1.
PUBLIKACIJA PROJEKTA
“Improving a public policy on
employability: Project No1”
Autor: Organizacija za razvoj karijere i
omladinskog preduzetništva Connecting
Datum: Jun 2020. godine

2.
UVOD
Kada se osvrnem iza sebe i pogledam šta smo sve postigli projektom “Improving a
public policy on employability: Project No.1” – a u njegovu realizaciju smo
investirali 10 meseci ţivota – čini mi se da bi se njegov doprinos za zajednicu najbolje
mogao opisati rečima dr Fekete Ladislava, iz Sombora, učesnika završne
konferencije projekta “Poslovi budućnosti”:
„Ovo što ste vi uradili u Pančevu ţelimo da primenimo i u Somboru.”
Sve što smo do sada uradili na polju obrazovanja bio je pokušaj da obrazovanje
vratimo tamo gde mu je i mesto na vrh piramide potreba. Ali u našoj zemlji ima
mnogo drugih lidera u obrazovanju koji su još više pozvani da pričaju o ovoj temi,
praktičara i naučnika čije je mišljenje još vaţnije. Zašto onda o ulozi obrazovanja u
Srbiji govorimo mi, omladinski radnici iz Connecting-a, kada u našoj zemlji postoji
toliko stručnjaka koji znaju mnogo više od nas?
Ukoliko ste nas do sada pratili verujem da ćete odgovor na ovo pitanje naći sami.
Ţelim samo da istaknem da postoje prilike koje padaju u oči praktičarima
omladinskog rada dok izmiču nastavnicima, projektnim menadţerima i liderima u
obrazovanju. Više od 2000 polaznika naših obrazovnih programa nam daje pravo da
i mi nešto kaţemo.
Naš rad zasnovan je na uverenju da će nam agilno obrazovanje omogućiti da svi
zajedno doţivimo dugo ţeljeno blagostanje, ali samo pod jednim uslovom – moramo
da pripremimo našu decu tako da budu u prilici da upravljaju tehnologijom, a ne da
tehnologija upravlja njima. Svesni smo da obrazovni sistem koji treba da stvori
generaciju preduzimljivh mladih ljudi još uvek nije transformisan! Problem je u tome
što naše škole i dalje „serviraju“ znanje, testirajući učenike iznova i iznova! One
jednostavno ne proizvode dovoljan broj inovatora i kreativaca. Ovo nije pretnja
samo za budućnost već i za sadašnjost naše zemlje.
Odgovornost svih nas jeste u kreiranju obrazovnog sistema koji će dati prioritet
veštinama poput kreativnosti, preduzetništva, kritičkog razmišljanja i rešavanja
problema, saradnje, komunikacije i tako gotovo sigurno proizvesti inovativnije i
prilagodljivije stanovništvo. Naš izbor je da se prihvatimo posla, organizujemo
edukatore, omladinske radnike, profesionalce iz različitih industrija, kompanije,
organizacije civilnog društva i javnu upravu, jer verujemo da samo zajedno imamo
šansu da napravimo pozitivnu promenu.
Stoga je fokus naše paţnje u ovom projektu bio na izgradnji zajednice
profesionalaca iz oblasti obrazovanja sa ciljem uspostavljanja sistemskog modela
podrške za izvođenje projekne nastave u srednjim školama sa teritorije grada
Pančeva, jer verujemo da baš ovaj metod podučavanja na pravi način priprema
učenike za neizvesnu budućnost koja je već ovde. Publikacija ispred vas pojašnjava
zašto, kako i šta smo postigli u prethodnih 10 meseci.
Hvala vam na čitanju,
Deniz Hoti,
društveni dizajner koji je ko-osnovao Connecting

3.
SADRŢAJ:
Uvod........................................................................................................................................... 2
Osnovni podaci o projektu..................................................................................................... 4
Status quo.............................................................................................................................. 4
Opšti cilj.................................................................................................................................. 5
Aktivnosti ................................................................................................................................... 6
Faza pripreme....................................................................................................................... 6
Faza realizacije ..................................................................................................................... 7
Istraţivanje ......................................................................................................................... 7
Formiranje tematske radne grupe “Projektna nastava”...........................................11
Faza širenja ostvarenih rezultata – obuhvatala je sledeće aktivnosti: ..................................14

