2. Radu u laboratorijama, širom sveta, pridaje se
velika pažnja jer je to glavni izvor podataka za
industrijsku primenu i za naučnoistraživački rad.
Poštovanje osnovnih pravila ponašanja u
laboratoriji je neophodno kako zbog dobijanja
korektnih rezultata tako i zbog sigurnosti samih
istraživača.
8. Uobičajene opasnosti su vatra, toksična
isparenja, rasprskavanje sudova pod
pritiskom, otrovne supstance, slomljeno
staklo, korozivne materije itd.
Neprijatni
mirisi
9. Osnovna namena ovog kursa je da uputi
studenta u opšta pravila ponašanja u
laboratoriji i da mu skrene pažnju na
moguće uzroke opasnosti.
Navedena pravila ponašanja, sugestije i
primeri ne obuhvataju sve realne opasne
situacije u laboratoriji (niti to mogu) ali
imaju za cilj da smanje verovatnoću da do
njih dođe.
10. OPŠTA PRAVILA PONAŠANJA U LABORATORIJI
Pažljivim radom i poštovanjem osnovnih pravila
ponašanja mogu se izbeći mnoge nepoželjne i
opasne situacije:
1. Svaki student
mora da nosi mantil,
zastitne naocare i
rukavice.
14. 2. U laboratoriji je strogo zabranjeno pušenje
3. Duga kosa mora da bude povezana pozadi zbog
opasnosti od mehaničkih povreda i plamena.
Čest natpis
16. 5. Radni stolovi treba da uvek budu čisti, bez hemikalija i
aparata koji nisu u upotrebi:
- Svaka prosuta hemikalija na radnom stolu ili podu treba
odmah da se ukloni:
prisutne kiseline ili baze treba pre uklanjanja razblažiti
obilnom količinom vode;
ako se u laboratoriji prospe isparljiva i zapaljiva
tečnost, treba odmah ugasiti sve plamenike i izvore
toplote
17. - Slomljeno staklo, porcelan i druge čvrste
otpadne predmete treba skloniti u
posebne korpe, posebno pripremljene za
tu svrhu, odvojeno od papira i mekog
otpada.
18. 6. Boce sa hemikalijama uvek treba držati čiste.
Ako im se sadržaj prolije po spoljnim stranama
postaju vrlo klizave i lako ispadaju iz ruku.
Ova zaprljanja, takođe, vrlo lako mogu da dospu u
aparature sa kojima se radi i da izazovu dobijanje
netačnih rezultata.
19. 7. Sve hemikalije treba
da budu jasno
označene čak i kada se
nalaze u normalnim
sudovima ili čašama.
20.
21.
22. RUKOVANJE Opasnim
HEMIKALIJAMA
Rukovanje hemikalijama u laboratoriji
podrazumeva često rad sa toksičnim,
korozivnim ili zapaljivim supstancama.
Toksične hemikalije su sve supstance koje
dovode do trovanja organizma bilo
direktnim unošenjem u organizam preko
organa za varenje ili disanjem, bilo
njihovom apsorpcijom preko kože.
23. Korozivne hemikalije su one supstance koje
oštećuju tkiva ili materijal sa kojima su u dodiru.
Najčešće korozivne hemikalije sa kojima se radi
u laboratorijama su kiseline, baze i jaka
oksidaciona sredstva.
Zapaljive hemikalije su sve supstance čije se
pare mogu lako zapaliti u blizini izvora toplote.
24. Rad sa toksičnim hemikalijama
1. Eksperimente koji uključuju toksične i hemikalije
neprijatnog mirisa treba izvoditi u laboratorijskoj
kapeli (digestoru).
Digestor (kapela) je izdvojen
deo laboratorije, opremljen
efikasnim sistemom za
ventilaciju.
25. 2. Nikad ne puniti pipetu uvlačeći vazduh ustima.
Propipeta
26. 3. Nikad ne sipati benzen, etar ili druge isparljive
i toksične organske rastvarače u slivnik.
Ove supstance mogu isparavati u odvodnim
cevima i ugroziti druge prostorije.
Organske otpadne materije treba odlagati u
posebne posude namenjene za tu svrhu.
