1. Društveno odgovorno poslovanje
u Erste Banci u Srbiji
Sonja Konakov Svirčev
Erste Bank a.d. Novi Sad
Novi Sad, 18. septembar 2013

2.  "Corporate Social Responsibility is the continuing commitment by business to
behave ethically and contribute to economic development while improving the
quality of life of the workforce and their families as well as of the local community
and society at large" - World Business Council for Sustainable Development
 "Corporate social responsibility is the commitment of functional businesses to
contribute to sustainable economic development by working with employees, their
families, the local community and society at large to improve their lives in ways that
are good for business and for development." - International Finance Corporation
 European Commission defines corporate social responsibility as “the responsibility
of enterprises for their impacts on society”. To fully meet their social responsibility,
enterprises “should have in place a process to integrate social, environmental,
ethical human rights and consumer concerns into
their business operations and core strategy in
close collaboration with their stakeholders”.
Društveno odgovorno poslovanje (DOP)
definicija

3. Društveno odgovorno poslovanje (DOP)
definicija
 DOP je moguće definisati na mnogo načina, jedinstvena i sveobuhvatna definicija ne
postoji!
 DOP je kompleksan i sveobuhvatan način poslovanja jedne savremene kompanije.
 Provlači se kroz celokupan pojam postojanja i rada same kompanije, od njenog
načina stvaranja profita i njegovog vraćanja zajednici od koje ga dobija, pa sve do
njenog načina tretiranja i komuniciranja sa svojim stejkholderima!
 Dakle, DOP podrazumeva odgovornost kompanije prema
zajednici od koje dobija profit, tretirajući sve društvene aktere u
zajednici, kao i u samoj kompaniji na socijalno odgovoran i
etičan način.

4.  ZAKLJUČAK:
Društveno odgovorno poslovanje (DOP) je nov, savremen koncept upravljanja
kompanijom, kojim kompanija pronalazi balans između stvaranja profita i
načina kako da se oduži zajednici u kojoj živi, radi i stvara profit.
PROFIT
KOMPANIJE PROFIT
DRUŠTVA
D
O
P
Društveno odgovorno poslovanje (DOP)
definicija

5. Zašto DOP?
 Nijedan biznis, mali ili veliki nije odvojen od društva u kojem posluje!
 Uspeh ili neuspeh jednog u mnogome zavisi od
uspeha ili neuspeha drugih!
 Jača reputaciju kompanije i njenih brendova!
 Dovodi do rasta poverenje investitora i
olakšava pristup kapitalu!
 Smanjuje rizik kroz jačanje veza sa
lokalnom zajednicom!
 Veća je lojalnost i motivisanost zaposlenih!
 Povećava produktivnost i inovativnost!
 Raste kompetitivnost i tržišno pozicioniranje!

6. Zašto DOP?
 Ljudi su istinski zainteresovani za način na koji se kompanija ophodi prema njima,
prema životnoj sredini i društvu kao celini!
 Ljudi traže akciju, vidljiva i merljiva dela!
 Potrošači su sve više naklonjeni proizvodima
kompanija koje su društveno odgovorene!
 Mladi, obrazovani stručnjaci DOP strategiju
smatraju jednim od važnih komponenti
prilikom izbora poslodavca!

7. Poslovni sektor i njegov doprinos društvu
 Korporativni sektor, kao nosilac ekonomskog razvoja, igra važnu ulogu kao partner i
u drugim oblastima:
kompanije i firme nisu samo proizvođači dobara i usluga, već i naši sugrađani
i komšije!
 Ulaganjima u neprofitne inicijative koje služe opštem dobru, firme i kompanije
doprinose boljem životu i napretku u zajednicama u kojima rade.
 Postoji niz načina na koji poslovni sektor može doprineti društvu.
 Danas, mnoge kompanije sve više razmišljaju o programima
strateškog ulaganja u zajednicu, nego o reagovanju i pružanju
pomoći kada im se ona zatraži.
 Kompanije razmišljaju proaktivno, kreirajući programe i tražeći
partnere sa kojima mogu dugoročno da sarađuju na
određenim pitanjima, koja su važna za zajednice u kojima rade.

