2. MARINSKI BIOMI
Marinski biomi obuhvataju
mora i okeane i pokrivaju
oko 71% Zemljine površine
• U ciklusu kruženja vode
najveći procenat padavina
na Zemlji potiče od
isparavanja okeana
• Temperatura okeana u
velikoj meri utiče na
globalnu klimu na Zemlji
• Marinske alge su osnovni
izvor kiseonika na Zemlji, a
takođe apsorbuju i ogromne
količine ugljendioksida iz
atmosfere

3. MORA I OKEANI
Za razliku od
kontinenata,
svi okeani na
Zemlji
povezani
su u
jedinstvenu
celinu -
povezanost

4. ŽIVOTNE ZAJEDNICE MORA
 U morskim ekosistemima razlikuju se dva tipa staništa,
morsko dno i slobodna voda koje naseljavaju različiti
organizmi izgrađujući životne zajednice dna i životne
zajednice slobodne vode
 – Životnu zajednicu dna čine organizmi koji mogu biti
pričvršćeni za podlogu ili se mogu slobodno kretati
pomorskom dnu
 • Grupa organizama vezanih za morsko dno predstavlja
bentos (grč.benthos = dubina)
 Članovi zajednice slobodne vode koji slobodno lebde čine
plankton (grč planktos = lebdeći),
 • Aktivni plivači čine nekton (grč. nektos = plivajući)

5. ZONA STALNOG UDARA TALASA O
OBALU - SUPRALITORAL
Granica između morske i
kopnene životne sredine
može da bude veoma
različita
• Na mestima gde se iz mora
izdižu manje ili veće
vertikalne
stene, morski talasi stalno
udaraju u obalu,
otežavajući život
organizmima
• U ovoj zoni živa bića
moraju biti prilagođena da
povremeno žive u uslovima
vazdušne, a povremeno u
uslovima vodene sredine

6. Stalno udaranje
snažnih talasa preti
stanovnicima ovih
staništa da budu
odvojeni od podloge
i odneti u dublje
delove mora
• Zbog toga su se živa
bića na ovakvim
staništima
prilagodila da se
efikasno pričvrste za
stenovitu podlogu,
kao i na povremenu
sušu

7. U ovoj zoni žive mnogobrojne
SLUZAVE MODROZELENE
ALGE
PUŽEVI LITORINE

8. RAKOVI
VITIČARI
MOKRICE

9. ZONA PLIME I OSEKE - EULITORAL
Zona plime i oseke je
stanište na kome
vladaju teški uslovi za
život
• Osnovni problem na
ovim staništima je
ritmično povlačenje
morske vode i potpuno
isušivanje obale, koja
je u periodu oseke
izložena jakoj
Sunčevoj svetlosti i
visokoj temperaturi
•U vreme oseke koncentracija soli postaje velika zbog isparavanja vode,
pa je i velika zaslanjenost problem koji živi organizmi u ovoj zoni
moraju da reše

11. ZONA PLIME I OSEKE
MRKE ALGE ZELENE ALGE

12. MORSKE SASE PUŽEVI

13. ŠKOLJKE RAKOVI

14. ZONA MORSKOG DNA - SUBLITORAL
Morsko dno do dubine
odoko 50 m možda je
najpovoljnije mesto za život
• U ovoj zoni ima dovoljno
svetlosti, toplote, kiseonika,
mineralnih supstanci i hrane
za život svih oranizama koji
Sa činjavaju biocenozu mora
• Dejstvo talasa nije tako
snažno kao na obali, a
pritisak, zbog malih dubina,
nije tako veliki kao u
najdubljim delovima mora
•Morske struje mešaju vodu

15. ZONA MORSKOG DNA - SUBLITORAL

17. MORSKE SASE CRVI

18. GLAVONOŠCI BODLJOKOŠCI

19. TORPEDO
MORSKI PUŽ
GOLAĆ

20. MORSKO ŠILO KOZICE

21. ZONA SLOBODNE VODE
Zona slobodne vode od
površine do dubine od oko
50 m, takođe predstavlja
povoljno mesto za život
• I ovde ima dovoljno
svetlosti, toplote, kiseonika,
mineralnih supstanci i
hrane za život najrazli
čitijih oranizama
• Osnovni problemi koje
živa bića u ovoj zajednici
moraju dareše su:
– Kako ne potonuti na dno?
– Kako se odupreti stalnim
morskim strujama?
– Kako doći do hrane i
svetlosti u ogromnim
morskim prostranstvima?
Zbog toga su biljke i životinje koje čine
biocnoze slobodne vode razvile najrazličitije
načine aktivnog i pasivnog plivanja

22. U ovoj zoni žive
mnogobrojne
jednoćelijske i
višećelijske vrste
lebdećih
planktonskih
organizama
• Plankton čine alge
koje formiraju
fitoplankton i
životinje koje
formiraju
zooplankton
ZONA SLOBODNE VODE

