Rod i cene malina u Srbiji i Poljskoj - izazovi u 2017. godini (Nedeljnik, jun 2017.)

1. 6
Nedeljnik
Brifing BIZNIS
Economic minds
Ljudi u Centralnoj i Istočnoj
Evropi podržavaju vlade u
borbi protiv sive ekonomije
Jedna promena u potrošačkim navikama može pomoći
u smanjenju sive ekonomije – ovo je ključni rezultat na-
šeg novog istraživanja* stavova javnosti prema sivoj eko-
nomiji.
Više od 80% ispitanika protivi se sivoj ekonomiji: ve-
ćina (69%) razume da siva ekonomija smanjuje sredstva
za ulaganje u javne usluge, dok više od 70% njih razume
da prikrivanje prihoda od poreskih organa ima negativan
uticaj na ekonomski rast i vodi ka nelojal-
noj konkurenciji. Stoga, više od 80% po-
trošača poziva svoje vlade da se aktivno
bore protiv sive ekonomije (taj broj vari-
ra između 72% u Poljskoj do 90% u Srbi-
ji i 93% u BiH).
Ispitanici kažu da neregistrovanje pri-
hoda i izbegavanje poreza vode ka većem
nivou sive ekonomije, ali i dalje mno-
gi ljudi nemaju jasnu sliku o sopstvenom
doprinosu – dok 45% njih uzima fiskalni
račun samo kada znaju da će im trebati,
samo 37% ispitanika je istaklo plaćanje
karticama, a ne kešom, kao jedan od na-
čina za smanjenje sive ekonomije.
Ovakva situacija ne ohrabruje previše, ali posto-
ji ogroman potencijal jer kada potrošači razumeju da
njihovo ponašanje u kupovini ima uticaj na širi si-
stem, spremni su da ga menjaju. Gotovo 80% ispitani-
ka širom regiona voljno je da češće plaća elektronski
(od 60% u Sloveniji i 63% u BiH, do 82% u Srbiji i 85%
u Rumuniji) kada znaju da elektronske, registrovane
transakcije pomažu u smanjenju sive ekonomije, ali i
da uzimaju račune za svaku transakciju (od 71% u Če-
škoj do 94% u Bugarskoj).
Naše istraživanje pokazuje da su ljudi saveznici vla-
dama u borbi protiv sive ekonomije. Onda kada razu-
meju vezu između registrovanja svakodnevnih kupovi-
na i koristi koju na sopstvenom primeru mogu da iskuse
od javnih usluga unapređenih zahvaljujući većem pri-
kupljanju poreza, građani su spremni da promene svo-
je navike u kupovini. Zato je potrebno da se intenzivira-
ju edukativne aktivnosti na podizanju svesti građana o
njihovoj ulozi u ograničavanju sive ekonomije, a bezgo-
tovinska plaćanja su naročito efikasan način da se to po-
stigne, jer ih potrošači već smatraju brzim, praktičnim i
sigurnim i već su deo njihove svakodnevice. N
* Studiju je sproveo IPSOS u 10 zemalja Centralne i Istočne Evrope (Bosna
i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Češka, Mađarska, Poljska, Srbija,
Slovačka, Slovenija, Rumunija)
PIŠE ARTUR TUREMKA,
generalni direktor
kompanije Mastercard
za tržišta Balkana
SVAKOG LETA ISTA PRIČA
Srpskamalinaipoljskajabuka
Piše Margita Milovanović
Oko otkupne cene maline u Srbiji se raspravlja svakog
leta. Srpski malinari u najmanju ruku su očajni. Para-
doksalno, hladnjačari im nude upola manju cenu nego
prošle godine, iako je rod malina mnogo manji nego
2016.
Ovu sezonu obeležila je svetska nestašica maline – u
Americi je ovogodišnja proizvodnja niža za 20 odsto, a u
Poljskoj čak za 50.
Akontna cena srpske maline trenutno je – u najbo-
ljem slučaju – 120 dinara po kilogramu, a proizvođači
tvrde da ih kilogram u proizvodnji košta više od toga, te
da bi minimalna akontna cena trebalo da bude 200 di-
nara, odnosno 220, koliko je prosečna cena sorte „griz“.
Nešto snalažljivije zemlje takve situacije rešavaju dru-
gačije. Poljska jabuka je preživela ruski embargo. Pošto
je gotovo svaka druga jabuka iz izvoza završavala na ru-
skom tržištu, sektor proizvodnje jabuka zadobio je tada
najjači udarac. Opao je izvoz, ostalo je mnogo zaliha, što
je zajedno dovelo i do pada cena. Ali Poljaci su se odmah
bacili na posao, pokrenuvši kampanju za spas domaćih
voćara.
Od heštegova na društvenim mrežama, građana i po-
litičara na fotografijama sa jabukama u rukama, pre-
ko besplatnog deljenja na trgovima, do dece koja jabu-
ke jedu u školi za užinu – tek, godišnja potrošnja tog
voća porasla je sa 16 na 18 kilograma po stanovniku. Po-
ljaci su već preduzeli niz mera – izvozne aranžmane sa
Jordanom i ispitivanje terena u Kini, korišćenje novca
iz evropskih fondova za agrar i fokus na zakup, umesto
prodaje zemljišta.
Možda bi valjalo da i srpska malina, po ugledu na polj-
sku jabuku, pokuša da spas za početak pronađe u ruka-
ma domaćih kupaca. N
ĆATE
451.433OSOBE U SRBIJI RADE U JAVNOJ UPRAVI
U odnosu na broj zaposlenih 2015. godine to je manje
za 11.241, pošto je te godine taj broj iznosio 462.674