SlideShare uma empresa Scribd logo
1 de 158
Baixar para ler offline
РЕПУБЛИКА

СРБИЈА

МИНИСТАРСТВО ПРИРОДНИХ РЕСУРСА, РУДАРСТВА И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА

Републичка агенција за просторно планирање

ПРОСТОРНИ ПЛАН
ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ
ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА
''ЈУЖНИ ТОК'' КРОЗ СРБИЈУ

НАЦРТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

ИНСТИТУТ ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ СРБИЈЕ
INSTITUTE OF ARCHITECTURE AND URBAN & SPATIAL PLANNING OF SERBIA
ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ НОВИ САД

У Београду, октобар, 2012. године
ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ
ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА „ЈУЖНИ ТОК”
НАЦРТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА
 
 
 
 
МИНИСТАРСТВО ПРИРОДНИХ РЕСУРСА, РУДАРСТВА И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА

Министар:
проф. др Милан Бачевић

Наручилац:
ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ″SOUTH STREAM″ ДОО НОВИ САД
Председник Управног одбора

Заменик директора

Душан Бајатовић

Alexander Syromyatin

Носилац израде:
РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ

Заменик директора
мр Ђорђе Милић, дпп

Извршиоци:
ИНСТИТУТ ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ СРБИЈЕ

ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ

Директор

Директор

др Игор Марић, д.и.а

Владимир Зеленовић, д.и.м.

У Београду, октобра, 2012. године
РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА „ЈУЖНИ ТОК”
СТРУЧНИ ОБРАЂИВАЧИ

НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ

Институт за архитектуру
и урбанизам Србије
мр Зоран Мирјанић д.п.п.
број лиценце 100 0013 03
Руководни тим
одговорни планери:

Координација:
Синтезни тим:

ЈП Завод за урбанизам
Војводине
Перица Манојловић д.и.с.
број лиценце 100 0048 03

мр Ђорђе Милић д.п.п.
број лиценце 100 0083 04

МП

МП

МП

др Никола Крунић д.п.п.
мр Зоран Мирјанић д.п.п.
др Никола Крунић д.п.п.
др Ненад Ђајић д.и.ш.
др Саша Милијић д.п.п.

Републичка агенција за просторно
планирање

Милан Жижић дим
Перица Манојловић д.и.с.
Милан Жижић д.и.м.
Зоран Кордић д.и.с.

Ма Ивана Стефановић, д.п.п.
проф. др Борислав Стојков диа
др Небојша Стефановић дпп
мр Ђорђе Милић д.п.п.
Весна Поповић,д.и.а.

Шири радни тим:
проф. др Борислав Стојков диа
др Небојша Стефановић дпп
мр Ђорђе Милић д.п.п.
Весна Поповић,д.и.а.

КОНЦЕПЦИЈА РЕШЕЊА
СИСТЕМА
ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ
ГАСОВОДА

мр Зоран Мирјанић д.п.п.
др Ненад Ђајић д.и.ш.

Перица Манојловић д.и.с.
Милан Жижић д.и.м.

ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА
ПОДРУЧЈА ПЛАНА

мр Зоран Мирјанић д.п.п.
др Никола Крунић д.п.п.

Перица Манојловић д.и.с.
Милан Жижић д.и.м.

др Небојша Стефановић дпп
мр Ђорђе Милић д.п.п.
Весна Поповић, д.и.а.
мр Мирјана Керебић, д.п.п.
Александра Абјановић, д.п.п.
Иван Тамаш, д.п.п.
Огњен Плавец, д.п.п.

мр Зоран Мирјанић д.п.п.
др Никола Крунић д.п.п.
др Саша Милијић д.п.п.

Перица Манојловић д.и.с.
Милан Жижић д.и.м.

проф. др Борислав Стојков диа
др Небојша Стефановић дпп

МЕЂУНАРОДНИ И
РЕГИОНАЛНИ И ЗНАЧАЈ
ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ
ГАСОВОДА

др Ненад Ђајић д.и.ш.

Перица Манојловић д.и.с.
Милан Жижић д.и.м.

проф. др Борислав Стојков диа
др Синиша Тркуља д.п.п.
Оливера Радоичић, д.п.п.

ОПИС ПОЛОЖАЈА КОРИДОРА
И ТРАСЕ ГАСОВОДА И
РЕЖИМИ ЗОНЕ ЗАШТИТЕ
СИСТЕМА ГАСОВОДА

мр Зоран Мирјанић д.п.п.
др Никола Крунић д.п.п.
др Саша Милијић д.п.п.

Перица Манојловић д.и.с.
Милан Жижић д.и.м.

др Небојша Стефановић дпп
мр Ђорђе Милић д.п.п.

УТИЦАЈ ГАСОВОДА НА
ФУНКЦИОНИСАЊЕ НАСЕЉА

др Никола Крунић д.п.п.

Јасна Ловрић д.и.а.

Ма Предраг Ковачевић д. демог

ОДНОС И ВЕЗЕ ГАСОВОДА СА
ДРУГИМ
ИНФРАСТРУКТУРНИМ
СИСТЕМИМА

мр Зоран Мирјанић д.п.п.
Радован Јовановић д.и..тел.
др Ненад Ђајић д.и.ш.
мр Јасмина Ђурђевић д.п.п.
Александар Николић д.п.п.

Перица Манојловић д.и.с.
Милан Жижић д.и.м.
Зоран Кордић д.и.с.
Бранко Миловановић д.и.мел.
Зорица Санадер д.и..елек.

проф. др Борислав Стојков диа
др Небојша Стефановић дпп
мр Ђорђе Милић д.п.п.
Весна Поповић,д.и.а.

НАМЕНА ПОВРШИНА И
УПОТРЕБА ЗЕМЉИШТА

мр Зоран Мирјанић д.п.п.
Олгица Бакић д.п.п.
мр Јасмина Ђурђевић д.п.п..

Перица Манојловић д.и.с.
Оливера Његомир д.мат

ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ
ДОБАРА

др Саша Милијић д.п.п.

мр Љубица Протић Еремић

ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И
СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ
ДОКУМЕНАТА
ПРИНЦИПИ И ЦИЉЕВИ

ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ
КУЛТУРНИХ ДОБАРА

др Игор Марић д.и.а.

Ангелина Богојевић

др Љиљана Живковић, д.п.п.
мр Александар Ћорђевић д.п.п.
Александра Ђумић, д.п.п.
др Милица Добричић д.п.п.
Јелена Лукић,д п.п.
Невена Поповић, д.п.п.
др Милица Добричић д.п.п.
Јелена Лукић,д п.п.
Невена Поповић, д.п.п.
мр Ђорђе Милић д.п.п.
Љиљана Бајц, д.и.а.
Ма Тамара Бајц, д.и.а.
др Милица Добричић, д.п.п.
ма Ивана Стефановић, д.п.п.
Данијела Миљковић дипл. инж.
Ирена Вулић, д.п.п.
МаринаЂорђевић, д.п.п.
Александра Ђумић, д.п.п.
Оливера Радоичић, д.п.п.

ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД УДЕСА
ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И
ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА
СИСТЕМА
ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ
ГАСОВОДА

Љиљана Бајц, д.и.а.
Ма Тамара Бајц, д.и.а.

др Никола Крунић д.п.п.
мр Зоран Мирјанић д.п.п.
др Ненад Ђајић д.и.ш.
Радован Јовановић д.и..тел.
др Тијана Црнчевић д.пејз.арх.

Перица Манојловић д.и.с.
Милан Жижић д.и.м.
Зоран Кордић д.и.с.
Бранко Миловановић д.и.мел.
Зорица Санадер, д.и..електр.

проф. др Борислав Стојков диа
др Небојша Стефановић дпп
мр Ђорђе Милић д.п.п.
Весна Поповић,д.и.а.

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

Синтезни тим

Синтезни тим

Синтезни тим

ИНФОРМАЦИОНА
ОСНОВА И ПРОСТОРНА БАЗА
ПОДАТАКА (ГИС)

др Никола Крунић д.п.п.
Олгица Бакић д.п.п.
Александар Николић д.п.п.
мр Јасмина Ђурђевић д.п.п.

Оливера Његомир, дипл.мат
Далибор Јурица, д.и.геод.
Милко Бошњачић д.и.геод.
Наташа Симичић, МА пп
Марина Митровић, МА геог. 

др Љиљана Живковић, д.п.п.
мр Александар Ћорђевић д.п.п.
Александра Ђумић, д.п.п.

Срђан Милосављевић,
Љубиша Безбрадица, д. и. ш

Дејан Илић, грађ.техн.
Злата Хома Будински, геод.тех  Огњен Плавец, д.п.п.

ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА

ЕЛЕМЕНТИ ТРАСЕ ИДЕЈНОГ
РЕШЕЊА ГАСОВОДА И
СПИСАК ПАРЦЕЛА ДЕТАЉНЕ
РАЗРАДЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА

.................................................. ЈП СРБИЈАГАС
Садржај
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ

1

Општи осврт на пројекат транснационалног гасовода ''Јужни ток'' у
Србији
Припрема Просторног плана

1

1.

ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ

1.1
1.2
1.2.1.
1.2.2

Обухват и опис граница подручја Просторног плана
Обавезе, услови и смернице из планских докумената
Просторни план Републике Србије 2010-2020.
Просторни план подручја посебне намене система продуктовода
кроз Републику Србију
Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa граница
Хрватске – Београд (Добановци)
Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е75, деоница Београд – Ниш
Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е75, Суботица - Београд (Батајница)
Регионални просторни план административног подручја града
Београда
Регионални просторни план Тимочке крајине
Регионални просторни план АП Војводине
Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата
природе ''Делиблатска пешчара''
Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата
природе ''Стари Бегеј-Царска бара''
Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата
природе ''Ковиљско – Петроварадински рит''
Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата
природе ''Горње Подунавље''
Просторни плана подручја посебне намене за инфраструктурни
коридор за ДВ 2х400kV ТС ''Панчево 2” – граница Румуније
Остали плански документи

1.2.3.
1.2.4.
1.2.5.
1.2.6.
1.2.7.
1.2.8.
1.2.9.
1.2.10.
1.2.11.
1.2.12.
1.2.13.
1.2.14.

2
5
5
7
7
7
7
7
8
8
8
9
9
10
10
10
11
11
13

2.

ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА
РЕАЛИЗАЦИЈЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА

2.1
2.2.
2.3.
2.4.

Принципи и циљеви планирања и изградње ''Јужног тока''
Општи и оперативни циљеви
Општа концепција реализације
Међународни и регионални значај гасовода ''Јужни ток''

3.

ПЛАНСКА РЕШЕЊА

13
13
14
15
19

3.1.
3.1.1.
3.2.
3.3.
3.4.
3.5.

Опис коридора и зоне заштите система гасовода
Опис коридора гасовода „Јужни ток“
Линијски део и објекти транснационалног гасовода
Остали објекти у функцији транснационалног гасовода
Зоне заштите гасовода
Утицај гасовода на функционисање насеља

19
19
23
24
25
29

I
4.

АСПЕКТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОКРУЖЕЊА

31

4.1.
4.1.1.
4.1.2.
4.2.
4.3.
4.3.1.
4.4.
5.
5.1.
5.1.1.
5.1.2.
5.1.3.
5.1.4.

Заштита природних добара
Концепт и пропозиције заштите природних вредности
Утицај гасовода на природне вредности
Заштита непокретних културних добара
Заштита животне средине
Mерe заштите животне средине
Мере заштите од удеса

31
31
34
35
36
37
41
43
43
43
47
115
115

5.2.
5.2.1.
5.2.2.
5.2.2.1.
5.2.2.2.
5.2.2.3.
5.2.2.4.
5.2.2.5.
5.2.3.
5.2.3.1.
5.2.3.2.
5.2.3.3.

Правила уређења и правила грађења
Обухват детаљне разраде
Списак координата преломних тачака
Списак парцела детаљне разраде просторног плана
Списак парцела за потпуну експропријацију
Списак парцела на којима се налазе објекти
планирани за рушење
Правила уређења и грађења система транснационалног гасовода
Општа правила уређења и организације земљишта
Правила уређења
Правила уређења површина у обухвату детаљне разраде
Правила за установљавање права службености и издвајање
површина јавне намене
Правила за формирање грађевинске парцеле јавне намене
Општа правила урбанистичке регулације грађевинских парцела
објеката гасовода
Општа правила комуналног и инфраструктурног уређења
грађевинских парцела објеката гасовода
Правила грађења
Правила грађења објеката гасовода
Правила изградње линијског дела гасовода
Правила изградње грађевинских објеката на линијском делу
гасовода

116
115
117
116
116
118
118
119
120
120
121
122

5.2.3.4.

Правила за постављање оптичког и енергетског кабла

124

5.2.3.5.

Правила за формирање градилишта

124

5.2.3.6.

Правила за извођење приступних и градилишних путева
Правила укрштања коридора гасовода са другим
инфраструктурним системима
Општа правила усаглашавања са другим објектима и
инсталацијама
Положај гасовода у односу на транспортну инфраструктуру
Електроенергетска мрежа
Укрштање са водопривредном инфраструктуром
Електронска комуникациона (ЕК) инфраструктура

124

5.3.
5.3.1.
5.3.2.
5.3.3.
5.3.4.
5.3.5.

6.

ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА

6.1.
6.2.
6.2.1.
6.2.2.

Институционални оквир и учесници у имплементацији
Спровођење плана
Директно спровођење Просторног плана
Смернице за спровођење Просторног плана у другим просторним и
урбанистичким плановима

125
125
126
129
131
132
147
147
147
148
148

II
6.2.3.
6.3.

