O slideshow foi denunciado.
Seu SlideShare está sendo baixado. ×

Sara Bernar, Miler, Džojs - doživljaj Pariza.pptx

Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Carregando em…3
×

Confira estes a seguir

1 de 25 Anúncio

Sara Bernar, Miler, Džojs - doživljaj Pariza.pptx

Baixar para ler offline

Francuska i njen glavni grad, Pariz, uvek su kroz istoriju bili zanimljivi i intrigantni za analizu, opservaciju, imaginaciju. Francuska se dugo smatrala prestonicom svetske kulture, mode, umetnosti. Pariz je svojom otvorenošću i kosmopolitskim duhom privlačio umetnike i stvaraoce iz celog sveta, oni u njemu nisu našli samo utočište i put ka slavi, već i veliku inspiraciju. Duh Pariza bio je njihovo nadahnuće. A takav pogled budi imaginaciju i želju za pričom.

Francuska i njen glavni grad, Pariz, uvek su kroz istoriju bili zanimljivi i intrigantni za analizu, opservaciju, imaginaciju. Francuska se dugo smatrala prestonicom svetske kulture, mode, umetnosti. Pariz je svojom otvorenošću i kosmopolitskim duhom privlačio umetnike i stvaraoce iz celog sveta, oni u njemu nisu našli samo utočište i put ka slavi, već i veliku inspiraciju. Duh Pariza bio je njihovo nadahnuće. A takav pogled budi imaginaciju i želju za pričom.

Anúncio
Anúncio

Mais Conteúdo rRelacionado

Mais de MilanStankovic19 (20)

Anúncio

Sara Bernar, Miler, Džojs - doživljaj Pariza.pptx

  1. 1. KOSMOPOLITIZAM I FRANCUSKI ŠARM • Pariz – grad svetlosti, umetnosti, mode, ljubavi, čežnje, nade, susreta i rastanaka, boemije, avanture, strasti, grad bogatstva i bede – grad lepote. • Kosmopolitska metropola koja je upravo zahvaljujući toj mešavini jednog univerzalnog, svetskog, kosmopolitskog duha, u onom najboljem izdanju, i francuskog šarma koji je dugo, dugo bio neodoljiv (i još uvek je) – i sama neodoljiva.
  2. 2. IZ PARIZA KA SVETSKOJ SLAVI • Grad u kome su najbolji umetnici iz celog sveta nalazili utočište, a mnogi od njih i počinjali, da bi im upravo Pariz dunuo snažan vetar u leđa na putu ka svetskoj slavi. • Neki su u Parizu ostali, a i oni koji su otišli, često su se vraćali, ako ne fizički, onda u svojim delima. • Ne zaboravlja se parisko iskustvo.
  3. 3. ETIKA I TOLERANCIJA • Takođe je Pariz grad Arsena Lupena koji je, iako sa druge strane zakona, imao svoj poseban etički kodeks čime je doprineo tom tako jedinstvenom pariskom šarmu. • Koji je kroz istoriju krasila širina i duh tolerancije, nikako uskogrudost. • Naravno, ne tolerancije za glupost ili primitivizam. • Ne treba zaboraviti Anrija Šarjera, Leptira, po čijem je delu snimljen film, o koga su se francuske vlasti ogrešile, ali koji je kasnije, na mučnoj robiji, kako reče jedan američki kritičar, demonstrirao inteligenciju, snagu i etiku stečenu na pariskim ulicama.
  4. 4. PRINC SE UDVARA SARI BERNAR • To je grad u kome su se, kao nikad i nigde pre, brisale granice između takozvane elitne kulture i one pučke, grad u kome je tango postao svetski popularan pre nego u Argentini, grad u kome su gosti jednog kabarea, kao što je Mulen ruž, nekada bili prinčevi i budući vladari najmoćnijih imperija. • Grad u kome se jedan princ, koji će kasnije postati kralj najveće imperije u istoriji, u kojoj sunce nikada ne zalazi, udvarao kraljici pozorišta, Sari Bernar.
  5. 5. NOSTALGIJA I IMAGINACIJA • Lepa prošlost ka kojoj nas vuče nostalgija, poželimo nekad da se vreme vrati malo unazad. Tragamo za vremeplovom. • Grad u kome strastven čovek, u prolazu, teško da može zaspati. • Grad koji možda danas čeka jednog pisca snage Viktora Igoa ili Balzaka da nam dočara njegove toponime, a da to duboko dirne naše emocije i neprimetno nas iz sveta realnosti uvuče u svet imaginacije. • Grad u kome ima sjaja, ali ima i bede, danas kao i u prošlosti.
  6. 6. NISU DOVOLJNE ŽELJA I MAŠTA • Grad koji je danas veoma skup za jednog skromnog Evropljanina, pogotovu onog sa Balkana, koji bi da ga pomiluje dah Pariza i možda samo jednom u životu doživi nešto nesvakidašnje. • To je, čini se, tridesetih, šezdesetih, pa i sedamdesetih godina bilo mnogo lakše. • S tim što je tridesetih bilo nekako najzanimljivije.
  7. 7. GDE JE BILA BOEMIJA, SADA JE… • Danas su, uostalom kao i svuda, nekadašnja boemska mesta za lutalice i umetnike sa velikim idejama i praznim džepovima, postala elitna mesta. • Ne u kulturnom, nego u finansijskom smislu. Što nekad čak može da se poklopi, ali ne tako često. • Jer kad umetnici postanu elita, ako za života to i dostignu, više nisu u godinama kada bi mogli biti boemi iz “Agilnog zeca” ili iz kruga “izgubljene generacije”, kako je američke pisce dvadestih i tridesetih godina nazvala Gertruda Stajn.
  8. 8. POGLED SA VRHA MONMARTRA • Da li i danas ima mladih i sposobnih mladića koji bi, gledajući ogromnu metropolu punu svetla, možda sa vrha Monmartra, ili još bolje sa Ajfelove kule, koje u Balzakovo vreme nije bilo, poželeli da srastu sa tim gradom i da ga na svoj način osvoje, poput de Rastinjaka? • Verovatno da, iako su vremena mnogo drugačija.
  9. 9. INSPIRACIJA ZA SNOVE • Ono što je u novim vremenima dobro, to je da, zahvaljujući društvenim mrežama, češće možemo da sanjamo. • “Život je san” – rekao bi Kalderon de la Barka.
  10. 10. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ

×