2. 














Uvod
Centralna jedinica
Kuciste
Osnovna ploca
Procesor
Memorija
Kontrolni set cipova
Magistrala
Slotovi
Kontroleri
Portovi
Disk
Jedinice diketa
CD ROM diskovi
Predstavljanje slika


















Graficka kartica
Zvucna kartica
Mrezna kartica
FM I TV kartica
FMV kartica
Izvor napajanja
Monitori 1
Monitori 2
Ulazne jedinice
Stampaci
Skeneri
Ploteri
Multimedijalni uredjaji
Citaci bar koda
Opticki citaci
Magnetni citaci
Magnetne trake
Mrezna I komunikaciona o.

3. UVOD:

1.
2.
3.

Sa stanovista hardvera personalni racunar cine tri celine:
Centralna jedinica
Monitor
Tastatura
Pored ovih na racunar mogu biti prikljuceni i razni drugi
urdjaji:mis,graficki tablet,stampac,skener,ploter…

4. CENTRALNA JEDINICA

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
Centralna jedinica sastoji se od kućišta u kome se nalaze:
Osnovna(ili matična) ploča
Kontroleri
Portovi
Disk
Jedinice disketa
Grafička kartica
Izvor napajanja

5. 




Postoje tri tipa kućišta: desktop, mini tauer i tauer.
Desktop je kućište koje stoji na stolu i na njemu stoji monitor
računara.
Kućišta mini tauer i tauer često stoje na podu.
U poslednje vreme pojavilo se i kućište miditauer koje je po veličini
malo veće od minitauera i sve češće se koristi.
Sa spoljne strane kućišta su otvori za umetanje disketa u disketne
jedinice.

6. OSNOVNA PLOCA
 Na osnovnoj ploči nalaze se priključna
mesta za procesor, memoriju,
magistrala, skup čipova koji kontroliše
rad računara i priključci (slotovi) za
dodatne kartice.
 Pored toga, na osnovnoj ploči mogu se
nalaziti i osnovni kontroleri za diskove i
disketne jedinice i priključci za
povezivanje računara sa drugim
uređajima (portovi).

7. 1.Procesor
 Procesor definiše tip PC računara.
 U njemu se realizuju sve računarske i logičke operacije i izvršavaju komande koje
su zadate programom.
 Karakteristike procesora su:
1. Brzina procesora
2. Dužina procesorske reči
3. Radni takt
4. Interni keš
 Brzina procesora izražava se u milionima operacija koje procesor može da obradi
u jednoj sekundi – MIPS-ovima ili MFLOPS-ima.
 Procesor nije sastavni deo osnovne ploče, nego se na osnovnoj ploči samo
nalaze konektori za njegovo priključenje.
 Zbog velike brzine rada dolazi do velikog zagrejavanja procesora pa se na njih
montira dodatni ventilator koji ih hladi.
 Radni takt je učestalost impulsa koje generiše sat – specijalno elektronsko kolo
kojima se iniciraju operacije procesora.
 Meri se u GHz.

8. 2.Memorija

















Memorija PC računara sastoji se od osmobitnih registara.
Na osnovnoj ploči nalaze se tri tipa memorije keš (cache), ROM i RAM .
RAM predstavlja najveći deo memorije i u nju korisnik može da upisuje sadržaj i da ga čita.
U njoj se za vreme rada računara nalaze program i podaci sa kojima računar radi.
Po isključenju računara sadržaj ove memorije se gubi.
Optimalno je da, za uobičajene potrebe, računar bar ima 1GB.
ROM predstavlja statični deo memorije koji može samo da se čita.
Njen sadržaj se ne gubi po isključenju računara.
Koristi se za uskladištavanje programa i podataka koji su često potrebni, npr. , za instrukcije
za pokretanje računara pri uključivanju.
Keš memorija je vrlo brza memorija koja se nalazi u samom procesoru ili uz njega.
Ova memorija ima višestruko brže vreme pristupa od obične memorije.
Ako podaci više nisu u keš memoriji, moraju se ponovo u uzeti iz glavne memorije.
Trenutno, veličina ove memorije je 1 ili 2 MB.
Baferi su delovi RAM memorije koji neki programi alociraju za svoje potrebe.
Jedna od čestih primena je prilikom ulaza i izlaza podataka.
Na primer, ako računar ne može da dovoljno brzo obrađuje podatke koji mu se dostavljaju,
oni se privremeno deponuju u bafer dok ne stignu na obradu, da se ne bi prekidao proces
unošenja.
Virtuelna memorija nije stvarna memorija, nego pojam koji se koristi u vezi sa operativnim
sistemima pa je i tamo objašnjenje.

