1.
„ŽENA U BELOM“ – VILKI KOLINS
• ROMAN KOJI PREKIDA SEDNICE – (piše književnica Mirjana Novaković)
• Roman Vilkija Kolinsa (1824 – 1889) „Žena u belom“ izlazio je u nastavcima u
jednom londonskom časopisu tokom 1859-60. godine i izazivao takvo iščekivanje ,
strepnju, nadu, strah i oduševljenje kod čitalaca da je ondašnji britanski premijer
Gledston odlagao sednice parlamenta kako bi odmah mogao da pročita najnoviji
nastavak.
• Današnji premijeri nisu tako strastveni čitaoci, ali roman je i dalje u štampi, gotovo
150 godina kasnije.
• Ova knjiga se često naziva prvim senzacionalističkim romanom.

2.
MISTERIOZNA ŽENA U BELOM
• Zaplet je teško prepričati, a da se, pri tom, ne pokvari uživanje u preokretima,
skrivenim i otkrivenim tajnama, melodramskim trenucima, ali, u najkraćim crtama,
komplikovana i ponekad neverovatna radnja počinje iznenadnim susretom glavnog
junaka Voltera Hartrajta sa misterioznom ženom u belom, u pustoj londonskoj ulici,
u kasnu letnju noć.
• Žena je poreklom iz sela Limeridž, krije se od čoveka čije ime ne sme da kaže i
pobegla je iz mentalne ustanove.

3.
LORA
• Već ranije ugovoreni posao da podučava slikanju dve sestre odvodi Voltera baš u
Limeridž i tu se zaljubljuje u jednu od sestara, Loru, koja veoma liči na ženu u belom.
• Ali Lora je verena za ser Glajda koji, očigledno, ne samo da krije neku strašnu tajnu
nego se i ženi iz čistog interesa.
• Lora se iz osećanja dužnosti ipak udaje za ser Glajda i odlazi da živi u Hempšajru.

4.
MERIEN
• Sad glavnu ulogu preuzima Lorina ružna polusestra Merien Holkomb koja je, u
stvari, prava heroina romana, inteligentna, neustrašiva i odana Lori, i spremna da
otkrije ko je žena u belom i kako je povezna za ser Glajdom.
• Na scenu stupa i grof Fosko kojem se Merien divi, ali istovremeno i zazire od njega,
jer grof zna nešto o ser Glajdu, zbog čega može da ga ucenjuje, ili bar tako Merien
sumnja.
• Sve opisano pokriva svega prvih 100 strana romana, od ukupno 550.

5.
KNJIŽEVNE INOVACIJE
• Priču pripovedaju različiti pripovedači – služavke, advokati, kuvarice, ali uglavnom
Volter i Merien, na kraju i sam grof Fosko – što je za vreme kad je roman pisan bio
nov narativni postupak.
• Čitanje „Žene u belom“ je pravo zadovoljstvo, tu su svi elementi koji garantuju veliko
uživanje: sjajan zaplet, nezaboravni likovi (posebno Merien i Fosko), mračne tajne,
velike ljubavi, smešni i neobični sporedni junaci, pokušaji ubistva, presretnuta pisma
– dovoljno za pravi pretprošlovekovni klasik.

6.
PINGVINOVO IZDANJE
• Knjiga je prevedena na srpski jezik, uglavnom se može naći u bibliotekama i
antikvarnim knjižarama.
• Čitaoci koji znaju engleski mogu uživati u Pingvinovom izdanju.

7.
PATRIŠA HAJSMIT: „STRANCI U
VOZU“
• Patriša Hajsmit (1921 – 1995) bila je američka književnica poznata po svojim
psihološkim trilerima i krimi-romanima.
• Njeni romani i pripovetke adaptirani su u preko 20 filmova. Po njenom prvom
romanu „Stranci u vozu“ Alfred Hičkok snimio je istoimeni film 1951. godine.
• Njena najpoznatija serija romana je o ubici Tomu Ripliju („Talentovani gospodin
Ripli“), a napisala je i veći broj pripovedaka koje su često obojene satirom i crnim
humorom.