4. Nikad ne sipati kiseline, baze ili oksidujuće
reagense u posude u koje se odlažu toksične
materije zbog moguće hemijske reakcije i
oslobađanja toksičnih para.
27. 5. Zbog mogućeg prisustva toksičnih materija u
slivnik ne treba bacati koncentrovane rastvore
kiselina, baza i oksidacionih sredstava.
Ukoliko se, ipak, ove materije direktno
sipaju u slivnik, to treba uraditi uz obilan
mlaz vode da bi se što više razblažile.
(Ne treba bacati u slivnik nerastvorne
supstance jer u tom slučaju može doći do
začepljenja kanalizacionih cevi).
6. U slučaju da ipak dođe do trovanja
odmah obavestiti odgovorno lice i potražiti
lekarsku pomoć
28. Rad sa naročito toksičnim hemikalijama
Rastvorljivi cijanidi i vodonik cijanid predstavljaju
smrtnu opasnost ako se unesu u organizam jer
deluju na nervni sistem za samo
nekoliko minuta.
Brzo preduzimanje pomoći
u slučaju trovanja je neophodno.
Trenutni protivotrov je amil-nitrit.
Protivotrov se primenjuje tako što
se ampula razibije i sadržaj udahne.
Posle toga neophodno je potražiti pomoć
lekara.
29. Tehnološki postupak proizvodnje cijanidnih kocki
mora da uključi proizvodnju, isporuku i
obavezno uništavanje otpadnih materija
30. Benzen: Skoro sve pare uobičajenih organskih
rastvarača su toksične ali su pare benzena
najopasnije. Zbog toga treba sprečiti isparavanje
benzena u laboratoriji i uvek raditi u
laboratoriskoj kapeli (digestoru).
31. Živa: Ima mali napon pare pa na sobnoj
temperaturi isparavanjem daje veoma
otrovne pare. Zbog toga ne treba nikada
ostavljati živu izloženu atmosferi i ukoliko
se prospe odmah je treba pažljivo prikupiti.
Aparaturu u kojoj se nalazi živa treba držati u
plastičnoj tacni tako da se u slučaju prolivanja
može lako prikupiti.
32. Ukoliko ipak dođe do prolivanja žive po
većoj površini, kontaminirana površina se
može posuti elementranim sumporom koji
sa živom gradi čvrsto jedinjenje koje se
može počistiti.
Manje kapljice žive se mogu skupiti
amalgamisanjem sa bakarnom žicom koja je
prethodno isprana azotnom kiselinom
Trovanje živom je kumulativno i
simptomi su progresivni. Zbog toga rad
sa živom zahteva posebnu opreznost.
33. Rad sa korozivnim
hemikalijama
Da bi se izbegle povrede nastale
korozivnim hemikalijama
potrebno je koristiti (pored
mantila) odgovarajuće zaštitne
naočare i rukavice
34. Postupak ako
- se korozivna hemikalija prospe na odeću, odmah
skinuti nakvašeni deo;
hemikalija dospe do kože, nakvašeno mesto
odmah treba isprati obilnom količinom vode;
je koža bila u dodiru sa kiselinom, posle ispiranja
vodom, kontaminirano mesto se dodatno ispira
vodenim rastvorom sode bikarbone.
je koža bila u kontaktu sa baznim rastvorima za
ispiranje se koristi razblažen rastvor borne
kiseline.
35. Ako je hemikalija dospela u oči:
oči ne treba otvarati jer se time korozivna materija
samo širi po većoj površini oka;
što je brže moguće isprati kapke velikom količinom
vode zatim otvoriti oči i isprati ih obilnim mlazom
vode kako bi se uklonili ostaci korozivne materije;
zaostali rastvor se neutralizuje razblaženim
rastvorom sode bikarbone (u slučaju da je
kontaminant bila kiselina) odnosno borne kiseline
(u slučaju da je kontaminant bila baza).
Posle ukazane prve pomoći, odmah
potražiti pomoć lekara.
36. Rad sa zapaljivim materijama
Zapaljive pare organskih rastvarača mogu da se
zapale na razne načine (plamenom ili nekim
drugim izvorom toplote). Npr, ugljen-disulfid ima
tačku samozapaljivanja 100oC a etil-etar 180oC.
