lol

1. SAD i izazivači - Japan

3. Istorija Japana

4. - Prvi pisani dokumenti o japanskoj istoriji
javljaju se u 5. i 6. veku.
- Nara razdoblje počinje u 8. veku i obeležava ga
prva snažna japanska država, koncentrisana oko
carskog dvora u gradu Hejdžokjo (sada Nara).
- Godine 794. počinje Hejan razdoblje kada je
Car Kanmi (736-805) preselio svoju prestonicu iz
Nare u Hejan-kjo ("Grad mira"), danas poznat
kao Kjoto.
- Kamakura razdoblje počinje pobedom klana
Minamoto u bici kod Dan-no-Ure 1185. godine.
Godine 1192. car je proglasio Minamoto no
Joritoma za sei-tai šoguna. Joritomo je prvi šogun u
Japanskoj istoriji.
- Početak Kamakura perioda je bitan jer je
1191. godine budistički redovnik Eisaj Zenji (1141-
1215) iz Kine doneo znanje o zenu tj. budizmu.

5. - Ašikaga šogunat započinje 1338. godine kada je
srušen Kamakura šogunat . Sredinom 16. veka
Japan je počeo upotrebljavati i proizvoditi
zapadno oružje, koje postaje ključan faktor za
ujedinjenje države u skladu sa Tokotomi
Hidejoši (1536-1598).
- Tokom Azuči-Momojama razdoblja 1592.
godine Japan šalje svoje snage u invaziju Koreje
u nadi da će konačno osvojiti Kinu. Korejski
admiral Ji Sun-sin je pobedio 133 japanska broda
sa 12 „brodova kornjača“ - prvim borbenim
brodovima na svetu. Pomoću njih su prekinuli
dostavu, što je dovelo do poraza invazijskih snaga.
- 1600. godine, u bici za Sekigaharu, šogun
Tokugava je pobedio svoje neprijatelje.
- 1603. godine je osnovao šogunat Tokugava u
selu Edo, sada poznatom kao Tokio ("Istočna
prestonica").

6. - Tokom prve polovine 17. veka Tokugava
šogunat je prekinuo veze sa Evropljanima.
- Izolacija je trajala 251 godinu, dok komodor
Metju Peri nije prisilio Japan na otvaranje prema
Zapadu ugovorom Kanagava 1854. godine.
Samuraji su u tome videli znak slabosti šogunove
vlasti i usledio je Bošin rat od 1867. do 1868.
- Meidži obnovom 1868. godine šogun je bio
prisiljen odstupiti i caru je vraćena moć posle
skoro 700 godina.
- U vreme Meidži ere ukinut je feudalizam i
dolazi do ekonomskih, socijalnih i vojnih reformi,
koje pretvaraju Japansko carstvo u jednu od
velikih sila u svetu. Kao rezultat Kinesko-
japanskog rata i Rusko-japanskog rata, Japan je
kontrolisao Tajvan i pola Sahalina, a kasnije je
pripojio Koreju (1910. godine).

8. “ Zemlja izlazećeg sunca”
- Japan (Nippon) se sastoji od 6,852 ostrva
- Četiri najveća ostrva su Hokaido, Honšu, Šikoku i Kjušu
- Broj stanovnika: 127,253,075
- Površina: 377,915 kvadratnih kilometara
- Zvanična valuta: jen
- Glavni grad: Tokio (oko 35 miliona stanovnika)
- Veći gradovi: Jokohama, Osaka, Nagoja, Kjoto, Saporo
Kobe i Fukuoka
- Najviša planina: Fudži (3,776 m)
- Najniža tačka: Hađiro gata (-4 m)
- Najduža reka: Šinano (367 km)

9. Tokio

10. - Tokio je najveći grad na svetu i sa okolinom
ima čak 35 miliona stanovnika. Tokio
predstavlja finasijski i politički centar Japana.

11. Geopolitički položaj Japana
- Japan je okružen Pacifikom sa istočne
strane, Japanskim morem sa zapadne
strane i Istočnim kineskim morem sa južne
strane.
- Oko Japana se nalaze velike sile i to Rusija
na severu i Kina na zapadu.
- Veliku pretnju predstavlja i nestabilna
(izolovana) Severna Koreja.
- Južna Koreja i Japan nemaju naročito
dobre odnose, ali ih savezništvo sa SAD
najviše spaja.