8.
DŽOZEFINA TI: „KĆI VREMENA“
• „Kći vremena“ Džozefine Ti inteligentno je iskonstruisan roman koji može da pripada
žanru „istorijske kriminalistike“.
• To je priča o inspektoru Skotland Jarda koji se, da bi prekratio vreme koje provodi u
bolnici na lečenju, latio slučaja Ričarda III, pokušavajući da uz pomoć prijatelja koji
poznaju istoriju reši misteriju nestanka dvojice prinčeva iz Tauera.
• Rezultat koji je autorka postigla veoma je zabavan i dvostruk, jer u ovom romanu će
uživati i ljubitelji dobrih detektivskih priča ali i oni koji su posebno zainteresovani za
ovaj period engleske istorije.

9.
KNJIŽEVNICA SA PSEUDONIMIMA
• Džozefina Ti je pseudonim koji je korsitila Elizabet Mekintoš (1896 – 1952), škotska
književnica.
• Njen roman „Kći vremena“ je detektivsko delo koje je Udruženje pisaca
kriminalističkih priča proglasilo najvećim krimi-romanom svih vremena.
• U njenom prvom komadu „Ričard od Bordoa“, napisanom pod drugim
pseudonimom, Gordon Daviot, glumio je Džon Gilgud u uspešnoj predstavi na Vest
Endu.

10.
ARTUR KONAN DOJL: „AVANTURE
ŠERLOKA HOLMSA“
• „Moje ime je Šerlok Holms. Moj posao je da znam ono što drugi ljudi ne znaju.
Nijedan od slučajeva koji dospeju kod mene nije običan. Ja sam poslednja nada.“.
• Poznat po pažljivom posmatranju i logičkom zaključivanju, Šerlok Holms sposoban
je da razreši misteriju a da ne napusti svoje odaje. Slučajevi koji su za policiju
preteški, za Holmsa predstavljaju priliku za zabavno mentalno razgibavanje.
• Što je misterija veća – detektiv je se radije prihvata.

11.
DVANAEST NAPETIH AVANTURA
• Uz uvek prisutnog hroničara svojih istraživanja i nezamenljivog pomoćnika, doktora
Votsona, Šerlok se upušta u dvanaest napetih avantura, obojenih njegovim
duhovitim, britkim opaskama i nadasve harizmatičnom ličnošću.
• Pred čitaocem je viktorijanski London i rešavanje misterija sa legendarnim stanarom
Bejkerove ulice broj 221B.

12.
SER ARTUR KONAN DOJL
• Šerloka Holmsa stvorio je ser Artur Konan Dojl (1859 – 1930). Ovaj škotski pisac
rođen u Edinburgu bio je sin Iraca katolika.
• Studirao je medicinu pod pritiskom porodice, ali je posle uspeha priča o Šerloku
Holmsu prestao njome da se bavi.
• Posvetio se pisanju istorijskih i naučnofantastičnih romana kao i knjiga o ratovima.
• Sva njegova dela zasenio je, međutim, uspeh avantura Šerloka Holmsa, koje su
najpre objavljivane u nastavcima u časopisu „Strand“ 1891. a potom su 1892.
sabrane u zbirku od 12 priča.

13.
HOLMS NE SME DA NESTANE
• Lik Šerloka već se pojavio u Dojlovoj knjizi „Skerletna studija“ (1887), ali je pisac
uspeh postigao odabravši formu kratkih priča, u kojoj je mogao da skrene pažnju na
izuzetne moći opažanja i zaključivanja ovog detektiva.
• Zbog velike popularnosti Dojl je bio primoran da nastavi da piše priče o njemu
uprkos sopstvenim željama da, kako je govorio, „ubije Holmsa“, što se u jednoj
epizodi i desilo, kada zajedno stradaju Holms i njegov najveći neprijatelj, profesor
Morijarti.

14.
DOROTI SEJERS: „DEVET
KROJAČA“
• Doroti Li Sejers (1893 – 1957) bila je ugledna britanska književnica, prevodilac i
lingvista.
• Studirala je na koledžu Somervil pri Univerzitetu u Oksfordu.
• Najpoznatija je po detektivskoj prozi, odnosno seriji romana i novela smeštenih u
doba između Prvog i Drugog svetskog rata, čiji je junak engleski aristokrata i
detektiv-amater, lord Piter Vimzi.