8.  Poslovni i nevladin sektor se danas, kao i celokupno društvo, suočavaju sa sličnim
izazovima.
 Razvoj društveno odgovornog poslovanja i međusektorskih partnerstava može
imati višestruko blagotvoran uticaj na celokupan razvoj društva...
 stvaranje pozitivne klime za strane investicije,
 razvoj lokalnih zajednica,
 unapređenje poslovne etike,
 zaštitu životne sredine,
 zaštitu prava radnika,
 kao i sam razvoj civilnog sektora...
Saradnja poslovnog i nevladinog sektora

9.  Kompanije mogu pružati pomoć i davati sredstva zajednici u kojoj egzistiraju na
nekoliko načina:
 spontano kroz odgovore na odabrane zahteve, koje velikim kompanijama
svakodnevno pristižu,
 organizovanjem javnih konkursa sa unapred predviđenim uslovima,
 kompanija osniva svoju fondaciju,
 kompanija bira partnerske organizacije i
sa njima osmišljava projekte,
 kompanija bira partnersku organizaciju
za rad na konkretnom projektu.
Saradnja poslovnog i nevladinog sektora

10.  Saradnja korporativnog i nevladininog sektora na projektima koji su osmišljeni i
sprovode se kao opšte društveno korisni donosi niz pogodnosti vezanih za:
 samu strategiju davanja,
 potrebne informacije,
 administraciju i sigurnost,
 transparentnost i objektivnost,
 komuniciranje sprovedenog projekta i/ili akcije.
Saradnja poslovnog i nevladinog sektora

11. DOP / Korporativna filantropija
 Iz ugla korporativnog sektora vrlo često se korporativna filantropija poistovećuje sa
DOP, što nije pravilno!
 Korporativna filantropija je samo jedan deo DOP-a, kojim kompanija može jasno i
uspešno da pokaže i iskaže svoje vrednosti i uverenja svojim zaposlenima,
partnerima, klijentima i samoj javnosti!
 Korporativna filantropija je strategija kompanije kojom ona
kroz davanje podrške u novcu, proizvodima i uslugama
pokazuje da razume potrebe šire zajednice i društva u kojem radi!

12. DOP / Korporativna filantropija
 ZAKLJUČAK:
Upravo kao takva, korporativna filantropija je samo jedan deo koncepta DOP
koji je mnogo širi i koji se provlači kroz celokupan pojam postojanja i rada same
kompanije, njenog načina stvaranja profita i njegovog vraćanja zajednici od koje ga
dobija, pa sve do njenog načina tretiranja i komuniciranja svojih stejkholdera!
RADNO OKRUŽENJE
(ZAPOSLENI)
POSLOVNO OKRUŽENJAE
(TRŽIŠTE)
DRUŠTVO
(STEJKHOLDERI
KOMPANIJE)
ŽIVOTNA SREDINA
DOP

13. Korporativna filantropija
 Može se definisati kao podrška poslovno – profitnog sektora, tj. kompanija
neprofitnom sektoru u vidu novca, proizvoda i/ili usluga.
 Korporativna filantropija nije sponzorstvo!
 Razlika između filantropije i sponzorstva je u osnovi vezana za očekivani nivo
publiciteta.
 Korporativna filantropija nije jednostavna alatka koju službe
za odnose s javnošću mogu iskoristiti za povećanje prodaje
ili uticanje ne povećanje profita u kratkom roku.
 Korporativna filantropija je dugoročna investicija u
imidž i reputaciju kompanije koja će vremenom brend i
proizvode kompanije povezati sa opštim dobrom!
 Stoga ona danas podrazumeva ambicioznost samih
kompanija, strateški pristup i vidljive rezultate.

14. Erste Banka
 Erste Bank a.d. Novi Sad je članica Erste Grupe
 Društveno odgovorno poslovanje nam je od samog početka integralni deo
korporativne filozofije i dugoročne strategije poslovanja
 Osnovani smo kao prva štedionica u Austriji 1819. godine, sa dvojakim ciljem – da
omogućimo „običnim“ ljudima pristup finansijskim uslugama i da podržimo
društvene aktivnosti u zajednici u kojoj
delujemo …
 Erste Fondacija je od 2003. zasebno pravno telo, ali i
najveći pojedinačni akcionar Erste Grupe