Спровођење Просторног плана у секторским плановима и
програмима
Приоритетна планска решења и мере и
инструменти имплементације

149
149

СПИСАК ТАБЕЛА
Табела 1.1:
Табела 3.1: 
Табела 4.1: 
Табела 5.1: 
Табела 5.2: 
Табела 5.3:
Табела 5.4:
Табела 5.5:
Табела 5.6:
Табела 5.7:
Табела 5.8:

Обухват Просторног плана
Биланс обухвата јединица локалне самоуправе према појасевима заштите
гасовода
Заштићена подручја у обухвату и непосредном окружењу Просторног
плана 
Списак координата преломних тачака обухвата детаљне разраде 
Планиране намене и попис катастарских парцела у обухвату планираних
површина јавне намене
Укрштање са постојећом и планираном транспортном инфраструктуром
Укрштање са постојећом и планираном високонапонском мрежом
Укрштање са постојећом и планираном мрежом гасовода и продуктовода
Укрштање гасовода са водним објектима
Укрштање са постојећом и планираном ЕК инфраструктуром
Списак тачака укрштања коридора гасовода са администартивним
границама, водним објектима и другим инфраструктурним системима

СПИСАК СЛИКА
Слика 1: 
Слика 2: 
Слика 3: 

Потребе за гасом у Европи 
Генерални положај система Јужни ток у Европи 
Расподела светских резерви гаса 

III
IV
УВОДНЕ НАПОМЕНЕ
 
Општи осврт на пројекат транснационалног гасовода ''Јужни ток'' у Србији
''Уговор о оснивању Енергетске заједнице'' земаља Југоисточне Европе и Европске Уније (у даљем

тексту ЕУ), који је потписан 25.10.2005. године у Атини, са циљем проширења тржишта енергије ЕУ
на регион Југоисточне Европе, има основе задатке:
- успостављање стабилног регулаторног и тржишног оквира у југоисточној Европи и ЕУ ради
привлачења инвестиција у секторе коришћења природног гаса и производње електричне енергије;
- стабилно снабдевање енергијом, неопходно за економски и социјални развој;
- унапређење сигурности снабдевања обезбеђењем стабилне инвестиционе климе и јачањем веза са
другим регионима Европе и Азије;
- побољшање стања животне средине, повећање енергетске ефикасности и употребе еколошки
подобних као и обновљивих извора енергије у региону; и
- развој конкурентног тржишта енергије и коришћење предности економије обима.
Уговором о оснивању Енергетске заједнице оснивају се и регионалне институције потребне за
функционисање паневропског тржишта енергије - Министарски савет, Стална група на високом
нивоу, Регулаторни одбор Енергетске заједнице, Секретаријат Енергетске заједнице, Форум за
електричну енергију, Форум за гас, Социјални форум и Форум за нафту. Оваква структура
пресликава институције ЕУ (Савет министара, Европска комисија, Радна група регулатора за
електричну енергију и гас - ERGEG и Фирентински и Мадридски форум), којима су, уз уважавање
принципа супсидијарности и пропорционалности, поверене неке административне функције. У
оквиру ERGEG постоји радна група за гас (GWG) која блиско сарађује са ENTSOG (European Network
of Transmission System Operators for Gas) и GIE (Gas Infrastructure Europe). ENTSOG израђује
десетогодишњи план развоја мреже (ТYNDP) у коме се налази и Јужни ток, а могуће је видети и везе
са осталим деловима гасне мреже на Европском континенту.
Енергетска заједница је 2006. године припремила акциони план гасног сектора до 2008. године за
сваку од држава Југоисточне Европе међу којима је и Србија. У Регионалној студији гасификације
која је завршена 2009. године анализирана су многа питања и актуелне теме гасног сектора у
Југоисточној Европи: (а) потражња за потрошњом гаса у поређењу са другим врстама енергената и са
анализом цена, (б) потражња за складиштењем, (в) снабдевање гасом и анализа цена снабдевања, (г)
потенцијални извори снабдевања од интереса за регион, инфраструктура за пренос гаса, (д)
дистрибутивна мрежа, национална, прекогранична и транснационална тржишта, (ђ) финансирање и
инвестиције. Анализиране су варијанте за изградњу главних међународних гасовода као што су
Јужни ток и Набуко и њихове главне гране. Посебна пажња је посвећена концепту гасоводног
прстена у земљама Западног Балкана (WBR) и његовим варијантама.
Пре израде планске документације обављен је низ припремних/претходних активности на
реализацији пројекта изградње транснационалног гасовода ''Јужни ток'' у Србији, и то:
- у складу са Законом о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске
Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде (''Службени гласник РС – међународни
уговори'', број 83/08), ООО ''Газпром експорт'' и Ј.П. ''Србијагас'' потписали су Основне услове за
Основни споразум о сарадњи и Основни споразум о сарадњи на пројекту ''Јужни ток'';
- 17. новембра 2009. године у Берну – Швајцарска Конфедерација, регистровано је заједничко
предузеће Ј.П. ''Србијагаса'' и руске компаније Газпром ''South Stream Serbia'', са седиштем у граду
Цуг – Швајцарска Конфедерација;
- 28. новембра 2011. године у Агенцији за привредне регистре Републике Србије у Београду,
регистровано је Привредно друштво ''South Stream'', д.о.о. за спољнотрговински промет и услуге у
спољнотрговинском промету у цевоводном транспорту, са седиштем у граду Новом Саду - Србија;
- на основу обостране заинтересованости, изражене добре воље и међусобног поверења, Републичка
агенција за просторно планирање и Ј.П. ''Србијагас'' потписали су Меморандум о сарадњи (у
даљем тексту: Меморандум), заведен у Републичкој агенцији за просторно планирање под бројем
350-127/2010-01 од 26. фебруара, а у Ј.П. ''Србијагас'' под бројем 00-01-2/118 од 8. марта 2010.

1
године, као и Анекс Меморандума о сарадњи (у даљем тексту: Анекс Меморандума), заведен у
Републичкој агенцији за просторно планирање под бројем 350-127-01/2010-01 од 14. маја 2010.
године и у Ј.П. ''Србијагас'' под бројем 00-01-2/283 од 7. маја 2010. године, који се нарочито
односи на сарадњу на изради планске документације за потребе изградње транснационалног
гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију;
- Просторним планом Републике Србије од 2010. до 2020. године (''Службени гласник РС'', број
88/10) утврђено је да се за транснационални гасовод ''Јужни ток'' доноси просторни план подручја
посебне намене;
- Влада Републике Србије донела је одлуку о изради Просторног плана подручја посебне
транснационалног гасовода ″Јужни ток″ кроз Србију, објављен у ″Службеном гласнику РС бр.
8/12″, којом је Републичка агенција за просторно планирање одређена за носиоца израде
Просторног плана, а Институт за архитектуру и урбанизам Србије и Завод за урбанизам Војводине
за стручне обрађиваче Просторног плана;
- у јуну 2012. године закључен је Уговор о изради Просторног плана подручја посебне намене
транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију.

Припрема Просторног плана
У складу са Законом о планирању и изградњи, (''Службени гласник РС'', бр. 72/09, 81/09 – исправка,
64/10 – УС и 24/11), а на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене
транснационалног гасовода ''Јужни ток'' (''Службени гласник РС“ бр. 8/12, у даљем тексту: Одлука),
Републичка агенција за просторно планирање је одређена за носиоцa израде Просторног плана, а
стручни обрађивачи су Институт за архитектуру и урбанизам Србије из Београда и Ј.П. Завод за
урбанизам Војводине из Новог Сада.
Просторни план подручја посебне намене транснационалног гасовода ''Јужни ток'' је припремио
заједнички тим стручњака Института за архитектуру и урбанизам Србије из Београда, Ј.П. Завода за
урбанизам Војводине из Новог Сада и Републичке агенције за просторно планирање.
Просторни план се ради на основу Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр.
72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11) и Правилника о садржини, начину и поступку израде
планских докумената ("Службени гласник РС", бр. 31/10, 69/10 и 16/11), а у складу са Законом о
Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године (''Службени гласник РС'', број 88/10),
Законом о енергетици (''Службени гласник РС'', број 57/11, 80/11 - исправка); Законом о цевоводном
транспорту гасовитих и течних угљоводоника ("Службени гласник РС'', број 104/09) и Правилником
о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника
магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт
(''Службени лист СФРЈ'', број 26/85); Законом о заштити животне средине (''Службени гласник РС'',
бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 - УС); Законом о стратешкој процени
утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', бр. 135/04 и 88/10) и другим релевантним
законима и подзаконским актима.
Подручје инфраструктурног коридора енергетске инфраструктуре (гасовод) обухвата површину под
инфраструктурним системима, површине над и под цевоводима, површине за формирање чворишта,
укрштања, мерно – регулационих станица, блок станица, компресорских станица, преносне и
дистрибутивне мреже електричне енергије са припадајућим трафо станицама, техничких уређаја,
сервиса, приступних путева, паркиралишта, као и других површина за лоцирање објеката у функцији
посебне намене, а које се по правилу карактеришу као површине за јавну намену. Подручје
Просторног плана обухвата подручје које је у непосредној физичкој и функционалној вези са
коридором (заштитни појасеви и објекти и површине које је неопходно штити од негативних утицаја
коридора). Прелиминарне границе Просторног плана у Одлуци су одређени границом катастарских
општина кроз које пролази коридор. Обухват и граница Просторног плана у фази Нацрта планског
документа кориговани су на ширину коридора транснационалног гасовода.
Технички основ за израду Просторног плана представља ревидована техничка документација на
нивоу претходне студије оправданости са генералним пројектом. Паралелно са израдом Просторног

2
плана припрема се студија оправданости са идејним пројектом, која такође представља непосредни
основ за детаљну разраду и дефинисање регулационих решења.
У складу са позитивном регулативом, а нарочито применом одредаба члана 48. став 8. Закона о
планирању и изградњи, енергетски коридор – гасовод се у смислу обухвата планског подручја може
сматрати мање сложеним планским, јер се бави техничким инсталацијама, односно дефинисањем
локационих услова и мера за оптимално и безбедно функционисање овог система. У том смислу,
Просторним планом се дефинишу оптимални микролокациони услови и мере заштите система
цевовода са припадајућим објектима у оквиру енергетског коридора, у складу са природним,
насељским, инфраструктурним и другим ограничењима. Имајући у виду и објективне околности у
погледу кратких рокова за реализацију пројекта ''Јужни ток'' у Србији, а који представљају обавезе
утврђене у Закону о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске
Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде, као и на основу обавеза које проистичу из
Основних услова за Основни споразум о сарадњи и Основног споразума о сарадњи на пројекту
''Јужни ток'' који су закључили ''Газпром експорт'' са руске и Ј.П. ''Србијагас'' са српске стране,
искоришћена је законска могућност да се Просторни план ради у форми нацрта, без припреме
концепта плана, а по претходно прибављеном мишљењу органа надлежног за стручну контролу,
односно министарства надлежног за послове просторног планирања.
Овај документ представља Нацрт Просторног плана припремљен након поступања по примедбама и
сугестијама Комисијe за стручну контролу регионалног просторног плана, програма имплементације
регионалног просторног плана и просторног плана подручја посебне намене ресорног Министарства
(Извештају о обављеној стручној контроли Просторног плана подручја посебне намене
транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију, број 350-01-50/2012-01 од 31.10.2012. године)
Просторни план се доноси за временски хоризонт до 2020. године, са првом етапом реализације до
2015. године.
Документи Просторног плана су:
- Документациона основа Просторног плана,
- Просторни план, и
- Извештај о Стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину.
Документациона основа Просторног плана садржи: одлуку о изради планског документа; изводе из
планских докумената вишег реда и друге развојне документације; списак коришћене документације
за израду планског документа (планска, техничка, развојна и друга документација), и по потреби
извод из коришћене документације; прибављене податке и услове за израду планског документа;
елаборате по појединим областима на основу којих се припрема нацрт планског документа;
прибављене и коришћене подлоге и карте, припремљене тематске карте и друге графичке прилоге;
мишљења надлежних органа и институција; другу документацију и податке од значаја за израду,
контролу и доношење планског документа.
Просторни план садржи:
1) полазне основе: обухват и опис граница подручја Просторног плана, са границама коридора
(границе појаса непосредне заштите, границе ширег појаса заштите, границе простора који је у
функционалној вези са линијским системима); обавезе, услове и смернице из Просторног плана
Републике Србије и других планских и развојних докумената;
2) принципи, циљеви (општи и оперативни) и концепција реализације система транснационалног
гасовода; и међународни и регионални значај система и функционалне везе,
3) планска решења: опис положаја коридора и трасе гасовода; линијски системи и објекти; обухват
и режими зона заштите гасовода са билансом површина за потребе изградње и функцонисања
система; утицаји на функционисање насеља;
4) утицај гасовода на природна и непокретна културна добра и животну средину са мерама
заштите окружења;
5) правила уређења и правила грађења: обухват детаљне разраде коридора гасовода; правила
уређења и грађења система и објеката транснационалног гасовода; правила укрштања гасовода
са другим инфраструктурним системима; и

3
6) имплементација: институционални оквир и учесници у имплементацији; смернице за
спровођење плана; приоритетна планска решења и пројекти; мере и инструменти
имплементације и
7) Две рефералне карте: Реферална карта 1. „Посебна намена простора“ (у размери 1:200000) и
Реферална карта 2. „Карта детаљне разраде са елементима спровођења“ (у размери
1:2500/1:5000, која је дата у секцијама, по једницама локалне самоуправе и обухваћеним
катастарским општинама).
Просторни план је урађен са елементима детаљне регулације у размери 1:2500/1:5000 за основну
трасу гасовода, док ће се за краке и одвојке гасовода елементи детаљне регулације утврдити
изменама и допунама овог планског документа.
Овај Просторни план је основ за спровођење поступка утврђивања јавног интереса за
експропријацију земљишта и објеката, и који се директно спроводи издавањем локацијске дозволе за
објекте система транснационалног гасовода. У том смислу, ниво детаљности Просторног плана је
прилагођен за директно спровођење, а у зависности од врсте објеката. Линијски део цевовода је
плански обрађен на одговарајућем нивоу детаљности, тако да површине могу да се привремено
заузму у току изградње система, у смислу тзв. ''привремене експропријације'', односно непотпуне
експропријације. Истовремено, Просторним планом је дефинисан ограничен режим коришћења
простора (површина) над и под цевоводом, са одговарајућим зонама заштите, тако да се обезбеђују
оптимални услови за поуздано и безбедно функционисање система, са становишта заштите животне
средине (ваздух, вода, земљиште и др.), а нарочито безбедности људи, живог света, имовине,
природног и културног наслеђа, као и других битних елемената животне средине. Локације мерно–
регулационих станица, компресорских станица, блок станица и других објеката у систему је
дефинисано као грађевинско земљиште јавне намене, за које ће се спровести поступак утврђивања
јавног интереса и експропријације у складу са законом.
Просторни план је припремљен на одговарајућим подлогама – катастарско–топографским плановима
прибављеним од надлежних служби катастра, односно на основу дигиталних катастарских планова,
ажурних ортофото и сателитских снимака. Ове подлоге се истовремено користе за израду студије
оправданости са идејним пројектом, тако да је у току израде Просторног плана оставрена интензивна
сарадња са Конзорцијумом пројектаната (Gisprocpecgaz Русија и Ј.П. ''Србијагас''). Просторним
планом су наведене катастарске парцеле, које су јавне намене и за које ће се утврдити јавни интерес,
и спровести експропријација у складу са Елаборатом о експропријацији који је саставни део техничке
документације на нивоу идејног пројекта.
Просторни план је припремљен у аналогном и дигиталном облику приређеном за потребе
програмског пакета и одговарајућег софтвера географских информационих система, односно за
презентацију на CD-у и Internetu, према одредбама Правилника о садржини, начину и поступку
израде планских докумената. Просторни план је припремљен и презентован у стандардном ГИС
софтверском пакету у Windows окружењу (у лиценцираном софтверском пакету ArcGIS 9x).