15.
MOŽDA JE OVO NAJBOLJI KRIMIĆ
• Roman „Devet krojača“ u svim selekcijama kritičara koji se bave kriminalističkim
pričama nalazi se među prvih pet, a neki smatraju da je to najbolji krimi-roman svih
vremena.
• Međutim, sama Sejers je svojim najvećim delom smatrala prevod Danteove
„Božanstvene komedije“.
• Takođe je poznata po dramama i esejima.

16.
NAJBOLJI ROMAN AGATE KRISTI
• “Ubistvo Rodžera Akrojda” je detektivski roman britanske književnice Agate Kristi
(1890 – 1976) objavljen prvi put u junu 1926. godine u Velikoj Britaniji.
• Ovo je treći roman u kome je Herkul Poaro predstavljen kao glavni detektiv.
• Priča: Poaro se povlači u selo u blizini kuće prijatelja Rodžera Akrojda da bi nastavio
projekat usavršavanja tikvica. Ubrzo nakon toga Akrojd je ubijen, a Poaro mora da
“izađe” iz penzije kako bi rešio slučaj…

17.
NAJKONTROVERZNIJI
• Roman je bio dobro prihvaćen posle prvog objavljivanja. Britansko udruženje pisaca
zločina proglasilo ga je 2013. najboljim krimi-romanom ikada.
• Roman je jedan od najpoznatijih u opusu Agate Kristi i najkontroverznijih, a njegov
završetak ima značajan uticaj na žanr.
• Hauard Hekraft ga je uvrstio na svoj spisak najuticajnijih krimi-romana ikada
napisanih.
• Kratak životopis Kristijeve koji je uključen u štampu njenih knjiga u 21. veku u Velikoj
Britaniji naziva ga njenim remek-delom.

18.
ELEGANTAN OBRT
• Lora Tompson, jedan od biografa Agate Kristi, o romanu je napisala:
• “Ubistvo Rodžera Akrojda” jeste vrhunski detektivski roman. Počiva na
najelegantnijem od svih obrta, PRIPOVEDAČU ZA KOGA SE OTKRIVA DA JE UBICA.
• Ovaj preokret nije samo funkcija zapleta: on stavlja čitav koncept detektivske fikcije
na armature i oblikuje je u blistavo novu formu.
• To nije bila sasvim nova zamisao… niti je bila potpuno njena sopstvena zamisao… ali
shvatila je da je to zamisao koju vredi imati.

19.
SAMO ONA
• I samo je ona to mogla tako potpuno izvući.
• Samo je ona imala potrebnu kontrolu, volju da se odsustvuje sa autorske scene i
pusti da njen zaplet zasija”.

20.
DAFNE DI MORIJE: „REBEKA“
• „Noćas sam, u snu, opet bila u Menderleju“.
• Ovim rečima druga žena gospodina de Vintera uvodi nas u misteriozni svet
zlokobnog i zloslutnog imanja Menderlej koje se nalazi na vetrovitim kornvolskim
liticama.
• Prva gospođa de Vinter bila je družbenica bogate stare gospođe kada je na jednom
od putovanja, u Monte Karlu, upoznala Maksima de Vintera.
• Gospodin besprekornih manira i melanholične naravi veoma brzo dobija njenu
naklonost i potpuno neočekivano je prosi.

21.
REBEKA JE SVUDA
• Po dolasku u Menderlej, nova gospođa de Vinter otkriće drugačiju narav svog muža.
I ne samo to.
• Ona ne pripada njegovom svetu.
• Ona ne može ni po čemu da se meri sa Rebekom, prvom Maksimovom suprugom.
• Na to će je svakodnevno podsećati naročito kućepaziteljka gospođa Danvers.
• Ali, ko je bila Rebeka?
• Njeno zlokobno prisusustvo primećuje se u Menderleju i nakon njene smrti.
• Šta se dogodilo „divnoj“ Rebeki?