23. U biocenozi slobodne vode nalazi
se i veliki broj najrazličitijih vrsta
MEDUZA GLAVONOŽACA

24. SISARA RIBA

25. ZONA DUBINSKIH DELOVA MORA
Sa povećanjem dubine
mora pogoršavaju se
uslovi za život
• U velikim morskim
dubinama vlada
potpuni mrak,
temperatura je veoma
niska, u nekim
delovima čak blizu
nule, a pritisak je visok
• Zbog toga su životne
zajednice u najdubljim
delovima mora vrlo
siromašne, ali i veoma
interesantne
• U najvećim morskim dubinama žive
najneobičnija bića koja su tokom duge
evolucije pronašla rešenja za opstanak u
naizgled nemogu ćim životnim uslovima

26. Životnu zajednicu u
najdubljim delovima
mora čine
malobrojne vrste
beskičmenjaka, kao
što su morske
sase, morski crvi,
rakovi i morski
krastavci, ali i
najneobičnije vrste
riba sa svetlećim
organima
ZONA DUBINSKIH DELOVA MORA
Ekološki i biološki malo
istražena zona

27. RIBA PECAČ PELIKANOIDNA
JEGULJA
ZONA DUBINSKIH DELOVA MORA

30. ZAGAĐIVANJE AKVATIČNIH BIOMA
 Kontaminacija voda (engl. Contamination) - promena
kvaliteta voda koja nastaje unošenjem, ispuštanjem ili
odlaganjem hranjivih i drugih materija, uticanjem
energije ili drugih uzročnika, u količini kojom se
menjaju korisna svojstva voda, pogoršava stanje vodenih
ekosistema i ograničava namenska upotreba voda.
 Zagađenje voda (engl. Pollution) je kontaminacija većeg
intenziteta koje nastaje unošenjem, ispuštanjem ili
odlaganjem u vode opasnih materija, energije ili drugih
uzročnika u količinama, odnosno koncentraciji iznad
dozvoljenih graničnih vrednosti, time se dovode u
opasnost život i zdravlje ljudi i stanje okoline ili usled
kojeg mogu nastupiti poremećaji u drugim područjima.

33.  Uticaji zagađenja na organizme, zajednice i ekosisteme
 • zagađujuće materije se koncentrišu u telima
organizama u lancima ishrane (proces bioakumulacije)
 • uticaj pojedinih zagađujućih materija se može
manifestovati na velikim prostorima i u dugom
vremenskom periodu
 • uticaj ne samo na jedinke već na čitave zajednice i
morske ekosisteme

34. PODELA ZAGAĐUJUĆIH
MATERIJA/OTPADA
 Prema mestu nastanka i načinu odlaganja:
 • komunalni ili gradski
 • industrijski ili tehnološki
 • bolnički ili patogeni
 Prema iskoristivosti: korisni (sekundarne sirovine) i nekorisni
 Prema uticaju na okolinu:
 • inertni
 • opasni: toksični, zapaljivi, eksplozivni, korozivni i radioaktivni
 (tekući katran, organski rastvarači, mašinska ulja, teški metali,
 ostaci prečišćavanja voda, filtri sastojaka za prečišćavanje
 gasova, ostaci boja, akumulatori/baterije, sintetski
 konstruktivni materijali, zaštitna odeća, računarska oprema i
 mobilni telefoni ...takođe spadaju u opasni otpad)
 • radioaktivni otpad - RAO - VRAO (visoko) i NRAO (nisko)

35. PODELA OTPADA U MORU
 Prema izvorima zagađivanja mora:
 • zagađivanje s kopna (industrijski otpad,
poljoprivredni i
 kućni otpad – direktno s kopna, rekama i
kanalizacijom)
 • zagađivanje s brodova (pogonsko i usled
havarija)
 • zagađivanje iz vazduha

36. OBLICI ZAGAĐIVANJA MORA
 biološko (unošenje alohtonih = stranih, često invazivnih
vrsta, balastnim vodama, sidrima...) - npr. Caulerpa
taxifolia i Caulerpa racemosa – ‘’pobegle’’ iz Instituta u
Monaku 1989 – prekrivaju morsko dno i potiskuju
drugeorganizme u Sredozemlju(“tumor mediterana”).
 hemijsko,
 radioaktivno,
 fizičko (čvrsti otpad, toplota, buka, vibracije, svetlost)
 vizuelno zagađenje (betoniranje obale)

37. NEKE VRSTE ZAGAĐUJUĆIH
MATERIJA U MORU:
 1. Organske materije
 2. Sedimenti
 3. Buka
 4. Strane (nove) vrste
 5. Patogeni organizmi
 6. Termalni otpad
 7. Postojani toksini (PCB, teški metali, DDT ...)
 8. Plastika
 9. Radioaktivne materije
 10. Ulja (Nafta)

38.  1. Organske materije
 • Izvori: 50% iz kanalizacije, 50% s poljoprivrednih površina
 • Posledice: cvetanje algi u obalnim vodama – alge koje se raspadaju
troše kiseonik u vodi što šteti drugim morskim organizmima –
moguće cvetanje toksičnih algi
 2. Sedimenti
 • Izvori: erozijom tla sa poljoprivrednih površina, zbog seče
šuma,jaružanja obale i vađenja ruda
 • Posledice:
 – zatrpavaju obalske ekosisteme – uništenje staništa,
 – zamućuju vode – smanjenje fotosinteze u moru, smanjenje
privlačnosti mora (turizam),
 – nose toksine i hranjive soli, – čestice se hvataju za škrge riba.
 3. Buka
 • Izvori: veliki brodovi i postrojenja na moru
 • Posledice: voda širi zvuk brže od vazduha – može izazvati stres u
 morskim organizmima i ometati život u moru