15. Erste Banka
 Danas je Erste Grupa jedna od najvećih kompanija za pružanje finansijskih usluga u
centralnoj i istočnoj Evropi, sa više od 50.000 zaposlenih, 17 miliona klijenata, 3.000
filijala u 7 zemalja
 Erste Banka u Srbiji opslužuje oko 300.000 klijenata sa
približno 1.000 zaposlenih kroz mrežu od 67 poslovnica
za rad sa stanovništvom i 4 centara za rad sa pravnim
licima
 Erste Banka se posebno ističe u pružanju inovativnih i
savremenih bankarskih usluga namenjenih građanima
i pravnim licima, kao i ulaganjem u zajednicu u kojoj deluje
 U Srbiji, Erste Banka posluje više od 7 godina i za to
vreme strateškim ulaganjem u zajednicu kojoj pripada
izgradila je reputaciju „građanina koji brine“ što
dokazuju i brojne osvojene nagrade za korporativnu
filantropiju i društveno odgovorno poslovanje

16. DOP u Erste Banci
 Početkom 2012. godine završena je revizija trogodišnje DOP Strategije za period
2009 – 2011 i postavljena je nova DOP Strategija Banke za period 2012 – 2014.
godine.
 Za nas društveno odgovorno poslovanje (DOP) predstavlja strateški okvir za
upravljanje kompanijom, zasnovan na ulaganju u dugoročne i stabilne odnose sa
svim ključnim stejkholderima: zaposlenima, klijentima i sugrađanima u lokalnim
zajednicama u kojima poslujemo, i na opredeljenju da aktivno doprinosimo razvoju i
dobrobiti društva čiji smo neodvojivi deo.
 Oblasti kroz koje se Strategija sprovodi su: korporativno upravljanje, odgovornost
prema klijentima, odgovornost u radnom okruženju, odgovornost prema lokalnim
zajednicama i odgovornost prema životnoj sredini.

17. DOP u Erste Banci
 Pored pouzdanog partnera u oblasti finansijskih usluga, želimo da budemo podrška
i u stvaranju uslova za što kvalitetniji život u svim zajednicama u kojima smo
prisutni.
 DOP Strategija Erste Banka je, između ostalog, posvećena uklanjanju barijera i
unapređenju pristupa finansijskim proizvodima svim grupama društva kojima su oni
teže dostupni kao i unapređenje finansijske pismenosti, kako kod stanovništva tako
i kod pravnih lica.
 Karakteristike našeg aktivnog delovanja su:
 vizija
 odgovornost
 inovativnost
 poverenje
 proaktivnost

18. DOP u Erste Banci: Zaposleni
ZAPOSLENI
 najsavremeniji uslovi rada i zaštite
 paket beneficija poput – klizno radno vreme, savremeni sistem
nagrađivanja, tretman zaposlenih kao GOLD klijenata, itd.
 konstantna edukacija, radionice i team building aktivnosti
 “Lični plan razvoja”
 Fonda solidarnosti „Marina Ćurčić“
 ohrabrivanje na pokretljivost u okviru Erste Grupe
 izdavanje internog časopisa “Puls”
 konstantni dijalog sa zaposlenima (grupne mejl adrese, Berza
ideja, InfoNet – inetrni portal, „Road Show“ – obilasci filijala i sl)
 kontinuirana pomoć i saradnja sa Sindikatom od strane
IO Banke
 program volontiranja

19. DOP u Erste Banci: Zaposleni
ZAPOSLENI u 2012
 u usavršavanje zaposlenih je uloženo skoro 20 miliona dinara, a oko 50%
zaposlenih je prošlo bar jednu stručnu obuku
 uveden je novi interni portal
 unapređen je program Berza ideja
 realizovana je interna kampanja “Pokaži se” u koju se uključilo oko 500 zaposlenih
 oko 150 Erste volontera je učestvovalo u 7 volonterskih akcija, od kojih je Banka
sama inicirala 3

20. DOP u Erste Banci: Zaposleni

21. DOP u Erste Banci: Tržište i klijenti
KLIJENTI
 snažna orijentacija ka transparentnom i potpunom zadovoljenju svih finansijskih
potreba klijenata na najkvalitetniji način
 posebna pažnja se posvećuje razvoju komunikacionih veština zaposlenih i njihovog
odnosa sa klijentima
 stvaranje dodatne vrednosti za klijente i ostale zainteresovane organizacije i
pojedince kroz primenu koncepta EU kancelarije
 razvoj i promocija društvenog preduzetništva
 razvoj i promocija mikrobankarstva