22.
DEO NAŠEG KULTURNOG
NASLEĐA
• „Jedan od onih romana koji je ostavio ogroman trag u 20. veku. Svojom
uznemirujućom pričom o moći koju nad nama imaju sopstvena iščekivanja i legende,
„Rebeka“ je uspela da postane deo našeg savremenog kulturnog nasleđa.
Romantična, a istovremeno puna jeze, „Rebeka“ je roman za sva vremena“. – Times
• „Od svoje prve do poslednje rečenice „Rebeka“ je remek-delo. Mnogi veliki pisci ne
bi se usudili da posegnu za tako riskantnim pripovedačkim potezima koje nalazimo
u „Rebeki“, ali baš su to ona mesta koja najviše nagrađuju čitaoce“. - Guardian

23.
HIČKOK
• Po ovom romanu Dafne di Morije veliki reditelj Alfred Hičkok (mnogi smatraju i
najveći u 20. veku) 1940. godine snimio je istoimeni film.
• U glavnim ulogama bili su Džoan Fontejn i Lorens Olivije.

24.
ŽORŽ SIMENON: „LUDAK IZ
BERŽERAKA“
• Sezona je pecanja lososa na jugozapadu Francuske, a Žil Megre iz pariskog policije
odlazi tamo da poseti starog prijatelja.
• Ali pre nego što stigne na odredište, čudno ponašanje saputnika privlači pažnju
inspektora i, naglo, bez novčanika i prtljaga u ruci, Megre iskače iz voza u pokretu u
poteri za njim.
• Ubrzo biva ranjen pucnjem i odveden u grad Beržerak, gde se u početku
pretpostavlja da ga je ranio ubica od kojeg ceo taj kraj strahuje.
• Jednom kada Megre utvrdi svoj pravi identitet, on će proći svoju prisilnu invalidninu
pokušavajući da reši ubistva, a madam Megre će stići da neguje svog muža i
pomogne u istražnom procesu.

25.
POIGRAVANJE SA OMILJENIM
TEMAMA
• Tako počinje „Ludak iz Beržeraka“, objavljen u Francuskoj 1932. godine, godinu dana
nakon što je Žorž Simenon predstavio čitalačkoj publici svog izmišljenog detektiva.
• Ovaj roman se poigrava sa nekoliko Simenonovih omiljenih tema.
• Sa megreom prikovanim za krevet i uskraćenim za pristup resursima koje ima u
Parizu, Simenon se fokusira na introvertni kognitivni stil inspektora koji polako
prosuđuje.
• Sklonost seljaka da se prema autsajderima odnose sa sumnjom i dug domet starih
tajni takođe su teme sa kojima se susrećemo u drugim Megreovim misterijama.

26.
PISAC
• Autor ovog romana, Žorž Simenon (1903 – 1989), bio je belgijski književnik koji je
pisao na francuskom jeziku.
• Simenon je bio izuzetno plodan književnik koji je dnevno pisao 60 do 80 stranica.
• Napisao je 192 romana, 158 pripovedaka, više autobiografskih dela i brojne članke i
reportaže.
• Pod pseudonimom je objavio još 176 romana, desetine pripovedaka i članaka.
• Koristio je 27 pseudonima.

27.
MEGRE JE TRAJAO 40 GODINA
• On je najpoznatiji belgijski književnik u svetu sa ukupnim tiražom od 550 miliona
primeraka.
• Po statistici UNESKO iz 1989. Simenon je 18. najobjavljivaniji književnik na svetu, a
četvrti među književnicima na francuskom jeziku.
• Dela su mu ukupno prevedena 3500 puta na 47 jezika.
• Serija romana o inspektoru Megreu sadrži 75 romana i 28 pripovetki.
• Prvi roman iz ove serije nastao je 1931. a poslednji 1972. godine.

28.
UMBERTO EKO: „IME RUŽE“
• „Ime ruže“ je prvi roman italijanskog književnika Umberta Eka (1932 – 2016),
objavljen 1980. godine.
• Na prvi pogled, to je postmodernistički triler koji se bavi misterioznim ubistvima u
jednoj italijanskoj opatiji, ali pored toga to je i naučnofantastična studija o srednjem
veku i različitim tumačenjima Biblije.
• Godine 1986. roman je ekranizovan, sa Šonom Konerijem u glavnoj ulozi.

29.
DŽEJMS ELROJ:
„POVERLJIVO IZ L. A.“
• „Dođite u Los Anđeles! Sunce blistavo sija, plaže su prelepe, drvoredi pomorandži se
pružaju u nedogled.
• Posla ima za sve, a zemlja nije skupa.
• U svakoj kući – jedna srećna američka porodica.
• Sve to može biti vaše, a ko zna, možda će vas čak neko i otkriti.
• Možda postanete filmska zvezda.
• Ili upoznate neku.
• Život je divan u Los Anđelesu! Raj na zemlji...“
• Tako bar izgleda na filmu.

