O slideshow foi denunciado.
Seu SlideShare está sendo baixado. ×

POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx

Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Carregando em…3
×

Confira estes a seguir

1 de 44 Anúncio

POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx

Baixar para ler offline

Mario Vargas Ljosa je peruanski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine. Smatra se jednim od vodećih latinoameričkih pisaca u decenijama iza nas. Bio je novinar, okušao se i u politici, a u književnosti se pojavio šezdesetih godina. Građu za svoja dela crpi iz latinoameričke stvarnosti, kroz istoriju nemirnog 20. veka, ali su estetski, idejni i filozofski sloj univerzalni. Danas ima 86 godina i živi u Barseloni, u Španiji.

Mario Vargas Ljosa je peruanski pisac, dobitnik Nobelove nagrade za književnost 2010. godine. Smatra se jednim od vodećih latinoameričkih pisaca u decenijama iza nas. Bio je novinar, okušao se i u politici, a u književnosti se pojavio šezdesetih godina. Građu za svoja dela crpi iz latinoameričke stvarnosti, kroz istoriju nemirnog 20. veka, ali su estetski, idejni i filozofski sloj univerzalni. Danas ima 86 godina i živi u Barseloni, u Španiji.

Anúncio
Anúncio

Mais Conteúdo rRelacionado

Mais de MilanStankovic19 (20)

Mais recentes (20)

