O slideshow foi denunciado.
Seu SlideShare está sendo baixado. ×

NOBELOVAC KAZUO IŠIGURO.pptx

Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Anúncio
Carregando em…3
×

Confira estes a seguir

1 de 30 Anúncio

NOBELOVAC KAZUO IŠIGURO.pptx

Baixar para ler offline

Kazuo Išiguro (1954) je britanski pisac japanskog porekla koji u Engleskoj živi od pete godine života. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2017. godine, a pre toga dobio je Bukerovu nagradu za svoj najpoznatiji roman "Ostaci dana" po kome je snimljen istoimeni film sa Entonijem Hopkinsom u glavnoj ulozi. Teme kojima se najčešće bavi u svojim romanima su uspomene, vreme i samoobmana. U kasnijoj fazi Išiguro će uključiti elemente naučne fantastike i distopije u svoja dela.

Kazuo Išiguro (1954) je britanski pisac japanskog porekla koji u Engleskoj živi od pete godine života. Dobio je Nobelovu nagradu za književnost 2017. godine, a pre toga dobio je Bukerovu nagradu za svoj najpoznatiji roman "Ostaci dana" po kome je snimljen istoimeni film sa Entonijem Hopkinsom u glavnoj ulozi. Teme kojima se najčešće bavi u svojim romanima su uspomene, vreme i samoobmana. U kasnijoj fazi Išiguro će uključiti elemente naučne fantastike i distopije u svoja dela.

Anúncio
Anúncio

Mais Conteúdo rRelacionado

Mais de MilanStankovic19 (20)

Mais recentes (20)