39.  4. Strane (nove) vrste
 • Izvori: balastne vode, kanali, projekti za unapređenje ribarstva
 • Posledice:
 – konkurišu izvornim vrstama za hranu ili životni prostor, često
ih
 potiskuju i tako smanjuju biološku raznovrsnost
 – šire nove bolesti u moru – često su povezane i s pojavom crvene
plime i drugim cvetanjima algi – problem u velikim lukama
 5. Patogeni organizmi
 • Izvori: kanalizacija, živi organizmi
 • Posledice: kontaminiraju obalna rekreativna područja i hranu
iz
 mora, šire koleru, tifus i druge bolesti
 6. Termalno zagađenje
 • Izvori: rashladna voda iz elektrana i industrijskih postrojenja
 • Posledice: ubija organizme osetljive na temperaturu

40.  7. Postojani toksini (PCB, teški metali, DDT ...)
 Izvori: industrijski otpad, gradska kanalizacija, odlagališta
otpada, pesticidi s farmi, šuma, iz anti-algin i sl. boja za zaštitu
brodova...
 Posledice:
 – truju ili ubijaju morske organizme - toksini rastvorljivi u masti
akumuliraju se u predatorima i mogu uzrokovati bolesti ili
prestanak razmnožavanja
 – zagađuju hranu iz mora.
 8. Plastika
 • Izvori: ribarske mreže s brodova, otpad s teretnih brodova i
brodova za krstarenje, otpad s plaža, otpad iz industrije plastike
i odlagališta otpada
 •Posledice:
 – odbačeni i izgubljeni ribolovni alati služe kao “zamke” za ribu
 – plastični otpad morski organizmi greškom smatraju za hranu
ili se
 u njega zapliću
 – vizualno zagađuje plaže i može trajati od 200 do 400 godina

41.  9. Radioaktivne materije – otpad (RAO)
 •Izvori: nuklearni vojni otpad, havarije
podmornica na nuklearni
pogon,nuklearne probe, industrijski
nuklearni otpad, atmosferske padavine
 •Posledice: mutageneza, mogu ući u
lanac ishrane i uzrokovati
bolestimorskih organizama. Može doći
do koncentracije RAO u predatorima
koji mogu postati hrana ljudima

42.  10. Ulja (nafta)
 • ulja (nafta) uključuju: sirovu naftu, rafinirane benzinske
 produkte (benzin ili dizel gorivo) ili nus-produkte,
brodsko gorivo, uljne ostatke i naftu pomešanu s otpacima
 • po hemijskom sastavu nafta je smesa velikog broja
ugljovodonika, a može sadržati i manje količine kiseonika
 (2%), sumpora (0.15-6%), i azota (0.05-0.4%), asfaltno
 smolaste materije, mineralne materije, kao i tragove
metala.
 Od ugljovodonika u sastavu nafte značajni su: alkani
(propan,
 butan, heptan i oktan), cikloalkani (naftaleni) i aromatska
jedinjenja (benzen, toulen).
 • 1,7 do 8,8 miliona tona nafte godišnje dospe u okean -
većina
 nafte koja dospe u more dolazi kao antropogena nafta s
kopna
 • Izvori: 45% sa kopna, 33% operacije brodova, 12% havarije
 na moru, 10% ostalo

43.  Nafta pluta na površini
vode i može svojim
fizičkim
 osobinama ugroziti
životinje i biljke jer
sprečava fotosintezu,
disanje i ishranu
(prodiranje svetlosti i
razmenu gasova).
 • Nakon izliva nafte
aromatični ugljovodonici
prouzrokujuneposrednu
smrt mnogih organizama.

44. Nakon nekoliko dana oni
ispare, a nafta ostaje u
kuglicama koje su
‘’nakon nekoliko nedelja
ili meseci’’ uništene
prirodnim procesima
biodegradacije u čemu
učestvuju neke bakterije
(Pseudomonas,Mycrobac
terium, Nocardia), gljive
(Candida,
Cladosporium) i alge.
•Posledica toga je i
smanjenje količine
kiseonika u moru, zbog
poremećaja u njegovom
prilivu.

46. Životinje se utope ili otruju
progutanom naftom nakon
pokušaja čišćenja svog
krzna/perja.
•Jaja i mladi razvojni stadij
Jaja i mladi razvojni
stadijumi
-posebno su osetljivi
posebno su osetljivi na neke
toksi čne materije iz nafte,
koje su rastvorljive u vodi.
-Istovremeno, nafta dospeva
i na obalu (nošena talasima,
vetrom i strujama). Posebno
su ugrožene peščane i
muljevite obale na kojima
nafta prodire u substrat i
podzemnim tokovima se
može ubaciti u bentos, sve
do abisala, gde joj je vek
mnogo duži