4.
OSNOVNI PODACI O PROJEKTU
STATUS QUO
Jedan od najvećih izazovima sa kojima se suočava region Juţnog Banata je visoka
stopa nezaposlenih mladih kao i izuzetno niska stopa aktivnosti mladih na trţištu rada.
Među najznačajnijim uzrocima ovog problema prepoznata je nedovoljna
konkurentnost mladih na trţištu rada koja iz godine u godinu biva sve izraţenija.
Takođe veliki broj analiza ukazuju da neusklađenost znanja koja se stiču u formalnom
sistemu obrazovanja sa potrebama privrede i poslodavaca sa jedne strane, proces
brze privatizacije i ekonomska kriza sa druge strane rezultirali su promenama na trţištu
rada, velikom nezaposlenošću mladih i odlivu mozgova. Danas u Juţnom Banatu više
od 22 000 ljudi svakodnevno traţi posao, od toga 4464 mladih (15-29), odnosno
svaka 5 osoba koja traţi posao je mlada!1
U kojoj meri obrazovni sistem ne priprema mlade za trţište rada ukazuje i istraţivanje
„Bolji uslovi u zapošljavanju mladih2
“, tek nešto više od 4% mladih u Srbiji smatra da je
stečeno znanje kroz formalni obrazovni sistem u skladu sa potrebama „prakse“.
Na osnovu Evropskog okvira ključnih kompetencija za celoţivotno učenje3
koje su
usvojene 2007, a revidirane 2018 godine, Srbija je pokrenula reviziju obrazovanja
uvođenjem standarda obrazovanja, što uključuje i Standarde opštih
međupredmetnih kompetencija4
. Uvođenjem ovih standarda posebno su
naznačene potrebe za razvoj kompetencija za celoţivotno obrazovanje, digitalnih
kompetencija, rešavanje problema, komunikacija, preduzetništvo i drugih
kompetencija kod učenika. Sa druge strane nije jasno definisano na koji način i kroz
koje nastavne programe će se razviti ove kompetencije, već u potpunosti zavise
nastavnika.
Ako pretpostavimo da je kurikulum kvalitetan i prikladan, onda se nameće
očigledan zaključak – uspeh učenika direktno zavisi od kompetencija nastavnika,
metoda ili, drugim rečima, kvaliteta nastave. Kvalitet nastave sa druge strane
takođe zavisi i od uslova rada, odnosno nastavnih sredstava za njeno sprovođenje.
Tokom konsultacija sa predstavnicima gradske uprave Pančevo (Suzana Jovanović –
ex članica gradskog veća zaduţena za zapošljavanje, stručne sluţbe), ustanovljeno
je da je grad Pančevo kroz „Program za unapređenje konkurentnosti srednjih škola
putem poboljšanja uslova za izvođenje praktične nastave“ do sada (od 2011.
zaključno sa 2019. godina) uloţio oko 25 miliona dinara (1,4 do 4 miliona dinara
godišnje) za opremanje škola na teritoriji Pančeva. Ovo je jedinstven konkurs u
lokalnim samoupravama u Srbiji.
1 Mesečni statistički bilten NSZ
http://www.nsz.gov.rs/live/digitalAssets/12/12517_bilten_nsz_04_2019_-_broj_200.pdf
2 Unija poslodavaca Srbije: „Bolji uslovi u zapošljavanju mladih“, str 40, pretposlednji pasus
http://www.poslodavci.rs/wp-
content/uploads/2015/11/brosura_bolji_uslovi_za_zaposljavanje_mladih1.pdf
3 European Reference Framework of Key Competences for Lifelong Learning, The Council of
the European Union, 2006
4http://www.ceo.edu.rs/images/stories/obrazovni_standardi/Opsti_standardi_postignuca/ME
DJUPREDMETNE%20KOMPETENCIJE.pdf

5.
Međutim tokom javnih konkursa, koji su sprovođeni svake godine, do sada nije
ulagano u konkretne programe/projektnu nastavu koja direktno treba da unapredi
kvalitet sprovođenja nastavnog programa. Takođe, tokom konsultacija je izraţena
ţelja lokalne samouprave da inovira postojeći konkurs, uvođenjem učenja
zasnovanog na projektima u sam konkurs, odnosno kreiranjem prilike da se samo
izvođenje projektne nastave podrţi putem konkursa. Zbog prethodno predočenih
problema i potreba Connecting je inicirao i realizovao projekat “Improving a public
policy on employability: Project No.1”.
Centralni deo projekta je kampanja javnog zagovaranja koja je trajala od 15.
septembra 2019. godine do 15. maja 2020. godine. Connecting je kampanju osmislio
i realizovano u saradnji sa Grupom za analizu i kreiranje javnih politika, Aktivom
direktora srednjih škola u Pančevu, Beogradskom otvorenem školom i
predstavnicima grada Pančeva.
U nastavku publikacije predstavićemo kako su Connecting i partneri doprineli da
grad Pančevo postane jedinstven primer dobre prakse u Srbiji, odnosno da izvođenje
projektne nastave u srednjim školama ima mogućnost da se finansira putem
gradskog konkursa.
OPŠTI CILJ
Opšti cilj kampanje javnog zagovaranja ogleda se u tome da dugoročno
doprinese povećanju zapošljivosti mladih osoba, učenika/ca srednjih škola u
Pančevu, putem unapređenja postojećeg modela podrške Grada Pančeva
srednjim školama, odnosno kroz integraciju učenja zasnovanog na projektima
u taj model.