9. 3.Kontrolni set cipova
 Kontrolna jedinica upravlja celokupnim radom računara ona
određuje koja je naredba sledeća na redu za izvršenje, uzima je iz
memorije, interpretira, i izdaje odgovarajuće naredbe procesoru i
kontroliše njihovo izvršenje.

10. 4.Magistrala
 Računar mora da ima električna kola pomoću kojih se razmenjuju
informacije među komponentama.
 U računaru postoje tri ključne magistrale:
1. Magistrla podataka
2. Adresna magistrala
3. Kontrolna magistrala
 Magistrala podataka koristi se za razmenu podataka između
procesora i memorijskih lokacija.
 Adresna magistrala prenosi adrese koje generiše procesor, kojima
se specificiraju memorijske lokacije na koje se upisuju podaci ili sa
kojih se čitaju podaci radi obrade.
 Kontrolna magistrala služi za prenos upravljačkih i kontrolnih
signala od procesora ka komponentama i obrnuto.

11. 5.Slotovi(prikljucci)
 Za prikljucivanje dodatnih uredjaja postoje standardizovana
prikljucna mesta-slotovi,u koja se ovi dodatni uredjaji prikljucuju.
 Prikljucci se sastoje od uticnica na koje se prikljucuju kontroleri
razlicitih jedinica ili same jedinice.
 Najcesci su ISA.

12. 

Služe za priključenje bilo kojeg uređaja na racunar.
Uređaj se s jedne strane standardno ugrađuje u
računar, a s druge strane se uređaj priključuje u
priključak (kontroler).

13. PORTOVI


1.
2.




Za povezivanje ostalih uredjaja koji imaju standardizovane prikljucke
koriste se prikljucna mesta koja se nazivaju portovi.
Postoje 2 vrste portova:
Seriski
Paralelni
Kod serijskih portova bitovi jednog bajta izlaze kroz port jedan po jedan.
Kod paralelnih portova bitovi jednog bajta izlaze istovremeno paralelnim putem.
USB (Universal Serial Bus) port predstavlja serijski port namenjen za povezivanje
perifernih uređaja.
Habovi su USB razvodne kutije koje imaju vise USB prikljucaka.

14. 
Kod diska se za uskladistenje podataka koriste magnetne ploce.

Diskovi se okrecu velikom brzinom

Upisno-citajuce glave diskova lebde iznad povrsine ploce na
vazdusnom jastuku

Hard diskovi služe za čuvanje podataka i programa kada računar
nije u upotrebi.

Današnji diskovi imaju vremenski pristup podacima od 8 do 10
ms. Trenutno se diskovi prave sa pločama, kapaciteta 160 GB-2TB
po ploči i brzinom rotacije 7200 obrtaja u minutu.

15. JEDINICE DISKETA

Diskete koje se koriste su diskete sa tvrdom plastikom.

Za koriscenje disketa ugradjene su u racunar odgovarajuce disketne
jedinice koje imaju sa spoljne strane otvor u koji se ubacuje disketa.

Kada de disketa unese u disketnu jedinicu,limeni deo se pomeri u stranu I
otvori prorez koji upisno-citajuce glave nalegnu na disketu,a otvor na
metalnoj ploci se uklopi na odgovarajuce mesto na mehanizmu za
okretanje.

16. CD ROM DISKOVI
•
•
•
Kod ovih diskova se primenom laserske tehnologije nanose zapisi na
metalnu povrsinu
CD ROM diskovi služe za čuvanje podataka i programa. Kapacitet
CD diska je 700 MB.
DVD – služe za snimanje velikih podataka i programa. Kapacitet im je
4,7 GB i 10 GB.

17. PREDSTAVLJANJE SLIKA

Slike na nekom grafičkom uređaju mogu da se dobiju na dva načina:
1.
vektorski – pamte se linije od kojih je sastavljena slika i njihovi atributi
(debljina, boja, stil linije).
2.
rasterski – površina slike je izdeljena ekvidistantnim linijama paralelnim sa
koordinatnim osama u mrežu pravougaonika. Osnovni element mreže je
piksel. Osnovni atributi piksela su: mesto, boja, intenzitet boje.