22. DOP u Erste Banci: Tržište i klijenti
KLIJENTI U 2012
“supERSTEp”
 program kreditiranja nezaposlenih mladih ljudi starosti do 35 godina,
evidentiranih kod NSZ u Srbiji, koji nemaju izvor finansiranja,
a spremni su da pokrenu sopstveni posao
 uslovi: do 500 000 RSD, bez naknade, niža kamatna stopa
(1M Belibor + 4% godišnje), duži rok otplate (36 meseci uz
6 meseci grejs perioda) bez sredstva obezbeđenja
 program je pokrenut 2011 u partnerstvu sa
Nacionalnom službom za zapošljavanje
 Banka je dodelila 7 „supERSTEp“ kredita u
ukupnoj vrednosti od 2,35 miliona dinara

23. DOP u Erste Banci: Tržište i klijenti
 Jan Privizer iz Kisača kod Novog Sada pokrenuo preduzeća koje
se bavi proizvodnjom i preradom konopljinog semena
 Nikola Milanović iz Kraljeva i Aleksandra Popović iz Kljajićeva kod
Sombora otvorili stomatološke ordinacije
 Milan Stojković iz Bora otvorio agenciju za pružanje usluga
turističkog menadžmenta, marketinga i promocije
 Elena Krleski iz Jagodine: proizvodnja gotovih tekstilnih proizvoda
sa obeležjima narodnog stvaralaštva
 Marija Radulović iz Soko Banje proizvodnja ručno rađenih miljea,
šustikli, čaršava, jastuka, peškira, salveta i patofni
 Mlađen Burdelj iz Kruševca prerada plastičnih masa.

24. DOP u Erste Banci: Tržište i klijenti
 2012. godine Superstep postaje sastavni deo programa Biznis mladih Srbije
 sveobuhvatni program podrške za ekonomsko osnaživanje mladih koji ima za cilj da
putem razvoja preduzetništva pomogne mladim ljudima da započnu sopstveni
posao
 ukupni iznos kreditne linije udvostručen na 100.000 evra
 partnerska inicijativa Smart kolektiva, Erste Banke i Nacionalne službe za
zapošljavanje i partnera na lokalu

25. Sugrađani u zajednicama u kojima poslujemo
Korporativna filantropija
 Fokus su nam: kultura i umetnost, obrazovanje, EU integracije,
socijalna inkluzija, zaštita životne srdeine
 Ciljna grupa su nam: mladi, obrazovani, kreativni ljudi, kao
pokretačka snaga našeg društva i sve marginalizovane
grupe u Srbiji, kojima je pomoć potrebna
 Podrška:
 osim finansijski, svaki značajniji događaj podržavamo u
organizacionom i promotivnom smislu
 našim partnerima su uvek dostupna naša znanja i
veštine kroz konsultacije i mentorstvo
 veliki broj zaposlenih rado volontira
 Banka iskreno veruje u moć i snagu strateških partnerstava:
…Suština svakog partnerstva je u komplementarnom delovanju partnera – verujemo
da se najbolji rezultati postižu kad se kapaciteti partnera nadopunjuju!...

26. Sugrađani u zajednicama u kojima poslujemo
Korporativna filantropija u 2012
 Tokom 2012. godine Erste Banka je podržala oko 100 projekata i inicijativa sa više
od 43 miliona dinara.
 Od toga, u program donacija usmeren na kulturnu decentralizaciju Centrifuga
uloženo je oko 4 miliona, u konkurs za mlade talente Klub Superste oko 3 miliona, u
ostale donacije 22,5 miliona, sponzorstva u kulturi i nauci 8 miliona, program
volontiranja zaposlenih 2 miliona, izdavanje izveštaja o društveno odgovornom
poslovanju i razvoj DOP-a 2 miliona, podršku razvoju socijalnog preduzetništva 1,2
miliona...

27. 19/09/2013 - Page 27
Korporativna filantropija Erste Banke:
Najveći projekti
Centrifuga
 program kulturne decentralizacije
 pokrenut 2007. godine
 u svim gradovima osim Beograda, Niša i Novog Sada
 donacije omladinskim grupama da pokrenu kulturne sadržaje
 do sada, za 6 godina, podržano 42 projekata iz skoro 30 gradova, sa više od
170.000 EUR
Klub SUPERSTE
 konkurs kojim se promovišu i javno afirmišu mladi talentovani ljudi koji postižu
izuzetne rezultate
 prirodne nauke, društvene nauke i umetnost
 najbolji se nagrađuju donacijama
 u prethodnih 5 godina podržano je 53 talentovanih i
kreativnih mladih ljudi, ukupnim fondom nagrada
od 5 miliona dinara.