6.
AKTIVNOSTI
Proces javnog zagovaranja bio je podeljen u 3 faze:
Faza pripreme - obuhvatala je sastanke projektnog tima, kreiranje akcionog
plana, potom kontakte sa direktorima srednjih škola, redovnu komunikaciju sa
predstavnicima Gradske uprave grada Pančeva i pripremu istraţivanja.
U ovoj fazi odrţan je sastanak sa aktivom direktora srednjih škola u Pančevu na kome
su svi direktori upoznati sa ciljevima kampanje, potom konceptom istraţivanja i
vremenskim okvirom aktivnosti predviđenih projektom. Sastanak je bio izuzetno
konstruktivan i interaktivan, direktori škola su istakli vaţnost konkursa i ţelju da se
nastavi sa njegovom praksom i u narednim godinama, jer kako su istakli “predstavlja
dobar način da škole iz godine u godinu prate trendove i kupuju savremenu
opremu”.
Slika1 Prezentacija projekta “Improving a public policy on employability: Project No.1” aktivu direktora srednjih škola
u Pančevu, 2. oktobar 2019. godine
Sastanak se odrţao 2. oktobra 2019. godine u prostorijama Gimnazije “Uroš Predić” u
Pančevu. Sastanku su prisustvovali direktori svih srednjih škola u Pančevu.
Kako je izgledala prezentacija projekta moţete saznati na linku:
https://bit.ly/prezentacijaaktivudirektora.
Potom su o ovoj fazi odrţani i informativni sastanci sa predstavnicima Gradske
uprave grada Pančeva, na prvom mestu sa Milenkom Ĉučkovićem većnikom
zaduţenim za područle rada, zapošljavanja i socijalne politike i sa Tatjanom Boţić
većnicom zaduţenom za oblast obrazovanja.
Paralelno sa gore spomenutim aktivnostima Connecting i Grupa za analizu i kreiraje
javnih politika (GAJP) radili su na pripremi istraţivanja, odnosno definisanju ciljeva,
vremenskog okvira, veličine uzorka, kriterijuma za odabir reprezentativnog uzorka,
instrumenata i tehnika za reaizaciju istraţivanja.

7.
Faza realizacije – počela je sa implementacijom istraţivanja.
ISTRAŢIVANJE
Cilj istraživanja – Connecting i GAJP su u okviru projekta “Improving a public policy
on employability: Project No.1” sproveli istraţivanje o ispitivanju ostvarenih efekata
javnog poziva grada Pančeva “Unapređenje konkurentnosti srednjih škola, putem
poboljšanja uslova za izvođenje nastave” i stavova o učenju zasnovanom na
projektima kako bi na osnovu dobijenih rezultata kreirali set preporuka za
unapređenje prethodno spomenutog javnog poziva.
Istraţivanje je obuhvatilo:
 Pregled aktivnih politika na nacionalnom, regionalnom i evropskom nivou koje
se bave projektnom nastavom i ključnim veštinama za 21. Vek
 Kvantitativno istraţivanje (upitnik sa srednjoškolcima)
 Kvalitativno istraţivanje (fokus grupe sa nastavnicima)
Pregled aktivnih politika
Metodologija istraživanja - za potrebe pregleda/analize aktivnih politika korišćena je
tehnika istraţivanja „external desk research“ koja je podrazumevala prikupljanje i
analizu relevantnih podataka iz sledećih izvora:
 Objavljeni vladini podaci
 Internet – relevantni podaci
Analiza je urađena tokom oktobra meseca 2019. godine i na njoj je radio projektni
tim Connecting-a.
Rezultati istraživanja aktivnih politika
Analizom je utvđeno da je Vlada Republike Srbije u okviru kurikularne reforme, koja je
započela 2017. godine, donela novi ZOSOV i Pravilnik o planu nastave. Programi u
osnovnim školama i gimnazijama od tog trenutka akcenat stavljaju na ishode učenja
i razvoj kompetencija, umesto na testiranje i repetitvno znanje5
. Projektna nastava je
prepoznata od strane eksperata u obrazovanju, kako u svetu tako i u Srbiji, kao
izuzetno efikasan metod podučavanja koji moţe da doprinese ostvarivanju
prethodno spomenutih ishoda i kompetencija za 21. vek.
Sistemska podrška izvođenju projektne nastave
Međutim za izvođenje projektne nastave su neophodni i resursi/oprema i tu na
nacionalnom nivou nije bilo značajnih pomaka. Još uvek u Srbiji nije pronađeno
rešenje koje bi sistemski obezbedilo opremanje srednjih škola za izvođenje projektne
nastave. Opremanje srednjih škola je prepušteno individualnim inicijativama
direktora, nastavnika i lokalnih samouprava.
5 ГОДИШЊИ ИЗВЕШТАЈ О РЕАЛИЗАЦИЈИ АКЦИОНОГ ПЛАНА ЗА СПРОВОЂЕЊЕ СТРАТЕГИЈЕ
РАЗВОЈА ОБРАЗОВАЊА У СРБИЈИ ДО 2020. ГОДИНЕ

