Autor teksta Bojan Šćepanović na jednostavan način objašnjava šta je controlling i koja je uloga controllera u savremenom biznisu.

1. 18 progressive magazin | 09:2015
Kontroling
Postavljanje ciljeva
Prvi korak je postavljanje ciljeva. Kontroler, zajedno sa
menadžerom radi na sistemu postavljanja ciljeva. Ciljevi
se postavljaju u četiri glavne oblasti:
• finansije (EBITDA, ROCE, DIO...)
• tržište (market share, #kupaca, prosečan račun...)
• procesi (vreme isporuke, brzina razvoja proizvoda,
time2market...)
• ljudi (zadovoljstvo zaposlenih, % odlaska, #novih
ideja...)
Da bi kontroling zaživeo u praksi, menadžeri moraju da se
obavežu(‘commited’)zaciljeve.E,toječestoproblemusrps-
kim kompanijama – menadžeri ne žele da preuzmu odgo-
vornost za zadate ciljeve. Ukoliko ne postoji komitovanje
(ružan anglizicam) za ciljeve, onda ne postoji ni kontroling.
Kontroler obezbeđuje koordinaciju ciljeva, tako da se svaki
menadžer ponaša u skladu sa dogovorenim ciljevima.
Drugi korak u procesu kontrolinga je merenje rezultata.
Kontroleri to često zovu izveštavanje ili reporting. Najčešći
izveštajikojisepravesumesečniizveštaji(monthlyreport).
Tipičan primer mesečnog izveštaja:
• Rezime
• Bilans uspeha
• Cash flow
• Troškovi
• Marketing
• Prodaja
• Proizvodnja
• HR
• CAPEX
Treći korak u procesu kontrolinga je analiza varijansi.
Varijansajerazlikaizmeđuostvarenog(actual)iplaniranog
(budget). Kontroler treba da pruži odgovor na pitanje
“Zaštoseneštodogodilo?”, odnosnozaštosuvarijanseloše.
Na primer, u jednoj pivari varijansa za EBITDA može nastati
iz više razloga:
• Količine. Prodato je više piva nego što je planirano.
• Cene. Prodajna cena je bila niža nego što je planirana.
Uovomtekstupokušaćudaodgovorimnatrijednostavnapitanja:štajekontroling,
čime se bave kontroleri i koja su znanja potrebna za kontrolera.
kontroler je biznis partner
menadz˘eru
ontroling (controlling) je nemačka filozofija
ostvarivanja ciljeva. Nastao je 1971. godine,
kada je Albrecht Deyhle, ‘otac kontrolinga’,
osnovao Controlling Akademie Munich i
počeo da obučava kontrolere iz nemačke
prakse. Iz te prakse nastala je i teorija o kontrolingu, tako
da sada u Nemačkoj postoji više od 100.000 kontrolera,
kao i 150 katedri za izučavanje kontrolinga.
Šta je kontroling?
Često me pitaju "Šta je kontroling?". Kontroling je proces. U
tom procesu, menadžer obezbeđuje da se ostvare ciljevi.
Kontroling je deo menadžment procesa, odnosno upravl-
janja. Menadžer je odgovoran za kontroling, a ne kontroler.
Dok sam 1999. godine radio u Tetra Paku kao šef kontro-
linga, osmislio sam skraćenicu C.M.O.K. (ciljevi, merenje,
odstupanje i kontrola) koja je postala hit jer su menadžeri
pomoću nje shvatili suštinu kontrolinga. Kratka, pamtljiva,
jednostavna i gađa u srž.

2. Da bih dočarao razliku između lošeg i dobrog izveštaja
kontrolera, prikazaću je na primeru. Prva slika je originalan
izveštaj koji nema poruku, nije jednostavan, ne poziva na
akciju, nije strukturisan. Kada se taj izveštaj prepravi, onda
on izgleda kao na većoj slici dole. Dobar izveštaj štedi
vreme menadžeru i pomaže mu da donese odluku.
progressive magazin | 09:2015
19
• Asortiman. Promenjen je asortiman (miks) proizvoda
i prodaju se jeftiniji proizvodi.
• Novi proizvodi. Lansirani su novi proizvodi koji su
doneli novu zaradu.
• Stari proizvodi. Izbačeni su sa tržišta stari proizvodi.
• Marketing. Potrošeno je više za ATL od planiranog.
• itd...
Korektivna akcija
Četvrti korak u C.M.O.K.-u je korektivna akcija. Kontroler
daje predlog korektivne akcije, a menadžer donosi odluku.
Da bi kontroler dao dobar predlog, on mora dobro da
poznaje biznis i procese. S druge strane, odgovornost za
ciljeve i odluke je na menadžeru.
Izveštaj je ulaznica za kontroling. Menadžeri prepoznaju
kontrolere po velikom broju ‘ružnih’ izveštaja, tabela, excel
grafikona, numeričkih podataka, računica i slično. Iskreno
rečeno, i meni je često nejasno šta piše u ‘izveštajima’ koje
pojedini kontroleri prave.
Dobar izveštaj treba da ima sledeće karakteristike:
• poruka
• jednostavnost
• strukturisanost.
IBCS (International Business Communication Standards),
čiji sam jedan od osnivača, je napravio standarde za izve-
štaje u kontrolingu.
|09:2015
Ovaj tekst dopunjen multimedijalnim
sadržajem biće objavljen u septembarskom
broju Progressive Digitala.

3. 20 progressive magazin | 09:2015
Kontroling
Šta je posao kontrolera?
Kada radimo kao konsultanti sa kompanijama, često naila-
zimo na pitanje: "Šta je posao kontrolera?". Pored samog
izveštavanja, kontroler pokriva i druge procese. Ja se, ‘kao
pijan plota’, pridržavam opisa koji je dao International
Group of Controlling. IGC je međunarodna organizacija
koja postavlja standarde u kontrolingu, a Menadžment
centar Beograd je jedini član IGC-a iz Srbije. IGC je defi-
nisao 10 glavnih procesa u kontrolingu. Dakle, ‘5. izvešta-
vanje’ je samo jedan od procesa u kontrolingu. Izvešta-
vanje je ulaznica za kontroling.
Kontroler treba dobro da poznaje biznis
Menadžeri me često pitaju: "Kako izgleda savršeni profil
kontrolera?" Hajde da krenemo od prakse. Prosečan član
ICV Srbije (klub kontrolera) izgleda ovako:
• 37 godina
• 70% diplomirani ekonomista
• 70% dama
Dakle, kontroler u Srbiji je mlada dama, fakultetski obrazo-
vana, sa poznavanjem ekonomije. S druge strane, IGC je
definisao šest ključnih kompetencija za kontrolera. To su:
• Analitičke veštine
• Poznavanje menadžment kontrolnih sistema
• Komunikacione veštine
• Poznavanje ljudi (psiho-’logika’)
• Poznavanje biznisa
• Čvrstina (‘kičma’).