4
1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ
1.1. Обухват и опис граница подручја Просторног плана
Одлуком је у складу са одредбама члана 46. став 2. тачка 3) одређена оквирна граница Просторног
плана1 по границама катастарских општина преко чијих територија се простире коридор
транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију, и то на подручју:
- градова:
(1) Зајечара (КО: Прлита, Грљан, Грлиште, Лесковац, Горња Бела Река и Леновац);
(2) Јагодине (КО: Дражимировац, Глоговац и Добра Вода);
(3) Смедерева (КО: Сараоци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Враново, Липе I,
Шалинац и Смедерево);
(4) Панчева (КО: Панчево, Качарево, Јабука и Глогоњ);
(5) Београда (општина Палилула, КО: Бесни фок);
(6) Зрењанина (КО: Чента и Книћанин);
(7) Новог Сада (КО: Ковиљ);
(8) Сомбора (КО: Кљајићево, Сомбор II, Гаково, Бездан, Колут и Бачки Брег);
(9) Шапца (КО: Дреновац, Мачвански Причиновићи, Табановићи, Штитар, Змињак, Рибари, и
Прњавор); и
(10) Лознице (КО: Ново Село).
- општина:
(11) Бољевац (КО: Врбовац, Бачевица, Добро Поље, Добрујевац, Илино, Мирово, Јабланица, Луково
и Криви Вир);
(12) Параћин (КО: Клачевица, Извор, Доња Мутница, Мириловац, Давидовац и Бошњане), Ћуприја
(КО: Батинац, Ћуприја (ван града), Супска, Исаково, Влашка и Крушар);
(13) Деспотовац (КО: Богава, Брестово и Јасеново);
(14) Свилајнац (КО: Тропоње, Врлане, Грабовац, Дубље, Црквенац, Свилајнац и Кушиљево);
(15) Жабари (КО: Породин, Жабари, Симићево и Ореовица);
(16) Велика Плана (КО: Доња Ливадица, Трновце, Милошевац, Лозовик и Марковац);
(17) Ковин (КО: Ковин, Скореновац, Плочица и Баваниште);
(18) Ковачица (КО Црепаја);
(19) Опово (КО: Сефкерин, Опово и Баранда);
(20) Тител (КО: Тител, Лок, Вилово, Гардиновци и Шајкаш);
(21) Жабаљ (КО: Ђурђево, Жабаљ и Госпођинци);
(22) Темерин (КО: Темерин);
(23) Србобран (КО: Турија и Србобран);
(24) Врбас (КО: Бачко Добро Поље, Кућура, Врбас II, Равно Село и Савино село);
(25) Кула (КО: Кула, Црвенка и Сивац);
(26) Стара Пазова (КО: Сурдук, Белегиш, Стара Пазова и Голубинци);
(27) Инђија (КО: Нови Карловци и Љуково);
(28) Сремске Митровице (КО: Јарак);
(29) Рума (КО: Путинци, Добинци, Краљевци, Рума и Хртковци);
(30) Богатић (КО: Белотић, Дубље, Клење, Очаге и Бадовинци);
(31) Бачка Паланка (КО: Деспотово, Пивнице, Силбаш, Параге, Гајдобра, Товаришево и Младеново);
(32) Бач (КО: Бачко Ново Село).
Oбухват Просторног плана промењен је у односу на оквирну границу из Одлуке и представља
коридор система трансевропског гасовода укупне ширине 600 m који се, по потреби, порширује
обухватом припадајућих надземних објеката гасовода. У оквиру појаса од 600 m дефинисани су
појасеви заштите гасовода.
Граница Просторног плана утврђена је графички на рефералним картама Просторног плана.
Биланс обухваћених површина за посебну намену дат је у Табели 1.1
1
Тачком 2. Одлуке дефинисано је да се коначна граница планског документа утврђује у фази израде Нацрта просторног
плана.

5
Табела 1.1: Обухват Просторног плана

Зајечар
Бољевац
Параћин
Ћуприја

Укупна површина
планског обухвата
(ha)
1518,35
2294,50
1233,00
1149,00

Јагодина

375,85

Деспотовац

421,85

Свилајнац

1219,75

Велика Плана

1016,20

Жабари

666,00

Смедерево
Београд, општина
Палилула
Централна Србија
Укупно
Ковин

1596,50

km 0+000 - km 25+326
km 25+326 - km 63+553
km 63+553 - km 84+002
km 84+002 - km 103+302
km 103+302 - km 109+215
km 111+822 - km 111+886
km 109+215 - km 111+822
km 111+886 - km 116+581
km 116+581 - km 130+667
km 136+162 - km 142+677
km 130+667 - km 136+162
km 147+219 - km 148+489
km 148+526 - km 149+073
km 149+426 - km 149+641
km 153+649 - km 153+691
km 155+282 - km 164+841
km 142+677 - km 147+219
km 148+489 - km 148+526
km 149+073 - km 149+426
km 149+641 - km 153+649
km 153+691 - km 155+282
km 164+841 - km 191+470

289,4

km 254+619 – km 259 + 395

Територија општине/града

11780,4
1237,50

Панчево

1718,60

Ковачица
Опово
Зрењанин

20,10
807,50
692,40

Тител

1451,40

Нови Сад
Жабаљ
Темерин
Србобран
Врбас

35,00
1031,10
664,30
595,20
1096,30

Кула

1658,60

Сомбор

2169,00

АП Војводина
Укупно
Република Србија
Укупно
Одвојак -Република
Српска
Одвојак –Република
Хрватска
УКУПНО
ПРОСТОРНИ ПЛАН

Деоница гасовода
(Стационажа km-km)

oд km 0+000 до km 191+470
и km 254+619 – km 259 + 395
km 191+470 – km 212+115
km 212+115 – km 234+089
km 234+313 – km 241+116
km 234+089 – km 234+313
km 241+116 – km 254+619
km 259+395 – km 270+973
km 270+973 – km 289+740
km 289+846 – km 295+791
km 289+740 – km 289+846
km 295+791 – km 312+991
km 312+991 – km 323+958
km 323+958 – km 334+194
km 334+194 – km 352+399
km 352+399 – km 375+902
km 377+195 – km 381+289
km 375+902 – km 377+195
km 381+289 – km 416+304

13177,40

km 191+470 – km 416+304

24957,8

km 0+000 – km 416+304

6287,80

km 0 – km 105

3139,70

km 0 – km 52

34385,3

6
1.2. Обавезе, услови и смернице из планских докумената
1.2.1. Просторни план Републике Србије 2010-2020.
(„Службени гласник РС“, бр. 88/10)

Визија просторног развоја Републике Србије садржи међу оперативним циљевима побољшање
енергетске ефикасности и коришћење еколошки прихватљивих ресурса-извора енергије.
Основу гасоводног система Републике Србије чини магистрални гасовод Хоргош-Сента-ГоспођинциБатајница-Велика Плана-Параћин-Појате-Ниш са системом доводних и разводних гасовода и
градских дистрибутивних мрежа средњег и ниског притиска. Актуелни транспортни гасоводни
систем Републике Србије омогућава транспорт око 15 милиона m3/дан, у шта је укључено и 2
милиона m3 за Босну и Херцеговину. Данас је на гасоводни систем прикључено око 800
индустријских и преко 240.000 индивидуалних потрошача. У наредном периоду предвиђа се градња
нових гасовода у Војводини (420 km) и у централној Србији (више стотина km). Потписани
меморандум о изградњи транспортног гасовода „Јужни ток” преко територије Републике Србије у
дужини од око 500 km, капацитета минимум 30 милиона m3/дан природног гаса треба да се реализује
до 2015. године чиме ће се остварити и други правац снабдевања.
Стратешки приоритети у периоду до 2014. године у енергетици Републике Србије у сектору гасне
привреде су: завршетак изградње ПСГ Банатски Двор; започињање градње новог складишта
природног гаса (Итебеј или Острoво) и других потенцијалних складишта (Мокрин, Тилва, Међа и др);
градња гасовода „Јужни ток”; гасификација градова Републике Србије и повезивање са гасоводним
системима суседних држава.

1.2.2. Просторни план подручја посебне намене система продуктовода кроз
Републику Србију
("Службени гласник РС", бр. 19/2011)

Просторни план подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију обухвата
делове територија следећих градова и општина Сомбор, Нови Сад, Зрењанин, Панчево, Београд,
Смедерево, Јагодина, Кула, Врбас, Тител, Опово, Ковин, Темерин, Велика Плана, Свилајнац, Ћуприја
и Параћин.
Продуктовод се углавном води испод пољопривредног земљишта на прописаном растојању од
објеката, водотока, путева, гасовода, нафтовода и железничког колосека. Коридор продуктовода се
приближава коридору гасовода само на деоницама на подручју општина Тител и Кула.

1.2.3. Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa, граница
Хрватске – Београд (Добановци)
(„Службени гласник РС“, бр. 102/10)

На пoдручjу инфрaструктурнoг кoридoрa aутoпутa E-70, нa дeoници oд Бeoгрaдa дo грaницe сa
Хрвaтскoм, пoстojeћи гaсoвoди су: РГ 05-04 (Бaтajницa - Звoрник); РГ 05-04, MГ-04/11 (Инђиja Срeмскa Mитрoвицa); РГ 05-06 (РГ 04-17-ГMРС Румa); РГ 05-05 (Никинци - Срeмскa Mитрoвицa), и
плaнирaни гaсoвoди: РГ 05-04 (Бaтajницa - Прњaвoр (Звoрник)); РГ 04-17/I (Срeмскa Mитрoвицa Шид); РГ 05-10 Пeћинци.

1.2.4. Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута
Е-75, деоница Београд – Ниш
(„Службени гласник РС“, бр. 102/10)
Магистрални гасовод на подручју овог просторног плана чине: МГ-05, МГ-07, МГ-08 и МГ-09 од
Београда (главни разводни чвор-ГРЧ „Батајница") до Ниша (ГРЧ „Ниш"), и магистрални гасовод МГ11 од Ниша према Прокупљу. Положај коридора магистралног гасовода у инфраструктурном

7
коридору у највећој мери прати коридор аутопута Београд – Ниш. На траси магистралног гасовода
планирано је комплетирање разводне гасоводне мреже, чиме ће се знатно повећати број
гасифицираних градова и насеља. Изграђени су разводни гасоводи за Београд, Смедерево, Велику
Плану, Крагујевац, Лапово, Баточину, Краљево, Чачак, Г. Милановац, Ћићевац, Сталаћ, Крушевац и
Ниш. У изградњи су системи према Сопоту, Свилајнцу, Деспотовцу, Ћуприји, Параћину, Поповцу,
Појатама, Алексинцу, Ражњу и Нишу. Планирани су разводни гасоводи према Крњеву, Милошевцу,
Марковцу и Свилајнцу.

1.2.5. Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута
Е-75, Суботица - Београд (Батајница)
(„Службени гласник РС“, бр. 102/10)
Мрежу магистралних гасовода обухваћених овим просторним планом чиниће следећи гасоводи: MГ
04/II Гoспoђинци–Бaтajницa (Ø 762 mm); MГ 05 Бaтajницa-Aвaлa (Ø 609,6 mm); MГ 02 ГРЧ
Гoспoђинци-Нoви Сaд (Ø 219,1 mm); MГ 04/I Сeнтa-ГРЧ Гoспoђинци (Ø 762 mm); MГ 07 ХoргoшГРЧ Гoспoђинци (Ø 762 mm) – плaнирaни; MГ 08 Гoспoђинци - Бaчкa Пaлaнкa (Ø 508 mm) –
плaнирaни; MГ 06 Хoргoш-ГРЧ Сeнтa Ø 711 mm). Мрежу разводних гасовода обухваћених овим
просторним планом чиниће следећи гасоводи: РГ 04-07 Бaтajницa-Пaнчeвo (Ø 508 mm); РГ 05-04/I
Бaтajницa-Шaбaц (Ø 406,4 mm); РГ 04-24 MГ 04/II - Нoвa Пaзoвa (Ø 219,1 mm); РГ 04-17 MГ 04/II Срeмскa Mитрoвицa (Ø 323,8 mm); РГ 04-05, РГ 04-17 – Инђиja (Ø 168,3 mm); РГ 04-04/II MГ 04/II TETO Нoви Сaд (Ø 323,8 mm); РГ 04-04 ГРЧ Гoспoђинци-Нoви Сaд (Ø 323,8 mm); РГ 04-11, РГ 04-04
Нoви Сaд - РЧ Футoг (Ø 219,1 mm); РГ 04-11/II ГРЧ Гoспoђинци-РЧ Футoг (Ø 406,4 mm); РГ 04-15
ГРЧ Гoспoђинци-Сoмбoр (Ø 406,4 mm); РГ 04/15 - ГMРС Врбaс (Ø 219,1 mm); РГ 04-15 - ГMРС
Србoбрaн (Ø 114,3 mm); РГ 04-15-ГMРС Бaнoвци (Ø 114,3 mm); РГ 06-02 MГ 06 – Субoтицa (Ø 219,1
mm); ДГ 02-02 Србoбрaн-ГРЧ Гoспoђинци (Ø 323,8 mm); РГ 06-01 MГ 06 – Кaњижa (Ø 114,3 mm); ДВ
04-18 ГРЧ Гoспoђинци-Бaнaтски Двoр – плaнирaни, и др.
Постојећи нaфтoвoди су: JA-НA (Jaдрaнски нaфтoвoд) Хрвaтскa-Teрминaли Нoви Сaд-Рaфинeриja
Пaнчeвo; Aдoрjaн - Нoви Сaд; Eлeмир - Нoви Сaд; а планиран је "Jугoистoчни eврoпски нaфтoвoд
СEEП".

1.2.6. Регионални просторни план
административног подручја града Београда
(„Службени лист града Београда“, бр. 10/04, измене и допуне 2011)
Предвиђена је изградња деонице магистралног гасовода „Јужни ток“ преко територије АП Београда.
Гасоводни систем на подручју АП Београда изведен је као систем са два нивоа притиска:
магистрални систем са радним притиском до 50 бара и примарни градски систем са притиском до 12
бара. Магистрални систем гасовода Београда, је као део гасоводног система Србије изведен везама
Батајница-Панчево и Батајница-Младеновац. Од магистралног гасног прстена око Београда из
постојећих главних мерно-регулационих станица, одвајају се примарни градски гасоводи притиска до
12 бара до мерно-регулационих станица.

1.2.7. Регионални просторни план Тимочке крајине
(„Службени гласник РС“, бр. 51/11 )
Ограничење представља чињеница да подручје Тимочке крајине још увек нема могућност да користи
природни гас, за шта је предуслов изградња магистралног гасовода "Јужни ток". Снабдевање
општина источне Србије природним гасом зависи од реализације снабдевања из правца Бугарске
(магистрални гасовод Софија-Димитровград-Ниш или магистрални гасовод "Јужни ток"), са
изузетком општине Сокобања, која има могућност прикључења на већ изграђени магистрални
гасовод Појате-Ниш.
Нови концепт снабдевања из правца Бугарске је везан за изградњу међународног гасовода "Јужни
ток". Према првим анализама, магистрални гасовод би ушао у Србију код Зајечара и наставио према

8
Параћину. Предвиђа се да Параћин буде раскрсница за северну (према Београду) и јужну Србију и
даље за АП Косово и Метохију и Македонију. Магистрални гасовод је притиска 100 бара, тако да су
за његово повезивање са постојећим гасоводним системом неопходне мерно-регулационе станице за
смањење притиска на 50 бара. Из Зајечара би се снабдевале општине Тимочке крајине путем
разводних магистралних гасовода и то: крак према Књажевцу, крак према Бору и даље према
Мајданпеку и Доњем Милановцу, и крак према Неготину и Прахову и даље према Кладову.

1.2.8. Регионални просторни план АП Војводине
(„Службени лист АП Војводине“, бр. 22/11 )
Један од приоритета развоја енергетске инфраструктуре је изградња интерконективних веза са
суседним државама, као и изградња транзитних гасовода. У сектору гасне привреде у будућој
структури потрошње енергената предвиђа се приметни пораст учешћа природног гаса (са 20 на 24%).
Као оперативни циљ дефинише се изградња магистралних и разводних гасовода а посебно изградња
гасовода Јужни ток.
Изградњом транзитног гасовода ''Јужни ток'' за алтернативно снабдевање руским гасом земаља
југоисточне и западне Европе, Србија постаје важно чвориште гасног тржишта региона и Европе.
Планирана реализација Споразума о изградњи гасовода ''Јужни ток'' подразумева завршетак изградње
и његово пуштање у рад до краја 2015. године.
Значај изградње гасовода ''Јужни ток'' огледа се у обезбеђењу алтернативног правца снабдевања
руским гасом Европе и већој могућности развоја земаља југоисточне Европе, као најмање развијеног
и изолованог гасног тржишта у односу на окружење, где ће Србија имати значајну улогу. Овим се у
Србији обезбеђује: већа стабилност снабдевања; даљи развој гасоводног система Србије;
интерконекција са гасоводним системима земаља у окружењу и диверсификација извора снабдевања;
могућност развоја и реализација заједничких стратешких инвестиција у региону; бољи тржишни
услови и конкурентнција цена природног гаса; позитиван утицај на целокупну привреду и заштиту
животне средине.
Дужина трасе кроз Републику Србију је око 450 km, од чега 50% иде преко територије Војводине, а
капацитет гасовода резервисан за потрошаче у Србији је 4,4 милијарде m3/год.
Планирано повезивање са гасоводом ''Јужни ток'' на територији АП Војводине је чвориште (ГРЧ)
Госпођинци са капацитетом 2,2 милијарде m3/год.