8.
Zaključak
Imajući gore spomenute nalaze u vidu Connecting je prepoznao izuzetan potencijal
za inoviranjem konkursa “Unapređenje konkurentnosti srednjih škola, putem
poboljšanja uslova za izvođenje nastave”, odnosno uvođenjem mogućnosti da se
izvođenje projektne nastave podrţi putem prethodno spomenutog konkursa.
Uvođenjem mogućnosti da se podrţi izvođenje projektne nastave putem konkursa
“Unapređenje konkurentnosti srednjih škola, putem poboljšanja uslova za izvođenje
nastave” grad Pančevo bi postao primer dobre prakse na nivou cele Srbije, model
po kome ostale jedinice lokalne samouprave mogle da izađu u susret kurikularnoj
reformi Vlade Republike Srbije u pogledu izvođenja projektne nastave.
Kvantitativno istraživanje (upitnik sa srednjoškolcima)
Metodologija istraživanja - uzorak je kreiran na osnovu škole koju srednoškolci
pohađaju, potom stepena obrazovnog profila i na kraju godine školovanja.
Sačinjavali su ga učenici sledećih srednjih škola u Pančeva:
 ETŠ “Nikola Tesla”
 Tehnička škola “23. maj”
 Ekonomska-trgovinska škola “Paja Marganović”
 Mašinska škola
 Gimnazija “Uroš Predić”
Veličina uzorka je 393 ispitanika, od toga su 47% uzorka činile učenice, dok su 53% od
ukupnog uzorka činili učenici gore spomenutih srednjih škola u Pančevu.
U “kvantitativnom” delu istraţivanja korišćen je istraţivački instrument upitnik, dok su
istraţivačke tehnike za prikupljanje podataka bile: popunjavanje upitnika na papiru u
okviru časova u školi i popunjavanje elektronskog putnika u okviru časova u školi.
Ciljanu populaciju predstavljali su srednjoškolci u gradu Pančevu.
Upitnik se sastoji od 37 pitanja, koja su podeljena na četiri celine.
1. Prva celina sastoji se od pitanja koja su u vezi osnovnim podacima o ispitaniku,
naziv škole, smer, godine, pol.
2. Druga celina sastavljena je od pitanja koja se odnose na procenu efekata
dobijenih sredstava, odnosno kupljene opreme putem javnog poziva grada
Pančeva “Unapređenje konkurentnosti srednjih škola, putem poboljšanja
uslova za izvođenje nastave”.
3. Treća celina odnosi se na stavove učenika o preduzetništvu i zapošljavanju,
kompetencijama i vrednostima.
4. Ĉetvrta celina bavi se ispitivanjem stavova učenika o učenju zasnovanom na
projektima. Naglašamo da je u opisu ovog dela upitnika jednostavna i kratko
pojašnjen ovaj metod podučavanja.
Pitanja su postavljana kroz skale koje su kreirane za potrebe ovog istraţivanja i
dihotomna pitanja sa ponuđenim odgovorima DA/NE. Samo jedno pitanje je bilo
otvorenog tipa.

