamokortikalna i
kortikotalamička vlakna, koja predstavljaju
spoj frontalne i prefrontalne kore velikog
mozga sa lateralnom grupom jedara talamusa
putem pedunculus thalami anterior i ponsom
preko tr. frontopontinusa. Takođe, kroz prednji
krak prolaze mostići sive mase koji spajaju
glavu repatog jedra i putamen.
72. Zadnji krak (crus posterius)
Nalazi se između talamusa i sočivastog jedra.
Deli se na tri topografske dela:
lentikulotalamički
retrolentikularni
Sublentikularni
Talamolentikularni deo predstavlja rostralni
deo zadnjeg kraka, kroz koji prolazi veliki broj
motornih puteva: tr.corticospinalis,
tr.frontopontinus, tr.corticoreticularis,
tr.corticorubralis, tr.corticoolivaris,
tr.corticotectalis i nigrostrijatna vlakna. Kroz
ovaj deo prolaze još i gornje nožice talamusa
(pedunculus thalami superior).
73. Retrolentiformni deo (pars
retrolentiformis capsulae internae), kako
mu samo ime kaže, pruža se iza
putamena, lateralno od talamusa. Kroz
taj deo prolaze tri velika snopa vlakana:
Radiatio optica (tr. geniculocalcarinus), tr.
parieto-occipitopontinus i zadnje nožice
talamusa (pedunculus thalami posterior).
Sublentiformni deo (pars
sublentiformis) prolazi ispod kaudalnog
dela putamena.
Kroz njega prolaze: radiatio acustica, tr.
temporopontinus i donje nožice talamusa
(pedunculus thalami inferior).