1.2.9. Просторни план подручја посебне намене
Специјалног резервата природе ''Делиблатска пешчара''
(„Службени лист АП Војводине“, бр. 8/06)
Специјални резерват природе ''Делиблатска пешчара'' се налази на простору јужног Баната. У
границама СРП Делиблатска пешчара данас су издвојена два IBA подручја и то IBA ''Делиблатска
пешчара'', и IBA "Рам - Дубовац". Резерват је уврштен на националну листу подручја за резервате
биосфере и као највећа оаза пешчарско-степске и шумске вегетације један је од најважнијих центара
биодиверзитета у Србији и Европи.
Просторним планом није планирана траса гасовода ''Јужни ток'' нити се он помиње, јер у току израде
Просторног плана није постојала иницијатива и елементи за планирање овог гасовода. И поред тога,
извршена је анализа проласка планираног гасовода кроз подручје обухваћено Просторним планом.
Констатовано је да планирана траса гасовода пролази ван границе Специјалног резервата природе,
кроз КО Долово (територија града Панчева) уз део југозападне границе катастарске општине која
чини и границу обухвата Просторног плана. Простор у обухвату плана ван границе Резервата
дефинисан је у Просторном плану као ''утицајно подручје“ међутим, чињеница да траса гасовода
пролази уз саму границу обухвата Просторног плана и ван границе Резервата потврђује да изградњом
гасовода заштићено подручје неће бити угрожено. Коридор гасовода се углавном пружа на
пољопривредном земљишту и укршта се са постојећим локалним путем.

9
1.2.10. Просторни план подручја посебне намене
Специјалног резервата природе ''Стари Бегеј-Царска бара''
(„Службени лист АП Војводине“, бр. 8/09)
Специјални резерват природе ''Стари Бегеј-Царска бара'' спада у I кaтeгoриjу – природно добро од
изузетног значаја на територији града Зрењанина. Проглашено је за Рамсарско, IBA и IРA подручје,
Подручје од посебне важности за заштиту природе (Areas of Special Conservation Interest- ASCI) и као
такво обрађено је и имплементирано у EMERALD мрежу станишта и врста.
Овим Просторним планом није предвиђена изградња гасовода ''Јужни ток“ нити се он помиње, јер у току
израде Просторног плана није постојала иницијатива и елементи за планирање овог гасовода. И поред
тога, извршена је анализа проласка планираног гасовода кроз подручје обухваћено Просторним планом.
Констатовано је да планирана траса гасовода пролази ван границе Специјалног резервата природе и
заштитне зоне, што потврђује да изградњом гасовода заштићено подручје неће бити угрожено.
Траса гасовода највећим делом прелази преко пољопривредног земљишта, а мањим преко шумског и
водног земљишта, укршта се са општинским путем и атарским путевима, реком Тисом и одбрамбеним
насипом уз Тису. Прелази преко примарне и секундарне каналске мреже и дренажног поља.

1.2.11. Просторни план подручја посебне намене
Специјалног резервата природе
''Ковиљско – Петроварадински рит''
(„Службени лист АП Војводине“, бр. 3/12)
Специјални резерват природе ''Ковиљско-петроварадински рит'' стављен је под заштиту као подручје
I категорије. Представља међународно значајно IPA и IBA подручје, део је EMERALD мреже и
подручја посебне важности за заштиту природе (ASCI). Резерват се налази на територији града Новог
Сада и општина Инђија, Сремски Карловци и Тител. У Просторном плану, коридор транснционалног
гасовода ''Јужни ток“, пролази ван граница Специјалног резервата природе ''КовиљскоПетроварадински рит''.
У границама Просторног плана, планирана траса гасовода се укршта са постојећом инфраструктуром и
то: државним путем другог реда број 110, државним путем другог реда број 122, општинским путем
Гардиновци-Вилово, регионалном железничком пругом, РР коридорима, 400 kV и 220 kV далеководом,
као и 20 kV водом Гардиновци-Вилово. Планирана траса се укршта и са планираном инфраструктуром
и то: планираним општинским путем Ковиљ-Вилово и планираним 20 kV водом Ковиљ-Шајкаш.
У односу на постојећу и планирану термоенергетску инфраструктуру, планирана траса гасовода се
простире једним делом паралелно са постојећим гасоводом високог притиска, а другим делом
паралелно са постојећим нафтоводом ДН-1, планираном трасом паневропског нафтовода
(Југоисточни европски нафтовод) SEEP, као и планираном трасом продуктовода.

1.2.12. Просторни план подручја посебне намене
Специјалног резервата природе ''Горње Подунавље''
(„Службени лист АП Војводине“, бр. 3/12)
Специјални резерват природе ''Горње Подунавље'' је заштићено природно добро од изузетног значаја
I категорије, које је издвојено као IBA, IPA и PBA подручје. Уписан је у Рамсарску листу као значајно
влажно подручје, део је EMERALD мреже и представља потенцијални резерват биосфере (UNESCO
MaB). Горње Подунавље чини део националне еколошке мреже која је дефинисана Уредбом о
еколошкој мрежи (''Сл. гласник РС'', бр.102/10).
Према Просторном плану, планирана траса транснационалног гасовода ''Јужни ток'' пролази ван
граница Специјалног резервата природе.

10
Траса гасовода прелази већим делом преко пољопривредног земљишта, а мањим преко водног
земљишта, пресеца постојећи општински пут Бачки Брег-Растина и планирану трасу међумесног
оптичког кабла Бачки Брег-Растина.

1.2.13. Просторни плана подручја посебне намене за
инфраструктурни коридор за ДВ 2х400kV
ТС ''Панчево 2” – граница Румуније
(„Службени лист АП Војводине“, бр. 3/12)
Просторним планом подручја посебне намене за инфраструктурни коридор за ДВ 2Х400kV ТС
''Панчево 2“ – граница Румуније се стварају плански услови за изградњу интерконективног
далековода 2x400kV између Републике Србије и Републике Румуније.
Планиран коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток“ се налази у обухвату Просторног плана и
приказана је оријентационо, прелази преко две катастарске општине на територији града Панчева
(КО Панчево и КО Долово) и укршта се са планираним 2х400kV далеководом.
Након израде комплетне техничке документације за далековод, потребно је ЈП "Србијагас"-у, уз
захтев за сагласност на техничку документацију, доставити извод из Главног пројекта са детаљима
паралелног вођења и укрштања гасовода и 2х400kV далековода, као и елаборат утицаја
електроенергетских постројења. За добијање коначне сагласности за изградњу ДВ 400kV на месту
укрштања са челичним гасоводима, инвеститор далековода се обавезује да уради елаборате утицаја
укрштања далековода и сваког појединачног гасовода према Техничким условима заштите подземних
металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења СРПС Н.Ц0105 (1986).
На предметном далеководу постоји веома мала вероватноћа за појаву акцидената. Најтежи акцидент
је рушење стуба и кидање ужади под напоном. Због сигурности од акцидената, пројектом се
предвиђају одговарајуће мере заштите, као што су удаљење цевовода од стуба далековода на
минималној раздаљини од 1,5h стуба далоковода, правила за укрштање - распон углова, минимална
удаљеност од места укрштања и сл.

1.2.14. Остали плански документи
Нацрт Регионалног просторног плана за подручје
Подунавског и Браничевског управног округа (2011)
На простору Подунавског управног округа изграђени су и у експлоатацији следећи магистрални
гасоводи: МГ 07, деоница Бели Поток-В.Орашје (Ø609,6 mm) и МГ 08, деоница В. Орашје – Баточина
(пречника Ø457 mm), као и разводни гасоводи: РГ 01-10, деоница Панчево-Смедерево (Ø 323 mm), РГ
01-10, деоница Смедерево-В.Орашје (Ø 323 mm), РГ 07-03, деоница до ГМРС ,,Смедеревска
Паланка“, деоница РГ 01-10/1 до ГМРС,,Смедерево“ и деоница РГ 08-08 до ГМРС ,,Свилајнац“. На
простору Браничевског управног округа нема изграђених гасовода и гасоводних објеката.
На предметном простору планирана је изградња челичних гасовода за радни притисак до 50 бара и
гасоводних објеката и то деонице разводног гасовода Осипаоница-Пожаревац, Кусадак-Топола,
Осипаоница-Пожаревац (од реке Велика Морава), Пожаревац-Острово, ГРЧ Пожаревац-М. ЦрнућеКучево, М. Црнуће-Петровац, М. Црнуће-В. Градиште и Голубац.
На простору од Свилајнца до Смедерева (Дунава) на деловима општина В. Плана, Жабари и
Смедерево планирано је провођење магистралног гасовода „Јужни ток“, високог радног притиска,
пречника до 1420 mm.

11
Нацрт Просторног плана подручја посебне намене
природног добра Бељаница-Кучај (2012)
Просторним планом подручја посебне намене природног добра „Бељаница-Кучај“, планиран је
гасовод високог притиска који би од Зајечара преко Бољевца ишао ка Параћину, чија изградња зависи
од реализације снабдевања гасом из правца Буграске, тј. међународног гасовода „Јужни ток“.
Трасе трансевропског и магистралног гасовода су ван граница природног добра Кучај-Бељаница.

12
2. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА
РЕАЛИЗАЦИЈЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ
ГАСОВОДА
2.1. Принципи и циљеви планирања и изградње гасовода
''Јужни ток''
Планирање и функционисање система транснационалног гасовода ″Јужни ток″ засниваће се на
следећим принципима:
• Принцип одрживог просторног развоја енергетске инфраструктуре који промовише коришћење
еколошки прихватљивих извора енергије, посебно ресурса природног гаса који представљају део
европске енергетске мреже; један од приоритета у спровођењу овог принципа јесте транспорт
гаса са подручја Руске Федерације, преко Србије ка ЕУ, уз економску оправданост, еколошку
одрживост и социјалну прихватљивост за Републику Србију;
• Принцип смањивања штетног утицаја на животну средину који подразумева очување
безбедности и унапређење квалитета животне средине, односно примену мера заштите и
превенције од негативних утицаја и ризика за животну средину у зони коридора гасовода;
приоритет у спровођењу овог принципа јесте спречавање и ублажавање штетних утицаја
функционисања система и објеката гасовода на животну средину;
• Принцип заштите природних ресурса, природног и културног наслеђа који подразумева
адекватну заштиту и очување постојећих екосистема и атрактивности подручја ширег коридора,
спречавање нарушавања естетске и туристичко-рекреационе вредности, као и презентацију и
јачање регионалног и локалног идентитета и др.
Основни принципи изградње великог система као што је транснационални гасовод ″Јужни ток″ кроз
Србију, ослањају се на стандарде Руске Федерације и ЕУ, уз поштовање принципа просторног развоја
Србије, и обухватају:
• Поштовање европских стандарда и добре праксе планирања, изградње и коришћења гасовода;
• Стабилност система, који омогућава дугорочно функционисање и задовољавање основних
циљева његове реализације;
• Еколошка поузданост, којом се обезбеђује заштита од негативних утицаја на животну средину,
природу, природне и културне вредности у коридору гасовода и контактном појасу;
• Безбедност, којом се са високим степеном поузданости гарантује сигурност људских живота и
материјалних добара од евентуалне хаварије на систему;
• Економска исплативост, која доказује да ће власници и корисници система ″Јужни ток″ бити у
ситуацији која је у складу са проценама дефинисаним у Студији оправданости.
За потребе имплементације планских решења од посебног значаја је примена принципа хоризонталне
интеграције који подразумева конзистентност и координацију субјеката имплементације у
коришћењу политичких, финансијских и других средстава у имплементацији планских одлука; и
принципа вертикалне интеграције који се односи на потребну сарадњу различитих институционалних
нивоа у процесу имплементације.

2.2. Општи и оперативни циљеви
Општи циљ јесте изградња и функционисање дела коридора транснационалног гасовода ″Јужни ток″
кроз Србију који ће допринети просторној и енергетској интеграцији Србије у европско окружење
редовним, стабилном и еколошки оправданом снабдевању гасом потрошача у Србији, као и транзиту
гаса ка државама средње и западне Европе.

13
Просторни развој подручја коридора транснационалног гасовода засниваће се на остваривању
следећих оперативних циљева:
- резервисању простора за реализацију објеката система транснационалног гасовода;
- установљавању зона заштите и спровођењу режима зона заштите гасовода, а у циљу
спречавања негативних утицаја на окружење и могућих последица хазарда на систему;
- одржавању функционалности и омогућавању планског развоја свих инфраструктурних
система који су у непосредном контакту са објектима система гасовода;
- измештању мањег броја објеката из уже зоне заштите гасовода, уз просторни развој система
којим се расељавања своде на најмању могућу меру;
- максималном очувању и мониторингу утицаја на биодиверзитет, природне ресурсе и заштићена
природна и непокретна културна добра у коридору гасовода и његовој контактној зони;
- минимизирању негативних утицаја и ризика у насељима на подручју коридора и његове
контактне зоне; и унапређењу квалитета животне средине у насељима са повећањем
коришћења гаса као основног енергента;
- јачању привредне конкурентности и територијалне кохезије са реализацијом
транснационалног гасовода и развојем остале планиране гасоводне инфраструктуре.
Реализација транснационалног гасовода допринеће остваривању следећих посебних циљева
регионалног развоја следећих просторних целина у окружењу коридора гасовода:
- унапређење трансграничне сарадње Тимочке крајине, као регионалне потцелине региона
Источна/Јужна Србија, са суседним регионима у Бугарској и подршка бржем привредном
развоју урбаних центара у окружењу коридора (у првом реду Зајечара и других градова на
Тимочкој развојној осовини); и
- унапређење трансграничне сарадње региона Западне Србије са суседним регионима у БиХ и
посебно Републиком Српском, као и региона Војводине са суседним регионима у Хрватској уз
подршке бржем привредном развоју урбаних центара у окружењу коридора (у првом реду
Шапца, Панчева, Новог Сада, Сомбора и др).