Anúncio

NOBELOVAC KAZUO IŠIGURO.pptx

  1. 1. NOBELOVA NAGRADA • Kazuo Išiguro (1954) engleski je romanopisac, scenarista i pisac kratkih priča, japanskog porekla. • Išiguro je “u romanima velike emotivne snage otkrio ambis ispod našeg iluzornog osećanja povezanosti sa svetom”, navodi se u saopštenju Švedske akademije.
  2. 2. USPOMENE, VREME, SAMOOBMANA • Njegova porodica preselila se u Ujedinjeno Kraljevstvo kada je imao pet godina. • Diplomirao je engleski jezik i filozofiju na Univerzitetu u Kentu. • Od kada je objavio svoj prvi roman “Bledi obrisi brda” 1982. godine bavi se samo pisanjem. • Teme kojima se najčešće bavi su uspomene, vreme I samoobmana.
  3. 3. “OSTACI DANA” • Najpoznatiji roman zove se “Ostaci dana”. • Objavljen je 1989. godine i dobio je Bukerovu nagradu. • To je priča ispričana kao fleš-bek batlera Stivensa (iz 1956. godine) koji je radio za engleskog plemića Darlingtona. Njegov poslodavac, ispostaviće se, bio je naklonjen nacistima, što Stivensu, iz sadašnje perspektive, nameće pitanje – da li je ispravno što ga je verno služio godinama . • Stivensova priča obuhvata i njegov specifičan odnos sa koleginicom, gospođicom Kenton, u koju je bio zaljubljen, a nikada nije dozvolio da se ta ljubav realizuje.
  4. 4. NAUČNA FANTASTIKA I DISTOPIJA • Kazuo Išiguro je objavio 8 romana od kojih je poslednji “Klara i sunce” iz 2021. godine. • U svojoj kasnijoj fazi stvaralaštva, Išiguro će uključiti elemente naučne fantastike i distopije u svoja dela. • Osim romana, piše kratke priče i scenarije za filmove.
  5. 5. ROMANI • “Bledi obrisi brda” – 1982. godina • “Slikar prolaznog sveta” – 1986. • “Ostaci dana” (delo po kome je snimljen film)- 1989. • “Bez utehe” – 1995. • “Ne daj mi nikada da odem” – 2005. • “Nokturna” – 2009. • “Zakopani džin” – 2015. • “Klara i sunce” – 2021.
  6. 6. JEDNO VEČE U 20. VEKU, I DRUGI MALI NAPRECI • Evo malog izvoda iz završnog dela njegovog Nobelovog predavanja: • “…I tako stižemo do sadašnjosti. Nedavno sam se probudio sa saznanjem da već nekoliko godina živim pod staklenim zvonom. Da sam propustio da primetim frustraciju i strahove mnogih oko sebe.
  7. 7. NAPREDAK JE MOŽDA SAMO ILUZIJA • Shvatio sam da je moj svet, civilizovan, stimulativan prostor ispunjen ironičnim ljudima liberalnih umova, u stvari mnogo manji nego što sam mislio. • Godina 2016. bila je godina neočekivanih i za mene depresivnih političkih događaja u Evropi i Americi, godina gnusnih terorističkih činova širom sveta, i naterala me je da prihavtim da je nezaustavljiv napredak liberalno-humanističkih vrednosti koji sam od detinjstva uzimao zdravo za gotovo možda bio samo iluzija.
  8. 8. GENERACIJA SKLONA OPTIMIZMU • Pripadam generaciji koja je sklona optimizmu, a zašto ne bi bila? • Posmatrali smo svoje pretke kako uspešno transformišu Evropu iz prostora na kojem vladaju totalitarni režimi, genocid i istorijski nezapamćen pokolj u regionu kojem mnogi zavide na liberalnim demokratijama koje žive u prijateljstvu, praktično bez granica.
  9. 9. SMATRALI SMO DA JE SREĆAN KRAJ • Posmatrali smo kako se stara kolonijalna carstva urušavaju širom sveta, zajedno sa gnusnim pretpostavkama na kojima su izgrađena. • Bilo smo svedoci značajnih napredaka na polju prava žena, prava homoseksualaca, i borbi protiv rasizma na nekoliko frontova. • Odrasli smo uz veliki ideološki i vojni sukob između kapitalizma i komunizma, i svedočili smo onome što smo mogli smatrati srećnim krajem.
  10. 10. VREME OGROMNIH NEJEDNAKOSTI • Ali, sada, kada se osvrnem, doba od pada Berlinskog zida deluje mi kao period samozadovoljstva i propuštenih prilika. • Ogromnim nejednakostima u bogatvstvu i mogućnostima između nacija i unutar nacija dozvoljeno je da bujaju.
  11. 11. RAZMNOŽAVANJE EKSTREMNIH IDEOLOGIJA • Katastrofalna invazija Iraka 2003. godine i duge godine tokom kojih su politike štednje nametane običnim ljudima nakon skandaloznog ekonomskog kraha 2008. naročito su nas dovele do sadašnjosti u kojoj se razmnožavaju ideologije ekstremne desnice i plemenskog nacionalizma. • Rasizam je još jednom u porastu, kako u svojim tradicionalnim oblicima, tako i u svojim modernizovanim, bolje prodavanim verzijama, miče se ispod naših civilizovanih ulica kao čudovište koje se budi iz sna.
  12. 12. NADMETANJE ZA SREDSTVA I MOĆ • Za sada deluje kao da nam nedostaje napredan ideal koji nas može ujediniti. • Umesto toga, čak i u bogatim demokratijama Zapada, delimo se u suprotstavljene kampove iz kojih se gorko takmičimo jedni protiv drugih za sredstva i moć.
  13. 13. NAPREDAK I OKRUTNOST • A iza ugla – ili smo već zašli za taj ugao? – leže izazovi koje postavljaju neverovatni naučni, tehnološki i medicinski napreci. • Nove genetičke tehnologije, poput CRISPR tehnologije za editovanje genoma, i napredak na poljima veštačke inteligencije i robotike donose nam neverovatne mogućnosti koje spasavaju živote, ali takođe stvaraju i okrutne meritokratije koje podsećaju na aparthejd, masovnu nezaposlenost, čak i među onima koji pripadaju trenutnim profesionalnim elitama…
  14. 14. JEDNA MOLBA • …Prvo, moramo proširiti naš zajednički književni svet kako bi uključio još mnoge glasove koji se nalaze izvan zone komfora nas koji pripadamo elitnim kulturama prvog sveta. • Moramo energičnije da tragamo za skrivenim blagom iz književnih kultura koje su nam ostale nepoznate, bilo da ti pisci žive u udaljenim zemljama, ili unutar naših zajednica.
  15. 15. RAZLIČITI NAČINI ZA NEVEROVATNE PRICE • Drugo, moramo se pažljivo postarati da granice onoga što smatramo dobrom književnošću ne odredimo previse usko ili konzervativno. • Sledeća generacija će imati različite, nove i ponekad zbunjujuće načine da ispriča važne i neverovatne priče.
  16. 16. NOVA MISAO, VELIKA LJUDSKA VIZIJA • Moramo otvoriti svoje umove ka njima, posebno u smislu žanra i forme, kako bismo mogli da negujemo i slavimo najbolje među njima. • U doba opasnog raskola, moramo slušati. • Dobro pisanje i dobro čitanje razbiće barijere. • Možda čak nađemo i novu misao, veliku ljudsku viziju, oko koje bismo se okupili…”
  17. 17. PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ

×