13. -Japanski spor oko Senkaku (na kineskom
Dijaoju) ostrva je vrlo aktuelan. Kina je takođe
proširila svoj vazdušni prostor u Istočnom
kineskom moru.

16. - Japan se nalazi u “vatrenom pojasu Pacifika”
u kojem se dešava 90% svetskih zemljotresa i
80% svetskih erupcija vulkana.
- Najveći problem Japan ima sa zemljotresima i
cunamijem (lučki talas) koji nastaje nakon
zemljotresa u dubini mora ili nakon erupcije
podvodnih vulkana.
- Jedna od najvećih tragedija se dogodila kada
je nakon serije zemljotresa i cunamija,
nuklearna elektrana “Fukušima” doživela veliku
havariju na svojim reaktorima.

19. Politički i ekonomski sistem Japana
- Japan je po državnom obliku ustavna
parlamentarna monarhija na čijem čelu se nalazi
car Akihito.
- Japan je unitarna država i sastoji se od 47
prefektura.
- Japan ima dvodomni parlament (National Diet-
Kokkai) čiji donji dom ima 480 poslanika i gornji
dom 242 poslanika.
- Na čelu japanske vlade nalazi se premijer Šinzo
Abe koji je član vladajuće LDP partije.

22. - Japan je treća ekonomija sveta sa BDP od
5,1 triliona (hiljada milijardi) dolara u 2013.
godini.
$16,2
$9,0
$5,1
$3,6
$2,7 $2,5 $2,4 $2,2 $2,1 $2,0

24. - Japan doživljava ogromnu ekonomsku
ekspanziju od 1960-ih godina pod premijerom
Ikedom (posebno nakon Olimpijade 1964. u
Tokiju) pa sve do 1980-ih.
- 1990-ih Japan doživljava finansijsku krizu
(posebno 1997. godine). To za Japan predstavlja
izgubljenu deceniju (The lost decade). Neki
ekonomski teoretičari kažu da i 2000-te
predstavljaju za Japan izgubljenu deceniju.
- Japan ima javni dug od 230% BDP-a ( drugi
najveći na svetu posle Zimbabvea). Japan
otprilike duguje oko 10,9 triliona (hiljada
milijardi) dolara.

25. - Japan je drugi po broju glasova u MMF-u sa
6,56%, dok su SAD ubedljivo prve sa 17,69%
glasova. Kina je na trećem mestu sa 4%
glasova.
- Šinzo Abe trenutno sprovodi svoj ekonomski
program poznatiji pod imenom “abenomika”
koji podrazumeva povećavanje inflacije do 2%.
Japan dugi niz godina ima problem sa
deflacijom.
- 1980-ih Japan je vodio meki ekonomski rat sa
SAD tako što je jeftina i kvalitetna japanska
roba preplavila američko tržište.

26. - Japan je potpisao niz sporazuma sa SAD,
ojačao jen i otvorio svoje tržište i za američke
proizvode.
- Otprilike 3 miliona ljudi je u SAD izgubilo
posao zbog japanske konkurencije.
- Japan i danas održava jen na niskom nivou
zbog izvoza.
- 1 dolar = 103 jena.

27. Religijska slika Japana
- Japan je sekularna država od 1946. godine
nakon što je šintoizam bio državna religija.
- Japan je danas sinkretička religijska
zajednica.
- Šintoizam 89,3%
- Budizam 71,4%
- Hrišćanstvo 2%

28. - Šintoizam (u prevodu “božji put”) je osnovao prvi car
Japana Veliki Džimu. Šintoizam je autentična
japanska religija i broj čistih pripadnika ove religije se
procenjuje na oko 3 miliona. Mnogi Japanci su
istovremeno budisti i šintoisti. Šintoizam je od 1868.
do 1946. konstruisao japanski nacionalni duh.
- Svi japanski carevi su vodili božansko poreklo, ali se
car Hirohito toga odriče 1946. godine.
- Budizam u 6. veku prodire u Japan u formi mahajana
budizma. U Japanu zapravo postoji zen budizam.