2.3. Општа концепција реализације
Транспорт природног гаса гасоводима високог притиска до 50 бара, обавља се у Србији дуже од 50
година што је резултовало изградњом око 2000 km гасовода. Развој система започео је транспортом
домаћег природног гаса у Војводини, а после 80-тих година 20. века гасификација је обухватила и
централну Србију (до Ниша и Лесковца) са гасом из Русије, који се увози преко Мађарске (као
тренутно јединог правца снабдевања).
Транснационални гасовод ,,Јужни ток“ представља стратшки пројекат, како по дужини гасовода, тако
и по капацитетима који се транспортују према јужној и централној Европи. Реализација и
експлоатација овог система (због велике дистанце и транспортоване количине гаса) предвиђа високи
радни притисак до 98 бара.
Реализација транснационалног гасовода ″Јужни ток″ омогућиће: (а) увођење савременог транспорта и
дистрибуције, (б) смањење транспортних тарифа у односу на друге правце снабдевања; (в) повећање
запослености (у току изградње и у току експлоатације), (г) стварања нове друштвене вредности и
ефикасности повећањем друштвене нето садашње вредности и друштвене интерне стопе
рентабилности, (д) виши степен еколошке безбедности уз већу ефикасност и поузданост транспорта.
Веза гасовода ,,Јужни ток“ и националног гасног система Србије оствариће се на два места, и то код
планираног гасног чвора ,,Параћин“ и постојећег гасног чвора ,,Госпођинци“, што ће допринети
диверсификацији у снабдевању природног гаса, односно снабдевање из другог правца. Транзит преко
територије Републике Србију и остварење веза са транснационалним гасоводом ″Јужни ток″,
представља капиталну добит за енергетику и привреду Србије.
Технологија транспорта је на највишем нивоу за овакву врсту објеката. Гасовод је потпуно независан
од других утицаја у простору (временских услова, утицаја других инфраструктурних система, ширег

14
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok
juzni tok

Mais conteúdo relacionado

Destaque (20)

DISCLAIMER
DISCLAIMERDISCLAIMER
DISCLAIMER
 
Six Sigma Black Belt
Six Sigma Black BeltSix Sigma Black Belt
Six Sigma Black Belt
 
Śniadanie Daje Moc
Śniadanie Daje MocŚniadanie Daje Moc
Śniadanie Daje Moc
 
Grad Cert
Grad CertGrad Cert
Grad Cert
 
Recommendation letter
Recommendation letterRecommendation letter
Recommendation letter
 
MAGPRO35KOMPAKT
MAGPRO35KOMPAKTMAGPRO35KOMPAKT
MAGPRO35KOMPAKT
 
Lectura Notas A B C D
Lectura Notas A B C DLectura Notas A B C D
Lectura Notas A B C D
 
112
112112
112
 
39
3939
39
 
Informe Pre DiagnóStico Demanda En El Yali
Informe Pre DiagnóStico Demanda En El YaliInforme Pre DiagnóStico Demanda En El Yali
Informe Pre DiagnóStico Demanda En El Yali
 
La educación bilingüe en andalucía auxiliares 20152016
La educación bilingüe en andalucía  auxiliares 20152016La educación bilingüe en andalucía  auxiliares 20152016
La educación bilingüe en andalucía auxiliares 20152016
 
Unidad 10.La Guerra FríA Iii
Unidad 10.La Guerra FríA IiiUnidad 10.La Guerra FríA Iii
Unidad 10.La Guerra FríA Iii
 
Taller De Motivacion
Taller De MotivacionTaller De Motivacion
Taller De Motivacion
 
Lenguaa1
Lenguaa1Lenguaa1
Lenguaa1
 
pei
peipei
pei
 
Informaci..
Informaci..Informaci..
Informaci..
 
Ont moeten nov 2013 voor 15+
Ont moeten nov 2013 voor 15+Ont moeten nov 2013 voor 15+
Ont moeten nov 2013 voor 15+
 
I circular de orientações gerais erecs sul 2014
I circular de orientações gerais   erecs sul 2014I circular de orientações gerais   erecs sul 2014
I circular de orientações gerais erecs sul 2014
 
Lectura Notas A B
Lectura Notas A BLectura Notas A B
Lectura Notas A B
 
Http
HttpHttp
Http
 

Semelhante a juzni tok

Semelhante a juzni tok (8)

Nauk nije bauk 2012 - Predavanja
Nauk nije bauk 2012 - PredavanjaNauk nije bauk 2012 - Predavanja
Nauk nije bauk 2012 - Predavanja
 
Kognitivna neuronauka - Bioloske osnove kognitivnih funkcija, Dragan Marinkovic
Kognitivna neuronauka - Bioloske osnove kognitivnih funkcija, Dragan MarinkovicKognitivna neuronauka - Bioloske osnove kognitivnih funkcija, Dragan Marinkovic
Kognitivna neuronauka - Bioloske osnove kognitivnih funkcija, Dragan Marinkovic
 
Izzs ns-29.11.2013.-sistem-zzs-u-srbiji (1)
Izzs ns-29.11.2013.-sistem-zzs-u-srbiji (1)Izzs ns-29.11.2013.-sistem-zzs-u-srbiji (1)
Izzs ns-29.11.2013.-sistem-zzs-u-srbiji (1)
 
Izvestaj vazduh 2011
Izvestaj vazduh 2011Izvestaj vazduh 2011
Izvestaj vazduh 2011
 
Pis vršac 2010
Pis vršac 2010Pis vršac 2010
Pis vršac 2010
 
Glavobolja
GlavoboljaGlavobolja
Glavobolja
 
IV simpozijum dečje otorinolaringologije
IV simpozijum dečje otorinolaringologijeIV simpozijum dečje otorinolaringologije
IV simpozijum dečje otorinolaringologije
 
Aktivno za održivi razvoj
Aktivno za održivi razvojAktivno za održivi razvoj
Aktivno za održivi razvoj
 

Mais de Dane Zikic

30 godina od titule metaloplastika
30 godina od titule   metaloplastika30 godina od titule   metaloplastika
30 godina od titule metaloplastikaDane Zikic
 
Шабац - 1991
Шабац - 1991Шабац - 1991
Шабац - 1991Dane Zikic
 
Шабац - Šabac
Шабац - ŠabacШабац - Šabac
Шабац - ŠabacDane Zikic
 
Основни подаци о развитку среза Шабац - 1957
Основни подаци о развитку среза Шабац - 1957Основни подаци о развитку среза Шабац - 1957
Основни подаци о развитку среза Шабац - 1957Dane Zikic
 
Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина - 1962
Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина - 1962Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина - 1962
Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина - 1962Dane Zikic
 
МИЛИЋ од Мачве - 1984
МИЛИЋ од Мачве - 1984МИЛИЋ од Мачве - 1984
МИЛИЋ од Мачве - 1984Dane Zikic
 
Дневник Игњата Васића, проте лозничког - 1889
Дневник Игњата Васића, проте лозничког - 1889Дневник Игњата Васића, проте лозничког - 1889
Дневник Игњата Васића, проте лозничког - 1889Dane Zikic
 
100 godina konjičkog sporta u Šapcu - 1987
100 godina konjičkog sporta u Šapcu  - 1987100 godina konjičkog sporta u Šapcu  - 1987
100 godina konjičkog sporta u Šapcu - 1987Dane Zikic
 
Nastanak i razvoj sporta u Šapcu - 1986
Nastanak i razvoj sporta u Šapcu  - 1986Nastanak i razvoj sporta u Šapcu  - 1986
Nastanak i razvoj sporta u Šapcu - 1986Dane Zikic
 
Metaloplastika prvak Evrope - 1985
Metaloplastika prvak Evrope  - 1985Metaloplastika prvak Evrope  - 1985
Metaloplastika prvak Evrope - 1985Dane Zikic
 
Pola veka atletike u Šapcu - 1981
Pola veka atletike u Šapcu - 1981Pola veka atletike u Šapcu - 1981
Pola veka atletike u Šapcu - 1981Dane Zikic
 
Fudbalski klub Mačva - 1993
Fudbalski klub Mačva - 1993Fudbalski klub Mačva - 1993
Fudbalski klub Mačva - 1993Dane Zikic
 
Maketa školskog broda Jadran (modeli naših brodova - čuvar jadrana iz 1975 god.)
Maketa školskog broda Jadran (modeli naših brodova - čuvar jadrana iz 1975 god.)Maketa školskog broda Jadran (modeli naših brodova - čuvar jadrana iz 1975 god.)
Maketa školskog broda Jadran (modeli naših brodova - čuvar jadrana iz 1975 god.)Dane Zikic
 
Modeli naših brodova - čuvar Jadrana 1975 god.
Modeli naših brodova  - čuvar Jadrana 1975 god.Modeli naših brodova  - čuvar Jadrana 1975 god.
Modeli naših brodova - čuvar Jadrana 1975 god.Dane Zikic
 
Letopis crkve sv Georgija - Macvanski Pricinovic
Letopis crkve sv Georgija - Macvanski PricinovicLetopis crkve sv Georgija - Macvanski Pricinovic
Letopis crkve sv Georgija - Macvanski PricinovicDane Zikic
 
Osnovna skola u Macvanskom Pricinovicu
Osnovna skola u Macvanskom PricinovicuOsnovna skola u Macvanskom Pricinovicu
Osnovna skola u Macvanskom PricinovicuDane Zikic
 

Mais de Dane Zikic (16)

30 godina od titule metaloplastika
30 godina od titule   metaloplastika30 godina od titule   metaloplastika
30 godina od titule metaloplastika
 
Шабац - 1991
Шабац - 1991Шабац - 1991
Шабац - 1991
 
Шабац - Šabac
Шабац - ŠabacШабац - Šabac
Шабац - Šabac
 
Основни подаци о развитку среза Шабац - 1957
Основни подаци о развитку среза Шабац - 1957Основни подаци о развитку среза Шабац - 1957
Основни подаци о развитку среза Шабац - 1957
 
Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина - 1962
Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина - 1962Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина - 1962
Мачва, Шабачка Посавина и Поцерина - 1962
 
МИЛИЋ од Мачве - 1984
МИЛИЋ од Мачве - 1984МИЛИЋ од Мачве - 1984
МИЛИЋ од Мачве - 1984
 
Дневник Игњата Васића, проте лозничког - 1889
Дневник Игњата Васића, проте лозничког - 1889Дневник Игњата Васића, проте лозничког - 1889
Дневник Игњата Васића, проте лозничког - 1889
 
100 godina konjičkog sporta u Šapcu - 1987
100 godina konjičkog sporta u Šapcu  - 1987100 godina konjičkog sporta u Šapcu  - 1987
100 godina konjičkog sporta u Šapcu - 1987
 
Nastanak i razvoj sporta u Šapcu - 1986
Nastanak i razvoj sporta u Šapcu  - 1986Nastanak i razvoj sporta u Šapcu  - 1986
Nastanak i razvoj sporta u Šapcu - 1986
 
Metaloplastika prvak Evrope - 1985
Metaloplastika prvak Evrope  - 1985Metaloplastika prvak Evrope  - 1985
Metaloplastika prvak Evrope - 1985
 
Pola veka atletike u Šapcu - 1981
Pola veka atletike u Šapcu - 1981Pola veka atletike u Šapcu - 1981
Pola veka atletike u Šapcu - 1981
 
Fudbalski klub Mačva - 1993
Fudbalski klub Mačva - 1993Fudbalski klub Mačva - 1993
Fudbalski klub Mačva - 1993
 
Maketa školskog broda Jadran (modeli naših brodova - čuvar jadrana iz 1975 god.)
Maketa školskog broda Jadran (modeli naših brodova - čuvar jadrana iz 1975 god.)Maketa školskog broda Jadran (modeli naših brodova - čuvar jadrana iz 1975 god.)
Maketa školskog broda Jadran (modeli naših brodova - čuvar jadrana iz 1975 god.)
 
Modeli naših brodova - čuvar Jadrana 1975 god.
Modeli naših brodova  - čuvar Jadrana 1975 god.Modeli naših brodova  - čuvar Jadrana 1975 god.
Modeli naših brodova - čuvar Jadrana 1975 god.
 
Letopis crkve sv Georgija - Macvanski Pricinovic
Letopis crkve sv Georgija - Macvanski PricinovicLetopis crkve sv Georgija - Macvanski Pricinovic
Letopis crkve sv Georgija - Macvanski Pricinovic
 
Osnovna skola u Macvanskom Pricinovicu
Osnovna skola u Macvanskom PricinovicuOsnovna skola u Macvanskom Pricinovicu
Osnovna skola u Macvanskom Pricinovicu
 