28. 19/09/2013 - Page 28
Korporativna filantropija Erste Banke:
Najveći projekti
“Podeli svoje znanje - postani mentorka”
 projekat okuplja istaknute, uspešne žene iz različitih profesija, koje su voljne da
svoje znanje i iskustva prenesu odabranim mladim ženama na početku karijere
 stiču se značajne veštine umrežavanja, načini upotrebe starih i sticanje novih
iskustava, dobiju se saveti za dalji razvoj karijere, pronalaženje posla, informacije o
mogućnostima daljeg usavršavanja i sl.

29. Zaštita životne sredine
Životna sredina:
 Reciklaža: kancelarijske hartije, kaseta za tonere, elektronskog otpada, PET, staklo,
PVC folija koje se koriste na bilbordima
 Sprovode se mere štednje električne energije, vode i sl, kao i smanjivanje
negativnog uticaja na životnu sredinu (štedljive sijalice, kontrole radnog prostora
nakon radnog vremena i sl)
 U opremanju filijala koriste se eko prihvatljivi materijali
 Podržavaju se inicijative usmerene na zaštitu životne sredine
 Koriste se eko torbe i cegeri
 Sve naše publikacije štampamo na FSC sertifikovanoj hartiji
 Volonterske inicjative su većim delom usmerene na zaštitu životne sredine

30. Zaštita životne sredine
Životna sredina u 2012
 Reciklirano je: 26.690 kg kancelarijske hartije, 90 kg PET, 2.970 kg elektronskog
otpada
 Nastavili smo sa upotrebom eko cegera od prirodnih materijala i štampanjem
publikacija i izveštaja na FSC sertifikovanoj hartiji
 Nasatvili smo sa ECOprofit projektom
 Urađeno je istraživanje na temu DOP-a kod dobavljača
 Urađena je analiza potrošnje svih resursa i postavljene su željene mere ušteda
 Uvedena je reciklaža PET ambalaže i stakla za sve veće zgrade
 Uvodi se korišćenje 100% reciklirane kancelarijske hartija
 Raspisan je konkurs za dizajn Studentskog kutka

31. Kako Erste Banka komunicira DOP
 Izveštavanje o društvenoj odgovornosti za nas je sastavni deo šireg procesa kom smo
dugoročno posvećeni.
 Od 2008. godine redovno objavljujemo godišnje izveštaje o društvenoj odgovornosti.
 Cilj nam je da našim mnogobrojnim stejkholderima na jasan i transparentan način
predstavimo sve aktivnosti i inicijative koje smo realizovali u toku jedne godine, kao i da
najavimo predstojeće planove i programe.
 Sve izveštaje Erste Banke o društveno odgovornom poslovanju možete naći na linku:
http://www.erstebank.rs/rs/DOP
 Izveštaj za 2011 godinu urađen
po GRI standardima.

32. Nagrade u 2012
 ECOprofit priznanje za uspešno realizovan projekat ECOprofit
 PRiznanje Društva Srbije za odnose s javnošću u kategoriji brend PR za projekat
supERSTEp - program podrške mladima za pokretanje biznisa
 PRiznanje Društva Srbije za odnose s javnošću u kategoriji internih komunikacija za
kampanju “Uključi se”

33. Ključne poruke za kraj
 Budite društveno odgovorni, ne jer iz toga odmah očekujete korist nego zato što je
to jedina ispravna stvar! Pozitivne posledice uslediće naknadno same od sebe!
 Kako bi bili uspešniji u DOP-u sarađujte sa pravim partnerima!
 Naučite da na pravi način komunicirate svoje
uspešne akcije sa javnosti kako bi i
drugi učili iz Vašeg primera!

34. ...”Hundred of those who want,
are stronger
then thousands of those who must!” ...
Italian proverb
Ključne poruke za kraj

35. Hvala na pažnji!
A sada, Vaša pitanja…
Sonja Konakov Svirčev
Sektor komunikacija
Erste Bank a.d. Novi Sad
Milutina Milankovića 11b, 11070 Novi Beograd
Tel.: +381 (0) 11 201 50 11
Mobilni: +381 60 87 47 497
e-mail: sonja.konakov.svircev@erstebank.rs
www.erstebank.rs