29. Šinto svetilište Jasukunji odaje počast dušama 2,5 miliona
Japanaca koji su život položili na oltar otadžbine, ali među
njima su i oni koji su proglašeni za ratne zločince. Svaki
put kada neki državni zvaničnik poseti hram, kineski i
južnokorejski zvaničnici izraze velike proteste.

30. Vojna moć Japana
- Prema 9. članu Ustava Japana iz 1947.
godine, Japan svoju vojsku može koristiti
samo u svrhu odbrane svoje države. Taj
ustav je nametnut od strane SAD nakon
Drugog svetskog rata i zabranjuje Japanu
vođenje ofanzivnog rata.
- Japan pod oružjem trenutno ima 239,430
profesionalnih vojnika i 57,899 vojnika u
rezervi.

31. - Vojska Japana se deli na:
1) Kopnenu vojsku (Japan Ground Self-
Defence force)
2) Mornaricu (Japan Maritime Self-Defence
force)
3) Vazduhoplovne snage (Japan Air Self-
Defence force)

32. Kopnena vojska Japana

33. - Japan poseduje 920 tenkova među kojima su
najpoznatiji “Type 74”, “Type 90” i najnoviji
“Type 10”. Po broju tenkova, Japan je na 22.
mestu u svetu.
- Kopnena vojska Japana broji oko 147 hiljada
ljudi. Postoji ukupno 5 armija: Severna armija sa
sedištem u Saporou, Severoistočna u Sendaiju,
Istočna armija u Tokiju, Centralna u Itami i
Zapadna u Kumamotu. Svaka armija je odgovorna
za pojedini deo Japana. Npr. Severna armija brani
ostrvo Hokaido i ona je ujedno i najbrojnija.
- Japan poseduje 742 borbena vozila i 908 topova.

34. Organizacija kopnene vojske Japana
- Jedna oklopna divizija (sedma divizija)
- Osam pešadijskih divizija
- Pet pešadijskih brigada
- Jedna vazdušno desantna brigada
- Četiri kombinovane brigade
- Jedna trening brigada
- Jedna artiljerijska brigada
- Dve protiv-vazdušne brigade
- Četiri inženjerske brigade
- Jedna helikopterska brigada

36. Mornarica Japana

37. - Pomorske odbrambeno-oružane snage Japana
nastale su nakon raspuštanja Japanske carske
mornarice. Glavni zadatak ratne mornarice je da
kontroliše sopstvene teritorijalne vode i da patrolira.
- Mornaričke snage broje oko 46 hiljada ljudi.
- Japanska ratna mornarica raspolaže sa 36 fregata
(drugi u svetu), 44 raketna razarača (drugi u svetu),
16 podmornica, 29 minopolagača (koji su ređe u
upotrebi) i 25 desantnih (amfibijskih) brodova.
- I pored svega navedenog, Japan nema nosač aviona.
SAD imaju čak 10 nosača.
- Sedište japanske mornarice nalazi se u Jokosuki.

38. - Japan često obavlja pomorske i druge vojne vežbe sa
SAD. U tom delu sveta prisutna je 7. američka flota koja je
najjača i najbrojnija od svih. Njeno sedište je takođe u
Jokosuki. Ona za cilj ima da štiti Korejsko poluostrvo i
Japan. Flota broji oko 70 brodova, 300 aviona i 40 hiljada
ljudi. Najveći je nosač aviona USS George Washington.

39. - Pored nosača aviona, prisutni su i raketni razarači i fregate.
Neki od njih su npr. razarači USS Curtis Wilbur i USS John S.
McCaine (razarači klase Arleigh Burke). Tu su takođe i
podmornice klase Los Angeles.

40. Japansko ratno vazduhoplovstvo

41. - Japan poseduje ukupno 1252 letelice. Od toga su
258 helikopteri, a 350 su borbeni avioni.
- Japansko ratno vazduhoplovstvo ima ukupno oko 45
hiljada članova.
- Većina japanskih borbenih aviona kao što su
F-15/DJ, F-4/EJ i F-2 su zapravo američki avioni koje
pokreću japanski motori napravljeni od kompanije
Mitsubishi.
- Premijer Šinzo Abe odobrio je vojni budžet od čak
175 milijardi evra u periodu od 2014. do 2019. godine
zbog aktuelnih incidenata sa Kinom. Dobar deo ovog
novca otići će na avijaciju.