juzni tok

  • 1. РЕПУБЛИКА СРБИЈА МИНИСТАРСТВО ПРИРОДНИХ РЕСУРСА, РУДАРСТВА И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА Републичка агенција за просторно планирање ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА ''ЈУЖНИ ТОК'' КРОЗ СРБИЈУ НАЦРТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ИНСТИТУТ ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ СРБИЈЕ INSTITUTE OF ARCHITECTURE AND URBAN & SPATIAL PLANNING OF SERBIA ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ НОВИ САД У Београду, октобар, 2012. године
  • 2. ПРОСТОРНИ ПЛАН ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА „ЈУЖНИ ТОК” НАЦРТ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА         МИНИСТАРСТВО ПРИРОДНИХ РЕСУРСА, РУДАРСТВА И ПРОСТОРНОГ ПЛАНИРАЊА Министар: проф. др Милан Бачевић Наручилац: ПРИВРЕДНО ДРУШТВО ″SOUTH STREAM″ ДОО НОВИ САД Председник Управног одбора Заменик директора Душан Бајатовић Alexander Syromyatin Носилац израде: РЕПУБЛИЧКА АГЕНЦИЈА ЗА ПРОСТОРНО ПЛАНИРАЊЕ Заменик директора мр Ђорђе Милић, дпп Извршиоци: ИНСТИТУТ ЗА АРХИТЕКТУРУ И УРБАНИЗАМ СРБИЈЕ ЈП ЗАВОД ЗА УРБАНИЗАМ ВОЈВОДИНЕ Директор Директор др Игор Марић, д.и.а Владимир Зеленовић, д.и.м. У Београду, октобра, 2012. године
  • 3. РАДНИ ТИМ ЗА ИЗРАДУ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА ПОДРУЧЈА ПОСЕБНЕ НАМЕНЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА „ЈУЖНИ ТОК” СТРУЧНИ ОБРАЂИВАЧИ НОСИЛАЦ ИЗРАДЕ Институт за архитектуру и урбанизам Србије мр Зоран Мирјанић д.п.п. број лиценце 100 0013 03 Руководни тим одговорни планери: Координација: Синтезни тим: ЈП Завод за урбанизам Војводине Перица Манојловић д.и.с. број лиценце 100 0048 03 мр Ђорђе Милић д.п.п. број лиценце 100 0083 04 МП МП МП др Никола Крунић д.п.п. мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Никола Крунић д.п.п. др Ненад Ђајић д.и.ш. др Саша Милијић д.п.п. Републичка агенција за просторно планирање Милан Жижић дим Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. Зоран Кордић д.и.с. Ма Ивана Стефановић, д.п.п. проф. др Борислав Стојков диа др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п. Весна Поповић,д.и.а. Шири радни тим: проф. др Борислав Стојков диа др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п. Весна Поповић,д.и.а. КОНЦЕПЦИЈА РЕШЕЊА СИСТЕМА ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Ненад Ђајић д.и.ш. Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. ОБУХВАТ И ОПИС ГРАНИЦА ПОДРУЧЈА ПЛАНА мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Никола Крунић д.п.п. Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п. Весна Поповић, д.и.а. мр Мирјана Керебић, д.п.п. Александра Абјановић, д.п.п. Иван Тамаш, д.п.п. Огњен Плавец, д.п.п. мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Никола Крунић д.п.п. др Саша Милијић д.п.п. Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. проф. др Борислав Стојков диа др Небојша Стефановић дпп МЕЂУНАРОДНИ И РЕГИОНАЛНИ И ЗНАЧАЈ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА др Ненад Ђајић д.и.ш. Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. проф. др Борислав Стојков диа др Синиша Тркуља д.п.п. Оливера Радоичић, д.п.п. ОПИС ПОЛОЖАЈА КОРИДОРА И ТРАСЕ ГАСОВОДА И РЕЖИМИ ЗОНЕ ЗАШТИТЕ СИСТЕМА ГАСОВОДА мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Никола Крунић д.п.п. др Саша Милијић д.п.п. Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п. УТИЦАЈ ГАСОВОДА НА ФУНКЦИОНИСАЊЕ НАСЕЉА др Никола Крунић д.п.п. Јасна Ловрић д.и.а. Ма Предраг Ковачевић д. демог ОДНОС И ВЕЗЕ ГАСОВОДА СА ДРУГИМ ИНФРАСТРУКТУРНИМ СИСТЕМИМА мр Зоран Мирјанић д.п.п. Радован Јовановић д.и..тел. др Ненад Ђајић д.и.ш. мр Јасмина Ђурђевић д.п.п. Александар Николић д.п.п. Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. Зоран Кордић д.и.с. Бранко Миловановић д.и.мел. Зорица Санадер д.и..елек. проф. др Борислав Стојков диа др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п. Весна Поповић,д.и.а. НАМЕНА ПОВРШИНА И УПОТРЕБА ЗЕМЉИШТА мр Зоран Мирјанић д.п.п. Олгица Бакић д.п.п. мр Јасмина Ђурђевић д.п.п.. Перица Манојловић д.и.с. Оливера Његомир д.мат ЗАШТИТА ПРИРОДНИХ ДОБАРА др Саша Милијић д.п.п. мр Љубица Протић Еремић ОБАВЕЗЕ, УСЛОВИ И СМЕРНИЦЕ ИЗ ПЛАНСКИХ ДОКУМЕНАТА ПРИНЦИПИ И ЦИЉЕВИ ЗАШТИТА НЕПОКРЕТНИХ КУЛТУРНИХ ДОБАРА др Игор Марић д.и.а. Ангелина Богојевић др Љиљана Живковић, д.п.п. мр Александар Ћорђевић д.п.п. Александра Ђумић, д.п.п. др Милица Добричић д.п.п. Јелена Лукић,д п.п. Невена Поповић, д.п.п. др Милица Добричић д.п.п. Јелена Лукић,д п.п. Невена Поповић, д.п.п.
  • 4. мр Ђорђе Милић д.п.п. Љиљана Бајц, д.и.а. Ма Тамара Бајц, д.и.а. др Милица Добричић, д.п.п. ма Ивана Стефановић, д.п.п. Данијела Миљковић дипл. инж. Ирена Вулић, д.п.п. МаринаЂорђевић, д.п.п. Александра Ђумић, д.п.п. Оливера Радоичић, д.п.п. ЗАШТИТА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД УДЕСА ПРАВИЛА УРЕЂЕЊА И ПРАВИЛА ГРАЂЕЊА СИСТЕМА ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА Љиљана Бајц, д.и.а. Ма Тамара Бајц, д.и.а. др Никола Крунић д.п.п. мр Зоран Мирјанић д.п.п. др Ненад Ђајић д.и.ш. Радован Јовановић д.и..тел. др Тијана Црнчевић д.пејз.арх. Перица Манојловић д.и.с. Милан Жижић д.и.м. Зоран Кордић д.и.с. Бранко Миловановић д.и.мел. Зорица Санадер, д.и..електр. проф. др Борислав Стојков диа др Небојша Стефановић дпп мр Ђорђе Милић д.п.п. Весна Поповић,д.и.а. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА Синтезни тим Синтезни тим Синтезни тим ИНФОРМАЦИОНА ОСНОВА И ПРОСТОРНА БАЗА ПОДАТАКА (ГИС) др Никола Крунић д.п.п. Олгица Бакић д.п.п. Александар Николић д.п.п. мр Јасмина Ђурђевић д.п.п. Оливера Његомир, дипл.мат Далибор Јурица, д.и.геод. Милко Бошњачић д.и.геод. Наташа Симичић, МА пп Марина Митровић, МА геог.  др Љиљана Живковић, д.п.п. мр Александар Ћорђевић д.п.п. Александра Ђумић, д.п.п. Срђан Милосављевић, Љубиша Безбрадица, д. и. ш Дејан Илић, грађ.техн. Злата Хома Будински, геод.тех  Огњен Плавец, д.п.п. ТЕХНИЧКА ПРИПРЕМА ЕЛЕМЕНТИ ТРАСЕ ИДЕЈНОГ РЕШЕЊА ГАСОВОДА И СПИСАК ПАРЦЕЛА ДЕТАЉНЕ РАЗРАДЕ ПРОСТОРНОГ ПЛАНА .................................................. ЈП СРБИЈАГАС
  • 5. Садржај УВОДНЕ НАПОМЕНЕ 1 Општи осврт на пројекат транснационалног гасовода ''Јужни ток'' у Србији Припрема Просторног плана 1 1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ 1.1 1.2 1.2.1. 1.2.2 Обухват и опис граница подручја Просторног плана Обавезе, услови и смернице из планских докумената Просторни план Републике Србије 2010-2020. Просторни план подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa граница Хрватске – Београд (Добановци) Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е75, деоница Београд – Ниш Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е75, Суботица - Београд (Батајница) Регионални просторни план административног подручја града Београда Регионални просторни план Тимочке крајине Регионални просторни план АП Војводине Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Делиблатска пешчара'' Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Стари Бегеј-Царска бара'' Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Ковиљско – Петроварадински рит'' Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Горње Подунавље'' Просторни плана подручја посебне намене за инфраструктурни коридор за ДВ 2х400kV ТС ''Панчево 2” – граница Румуније Остали плански документи 1.2.3. 1.2.4. 1.2.5. 1.2.6. 1.2.7. 1.2.8. 1.2.9. 1.2.10. 1.2.11. 1.2.12. 1.2.13. 1.2.14. 2 5 5 7 7 7 7 7 8 8 8 9 9 10 10 10 11 11 13 2. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА РЕАЛИЗАЦИЈЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА 2.1 2.2. 2.3. 2.4. Принципи и циљеви планирања и изградње ''Јужног тока'' Општи и оперативни циљеви Општа концепција реализације Међународни и регионални значај гасовода ''Јужни ток'' 3. ПЛАНСКА РЕШЕЊА 13 13 14 15 19 3.1. 3.1.1. 3.2. 3.3. 3.4. 3.5. Опис коридора и зоне заштите система гасовода Опис коридора гасовода „Јужни ток“ Линијски део и објекти транснационалног гасовода Остали објекти у функцији транснационалног гасовода Зоне заштите гасовода Утицај гасовода на функционисање насеља 19 19 23 24 25 29 I
  • 6. 4. АСПЕКТИ И МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОКРУЖЕЊА 31 4.1. 4.1.1. 4.1.2. 4.2. 4.3. 4.3.1. 4.4. 5. 5.1. 5.1.1. 5.1.2. 5.1.3. 5.1.4. Заштита природних добара Концепт и пропозиције заштите природних вредности Утицај гасовода на природне вредности Заштита непокретних културних добара Заштита животне средине Mерe заштите животне средине Мере заштите од удеса 31 31 34 35 36 37 41 43 43 43 47 115 115 5.2. 5.2.1. 5.2.2. 5.2.2.1. 5.2.2.2. 5.2.2.3. 5.2.2.4. 5.2.2.5. 5.2.3. 5.2.3.1. 5.2.3.2. 5.2.3.3. Правила уређења и правила грађења Обухват детаљне разраде Списак координата преломних тачака Списак парцела детаљне разраде просторног плана Списак парцела за потпуну експропријацију Списак парцела на којима се налазе објекти планирани за рушење Правила уређења и грађења система транснационалног гасовода Општа правила уређења и организације земљишта Правила уређења Правила уређења површина у обухвату детаљне разраде Правила за установљавање права службености и издвајање површина јавне намене Правила за формирање грађевинске парцеле јавне намене Општа правила урбанистичке регулације грађевинских парцела објеката гасовода Општа правила комуналног и инфраструктурног уређења грађевинских парцела објеката гасовода Правила грађења Правила грађења објеката гасовода Правила изградње линијског дела гасовода Правила изградње грађевинских објеката на линијском делу гасовода 116 115 117 116 116 118 118 119 120 120 121 122 5.2.3.4. Правила за постављање оптичког и енергетског кабла 124 5.2.3.5. Правила за формирање градилишта 124 5.2.3.6. Правила за извођење приступних и градилишних путева Правила укрштања коридора гасовода са другим инфраструктурним системима Општа правила усаглашавања са другим објектима и инсталацијама Положај гасовода у односу на транспортну инфраструктуру Електроенергетска мрежа Укрштање са водопривредном инфраструктуром Електронска комуникациона (ЕК) инфраструктура 124 5.3. 5.3.1. 5.3.2. 5.3.3. 5.3.4. 5.3.5. 6. ИМПЛЕМЕНТАЦИЈА 6.1. 6.2. 6.2.1. 6.2.2. Институционални оквир и учесници у имплементацији Спровођење плана Директно спровођење Просторног плана Смернице за спровођење Просторног плана у другим просторним и урбанистичким плановима 125 125 126 129 131 132 147 147 147 148 148 II
  • 7. 6.2.3. 6.3. Спровођење Просторног плана у секторским плановима и програмима Приоритетна планска решења и мере и инструменти имплементације 149 149 СПИСАК ТАБЕЛА Табела 1.1: Табела 3.1:  Табела 4.1:  Табела 5.1:  Табела 5.2:  Табела 5.3: Табела 5.4: Табела 5.5: Табела 5.6: Табела 5.7: Табела 5.8: Обухват Просторног плана Биланс обухвата јединица локалне самоуправе према појасевима заштите гасовода Заштићена подручја у обухвату и непосредном окружењу Просторног плана  Списак координата преломних тачака обухвата детаљне разраде  Планиране намене и попис катастарских парцела у обухвату планираних површина јавне намене Укрштање са постојећом и планираном транспортном инфраструктуром Укрштање са постојећом и планираном високонапонском мрежом Укрштање са постојећом и планираном мрежом гасовода и продуктовода Укрштање гасовода са водним објектима Укрштање са постојећом и планираном ЕК инфраструктуром Списак тачака укрштања коридора гасовода са администартивним границама, водним објектима и другим инфраструктурним системима СПИСАК СЛИКА Слика 1:  Слика 2:  Слика 3:  Потребе за гасом у Европи  Генерални положај система Јужни ток у Европи  Расподела светских резерви гаса  III
  • 8. IV
  • 9. УВОДНЕ НАПОМЕНЕ   Општи осврт на пројекат транснационалног гасовода ''Јужни ток'' у Србији ''Уговор о оснивању Енергетске заједнице'' земаља Југоисточне Европе и Европске Уније (у даљем тексту ЕУ), који је потписан 25.10.2005. године у Атини, са циљем проширења тржишта енергије ЕУ на регион Југоисточне Европе, има основе задатке: - успостављање стабилног регулаторног и тржишног оквира у југоисточној Европи и ЕУ ради привлачења инвестиција у секторе коришћења природног гаса и производње електричне енергије; - стабилно снабдевање енергијом, неопходно за економски и социјални развој; - унапређење сигурности снабдевања обезбеђењем стабилне инвестиционе климе и јачањем веза са другим регионима Европе и Азије; - побољшање стања животне средине, повећање енергетске ефикасности и употребе еколошки подобних као и обновљивих извора енергије у региону; и - развој конкурентног тржишта енергије и коришћење предности економије обима. Уговором о оснивању Енергетске заједнице оснивају се и регионалне институције потребне за функционисање паневропског тржишта енергије - Министарски савет, Стална група на високом нивоу, Регулаторни одбор Енергетске заједнице, Секретаријат Енергетске заједнице, Форум за електричну енергију, Форум за гас, Социјални форум и Форум за нафту. Оваква структура пресликава институције ЕУ (Савет министара, Европска комисија, Радна група регулатора за електричну енергију и гас - ERGEG и Фирентински и Мадридски форум), којима су, уз уважавање принципа супсидијарности и пропорционалности, поверене неке административне функције. У оквиру ERGEG постоји радна група за гас (GWG) која блиско сарађује са ENTSOG (European Network of Transmission System Operators for Gas) и GIE (Gas Infrastructure Europe). ENTSOG израђује десетогодишњи план развоја мреже (ТYNDP) у коме се налази и Јужни ток, а могуће је видети и везе са осталим деловима гасне мреже на Европском континенту. Енергетска заједница је 2006. године припремила акциони план гасног сектора до 2008. године за сваку од држава Југоисточне Европе међу којима је и Србија. У Регионалној студији гасификације која је завршена 2009. године анализирана су многа питања и актуелне теме гасног сектора у Југоисточној Европи: (а) потражња за потрошњом гаса у поређењу са другим врстама енергената и са анализом цена, (б) потражња за складиштењем, (в) снабдевање гасом и анализа цена снабдевања, (г) потенцијални извори снабдевања од интереса за регион, инфраструктура за пренос гаса, (д) дистрибутивна мрежа, национална, прекогранична и транснационална тржишта, (ђ) финансирање и инвестиције. Анализиране су варијанте за изградњу главних међународних гасовода као што су Јужни ток и Набуко и њихове главне гране. Посебна пажња је посвећена концепту гасоводног прстена у земљама Западног Балкана (WBR) и његовим варијантама. Пре израде планске документације обављен је низ припремних/претходних активности на реализацији пројекта изградње транснационалног гасовода ''Јужни ток'' у Србији, и то: - у складу са Законом о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде (''Службени гласник РС – међународни уговори'', број 83/08), ООО ''Газпром експорт'' и Ј.П. ''Србијагас'' потписали су Основне услове за Основни споразум о сарадњи и Основни споразум о сарадњи на пројекту ''Јужни ток''; - 17. новембра 2009. године у Берну – Швајцарска Конфедерација, регистровано је заједничко предузеће Ј.П. ''Србијагаса'' и руске компаније Газпром ''South Stream Serbia'', са седиштем у граду Цуг – Швајцарска Конфедерација; - 28. новембра 2011. године у Агенцији за привредне регистре Републике Србије у Београду, регистровано је Привредно друштво ''South Stream'', д.о.о. за спољнотрговински промет и услуге у спољнотрговинском промету у цевоводном транспорту, са седиштем у граду Новом Саду - Србија; - на основу обостране заинтересованости, изражене добре воље и међусобног поверења, Републичка агенција за просторно планирање и Ј.П. ''Србијагас'' потписали су Меморандум о сарадњи (у даљем тексту: Меморандум), заведен у Републичкој агенцији за просторно планирање под бројем 350-127/2010-01 од 26. фебруара, а у Ј.П. ''Србијагас'' под бројем 00-01-2/118 од 8. марта 2010. 1