Broj podela po horizontali i vertikali izražava rezoluciju, kvalitet slike će biti
bolji što je rezolucija veća.

18. GRAFICKA KARTICA
Grafička kartica je uređaj koji podatke u računaru u digitalnom
obliku pretvara u odgovarajuće analogne signale koji kontrolišu
prikazivanje slike na ekranu. S obzirom na to da su ekrani koji se
koriste za personalne računare rasterske jedinice, za prikazivanje
slike na ekranu koristi se tehnika poznata pod imenom
bitmapiranje (bit mapping).
 Grafička kartica priključuje se u jedan od slotova na osnovnoj
ploči i na sebi ima sopljni priključak na koji se priključuje monitor
računara.


19. ZVUCNA KARTICA
O Zvučna kartica ima zadatak da zvuk
uskladišten u digitalnom obliku u računaru
pretvori u analogni oblik tako da može da
se reprodukuje u zvučnicima.

20. MREZNA KARTICA
 Mrežna kartica omogućava povezivanje




računara na lokalnu računarsku mrežu.
Ova kartica moze da ima:
Eternet prikljucak
Utp prikljucak
Oba prikljucka

21. 
FM kartica jeste radioprijemnik koji omogućava prijem radio
programa za vreme rada računara.

TV kartica omogućava prijem TV programa pomoću računara.U
zavisnosti od modela ona moze da omogucava I koriscenje videorekordera

22. FMV (Fax Modem Voice) kartica omogućava slanje i prijem faksova pomoću
računara, a može se koristiti i kao govorna mašina.
 Ona omogucava povezivanje racunara sa drugim racunarima koriscenjem obicne
telefonske linije.


23. 


On obezbeđuje električnu energiju za napajanje svih
komponenata unutar kućišta i zbog toga mora da
ima dovoljan kapacitet.
Na njemu se nalazi i ventilator koji pokreće
strujanje vazduha unutar kućišta i hlađenje
komponenata u njemu.
UPS je neprekidni izvor napajanja. Oni
omogućavaju u slučaju nestanka struje da računar
radi još neko vreme, što je dovoljno da se završi rad
sa nekim programima.

24. MONITORI
 Pomocu monitora korisnik komunicira sa racunarom.On daje uvid korisniku
sta racunar radi.
 Monitori se mogu klasifikovati na vise nacina,koji su medjusobno nezavisni I
ne iskljucuju jedan drugog
 Jedna od podela je na:
 Monitore sa katodnom cevi-CRT
 Ravne monitore
 CRT monitori-kod njih slika nastaje udarom elektronskog mlaza u
fosforescentni zaslon ekrana tako da tacka koja je udarena zasvetli
 Monitori sa ravnim ekranom su manji I imaju manju potrosnju
el.energije.Tehnologije za kreiranje slike kod ovih monitora su:
 LCD monitori –menja se refleksija svetlosti od povrsine na razlicitim delovima
ekrana,tako da se svetlost u manjoj ili vecoj meri reflektuje ili apsorbuje.
 LED monitori sastoje se od velikog broja malih led dioda poredjanih u obliku
mreze na ekranu.
 GPD monitori su monitori sa gasnom plazmom,sastoje se od minijaturnih
sijalica napunjenih gasom,poslaganih u mrezu izmedju 2 staklene ploce

25. 



Drugi nacin klasifikacije monitora je na:
Monohromatske monitore
Monitore u boji-kolor monitore
Kod monohromatskih monitora cela povrsina ekrana je jedne boje,a
slova,crtezi… su drugih boja.
 Kod kolor monitora katodna cev se sastoji od 3 nezavisna elektronska topa I
3 fosforescentna zaslona.
 Treci nacin klasifikacije monitora je prema njihovoj velicini koja se meri
dijagonalom ekrana,a ova velicina izrazava se u incima.
 Graficka kartica I monitor moraju da omoguce rezoluciju od najmanje
800x600 piksela do 1280x1024.
 Kvalitetniji I veci monitori uz odgovarajucu graficku karticu mogu da imaju
bolju rezoluciju.