Anúncio

POBEDITI KOROZIJU VREMENA - NOBELOVAC MARIO VARGAS LJOSA.pptx

  1. 1. BIO JE NOVINAR… • Mario Vargas Ljosa (1936) peruanski je književnik, novinar, esejista, professor na više univerziteta i dobitnik Nobelove nagrade 2010. godine. • Pre nego što je postao književnik, radio je kao voditelj i novinar. • Diplomirao je književnost na Univerzitetu San Markos u Limi i doktorirao na Univerzitetu u Madridu 1959. godine.
  2. 2. ANGAŽOVAN OD POČETKA • Ljosa je od samog početka svog književnog stvaralaštva društveno angažovan pisac. • U svojoj rodnoj zemlji, Peruu, još u mladosti gledao je brojne nepravde, nejednakost, autoritarnost, korupciju… • “Inspiracija” na samom početku bila je i tamošnja diktatura koja je, kao I svaka diktatura, drastično ograničavala ljudska prava. • Prva zbirka priča bila je “Šefovi”, ali je poznat postao tek posle objavljivanja romana “Grad i psi” 1963. • U njemu se bavi političkim temama, adolescentima koji se bore za opstanak u neprijateljskom okruženju vojne škole, kao i korumpiranošću.
  3. 3. OD “ZELENE KUĆE” DO “DISKRETNOG HEROJA” • Roman pod nazivom “Zelena kuća” izlazi 1965. godine. • Ljosa dobija međunarodnu nagradu Romulo Galjeos. • Sledi “Štenad” 1967. a potom “Razgovor u katedrali” o diktaturi Manuela Odrije 1969. • Zatim će se pojaviti njegovi veliki romani za koje će dobiti prestižne nagrade, između ostalih Servantesovu, a posle i Nobelovu. • To su: “Panteleon i posetiteljke”, “Tetka Hulija i piskaralo”, “Rat za kraj sveta”, “Priča o Majti”, “Ko je ubio Palomina Molera”, “Pripovedač”, “Pohvala pomajci”, “Lituma na Andima”, “Don Rigobertove beležnice”, “Jarčeva fešta”, “Raj sa drugog ćoška”, “Avanture nevaljale devojčice”, “Keltski san”, “Diskretni heroj”, “Burna vremena” … • Tematika uglavnom jeste latinoamerička stvarnost i junaci su iz tog miljea, ali su ono što zovemo idejni sloj i estetsko-filozofska dimenzija dela – univerzalni.
  4. 4. NOBEL I BESEDA • Mario Vargas Ljosa danas živi u Barseloni, u Španiji. • Kakav je i običaj kada se dobije najveće svetsko književno priznanje, Nobelova nagrada, i on je prilikom uručenja održao svoju besedu. • Ona će po mnogo čemu ostati upamćena, pored ostalog i zato što ni danas nije izgubila na aktuelnosti. • Zato se reči velikog pisca iskazanih ovom prilikom treba uvek podsećati.
  5. 5. SLOBODA I FIKCIJA • “Bez fikcije, bili bismo manje svesni značaja slobode da bi se moglo živeti, pakla u koji se život pretvara kada ga gazi tiranin, ideologija ili religija. • Neka se oni koji sumnjaju u to da nas književnost ne samo uranja u san o lepoti i sreći već nam ukazuje na svaku vrstu represije, zapitaju zašto se svi režimi odlučni da kontrolišu ponašanje građana od kolevke do groba toliko plaše književnosti da uspostavljaju sisteme cenzure kako bi je kontrolisali i budnim okom motrili nezavisne pisce.
  6. 6. SUBVERZIVNA FIKCIJA • Oni to čine jer znaju koliki je rizik dozvoliti mašti da slobodno luta u knjigama, znaju kako fikcija može biti subverzivna kada čitalac poredi slobodu koja je čini mogućom i koja se u njoj uživa sa zatajom i strahom koji vrebaju u stvarnom životu. • Hteli to oni ili ne, svesno ili nesvesno, kada izmišljaju priče, pisci podstiču nezadovoljstvo, demonstrirajući da je svet loše napravljen i da je život fantazije bogatiji od života naše svakodnevice.
  7. 7. FANTAZIJOM PROTIV MANIPULACIJE • Ova činjenica, ako pusti klicu u njihovom senzibilitetu i svesti, čini građane težim za manipulisanje, manje spremnim da private laži islednika i tamničara koji bi hteli da ih nateraju da veruju da iza rešetaka vode sigurnije I bolje živote. • Dobra književnost GRADI MOSTOVE među različitim ljudima, i omogućavajući nam da uživamo, patimo ili budemo iznenađeni, ujedinjuje nas pod jezicima, uverenjima, navikama, običajima i predrasudama koje nas razdvajaju.
  8. 8. SVE SE PROŽIMA … • Kada veliki beli kit povuče kapetana Ahaba u more, srca čitalaca osete strah na potpuno isti način u Tokiju, Limi ili Timbuktuu. • Kada Ema Bovari proguta arsenik, kada se Ana Karenjina baci pod voz, kada se Žilijen Sorel popne na vešala, drhtaj jednako prožme čitaoca koji verujue u Budu, Konfučija, Hrista, Alaha, ili je agnostik, nosi sako i kravatu, jalaba, kimono ili bombachas. • Književnost stvara bratstvo među različitim ljudima i ruši brane koje su među muškarcima i ženama podigli neznanje, ideologije, religije, jezici ili glupost.
  9. 9. DOBA FANATIKA • Pošto svaki period ima svoje strahote, naše doba je doba fanatika, terorista samoubica, drevne vrste koja je uverena da ubijanjem zaslužuje raj, da krv nevinih pere kolektivne uvrede, ispravlja nepravde i nameće istinu umesto pogrešnih uverenja. • Svaki dan, širom sveta, nebrojene žrtve padnu od ruke onih koji veruju da poseduju apsolutne istine.
  10. 10. IZNEVERENA OČEKIVANJA • Sa padom totalitarnih režima, verovali smo da će zavladati zajednički život, mir, pluralizam i ljudska prava i da će svet ostaviti u prošlosti holokauste, genocide, invazije i ratove za istrebljenje. • Ništa od toga se nije desilo. • Novi oblici varvarizma cvetaju, vođeni fanatizmom i napretkom u proizvodnji oružja za masovno uništenje. • Ne možemo prevideti činjenicu da bilo koja šačica zaluđenih osvetnika može jednog dana izazvati nuklearnu kataklizmu.
  11. 11. NE SMEMO DOZVOLITI! • Moramo ih onemogućiti, suprotstaviti im se i poraziti ih. • Njih nema mnogo, iako njihovi zločini gromoglasno odjekuju širom planete i noćne more koje oni uzrokuju nas preplavljuju strahom. • Ne smemo dozvoliti da nas zastraše oni koji žele da nam oduzmu slobodu koju smo sticali tokom duge istorije civilizacije.