  • 10. године, као и Анекс Меморандума о сарадњи (у даљем тексту: Анекс Меморандума), заведен у Републичкој агенцији за просторно планирање под бројем 350-127-01/2010-01 од 14. маја 2010. године и у Ј.П. ''Србијагас'' под бројем 00-01-2/283 од 7. маја 2010. године, који се нарочито односи на сарадњу на изради планске документације за потребе изградње транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију; - Просторним планом Републике Србије од 2010. до 2020. године (''Службени гласник РС'', број 88/10) утврђено је да се за транснационални гасовод ''Јужни ток'' доноси просторни план подручја посебне намене; - Влада Републике Србије донела је одлуку о изради Просторног плана подручја посебне транснационалног гасовода ″Јужни ток″ кроз Србију, објављен у ″Службеном гласнику РС бр. 8/12″, којом је Републичка агенција за просторно планирање одређена за носиоца израде Просторног плана, а Институт за архитектуру и урбанизам Србије и Завод за урбанизам Војводине за стручне обрађиваче Просторног плана; - у јуну 2012. године закључен је Уговор о изради Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију. Припрема Просторног плана У складу са Законом о планирању и изградњи, (''Службени гласник РС'', бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11), а на основу Одлуке о изради Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода ''Јужни ток'' (''Службени гласник РС“ бр. 8/12, у даљем тексту: Одлука), Републичка агенција за просторно планирање је одређена за носиоцa израде Просторног плана, а стручни обрађивачи су Институт за архитектуру и урбанизам Србије из Београда и Ј.П. Завод за урбанизам Војводине из Новог Сада. Просторни план подручја посебне намене транснационалног гасовода ''Јужни ток'' је припремио заједнички тим стручњака Института за архитектуру и урбанизам Србије из Београда, Ј.П. Завода за урбанизам Војводине из Новог Сада и Републичке агенције за просторно планирање. Просторни план се ради на основу Закона о планирању и изградњи (''Службени гласник РС'', бр. 72/09, 81/09 – исправка, 64/10 – УС и 24/11) и Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената ("Службени гласник РС", бр. 31/10, 69/10 и 16/11), а у складу са Законом о Просторном плану Републике Србије од 2010. до 2020. године (''Службени гласник РС'', број 88/10), Законом о енергетици (''Службени гласник РС'', број 57/11, 80/11 - исправка); Законом о цевоводном транспорту гасовитих и течних угљоводоника ("Службени гласник РС'', број 104/09) и Правилником о техничким условима и нормативима за безбедан транспорт течних и гасовитих угљоводоника магистралним нафтоводима и гасоводима и нафтоводима и гасоводима за међународни транспорт (''Службени лист СФРЈ'', број 26/85); Законом о заштити животне средине (''Службени гласник РС'', бр. 135/04, 36/09, 36/09 – др. закон, 72/09 – др. закон, 43/11 - УС); Законом о стратешкој процени утицаја на животну средину (''Службени гласник РС'', бр. 135/04 и 88/10) и другим релевантним законима и подзаконским актима. Подручје инфраструктурног коридора енергетске инфраструктуре (гасовод) обухвата површину под инфраструктурним системима, површине над и под цевоводима, површине за формирање чворишта, укрштања, мерно – регулационих станица, блок станица, компресорских станица, преносне и дистрибутивне мреже електричне енергије са припадајућим трафо станицама, техничких уређаја, сервиса, приступних путева, паркиралишта, као и других површина за лоцирање објеката у функцији посебне намене, а које се по правилу карактеришу као површине за јавну намену. Подручје Просторног плана обухвата подручје које је у непосредној физичкој и функционалној вези са коридором (заштитни појасеви и објекти и површине које је неопходно штити од негативних утицаја коридора). Прелиминарне границе Просторног плана у Одлуци су одређени границом катастарских општина кроз које пролази коридор. Обухват и граница Просторног плана у фази Нацрта планског документа кориговани су на ширину коридора транснационалног гасовода. Технички основ за израду Просторног плана представља ревидована техничка документација на нивоу претходне студије оправданости са генералним пројектом. Паралелно са израдом Просторног 2
  • 11. плана припрема се студија оправданости са идејним пројектом, која такође представља непосредни основ за детаљну разраду и дефинисање регулационих решења. У складу са позитивном регулативом, а нарочито применом одредаба члана 48. став 8. Закона о планирању и изградњи, енергетски коридор – гасовод се у смислу обухвата планског подручја може сматрати мање сложеним планским, јер се бави техничким инсталацијама, односно дефинисањем локационих услова и мера за оптимално и безбедно функционисање овог система. У том смислу, Просторним планом се дефинишу оптимални микролокациони услови и мере заштите система цевовода са припадајућим објектима у оквиру енергетског коридора, у складу са природним, насељским, инфраструктурним и другим ограничењима. Имајући у виду и објективне околности у погледу кратких рокова за реализацију пројекта ''Јужни ток'' у Србији, а који представљају обавезе утврђене у Закону о потврђивању Споразума између Владе Републике Србије и Владе Руске Федерације о сарадњи у области нафтне и гасне привреде, као и на основу обавеза које проистичу из Основних услова за Основни споразум о сарадњи и Основног споразума о сарадњи на пројекту ''Јужни ток'' који су закључили ''Газпром експорт'' са руске и Ј.П. ''Србијагас'' са српске стране, искоришћена је законска могућност да се Просторни план ради у форми нацрта, без припреме концепта плана, а по претходно прибављеном мишљењу органа надлежног за стручну контролу, односно министарства надлежног за послове просторног планирања. Овај документ представља Нацрт Просторног плана припремљен након поступања по примедбама и сугестијама Комисијe за стручну контролу регионалног просторног плана, програма имплементације регионалног просторног плана и просторног плана подручја посебне намене ресорног Министарства (Извештају о обављеној стручној контроли Просторног плана подручја посебне намене транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију, број 350-01-50/2012-01 од 31.10.2012. године) Просторни план се доноси за временски хоризонт до 2020. године, са првом етапом реализације до 2015. године. Документи Просторног плана су: - Документациона основа Просторног плана, - Просторни план, и - Извештај о Стратешкој процени утицаја Просторног плана на животну средину. Документациона основа Просторног плана садржи: одлуку о изради планског документа; изводе из планских докумената вишег реда и друге развојне документације; списак коришћене документације за израду планског документа (планска, техничка, развојна и друга документација), и по потреби извод из коришћене документације; прибављене податке и услове за израду планског документа; елаборате по појединим областима на основу којих се припрема нацрт планског документа; прибављене и коришћене подлоге и карте, припремљене тематске карте и друге графичке прилоге; мишљења надлежних органа и институција; другу документацију и податке од значаја за израду, контролу и доношење планског документа. Просторни план садржи: 1) полазне основе: обухват и опис граница подручја Просторног плана, са границама коридора (границе појаса непосредне заштите, границе ширег појаса заштите, границе простора који је у функционалној вези са линијским системима); обавезе, услове и смернице из Просторног плана Републике Србије и других планских и развојних докумената; 2) принципи, циљеви (општи и оперативни) и концепција реализације система транснационалног гасовода; и међународни и регионални значај система и функционалне везе, 3) планска решења: опис положаја коридора и трасе гасовода; линијски системи и објекти; обухват и режими зона заштите гасовода са билансом површина за потребе изградње и функцонисања система; утицаји на функционисање насеља; 4) утицај гасовода на природна и непокретна културна добра и животну средину са мерама заштите окружења; 5) правила уређења и правила грађења: обухват детаљне разраде коридора гасовода; правила уређења и грађења система и објеката транснационалног гасовода; правила укрштања гасовода са другим инфраструктурним системима; и 3
  • 12. 6) имплементација: институционални оквир и учесници у имплементацији; смернице за спровођење плана; приоритетна планска решења и пројекти; мере и инструменти имплементације и 7) Две рефералне карте: Реферална карта 1. „Посебна намена простора“ (у размери 1:200000) и Реферална карта 2. „Карта детаљне разраде са елементима спровођења“ (у размери 1:2500/1:5000, која је дата у секцијама, по једницама локалне самоуправе и обухваћеним катастарским општинама). Просторни план је урађен са елементима детаљне регулације у размери 1:2500/1:5000 за основну трасу гасовода, док ће се за краке и одвојке гасовода елементи детаљне регулације утврдити изменама и допунама овог планског документа. Овај Просторни план је основ за спровођење поступка утврђивања јавног интереса за експропријацију земљишта и објеката, и који се директно спроводи издавањем локацијске дозволе за објекте система транснационалног гасовода. У том смислу, ниво детаљности Просторног плана је прилагођен за директно спровођење, а у зависности од врсте објеката. Линијски део цевовода је плански обрађен на одговарајућем нивоу детаљности, тако да површине могу да се привремено заузму у току изградње система, у смислу тзв. ''привремене експропријације'', односно непотпуне експропријације. Истовремено, Просторним планом је дефинисан ограничен режим коришћења простора (површина) над и под цевоводом, са одговарајућим зонама заштите, тако да се обезбеђују оптимални услови за поуздано и безбедно функционисање система, са становишта заштите животне средине (ваздух, вода, земљиште и др.), а нарочито безбедности људи, живог света, имовине, природног и културног наслеђа, као и других битних елемената животне средине. Локације мерно– регулационих станица, компресорских станица, блок станица и других објеката у систему је дефинисано као грађевинско земљиште јавне намене, за које ће се спровести поступак утврђивања јавног интереса и експропријације у складу са законом. Просторни план је припремљен на одговарајућим подлогама – катастарско–топографским плановима прибављеним од надлежних служби катастра, односно на основу дигиталних катастарских планова, ажурних ортофото и сателитских снимака. Ове подлоге се истовремено користе за израду студије оправданости са идејним пројектом, тако да је у току израде Просторног плана оставрена интензивна сарадња са Конзорцијумом пројектаната (Gisprocpecgaz Русија и Ј.П. ''Србијагас''). Просторним планом су наведене катастарске парцеле, које су јавне намене и за које ће се утврдити јавни интерес, и спровести експропријација у складу са Елаборатом о експропријацији који је саставни део техничке документације на нивоу идејног пројекта. Просторни план је припремљен у аналогном и дигиталном облику приређеном за потребе програмског пакета и одговарајућег софтвера географских информационих система, односно за презентацију на CD-у и Internetu, према одредбама Правилника о садржини, начину и поступку израде планских докумената. Просторни план је припремљен и презентован у стандардном ГИС софтверском пакету у Windows окружењу (у лиценцираном софтверском пакету ArcGIS 9x). 4
  • 13. 1. ПОЛАЗНЕ ОСНОВЕ 1.1. Обухват и опис граница подручја Просторног плана Одлуком је у складу са одредбама члана 46. став 2. тачка 3) одређена оквирна граница Просторног плана1 по границама катастарских општина преко чијих територија се простире коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток'' кроз Србију, и то на подручју: - градова: (1) Зајечара (КО: Прлита, Грљан, Грлиште, Лесковац, Горња Бела Река и Леновац); (2) Јагодине (КО: Дражимировац, Глоговац и Добра Вода); (3) Смедерева (КО: Сараоци, Лугавчина, Осипаоница, Скобаљ, Мала Крсна, Враново, Липе I, Шалинац и Смедерево); (4) Панчева (КО: Панчево, Качарево, Јабука и Глогоњ); (5) Београда (општина Палилула, КО: Бесни фок); (6) Зрењанина (КО: Чента и Книћанин); (7) Новог Сада (КО: Ковиљ); (8) Сомбора (КО: Кљајићево, Сомбор II, Гаково, Бездан, Колут и Бачки Брег); (9) Шапца (КО: Дреновац, Мачвански Причиновићи, Табановићи, Штитар, Змињак, Рибари, и Прњавор); и (10) Лознице (КО: Ново Село). - општина: (11) Бољевац (КО: Врбовац, Бачевица, Добро Поље, Добрујевац, Илино, Мирово, Јабланица, Луково и Криви Вир); (12) Параћин (КО: Клачевица, Извор, Доња Мутница, Мириловац, Давидовац и Бошњане), Ћуприја (КО: Батинац, Ћуприја (ван града), Супска, Исаково, Влашка и Крушар); (13) Деспотовац (КО: Богава, Брестово и Јасеново); (14) Свилајнац (КО: Тропоње, Врлане, Грабовац, Дубље, Црквенац, Свилајнац и Кушиљево); (15) Жабари (КО: Породин, Жабари, Симићево и Ореовица); (16) Велика Плана (КО: Доња Ливадица, Трновце, Милошевац, Лозовик и Марковац); (17) Ковин (КО: Ковин, Скореновац, Плочица и Баваниште); (18) Ковачица (КО Црепаја); (19) Опово (КО: Сефкерин, Опово и Баранда); (20) Тител (КО: Тител, Лок, Вилово, Гардиновци и Шајкаш); (21) Жабаљ (КО: Ђурђево, Жабаљ и Госпођинци); (22) Темерин (КО: Темерин); (23) Србобран (КО: Турија и Србобран); (24) Врбас (КО: Бачко Добро Поље, Кућура, Врбас II, Равно Село и Савино село); (25) Кула (КО: Кула, Црвенка и Сивац); (26) Стара Пазова (КО: Сурдук, Белегиш, Стара Пазова и Голубинци); (27) Инђија (КО: Нови Карловци и Љуково); (28) Сремске Митровице (КО: Јарак); (29) Рума (КО: Путинци, Добинци, Краљевци, Рума и Хртковци); (30) Богатић (КО: Белотић, Дубље, Клење, Очаге и Бадовинци); (31) Бачка Паланка (КО: Деспотово, Пивнице, Силбаш, Параге, Гајдобра, Товаришево и Младеново); (32) Бач (КО: Бачко Ново Село). Oбухват Просторног плана промењен је у односу на оквирну границу из Одлуке и представља коридор система трансевропског гасовода укупне ширине 600 m који се, по потреби, порширује обухватом припадајућих надземних објеката гасовода. У оквиру појаса од 600 m дефинисани су појасеви заштите гасовода. Граница Просторног плана утврђена је графички на рефералним картама Просторног плана. Биланс обухваћених површина за посебну намену дат је у Табели 1.1 1 Тачком 2. Одлуке дефинисано је да се коначна граница планског документа утврђује у фази израде Нацрта просторног плана. 5