9.
Podaci su prikupljani putem upitnika koji je anoniman i poverljiv. Učenicima je
objašnjeno na koji način treba da se popunjava upitnik. Na pitanja je odgovarano
otvoreno i iskreno, a učesnici u istraţivanju mogli su da preskoče pitanje na koje ne
ţele da daju odgovor, kao i da pitaju ako bi se pojavila neka nedoumica.
Svi podaci u ovom istraţivanju su obrađivani u SPSS-u putem deskriptinih statističkih
metoda (Pie diagram, tabele sa procentima i drugo.. )
Slika 2 Fotografija sa istraţivanja sprovedenog u ETŠ “Nikola Tesla”, 16. oktobar 2019. godine
Rezultati kvantitativnog istraživanja (izbor)
Zabrinjava odsustvo znanja među učenicima da postoji program unapređenja
konkurentnosti srednjih škola kroz opremanje kabineta i učionica. Sa druge strane,
učenici relativno pozitivno ocenjuju opremu i tehniku koju škole poseduju (zadovoljno
je blizu polovine učenika), a statistika nam je pokazala da postoje značajne razlike u
odnosu na škole koje učenici pohađaju. Nešto manji broj ispitanika navodi da su
oprema i tehnika doprineli razvoju škole i svih učenika (41,9%), sa značajnim
razlikama u odgovorima u odnosu na godinu školovanja koju pohađaju učenici – oni
koji su četvrta godina značajno bolje ocenjuju doprinos. Sličan procenat učenika
(42,2%) smatra da je oprema doprinela unapređenju njihovih ličnih znanja i veština sa
značajnim razlikama u odgovorima u odnosu na školu u koju idu (gde učenici
Gimnazije i Ekonomsko-trgovinske škole više vrednuju doprinos). Više od 4/5 učenika
(81,1%) smatra da je neophodno dodatno osavremenjivanje opreme, tehnike i
kabineta u kojima se odvija nastava. Gotovo 2/3 ispitanika (63,5%) smatra da će rad
sa novom opremom i tehnikom doprineti da se lakše zaposle nakon školovanja sa
znajačnim razlikama u odgovorima u odnosu na školu u koju učenici idu (učenici iz
tehničkih/stručnih škola imaju pozitivniji stav). Da je neophodno unapređenje
metoda odvijanja nastave smatra 78,2% ispitanika.
Ĉak 63,6% učenika nije znalo šta je projektno učenje i postoje značajne veze između
škole koju pohađaju i znanja o projektnom učenju (učenici Mašinske škole i Gimnazije
znaju više). Nakon opisa šta je projektno učenje i kako ono funkcioniše, odgovori koje
smo dobili o tome da li bi projektno učenje doprinelo razvoju funkcionalnih znanja i
veština – 4/5 učenika (80,2%) je odgovorilo sa da bi.

10.
Pitali smo i učenike šta je od kompetencija vaţno za kasnije zapošljavanje – za 82,2%
učenika je timski rad vaţna kompetenca, za 87,9% je vaţna veština komunikacije, za
84,1% je vaţna kreativnost, a za 81,8% su vaţne istraţivačke veštine. Ispitali smo
učenike koliko su neki procesi vaţni u formalnom obrazovanju – za 63,5% ispitanika je
vaţno učešće učenika u kreiranju nastave (za razlikama u odnosu na školu koju
pohađaju – posebno za Tehničku, Mašinsku i Ekonomsko-trgovinsku školu), za 64,6% je
značajno učešće učenika u izboru tema za učenje (sa značajnim razlikama kod
učenika Tehničke i Mašinske škole), za 80,2% učenika je značajan odnos između
nastavnika i učenika i za 78,3% je značajna uloga nastavnika u razvijanju učenika.
Zaključak kvantitativnog istraživanja
Zaključak istraţivanja jeste da učenici prepoznaju projektno učenje kao model koji bi
mogao unaprediti njihova znanja, veštine i funkcionalnost njihovog znanja, kao i da
formalni obrazovni sistem ne čini dovoljno da mlade podstakne i obuči za pokretanje
sopstvenog posla.
U tom smislu, ovo istraţivanje i podaci koje smo dobili treba da bude podsticaj
donosiocima odluka da rade na promociji preduzetnišva, na kreiranju programa i
pre svega projektnog učenja koje bi za cilj imalo unapređenje veština učenika u svim
školama koje su obuhvaćene istraţivanjem.
Celokupno istraţivanje je dostupno putem linka:
http://obrazovanje4revoluciju.rs/istrazivanje-stavova-srednjoskolaca-nastavnika-direktora-
srednjih-skola-u-pancevu/
Kvalitativno istraživanje (fokus grupe sa nastavnicima)
Metodologija istraživanja - fokus grupa je metoda kvalitativnog istrazivanja kroz
strukturirani i vođeni razgovor sa unapred izabranim ucesnicima prema određenim
socijalnim karakteristikama. Razgovor se vodi sa 6-10 ucesnika po fokus grupi.
Fokus grupe su realizovane u periodu oktobar-novembar 2019. godine sa
nastavnicima srednjih škola u Pančevu.
Realizovane su tri fokus grupe, po jedna u ETŠ Nikola Tesla, Tehnička škola 23. Maj i
Ekonosko-trgovinskoj školi Paja Marganović, sa ciljem da saznamo kako profesori vide
program unapređenja nastave, konkurse i projekte grada Pančeva, opremu i tehniku
koja je nabavljena, metode i načine učenja, kao i njihove stavove prema
projektnom učenju.

