2.razred Gimnazija i ekonomska škola "J.J.Zmaj" Odžaci

1. z
Наслеђивање
квантитативних
особина

2. z
Квантитативне особине - Полигене
особине
 Полигене особине су одређене са више гена који могу
имати 2 или више алела па је зато је праћење
оваквих особина сложеније. Ти гени се понашају по
Менделовим правилима али број могућих комбинација
различитих алела различитих гена доводи до широког
спектра испољавања те особине.
 Фактори спољашње средине могу у мањој или већој мери
утицати на испољавање ових особина.

3. z
 Осим разлика у типу варијабилности између
квалитативних и квантитативних особина постоје јасне
разлике и у начину наслеђивања,тј. односу утицаја
генотипа и средину у развићу
 Током првих деценија развоја генетике, наслеђивање
квантитативних особина је било можда лакше објаснити
моделом мешаног наслеђивања, то се ипак
испоставило исправним

4. z
Model aditivne poligencije
 Модел адитивне полигенције даје једноставно објаш
њење како се наслеђују квантитативне особине. Каснији
м истраживањима, нарочито на пољу молекуларне гене
тике, тај модел се показао као исправан.
 Пошто се код њих преплићу утицаји више генетски
значјан утицај више средиснких чинилаца, зовемо их и
мултифакторске особине.

5. z
 Модел адитивне полигенције полази од следећих претпоставки:
 1.Генетичку основу особине чини већи број локуса и на сваком се јавља бар
по два различита алела.
 2.Сваки од алела појединачно доприноси укупној генетичкој предиспозицији
за степен изражености фенотипа. Њихови појединачни доприноси се
сабирају. Да бисмо лакше разумели, тај допринос алела можемо изразити
неким "поенима", који се сабирају
 3. Већи број локуса сабирањем доприноса алела,даје већи број генотипских
класа које се разликују по "броју поена" тј. укупној генетичкој предиспозицији
за ту особину.
 4.Утицај средине, који варира и различит је за јединке у популацији, додатно
повећава варијабилност фенотипова. Ово називамо срединском
компонентом варијабилности.
 5.Код већег броја локуса, број класа је већи, а њихове међусобне разлике су
мање, па се јасне границе између класа замагљују. То за последицу има
континуирану расподелу фенотипова.

6. z
Примери наслеђивања неких особина
код људи
 1. Ушна ресица
 Један ген са два алела
 Одвојена ресица – доминантна особина
 Спојена - рецесивна особина
 2. Рупица на образима је доминантна особина
 3. Пегавост
 Одређује један ген са два алела
 Постојање пега – доминантна особина
 Одсуство пега – рецесивна особина

7. z
 4. Раст косе на челу
 Постојање усека на средини чела – доминантна особина
 Равна ивица косе на челу – рецесивна
 5. Боја очију
 Сматрало се да је за боју очију одговоран један ген са два алела и да за ту особину важе Менделова
правила, тамне очи су одређене доминантним алелом, а плаве очи рецесивним.
 Шта је са зеленим очима?
 По доминантности зелене очи би биле између тамних и плавих.
 Дешава се да родитељи који имају зелене очи имају децу са зеленим и плавим очима.
 Постоје различити ставови када је боја очију у питању. Једни научници кажу једно, друго друго....
 Може се прочитати да су за боју очију одговорна два гена са по два алела, три гена....а постоје и
ставови да уопште не постоји ген за боју очију те да је услед мутација и рекомбинација наследног
материјала тешко предвидети боју очију потомака.