26. ULAZNE JEDINICE
• Ulazne jedinice su:
• TASTATURA
• Tastatura je osnovni uredjaj za komunikaciju sa racunarom.Koristi se za
unosenje teksta I brojeva,a postoje I tasteri za editovanje.
• MIS I SLICNI UREDJAJI
• Mis je uredjaj za pokazivanje I izbor objekata na ekranu.Postoje 2 vrste
miseva:
1. Mehanicki-kutija sa gumenom kuglicom sa donje strane.Rotacijom kuglice
se pomera kursor na ekranu
2. Opticki-pokretanje preko povrsine meri se modulacijom optickog zraka I
optickim tehnikama kodiranja.
• Trekbol je slican obrnuto okrenutom misu.Kuglica se okrece prstom.
• Tacped-koristi se kod prenosnih racunara.Sastoji se od plocice koja je
ugradjena u dno tastature.Pored plocice se nalaze 2 tastera.
• Dzojstik-ima pokretnu palicu cijim pomeranjem se pomera kursor.Pritiskom
na dugmad ugradjenu na uredjaju zadaju se komande.Koristi se uglavnom za
igre.

27. STAMPACI
•
Stampaci su izlazne jedinice za pravljenje tekstualnih I grafickih
dokumenata.Zasnovani su na 3 osnovne tehnologije I mogu biti:
1. Matricni
2. Laserski
3. Stampaci sa mlaznicama
•
Matricni stampaci su najstariji.Rade na istom principu kao pisace
masine.Glava stampaca udara preko trake po papiru I ostavljha trag na
mestu udarca.Glava se sastoji od udarnih iglica.
•
Lasersk stampaci imaju izvor od laserskih zraka koji menja intenzitet u
zavisnosti od dobijenog signala.
•
Stampaci sa mlaznicama rade slicno kao matricni stampaci,ali umesto
glave imaju cevcice kroz koje se pod pritiskom izbacuje vruce mastilo
koje u kontaktu sa papirom ocvrscava I hladi se.

28. 



Skeneri su uredjaji koji prenose sliku u racunar u obliku
rastera.Pojavljuju se u raznim oblicima:kao rucni,automatski I
skenerske glave koje se montiraju na plotere.
Skener postepeno prelazi preko slike
Iz svetlosnog izvora emituje se svetlost koja se reflektuje od slike.
Slika se u racunaru dobije u obliku restera.

29. PLOTERI

Ploteri su specijalni uredjaji za crtanje crteza.

Koriste se za crtanje crteza vecih dimenzija.

Prema nacinu rada ploteri se mogu podeliti na:
1.
Rasterske
2.
Vektorske

Vektorski ploteri imaju pera

Rastorski su fotoploteri,elektrostaticki I termalni.

30. 
DIGITAJZERI I GRAFICKI
TABLETI
Digitajzeri I graficki tableti su u sustini Isti uredjaji,razlikuju se jedino
u velicini.
 Koriste se za unosenje podataka sa crteze.
 Mogu da se koriste za zadavanje komandai u nekim programima
pokazivanjem na komande iz menija koji se postavi na graficki
tablet.

31. 
Na racunar mogu da se prikljuce uredjaji koji omogucavaju snimanje I
reprodukciju slike I zvuka:mikrofon,slusalice,zvucnici,digitalni
fotoaparati,digitalne video-kamere…

32. CITACI BAR KODA

Bar kod je jedinstvena kombinacija vertikalnih linija koa se koristi za
sifriranje komercijalnih proizvoda u cilju automatskog unosenja podataka u
racunar.

Podatak se u kompijuter unosi tako sto se bar kod osvetli specijalnim
uredjajem.

33. OPTICKI CITACI


Opticki citaci se koriste za automatizaciju masovnog unosenja podataka u
bankama,postama,velikim preduzecima…
Podaci koji se unose mogu biti markirani ili oznaceni nekim posebnim
programom.

34. MAGNETNI CITACI
• Magnetni citaci imaju slicnu ulogu kao opticki citaci.
• Na nosilac informacije pored uobicajenog stampanja podataka,nanesena je
magnetna traka na koju se unose podaci kao magnetni zapis.

35. 
Nekada su se koristile kao spljna memorija umesto diska.Kasnije su
zamenjene diskom.

36. MREZNA I
KOMUNIKACIONA OPREMA
• Racunari se povezuju u
racunarske mreze.
• Ove mreze su lokalne-LAN,a
mogu biti povezane I sa drugim
mrezama.Postoje razlicite
topologijemreza,pa se za
lokalne najcesce koristi
klijent/server arhitektura.
• Jedna masina je server,a ostale
su klijenti.
• Na server su povezani izlazni
uredjaji koji mogu da koriste
klijenti
• U mrezi se omogucava
komunikacija izmedju
racunara.

37. RADIO:NIKOLA KRSTIC
23.11.2013.