11.
Rezultati kvalitativnog istraživanja (izbor)
Učenje zasnovano na projektima je koncept koji nije poznat većini profesora, ali
kada se objasne njegovi sastavni delovi učesnici fokus grupa govore kako su
nekoliko puta primenili projektno učenje i da je pokazalo dobre rezultate. Pre svega,
rad na projektima je pomoglo učenicima da bolje razumeju i razviju svoje veštine, da
teorije primene u praksi, te da razmišljaju i delaju intersektorski, odnosno da moraju
da uključuju znanja iz više različitih predmeta.
Treba napomenuti da su profesori naveli da oni samo daju predloge i objasne koji su
koraci, dok đaci realizuju ceo tok projekta uz eventualnu pomoć i sugestiju
profesora, premda uglavnom učenici međusobno prilaze jedno drugom, sami
pomaţu drugim učenicima, dele znanja, iskustva i razmišljanja. Koliko je interesovanje
za takav način rada najbolje ilustruju reči jedne profesorke da je jedna učenica iz
drugog odeljenja došla sa drugog časa na njen čas kako bi prisustvovala radu na
jednom projektu.
Zaključak kvalitativnog istraživanja
Svi nastavnici koji su učestvovali u fokus grupama, istakli su da učenje zasnovano na
projektima ima smisla i da je potrebno da se uvede u značajnom obimu, da se,
komparirajući sa tradicionalnim vidovima nastave, kroz projekte razvijaju
mnogobrojne veštine, pre ostalih kritičko mišljenje, kreativnost, saradnja i
samospoznaja, budući da profesori uvek napomenu učenicima da nema gotovih
rešenja, tako da se više fokusiraju na navedene veštine.
Celokupno istraţivanje je dostupno putem linka:
http://obrazovanje4revoluciju.rs/istrazivanje-stavova-srednjoskolaca-nastavnika-direktora-
srednjih-skola-u-pancevu/
Formiranje tematske radne grupe “Projektna nastava”
Nakon uspešno realizovanog istraţivanja Connecting je 10. februara 2020. godine
započeo formiranje tematske radne grupe “Projektna nastava”.

12.
Cilj formiranje tematske radne grupe ogledao se o uspostavljanje dijaloga o temi
Projektne nastave – afirmisanju i unapređenju sistemske podrške u uzvođenju
projektne nastave na teritoriji grada Pančeva.
Dalje, kroz Tematsku radnu grupu i aktivnu saradnju između organa javne uprave,
organizacija civilnog društva i privrede, razmatraće se potrebne reforme i
organizovane kampanje edukovanja javnosti o vaţnosti projektne nastave i
insitucionalnoj/sistemskoj podršci za njeno izvođenje.
Imajući to u vidu Connecting je 10. februara 2020. godine uputio pozive za saradnju
Gradu Pančevu i organizacijama Grupa za analizu i kreiranje javnih politika i
Beogradska otvorena škola.
Ispred grada Pančeva u tematsku radnu grupu delegirana je Marija Ćurčin,
samostalna savetnica za stručne poslove upravljanja ljudskim resursima; delegirani
predstavnik Beogradske otvorene škole bio je Ivan Topalović, koordinator projekata
unapređivanje zapošljivosti; dok je Grupu za analizu i kreiranje javnih politika
predstavljao Miloš Hrkalović, generalni sekretar i istraţivač; na kraju predstavnik
Connecting-a bio je Deniz Hoti, izvršni direktor.
Dopisi za saradnju koji su prethodili formiranju radne grupe dostupni su na linku:
https://bit.ly/dopisiradnagrupa.
Tematska radna grupa formirana je krajem februara i svoj prvi i jedini sastanak uţivo
odrţala je 9. marta 2020. godine u Sinhro habu u Pančevu.
Izveštaj sa sastanka dostupan je na linku: https://bit.ly/izvestajsastanakradnagrupa.
Na sastanku je predočeno da se raspisivanje konkursa “Unapređenje konkurentnosti
srednjih škola, putem poboljšanja uslova za izvođenje nastave“ očekuje u drugoj
polovini maja 2020. godine. Potom da je Gordana Ćirić, iz nadleţnog sekretarijata za
zapošljavanje, upoznata sa projektom i da očekuje zaključke radne grupe „Projektna
nastava“ do 1. maja 2020. godine.
Tokom sastanka je posebno naglašeno da je u toku javna rasprava o nacrtu
Lokalnog akcionog plana za zapošljavanje grada Pančeva za 2020. godinu i da bi
bilo poţenjo da se javimo na poziv sa komentarima na LAP i preporukama za
unapređenje.
Radna grupa je tačno 16. marta poslala komentare na LAP za zapošljavanje.
Dokument je dostupan na sledećem linku: https://bit.ly/komentariLAPzaposljavanje
Savet za zapošljavanje grada Pančeva je na drugoj elektronskoj sednici u 2020.
godini, odrţanoj 19. marta 2020. godine dao pozitivno mišljenje na podnet komentar
Tematske radne grupe “Projektna nastava” na nacrt Lokalnog akcionog plana za
zapošljavanje za 2020. godinu.
Zaključak Gradske uprave grada Pančeva sa predlogom izmene prenosimo u celosti
na linku: https://bit.ly/zakljucaklap