30.
KORUPCIJA I OPASNE STRASTI
• Los Anđeles pedesetih godina dvadesetog veka – od velelepnih vila do uzavrelih
noćnih klubova prostire se centar korupcije i opasnih strasti.
• Jezivo masovno ubistvo u sumornom gradu nikog ne ostavlja ravnodušnim.
• Ed Eksli želi da zaseni svog oca, slavnog inspektora.
• Džek Vinsens je holivudski policajac željan tabloidne slave.
• A Bad Vajt je gledao ubistvo svoje majke – i sada je paklena mašina sa policijskom
značkom.
• U mreži te noćne more njih trojica neraskidivo su povezana čašću, gresima i krvlju...

31.
SNIMLJEN JE FILM
• „Oštrina pisanja će vas saseći čak i ako samo prelistavate knjigu“. – The Village Voice
• „Elroj (1948) je velikan američke književnosti našeg vremena“. – Los Angeles Timse
Book Review
• Po romanu je 1997. godine snimljen film u kome igraju Rasel Krou, Kevin Spejsi, Kim
Bejsinger, Deni de Vito...

32.
REJMOND ČENDLER: „VELIKI SAN“
• „Veliki san“ je kriminalistički roman američkog pisca Rejmonda Čendlera (1888 –
1959) objavljen 1939. godine.
• Bio je to prvi od sedam romana u kojima se pojavljuje Čendlerov detektiv Filip
Marlou.
• Ovaj roman pretočen je u film dva puta, 1946. i 1978. godine.
• U starijoj verziji, koja pripada žanru „film noar“ igrali su Lorin Bakol i Hemfri Bogart.

33.
SIVE ZONE, KORUPCIJA,
KLAUSTROFOBIJA
• „Veliki san“ ima značajna odstupanja u odnosu na detektivski žanr, što se tumači
promenama koje nužno odražavaju svet u kome je napisan.
• Korumpirane mreže prikazuju Čendlerovu postprohibicijsku eru, bilo da su
eksplicitno kriminalne ili nominalno službene, a sive zone omogućavaju da postoji
detektiv Filip Marlou.
• Sivi, klaustrofobični urbani prostor jedna je od odlika romana.
• Smeštena u južnoj Kaliforniji, lokacija bi mogla biti bilo koji veći grad s obzirom da
su eksterijeri gotovo u potpunosti odsutni.
• Sobe, automobili, pa čak i telefonske govornice predstavljaju niz podeljenih
pregrada u kojima se priča razvija.

34.
PIJANAC SA AUTORITETOM
• Ovo je Čendlerova prva Marlou priča u kojoj nema uvoda u lik. Prelazi se direktno na
istragu i prati njen tok.
• Ovo je od suštinske važnosti za prirodu sveta i karaktera, novu vrstu „heroja“ koji,
čini se, postaje aktivan samo kada postoji zločin koji treba rešiti.
• Ne znamo ništa o njegovom poreklu i samo ga vidimo da se, kada se iscrpe tragovi,
vraća u kancelariju.
• Slično „Čoveku bez imena“ Serđa Leonea, Marlou kombinuje imidž „pijanca kojeg
kao da i muškarci i žene neprestano tuku“ sa gotovo natprirodnim autoritetom
kojim se čini da spokojno pliva nad zbrkanim preokretima, dok nasumično prati
tragove sve dok se ne dođe do rešenja.

35.
MARLOU I HOLMS – KAO SEVER I
JUG
• Može se reći da je Filip Marlou jedan potpuno drugačiji detektiv od Šerloka Holmsa.
• Jer, za razliku od Marloa, kod Holmsa se ka raspletu ide uz pomoć visoke
intelektualnosti koja mu omogućava da detaljno razmotri činjenice kako bi slučaj
rešio.
• E upravo taj pomak jeste vrlo značajan faktor u žanru i doprinosi književnom značaju
ovoga romana.

36.
PREZENTACIJA: MILAN STANKOVIĆ