Pored toga, sagorive pare mogu da se zapale u
prisustvu vazduha pri kontaktiranju sa izvorom
toplote na temperaturi iznad tačke paljenja pare.
Tačka paljenja se definiše kao
temperatura na kojoj je napon pare
tečnosti dovoljan za građenje
zapaljive smeše sa vazduhom.
37. Uobičajeni organski rastvarači, izuzev ugljen-
tetrahlorida, hloroforma i trihloretilena imaju tačku
paljenja ispod sobne temperature.
Pare organskih tečnosti su gušće od vazduha i
dospevaju na znatna rastojanja od izvora. Ako takve
pare dođu u kontakt sa plamenom, ili drugim izvorom
toplote, vatra se brzo širi zahvatajući veliki prostor.
Pored lako zapaljivih rastvarača posebnu opasnost
predstavljaju samozapaljive supstance koje
pokazuju tendenciju da se spontano zapale na običnoj
temperaturi (beli fosfor, alkalni metali, organo-
litijumski reagensi, fosfini male molekulske mase,
ferokarbonili).
38. Rad sa zapaljivim materijama zahteva posebne
mere opreza
1. obavezno koristiti kapelu;
2. ne koristiti ih u blizini plamena;
3. ne bacati koncentrovane rastvore kiselina, baza i
oksidujućih sredstava u slivnike;
(ispuštanje ovih supstanci u slivnik uvek raditi uz
obilan mlaz vode kako bi se postiglo što veće
razblaženje)
4. voditi računa o ispravnosti električnih uređaja u blizini;
zbog pojave varnica usled lošeg uzemljenja ili kratkog spoja
na instalacijama može doći do požara.
39. Ukoliko u laboratoriji dođe do neželjene pojave
vatre, ne treba praviti paniku već odmah
obavestiti asistenta i laboranta i pokušati
ugasiti vatru priručnim sredstvima.
Za gašenje male vatre efikasan je aparat za
gašenje sa ugljen-dioksidom ili pokrivač koji
će sprečiti kontakt plamena sa kiseonikom.
Nikad ne upotrebljavati aparat sa penom za
gašenje požara na električnim instalacijama.
Za gašenje vatre na električnim instalacijama
koristi se jedino aparat sa ugljen-dioksidom.
40.
41. OPASNOSTI OD MEHANIČKIH
POVREDA I EKSPLOZIJA
Najčešće mehaničke povrede u laboratoriji su
posekotine slomljenim staklom:
Rad sa staklom zahteva posebne mere opreza i
pažljivo odlaganje polomljenog posuđa
42.
43. 2. Boce i posude pod vakuumom mogu implodirati
(rasprsnuti se).
posude koje su veće zapremine od 250 cm3 a
nalaze se pod vakuumom, treba da su zaštićene
umreženom lepljivom trakom ili žičanom zaštitom
3. Sudovi pod pritiskom mogu eksplodirati.
zatvorene posude ne treba zagrevati ukoliko nisu
specijalno konstruisane za tu namenu;
ukoliko se u sudove uvodi gas pod pritiskom, voditi
računa da pritisak ne pređe kritičnu vrednost koju
sud može da izdrži
44. 4. Sve čelične boce sa gasovima pod pritiskom treba
da stoje uspravno i moraju biti učvršćene lancem.
5. Amonijačne rastvore srebro-nitrata ili drugih soli
srebra ne treba ostavljati da stoje dugo vremena i sa
njima treba oprezno rukovati. Takvi rastvori
formiraju eksplozivno srebro koje može da
eksplodira na najmanji potres čak i u vodenoj
suspenziji.
45. Važna napomena
U svakoj laboratoriji se nalazi, vidno obeleženo,
sanduče sa priborom i neophodnim materijalom za
ukazivanje prve pomoći u slučaju da dođe do
povređivanja u laboratoriji.
Ukoliko se bilo koji materijal iz kompleta za prvu
pomoć iskoristi, obavestiti asistenta i laboranta
kako bi se sadržaj blagovremeno kompletirao.