13.
Tokom aprila meseca Radna tematska grupa “Projektna nastava” se interno
dogovorila da je vaţno da isprati process usvajanja predloga na LAP i da je stoga
neophodno da se zvanično obrati predstavnicima grada Pančeva. Connecting se 4.
maja u ime radne grupe obratio gradu Pančevu, gde se u svom obraćanju radna
grupa pozvala na doneti zaključak i na osnovu njega je kreirala dva dokumenta,
prečišćen tekst javnog poziva i prečišćen tekst obrasca za javljanje na poziv. Kako je
izgledao predlog prečišćenih tekstova moţete pogledati na linku:
https://bit.ly/novitekstjavnogkonkursa.
Poziv, sa usvojenim promenama, raspisan je 15. juna i biće otvoren do 15. jula 2020.
godine. Koristimo priliku da pozovemo sve direktore i nastavnike srednjih škola u
Pančevu da se jave sa svojim projektnim idejama na konkurs. Sve informacije o
konkursu dostupne su na linku https://bit.ly/3konkurszaizvodjenjeprojektnenastave.
Raspisom poziva uspešno je završen mandat tematske radne grupe
“Projektna nastava”.

14.
Faza širenja ostvarenih rezultata – obuhvatala je sledeće aktivnosti:
- Onlajn obuka o učenju zasnovanom na projektima sa ciljem da se učesnici
obuke, zaposleni iz srednjih škola, pripreme za javljanje na poziv.
- Promocija konkursa putem kampanje na društvenim mreţama
- Završna konferencija “Poslovi budućnosti”, predstavljanje sistemskog rešenja
podrške izvođenju projekne nastave
Onlajn obuka o učenju zasnovanom na projektima
Onlajn obuka je počela pripremnim sastankom sa trenerima u martu mesecu 2020.
godine, tokom koga su obavljene završne konsultacije sa trenerskim timom i
definisani ciljevi i tok onlajn obuke.
Ciljevi obuke:
- Da svi učesnici obuke unaprede svoja znanja u pogledu projektne nastave
- Međusobno povezivanje izrvsnih nastavnika i direktora
- Informisanje učesnika obuke o mogućnostima koje pruţa javni konkurs
“Unapređenje konkurentnosti srednjih škola, putem poboljšanja uslova za
izvođenje nastave”
-
Onlajn obuke se desila u periodu od 22. aprila do 18. maja putem platfome
kursevi.obrazovanje4revoluciju.rs.
Program onlajn obuke:
Obuku su vodile:
Nataša Ćirić, master pedagog i profesor razredne nastave, sa zvanjem pedagoškog
savetnika. Zaposlena u OŠ ,,Ĉegar” u Nišu, sa radnim iskustvom od 29 godina. Od
2008. god. je autor i realizator 5 akreditovanih seminara MPNTR i ZUOV-a za
zaposlene u osnovnim i srednjim školama. Bavi se naučno-istraţivačkim radom i autor
i koautor je 15 naučnih i stručnih radova objavljenih u domaćim i međunarodnim
naučnim i stručnim časopisima. Učestvovala i odrţala predavanja na više naučnih
skupova i simpozijuma. Autor je više projekata podrţanih od Centra za promociju
nauke, Beograd, i učesnik u više međunarodnih obrazovnih projekata. Rešenjem
Ministarstva prosvete je na listi ocenjivača udţbenika i komisijama za polaganje
licence u prosveti. Rešenjem ZUOV-a je u komisijama za odobravanje programa
stalnog stručnog usavršavanja, odobravanje udţbenika pri ZUOV-u”. Rešenjem
ZVKOV-a je na Listi spoljnih saradnika. Rešenjem Nacionalne akademije za javnu
upravu je na stalnoj listi realizatora u oblastima Trening trenera i Lični razvoj i veštine.

