1.
CITOSKELET
ĆELIJSKI SKELET

2.
Ćelijski skelet (citoskelet) je izgrađen od preko 20 vrsta citoplazmatičnih proteina koji omogućavaju promenu oblika
ćelije, kretanje organela i same ćelije kao i međusobno povezivanje ćelija. Naziv je dobio analogno skeletu u našem telu
jer pruža potporu ćeliji. Otkriven je sedamdesetih godina prošlog veka, a može se proučavati i specijalnim tehnikama
bojenja
citoskelet

3.
Osnovni strukturni delovi citoskeleta su:
1. mikrofilamenti (lat. filamentum = konac, nit) čiji je osnovni sastojak protein aktin; molekuli aktina se
udružuju u dva lanca spiralno uvijena jedan oko drugog i grade aktinski filament
2. mikrotubuli (mikrocevčice) su u obliku šupljeg cilindra; u ćeliji se mogu nalaziti kao pojedinačne ili
grupisane u snopove;
3. prelazni (intermedijerni) filamenti dobili su ime po tome što im je prečnik nešto veći od
mikrofilamenata, a manji od prečnika mikrotubula; koliko je za sada poznato, imaju ih samo životinjske
ćelije; grade ih veoma različiti proteini.
citoskelet

4.
citoskelet
mikrofilamenti
mikrotubuli
prelazni (intermedijerni) filamenti

5.
citoskelet
mikrofilamenti
prelazni (intermedijerni) filamenti
mikrotubuli (mikrocevčice)

6.
citoskelet
mikrofilamenti
prelazni
(intermedijerni) filamenti
mikrofilamenti

7.
citoskelet
mikrofilamenti
prelazni
(intermedijerni) filamenti

8.
Aktinski filamenti imaju dijametar 5-9 nm. Veoma retko se nalaze pojedinačno; češće grade snopove ili mrežu.
citoskelet
Mreže aktinskih filamenata

9.
citoskelet
Aktinski filamenti ili mikrofilamenti predstavljaju končastu formu
proteina aktina koji je označen kao F aktin. Ovi filamenti imaju
oblik dvostruke spirale koja je nasta polimerizacijom globularnih
subjedinica označenih kao G aktin. Aktinski krajevi rastu tako što
se na njihove krajeve dodaju novi monomeri G aktina pri čemu je
jedan pol brzorstući ili pozitivan (+), dok je drugi spororastući ili
negativan (-) pol. G-aktin čini 10-15% ukupnog proteinskog
sadržaja u ćeliji.
monomer aktina
+ kraj
- kraj
aktinski filament

10.
+ kraj
- kraj
ATP
citoskelet
Aktinski krajevi rastu tako što se na njihove krajeve dodaju novi monomeri G aktina pri čemu je jedan pol brzorstući ili
pozitivan (+), dok je drugi spororastući ili negativan (-) pol. G-aktin čini 10-15% ukupnog proteinskog sadržaja u ćeliji.
Mogu se nadovezivati i tako povećavaju dužinu

11.
citoskelet
Uloge:
 Promena oblika ćelije
 Kretanju ćelijskih organela
 Ameboidni pokreti ćelija
 Kontrakcija mišićnih ćelija

12.
Sarkolema
Mitohondrije
Sarkoplazmatični
retikulum
Jedra
Sarkoplazma
Miofibrila
citoskelet

13.
Sarkolema
Miofibrila
Sarkoplazmatični
retikulum bogat
jonima Ca
Mitohondrije
Jedro
Sarkoplazma
Mišićna ćelija – mišićno vlakno
Cilindričnog oblika vrlo krupne – do 4cm
Višejedarne; oko 100 jedara
Membrana- sarkolema
E.R.- Sarkoplazmatični retikulum
Mišićna ćelija – mišićno vlakno
Cilindričnog oblika vrlo krupne – do 4cm
Višejedarne; oko 100 jedara
Membrana- sarkolema
E.R.- Sarkoplazmatični retikulum
citoskelet

14.
Debela vlakna
Tanka vlakna
Miofibrila
Odnos tankih i debelih vlakana je 2 : 1
Mikroskopski prikaz porečno – prugastog mišićnog tkiva
citoskelet

15.
Mišićna opuštenost
Mišićna kontrakcija
Mišićna kontrakcija
citoskelet

16.
Vezivanje miozinskih glava za aktiska udubljenja
citoskelet

17.
Mikrotubule se mogu prepozanti kao ravne ili
izuvijane šuplje cevčice, dijametra 25 nm, koje
se na presecima vide kao tanki prsteni.
Izgrađene su od proteina tubulina. Njegovom
polimerizacijom nastaju protofilamenti koji
predstavljaju gusto zbijene, spiralno
orijentisane nizove. Mikrotubule su izgrađene
od 13 protofilamenata.
- kraj
+ kraj
protofilamenti
tubulinski dimer
citoskelet
Uloge:
 Ulaze u sastav bičeva i treplji
 Grade centriole i deobno vreteno
 Povezuju organele
 Omogućavaju kretanje ćelijskih struktura
 Kretanje hromozoma u ćel. deobama
presek

18.
izduživanje mikrotubula
citoskelet
skraćivanje mikrotubula

19.
citoskelet
Eukariotski bič potiče direktno iz bazalnog tela. Bič
ima dve mikrotubule u svom centru povezan sa
spoljnim prstenom od devet uparenih mikrotubula
(struktura 9 + 2).
Bazalno telo se sastoji od devet trostrukih
mikrotubula povezanih kratkim proteinskim
segmentima. Struktura treplji je slična strukturi biča,
ali su treplje obično kraće.
ćelijska membrana
struktura 9 + 2
mikrotubula
struktura 9x3
mikrotubula
građa biča eukariota
bazalno
telo
U osnovi svake treplje i biča je bazalno
telašce koje ima isti prečnik kao i cilija
ili flagela.

20.
citoskelet
Centrozom je ćelijska struktura koja se sastoji od para
centriola obično u blizini jedra.

21.
citoskelet
Deobno vreteno je struktura koja se u ćeliji obrazuje od mikrotubula za vreme deobe i odgovorna je za kretanje hromozoma.
Obrazovanje deobnog vretena počinje u profazi, a završava se u metafazi mitoze i mejoze. Niti deobnog vretena izgrađene su od
ogromnog broja mikrotubula (od 5000 - 10 000)
mikrotubule

22.
citoskelet

23.
citoskelet
https://www.youtube.com/watch?v=wJyUtbn0O5Y

24.
prelazni (intermedijerni) filamenti
citoskelet
Prelazni (intermedijerni) filamenti
Prisutni su samo u životinjskim ćelijama
Pružaju mehaničku potporu ćelijskim
strukturama
Građeni su od pedesetak različitih
proteina (uglavnom keratini)

25.
Jedarni skelet:
 Mreža proteinskih filamenata (lamini)
 Pripadaju prelaznim filamentima
 Vezan je za unutrašnju stranu membrane jedra i prožima čitavo jedro
citoskelet
lamina

26.
citoskelet
Uloga:
 Uspostavlja vezu između nukleoplazme i
citoplazme
 Povezuje hromozome za unutrašnju membranu
 Učestvuje u replikaciji i transkripciji
 Učestvuje u apoptozi
 Učestvuje u razgradnji i ponovnoj izgradnji
jedrove membrane i jedarceta

27.
citoskelet
Laminopatije – bolesti koje nastaju kao posledica mutacija na genima
odgovornim za sintezu lamina.
Progerija – bolest koja se manifestuje prevremenim starenjem
Dijabetes
Neke vrste gojaznosti
Sem Berns
1996-2014