  12. 12. LEP ŽIVOT KOJI JE IZUMELA KNJIŽEVNOST • Hajde da branimo liberalnu demokratiju koja, sa svim svojim ograničenjima, i dalje znači politički pluralizam, koegzistenciju, toleranciju, ljudska prava, uvažavanje kritike, legalnost, slobodne izbore, smenu vlasti, sve što nas je izvlačilo iz divljaštva i vodilo nas bliže – iako to nikad nećemo dostići – lepom, savršenom životu koji je izumela književnost, onom koji možemo zaslužiti samo tako što ćemo ga izmisliti, napisati ili pročitati. • Suprotstavljajući se krvožednim fanaticima mi branimo naše pravo da sanjamo i da ostvarimo naše snove.
  13. 13. RAZOČARENJE U KOLEKTIVIZAM • U mladosti sam, kao mnogi pisci moje generacije, bio marksista i verovao da bi socijalizam bio lek za ekploataciju i socijalnu nepravdu koji su postajali sve izraženiji u mojoj zemlji, Latinskoj Americi, i u ostalim zemljama Trećeg sveta. • Moje razočaranje u etatizam i kolektivizam i moje preobraćenje u demokratu i liberala - što nastojim biti – je bilo dugo i teško i odigralo se sporo, kao posledica epizoda poput pretvaranja kubanske revolucije, u vezi s kojom sam isprva bio entuzijastičan, u autoritarni vertikalni model Sovjetskog Saveza; svedočenja disidenata koji su uspeli da se provuku kroz ograde od bodljikave žice i pobegnu iz gulaga;
  14. 14. POPER I OTVORENO DRUŠTVO • Invazije na Čehoslovačku od strane nacija Varšavskog pakta; • i zbog mislilaca poput Rejmonda Arona, Žan Fransoa Revela, Isaije Berlina i Karla Popera, kojima dugujem svoju reevaluaciju demokratske kulture i otvorenih društava. • Ovi učitelji su bili primer lucidnosti i galantine hrabrosti kada se činilo da je inteligencija Zapada, kao rezultat frivolnosti ili oportunizma, podlegla činima sovjetskog socijalizma ili, još gore, krvavom veštičjem piru kineske kulturne revolucije.
  15. 15. PARISKI DUG • Kao dečak sam sanjao da jednog dana odem u Pariz jer sam, očaran francuskom književnošću, verovao da bi mi, da živim tamo i udišem vazduh koji su disali Balzak, Stendal, Bodler i Prust, to pomoglo da postanem pravi pisac, i da ću, ako ne napustim Peru, biti kvazi-pisac koji piše samo vikendom i praznicima. • Istina je da dugujem Francuskoj i njenoj kulturi nezaboravne lekcije, na primer da je književnost poziv isto koliko i disciplina, rad i upornost.
  16. 16. OLIMPIJSKI GROMOVI GENERALA DE GOLA • Tamo sam živeo dok su Sartr i Kami još bili živi i pisali, u vreme Joneska, Beketa, otkrića Brehtovog teatra i filmova Ingmara Bergmana, pozorišta National Populaire Žana Vilara i Odeon Žan-Lui Baroa, Nouvelle Vague i Nouveau Roman i govora, divnih literarnih dela, Andre Malroa, i onog što je možda bilo najveći pozorišni spektakl u Evropi u to vreme, pres konferencija i olimpijskih gromova generala de Gola. • Ali možda sam najzahvalniji Francuskoj na otkriću Latinske Amerike.
  17. 17. U FRANCUSKOJ OTKRIO LATINSKU AMERIKU • Tamo sam naučio da je Peru deo široke zajednice ujedinjene istorijom, geografijom, društvenim i političkim problemima, specifičnim načinom života i prelepim jezikom kojim se govori i piše. • I upravo tih godina je proizvodio novu, snažnu književnost. • Tamo sam čitao Borhesa, Oktavija Paza, Kortasara, Garsiju Markesa, Fuentesa, Kabrera Infantea, Rulfa, Onetija, Karpentijera, Edvardsa, Donosa i mnoge druge čija dela su revolucionisala narativ na španskom jeziku i zahvaljujući kojima su Evropa i dobar deo sveta otkrili da Latinska Amerika nije samo kontinent prevrata, operetslkih despota, bradatih gerila, mambe I ča-ča-ča, već i ideja, umetničkih formi i literarnih fantazija koje su nadilazile specifičnosti i govorile univerzalnim jezikom…
  18. 18. PREZIR PREMA NACIONALIZMU • … Prezirem svaki oblik nacionalizma, tu provincijsku ideologiju – ili, bolje rečeno, religiju koja je kratkovida, isključiva, koja skraćuje intelektualni horizont i gaji u svojim nedrima etničke i rasističke predrasude, jer slučajnu okolnost mesta rođenja pretvara u najvišu vrednost, u moralnu i ontološku povlasticu. • Kao i religija, nacionalizam je jedan od uzroka najgorih krvoprolića u istoriji, poput onih u svetskim ratovima i sadašnjeg prolivanja krvi na Bliskom Istoku.
  19. 19. BALKANIZACIJA LATINSKE AMERIKE •Ništa kao nacionalizam nije toliko doprinelo balkanizaciji Latinske Amerike i krvarenju u besmislenim sukobima i sporovima te rasipanju astronomskih sredstava za kupovinu oružja umesto da se grade škole, biblioteke i bolnice…
  20. 20. AVANTURE KOJE STVARNI ŽIVOT NEMA • … Ništa nije unelo toliko nemira I pokrenulo našu maštu i naše želje kao izmišljeni život koji, zahvaljujući književnosti, dodajemo ovom koji imamo, tako da možemo biti protagonisti velikih avantura, velikih strasti koje nam stvarni život nikada neće dati. • Laži književnosti postaju istine preko nas, čitalaca, transformisanih, zaraženih čežnjom i krivicom fikcije, večno propituju osrednju stvarnost.
  21. 21. KAO PAGANSKI BOGOVI • Čarolija, kada nam književnost nudi nadu da ćemo imati ono što nemamo, pristajući na tu nemoguću egzistenciju gde kao paganski bogovi osećamo smrtnost i večnost u isto vreme, što u naš duh unosi nekonformizam i pobunu, stoji iza svih herojskih dela koja su doprinela smanjenju nasilja u ljudskim odnosima.
  22. 22. POBEDITI KOROZIJU VREMENA • Smanjenju nasilja, ne njegovom kraju. • Jer naša priča će, srećom, uvek biti nedovršena. • Zbog toga moramo nastaviti da sanjamo, čitamo i pišemo, jer je to najbolji način koji smo pronašli da ublažimo našu smrtnost, da pobedimo koroziju vremena, i da nemoguće učinimo mogućim”. • Stokholm, 7. decembar 2010. godine
  23. 23. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ

×