15.
Rešenjem Ministarstva javne uprave Crne Gore je na listi nezavisnih procjenjivača
programa. Realizator je obuka ,,Škole za 21. vek” za British Council i MPNTR. Realizator
je više obuka sa Liste koju donosi Ministar.
Ana Veljković, dipl. geograf, radi u Gimnaziji “Bora Stanković” i Pravno-poslovnoj
školi u Nišu. Njeni učenici su postizali zapaţene rezultate na takmičenjima iz
geografije (drţavnim, balkanskim i svetskim olimpijadama), kao i na takmičenima iz
oblasti učeničkog preduzetništva (kompanija Green Grafitti je bila drţavni prvak i
predstavnik Srbije na evropskom takmičenju 2015.godine u Berlinu). 2015. godine je
proglašena za najboljeg nastavnika iz oblasti đačkog preduzetništva i dobila
priznanje “Preduzetnikus “ za tu godinu. Ona je sertifikovan trener Dostignuća mladih
i voditelj obuke British Council-a u programu ”Škola za 21.vek”.
Obuka je bila organizovana modularno. U svakom modulu učesnike obuke su
očekivali Materijal, Video materijal, Zadatak i Dodatni materijali. Od polaznika se
očekivalo da obavezno pročitaju dokument Materijal i odgledaju Video materijal, jer
ih je taj obavezni sadrţaj pripremao za rešavanje Zadatka Tek kada su polaznici
uspešno predali prvi zadatak stekli su mogućnost da pristupe narednom Modulu.
Pored obaveznog sadrţaja za polaznike je bio pripremljen i set relavantne dodatne
dokumentacije, odnosno odgovarajućeg sadrţaja, za temu koja je bila obrađivana
na svakom od Modula.
Više od 90 nastavnika, direktora škola i stručnog osoblja se prijavilo na obuku.
Connecting je odabrao tačno 44 polaznika obuke. S obzirom na ograničene
kapacitete 20 polaznika je bilo u status polaznika, dok je još 24 učesnika bilo u status
posmatrača – mogli su da prate obuku i rade zadatke, ali im tim trenera nije davao
povratne informacije na njihov rad.
Više od 20 nastavnika je uspešno završilo obuku, kako je izgledao poslednji zoom
susret na kome su nastavnici podeljeni u timove predstavljali svoje projekne ideje
moţete pogledati na linku: https://bit.ly/predstavljanjeprojekata.

16.
U nastavku se nalaze i rezultati post-testa koji je urađen tokom juna meseca sa
polaznicima obuke.

17.
PROMOCIJA KONKURSA PUTEM KAMPANJE NA DRUŠTVENIM MREŢAMA
Connecting je realizovao i intenzivnu kampanju na društvenim mreţama sa ciljem da
popularizuje konkurs “Unapređenje konkurentnosti srednjih škola, putem poboljšanja
uslova za izvođenje nastave” i samu projeknu nastavu.
U nastavku prikazujemo print screen objava na instagramu.
Prateći sadrţaj postova za gore spomenute vizuale moţete pronaći na linku:
https://bit.ly/planpostova.
Takođe delimo sa vama i izveštaj agencije Fanky marketing o rezultatima kampanje
na društvenim mreţama: https://bit.ly/funkymarketingreport.

18.
PLANOVI
Connecting, GAJP, Beogradska otvorena škola i grad Pančevo su zajedno doprineli
da Pančevo psotane izuzetan primer dobre prakse u pogledu pruţanja podrške za
izvođenje projektne nastave. Sistemsko rešenje koje grad Pančevo primenjuje
unazad 10 godina zaista zasluţuje više prostora u medijima i unutar same zajednice
profesionalaca iz oblasti javnih politika i obrazovanja.
Jednostavnim modelovanjem konkursa “Unapređenje konkurentnosti srednjih škola,
putem poboljšanja uslova za izvođenje nastave” jedinice lokalne samouprave širom
Srbije bi na jedan dobar način doprinele da se unutar školskih učionica dese mnoge
inovacije.
Stoga ohrabrujemo sve zaintereovane da nas kontaktiraju putem mejla
office@connecting.org.rs kako bismo podelili našu dobru lokalnu praksu i ubrzali
process sistemske pdorške školama u vašim lokalnim zajednicama.
Naš plan je da putem ove publikacije učinimo dostupnim ovaj diban primer dobre
prakse u nadi da ćemo neke od vas inspirisati na akciju.

19.
HVALA NA PAŢNJI!