43. Meka moć Japana
- Japan je u svetu najpoznatiji po automobilskim i
elektronskim kompanijama. Pored toga, japanska
kultura i japanska hrana (suši, pirinač, sašimi, vasabi)
imaju dobar ugled u svetu.
- Animirani filmovi (anime) i stripovi (mange)
predstavljaju današnju popularnu kulturu Japana.
- Akira Kurosava je najpoznatiji japanski reditelj
(“Sedam samuraja”), dok je najpoznatiji pisac Haruki
Murakami sa knjigom “1Q84”.
- Najpopularniji japanski sportovi su borilački
sportovi. Džudo, karate, aikido i sumo-rvanje su
svakako stvari po kojima je Japan široko poznat.

44. - Tokio je bio organizator letnjih Olimpijskih igara
1964. godine, a 2020. će ponovo imati tu čast. Zimske
Olimpijske igre su održane 1972. u Saporou, a 1998. u
Naganu.
- Vladavina prava je zastupljena na visokom nivou u
Japanu i njen indeks je po Svetskoj banci na skali od
-2,5 do +2,5 ocenjen sa +1,27.
- Japan prema “Fridom hausu” poseduje stepen
slobode od 1,5 (maksimalni indeks je 1) i po tome
predstavlja najslobodniju zemlju u regionu uz Južnu
Koreju.
- Japan ulaže čak 3,8% BDP-a u obrazovanje i ukupno
pet japanskih univerziteta je u 200 najboljih na svetu
(Tokijski univerzitet i Univerzitet u Osaki).

45. - Osnovno obeležje japanske kulture je njena duga
istorija i izuzetno jak uticaj tradicionalnih vrednosti
koje se prenose kroz generacije.
- Današnja kultura Japana može se definisati kao spoj
savremenog i tradicionalnog. Sve to je za rezultat
dalo jedinstvenu i vrlo prepoznatljivu estetiku, blisku i
shvatljivu za gotovo sve kulture naše planete.
- Univerzalni i kosmopolitski duh japanske kulture
ogleda se u svim njenim pojavnim oblicima, čak i kad
se radi o krajnje egzotičnim i za zapad relativno
nepoznatim umetničkim izrazima.

46. Bušido – “put ratnika”
- Bušido je moralni kodeks ratničke klase,
samuraja, nastao pod uticajem zen budizma
i konfučijanizma. Prema kodeksu, samuraji
su negovali:
1. Hrabrost, težnja da se radi pravedno i za to vredi
umreti
2. Milosrđe prema slabima i potlačenima
3. Učtivost, kao uljudan izraz saosećanja
4. Istinoljubivost i iskrenost; laž se smatrala za
kukavičluk
5. Osećanje časti i dužnosti
6. Odanost (lojalnost, vernost)
7. Samokontrolu, koja vrhunac dostiže u ritualnom
činu samoubistva, seppuku

53. - Po završetku Drugog svetskog rata,
uticaj Japana bio je slab.
Ekonomskim jačanjem, jača i njegov
položaj u međunarodnim
organizacijama.
Članica je UN, Svetske trgovinske
organizacije, MMF, Međunarodne
agencije za atomsku energiju, Svetske
zdravstvene organizacije itd.
- NIJE stalna članica SB UN.
- Član je većine međunarodnih
organizacija.
Sarađuje sa regionalnim
međunarodnim organizacijama
(EU, Organizacija Američkih Država).
- Predviđa se da će u budućnosti
postati jedna od najznačajnijih i
najuticajnijih članica međunarodnih
organizacija.

54. Prirodna
bogatstva
Srednje Jako
Vojna moć Srednje Jako
Ekonomska moć Od jakog ka manje
jakom
Od jakog ka manje
jakom
Nauka i
tehnologija
Jako Jako
Nacionalna
kohezija
Jako Jako
Univerzalistička
kultura
Srednje Jako
Uticaj u
međunarodnim
organizacijama
Jako Jako

55. Hvala na
pažnji!
Marko Despotović
109/11
Ognjen Popović
102/11
Stefan Pantelić-
Stefanović 107/11
Filip Trajčevski
611/11
Milan Krstinić
97/11
Luka Popović 88/11