Anúncio

Urbanizacija.pptx

28 de Feb de 2023
Anúncio

Mais conteúdo relacionado

Último(20)

Destaque(20)

Anúncio

Urbanizacija.pptx

  1. Урбанизација Сара Пејин 8-6
  2. У Србији је интензиван процес урбанизације, коме су допринели територијално ширења градова, настанка нових градова и претварање сеоских насеља у грацка насеља. Урбанизација укључује повећање учешћа грацког становништва у укупном броја становника. На процес урбанизације Србије највише су утицали развој индустрије и миграције село-град. Тако је у периоду 1961-1991.године удео грацког у укупном становништву Србије порастао са 29,8% (1961) на 50,7% (1991). Степен урбанизације Србије је 2011.године износио 59,4% (без података за АП Косово и Метохије
  3. Урбанизација Србије највише је утицала на развој услуга, поећање броја ставновника у градовима, ширење грацког начина живота,планску и непланску изградњу и повећано загађење воде,ваздуха и земњишта. Динамичан пораст градова у Србији у прослости се одвијао у грацким језгрима и спољним грацким зонама.Грацко језгро многих нашиг градова претрпело је просторну и функционалну трансформацију претвориши се у пословни центар,у коме су смештене банке, администрација, културне установе, тржни и пословни центари. У сразмери у којој се повећава капацитет активности заузима се простор грацког језгра и долази до његове трансформације у висину (нпр. Београд на води)
  4. Развој града зависи и од његове везе са другим градовима. То је довело до стварања хијерархијске мреже градова у Србији. Број становника у градовима Србије брзо се повећава,а грацка подручија шире се и срастају.Тако је просторним ширењем Београда на суседна насеља, као и његовим популационим растом, настала агломерација. Некадашња насеља Борча,Овча,Крњача,Мали Мокри Луг,Миријево,Вишњица и друга постала су део београцке агломерације.Између Београда и суседних насеља која улази у састав агломерације постоје тесне саобраћајне,производне, обрзовне и културне везе.
  5. Приликом формирања мреже градова Србије значајну улогу имао је процес индустијализације, који је подстакао миграције на релацију село-град. Мали градови и градови средње величине разликују се међусобно на основу функција.Ти градови представљају потенцијалне субрегионалне центре.У ту групу градова убрајају се бање(Врњачка Бања,Сокобања,бања Ковиљача,Вранска Бања и Нишка Бања), туристичка насеља(Златибор,Гуча и Дивчибаре) и градови са индустријском и рударском функцијом(Мајданпек,Костола ц,Севојно).
  6. На територији Србије настаје потенцијална конурбација Јагодина-Ћуприја-Параћин,која ће у будућности постати континуирано урбано и индустриско подрућије. На тај наћин физички ће се спојити урбана подручија три суседна града.Док београцка агломерација представља зону утицаја једног великог града на приграцка насеља, у овој конурбацији преплиће се зоне утицаја различитих градова
  7. Многи становници из централних делова наших градова спонтано се исељавају у шира градцка подручија. Тај процес пресељења грацког становништва у приградска насеља назива се субурбанизација. До субурбанизације долази и услед погоршања еколошких,стамбених услова за живот у централним деловима града.Субурбана подручија имају динамичнији популациони и економски развој од центра града.
Anúncio