  • 14. Табела 1.1: Обухват Просторног плана Зајечар Бољевац Параћин Ћуприја Укупна површина планског обухвата (ha) 1518,35 2294,50 1233,00 1149,00 Јагодина 375,85 Деспотовац 421,85 Свилајнац 1219,75 Велика Плана 1016,20 Жабари 666,00 Смедерево Београд, општина Палилула Централна Србија Укупно Ковин 1596,50 km 0+000 - km 25+326 km 25+326 - km 63+553 km 63+553 - km 84+002 km 84+002 - km 103+302 km 103+302 - km 109+215 km 111+822 - km 111+886 km 109+215 - km 111+822 km 111+886 - km 116+581 km 116+581 - km 130+667 km 136+162 - km 142+677 km 130+667 - km 136+162 km 147+219 - km 148+489 km 148+526 - km 149+073 km 149+426 - km 149+641 km 153+649 - km 153+691 km 155+282 - km 164+841 km 142+677 - km 147+219 km 148+489 - km 148+526 km 149+073 - km 149+426 km 149+641 - km 153+649 km 153+691 - km 155+282 km 164+841 - km 191+470 289,4 km 254+619 – km 259 + 395 Територија општине/града 11780,4 1237,50 Панчево 1718,60 Ковачица Опово Зрењанин 20,10 807,50 692,40 Тител 1451,40 Нови Сад Жабаљ Темерин Србобран Врбас 35,00 1031,10 664,30 595,20 1096,30 Кула 1658,60 Сомбор 2169,00 АП Војводина Укупно Република Србија Укупно Одвојак -Република Српска Одвојак –Република Хрватска УКУПНО ПРОСТОРНИ ПЛАН Деоница гасовода (Стационажа km-km) oд km 0+000 до km 191+470 и km 254+619 – km 259 + 395 km 191+470 – km 212+115 km 212+115 – km 234+089 km 234+313 – km 241+116 km 234+089 – km 234+313 km 241+116 – km 254+619 km 259+395 – km 270+973 km 270+973 – km 289+740 km 289+846 – km 295+791 km 289+740 – km 289+846 km 295+791 – km 312+991 km 312+991 – km 323+958 km 323+958 – km 334+194 km 334+194 – km 352+399 km 352+399 – km 375+902 km 377+195 – km 381+289 km 375+902 – km 377+195 km 381+289 – km 416+304 13177,40 km 191+470 – km 416+304 24957,8 km 0+000 – km 416+304 6287,80 km 0 – km 105 3139,70 km 0 – km 52 34385,3 6
  • 15. 1.2. Обавезе, услови и смернице из планских докумената 1.2.1. Просторни план Републике Србије 2010-2020. („Службени гласник РС“, бр. 88/10) Визија просторног развоја Републике Србије садржи међу оперативним циљевима побољшање енергетске ефикасности и коришћење еколошки прихватљивих ресурса-извора енергије. Основу гасоводног система Републике Србије чини магистрални гасовод Хоргош-Сента-ГоспођинциБатајница-Велика Плана-Параћин-Појате-Ниш са системом доводних и разводних гасовода и градских дистрибутивних мрежа средњег и ниског притиска. Актуелни транспортни гасоводни систем Републике Србије омогућава транспорт око 15 милиона m3/дан, у шта је укључено и 2 милиона m3 за Босну и Херцеговину. Данас је на гасоводни систем прикључено око 800 индустријских и преко 240.000 индивидуалних потрошача. У наредном периоду предвиђа се градња нових гасовода у Војводини (420 km) и у централној Србији (више стотина km). Потписани меморандум о изградњи транспортног гасовода „Јужни ток” преко територије Републике Србије у дужини од око 500 km, капацитета минимум 30 милиона m3/дан природног гаса треба да се реализује до 2015. године чиме ће се остварити и други правац снабдевања. Стратешки приоритети у периоду до 2014. године у енергетици Републике Србије у сектору гасне привреде су: завршетак изградње ПСГ Банатски Двор; започињање градње новог складишта природног гаса (Итебеј или Острoво) и других потенцијалних складишта (Мокрин, Тилва, Међа и др); градња гасовода „Јужни ток”; гасификација градова Републике Србије и повезивање са гасоводним системима суседних држава. 1.2.2. Просторни план подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију ("Службени гласник РС", бр. 19/2011) Просторни план подручја посебне намене система продуктовода кроз Републику Србију обухвата делове територија следећих градова и општина Сомбор, Нови Сад, Зрењанин, Панчево, Београд, Смедерево, Јагодина, Кула, Врбас, Тител, Опово, Ковин, Темерин, Велика Плана, Свилајнац, Ћуприја и Параћин. Продуктовод се углавном води испод пољопривредног земљишта на прописаном растојању од објеката, водотока, путева, гасовода, нафтовода и железничког колосека. Коридор продуктовода се приближава коридору гасовода само на деоницама на подручју општина Тител и Кула. 1.2.3. Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa, граница Хрватске – Београд (Добановци) („Службени гласник РС“, бр. 102/10) На пoдручjу инфрaструктурнoг кoридoрa aутoпутa E-70, нa дeoници oд Бeoгрaдa дo грaницe сa Хрвaтскoм, пoстojeћи гaсoвoди су: РГ 05-04 (Бaтajницa - Звoрник); РГ 05-04, MГ-04/11 (Инђиja Срeмскa Mитрoвицa); РГ 05-06 (РГ 04-17-ГMРС Румa); РГ 05-05 (Никинци - Срeмскa Mитрoвицa), и плaнирaни гaсoвoди: РГ 05-04 (Бaтajницa - Прњaвoр (Звoрник)); РГ 04-17/I (Срeмскa Mитрoвицa Шид); РГ 05-10 Пeћинци. 1.2.4. Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е-75, деоница Београд – Ниш („Службени гласник РС“, бр. 102/10) Магистрални гасовод на подручју овог просторног плана чине: МГ-05, МГ-07, МГ-08 и МГ-09 од Београда (главни разводни чвор-ГРЧ „Батајница") до Ниша (ГРЧ „Ниш"), и магистрални гасовод МГ11 од Ниша према Прокупљу. Положај коридора магистралног гасовода у инфраструктурном 7
  • 16. коридору у највећој мери прати коридор аутопута Београд – Ниш. На траси магистралног гасовода планирано је комплетирање разводне гасоводне мреже, чиме ће се знатно повећати број гасифицираних градова и насеља. Изграђени су разводни гасоводи за Београд, Смедерево, Велику Плану, Крагујевац, Лапово, Баточину, Краљево, Чачак, Г. Милановац, Ћићевац, Сталаћ, Крушевац и Ниш. У изградњи су системи према Сопоту, Свилајнцу, Деспотовцу, Ћуприји, Параћину, Поповцу, Појатама, Алексинцу, Ражњу и Нишу. Планирани су разводни гасоводи према Крњеву, Милошевцу, Марковцу и Свилајнцу. 1.2.5. Просторни план пoдручja инфрaструктурнoг кoридoрa аутопута Е-75, Суботица - Београд (Батајница) („Службени гласник РС“, бр. 102/10) Мрежу магистралних гасовода обухваћених овим просторним планом чиниће следећи гасоводи: MГ 04/II Гoспoђинци–Бaтajницa (Ø 762 mm); MГ 05 Бaтajницa-Aвaлa (Ø 609,6 mm); MГ 02 ГРЧ Гoспoђинци-Нoви Сaд (Ø 219,1 mm); MГ 04/I Сeнтa-ГРЧ Гoспoђинци (Ø 762 mm); MГ 07 ХoргoшГРЧ Гoспoђинци (Ø 762 mm) – плaнирaни; MГ 08 Гoспoђинци - Бaчкa Пaлaнкa (Ø 508 mm) – плaнирaни; MГ 06 Хoргoш-ГРЧ Сeнтa Ø 711 mm). Мрежу разводних гасовода обухваћених овим просторним планом чиниће следећи гасоводи: РГ 04-07 Бaтajницa-Пaнчeвo (Ø 508 mm); РГ 05-04/I Бaтajницa-Шaбaц (Ø 406,4 mm); РГ 04-24 MГ 04/II - Нoвa Пaзoвa (Ø 219,1 mm); РГ 04-17 MГ 04/II Срeмскa Mитрoвицa (Ø 323,8 mm); РГ 04-05, РГ 04-17 – Инђиja (Ø 168,3 mm); РГ 04-04/II MГ 04/II TETO Нoви Сaд (Ø 323,8 mm); РГ 04-04 ГРЧ Гoспoђинци-Нoви Сaд (Ø 323,8 mm); РГ 04-11, РГ 04-04 Нoви Сaд - РЧ Футoг (Ø 219,1 mm); РГ 04-11/II ГРЧ Гoспoђинци-РЧ Футoг (Ø 406,4 mm); РГ 04-15 ГРЧ Гoспoђинци-Сoмбoр (Ø 406,4 mm); РГ 04/15 - ГMРС Врбaс (Ø 219,1 mm); РГ 04-15 - ГMРС Србoбрaн (Ø 114,3 mm); РГ 04-15-ГMРС Бaнoвци (Ø 114,3 mm); РГ 06-02 MГ 06 – Субoтицa (Ø 219,1 mm); ДГ 02-02 Србoбрaн-ГРЧ Гoспoђинци (Ø 323,8 mm); РГ 06-01 MГ 06 – Кaњижa (Ø 114,3 mm); ДВ 04-18 ГРЧ Гoспoђинци-Бaнaтски Двoр – плaнирaни, и др. Постојећи нaфтoвoди су: JA-НA (Jaдрaнски нaфтoвoд) Хрвaтскa-Teрминaли Нoви Сaд-Рaфинeриja Пaнчeвo; Aдoрjaн - Нoви Сaд; Eлeмир - Нoви Сaд; а планиран је "Jугoистoчни eврoпски нaфтoвoд СEEП". 1.2.6. Регионални просторни план административног подручја града Београда („Службени лист града Београда“, бр. 10/04, измене и допуне 2011) Предвиђена је изградња деонице магистралног гасовода „Јужни ток“ преко територије АП Београда. Гасоводни систем на подручју АП Београда изведен је као систем са два нивоа притиска: магистрални систем са радним притиском до 50 бара и примарни градски систем са притиском до 12 бара. Магистрални систем гасовода Београда, је као део гасоводног система Србије изведен везама Батајница-Панчево и Батајница-Младеновац. Од магистралног гасног прстена око Београда из постојећих главних мерно-регулационих станица, одвајају се примарни градски гасоводи притиска до 12 бара до мерно-регулационих станица. 1.2.7. Регионални просторни план Тимочке крајине („Службени гласник РС“, бр. 51/11 ) Ограничење представља чињеница да подручје Тимочке крајине још увек нема могућност да користи природни гас, за шта је предуслов изградња магистралног гасовода "Јужни ток". Снабдевање општина источне Србије природним гасом зависи од реализације снабдевања из правца Бугарске (магистрални гасовод Софија-Димитровград-Ниш или магистрални гасовод "Јужни ток"), са изузетком општине Сокобања, која има могућност прикључења на већ изграђени магистрални гасовод Појате-Ниш. Нови концепт снабдевања из правца Бугарске је везан за изградњу међународног гасовода "Јужни ток". Према првим анализама, магистрални гасовод би ушао у Србију код Зајечара и наставио према 8
  • 17. Параћину. Предвиђа се да Параћин буде раскрсница за северну (према Београду) и јужну Србију и даље за АП Косово и Метохију и Македонију. Магистрални гасовод је притиска 100 бара, тако да су за његово повезивање са постојећим гасоводним системом неопходне мерно-регулационе станице за смањење притиска на 50 бара. Из Зајечара би се снабдевале општине Тимочке крајине путем разводних магистралних гасовода и то: крак према Књажевцу, крак према Бору и даље према Мајданпеку и Доњем Милановцу, и крак према Неготину и Прахову и даље према Кладову. 1.2.8. Регионални просторни план АП Војводине („Службени лист АП Војводине“, бр. 22/11 ) Један од приоритета развоја енергетске инфраструктуре је изградња интерконективних веза са суседним државама, као и изградња транзитних гасовода. У сектору гасне привреде у будућој структури потрошње енергената предвиђа се приметни пораст учешћа природног гаса (са 20 на 24%). Као оперативни циљ дефинише се изградња магистралних и разводних гасовода а посебно изградња гасовода Јужни ток. Изградњом транзитног гасовода ''Јужни ток'' за алтернативно снабдевање руским гасом земаља југоисточне и западне Европе, Србија постаје важно чвориште гасног тржишта региона и Европе. Планирана реализација Споразума о изградњи гасовода ''Јужни ток'' подразумева завршетак изградње и његово пуштање у рад до краја 2015. године. Значај изградње гасовода ''Јужни ток'' огледа се у обезбеђењу алтернативног правца снабдевања руским гасом Европе и већој могућности развоја земаља југоисточне Европе, као најмање развијеног и изолованог гасног тржишта у односу на окружење, где ће Србија имати значајну улогу. Овим се у Србији обезбеђује: већа стабилност снабдевања; даљи развој гасоводног система Србије; интерконекција са гасоводним системима земаља у окружењу и диверсификација извора снабдевања; могућност развоја и реализација заједничких стратешких инвестиција у региону; бољи тржишни услови и конкурентнција цена природног гаса; позитиван утицај на целокупну привреду и заштиту животне средине. Дужина трасе кроз Републику Србију је око 450 km, од чега 50% иде преко територије Војводине, а капацитет гасовода резервисан за потрошаче у Србији је 4,4 милијарде m3/год. Планирано повезивање са гасоводом ''Јужни ток'' на територији АП Војводине је чвориште (ГРЧ) Госпођинци са капацитетом 2,2 милијарде m3/год. 1.2.9. Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Делиблатска пешчара'' („Службени лист АП Војводине“, бр. 8/06) Специјални резерват природе ''Делиблатска пешчара'' се налази на простору јужног Баната. У границама СРП Делиблатска пешчара данас су издвојена два IBA подручја и то IBA ''Делиблатска пешчара'', и IBA "Рам - Дубовац". Резерват је уврштен на националну листу подручја за резервате биосфере и као највећа оаза пешчарско-степске и шумске вегетације један је од најважнијих центара биодиверзитета у Србији и Европи. Просторним планом није планирана траса гасовода ''Јужни ток'' нити се он помиње, јер у току израде Просторног плана није постојала иницијатива и елементи за планирање овог гасовода. И поред тога, извршена је анализа проласка планираног гасовода кроз подручје обухваћено Просторним планом. Констатовано је да планирана траса гасовода пролази ван границе Специјалног резервата природе, кроз КО Долово (територија града Панчева) уз део југозападне границе катастарске општине која чини и границу обухвата Просторног плана. Простор у обухвату плана ван границе Резервата дефинисан је у Просторном плану као ''утицајно подручје“ међутим, чињеница да траса гасовода пролази уз саму границу обухвата Просторног плана и ван границе Резервата потврђује да изградњом гасовода заштићено подручје неће бити угрожено. Коридор гасовода се углавном пружа на пољопривредном земљишту и укршта се са постојећим локалним путем. 9
  • 18. 1.2.10. Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Стари Бегеј-Царска бара'' („Службени лист АП Војводине“, бр. 8/09) Специјални резерват природе ''Стари Бегеј-Царска бара'' спада у I кaтeгoриjу – природно добро од изузетног значаја на територији града Зрењанина. Проглашено је за Рамсарско, IBA и IРA подручје, Подручје од посебне важности за заштиту природе (Areas of Special Conservation Interest- ASCI) и као такво обрађено је и имплементирано у EMERALD мрежу станишта и врста. Овим Просторним планом није предвиђена изградња гасовода ''Јужни ток“ нити се он помиње, јер у току израде Просторног плана није постојала иницијатива и елементи за планирање овог гасовода. И поред тога, извршена је анализа проласка планираног гасовода кроз подручје обухваћено Просторним планом. Констатовано је да планирана траса гасовода пролази ван границе Специјалног резервата природе и заштитне зоне, што потврђује да изградњом гасовода заштићено подручје неће бити угрожено. Траса гасовода највећим делом прелази преко пољопривредног земљишта, а мањим преко шумског и водног земљишта, укршта се са општинским путем и атарским путевима, реком Тисом и одбрамбеним насипом уз Тису. Прелази преко примарне и секундарне каналске мреже и дренажног поља. 1.2.11. Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Ковиљско – Петроварадински рит'' („Службени лист АП Војводине“, бр. 3/12) Специјални резерват природе ''Ковиљско-петроварадински рит'' стављен је под заштиту као подручје I категорије. Представља међународно значајно IPA и IBA подручје, део је EMERALD мреже и подручја посебне важности за заштиту природе (ASCI). Резерват се налази на територији града Новог Сада и општина Инђија, Сремски Карловци и Тител. У Просторном плану, коридор транснционалног гасовода ''Јужни ток“, пролази ван граница Специјалног резервата природе ''КовиљскоПетроварадински рит''. У границама Просторног плана, планирана траса гасовода се укршта са постојећом инфраструктуром и то: државним путем другог реда број 110, државним путем другог реда број 122, општинским путем Гардиновци-Вилово, регионалном железничком пругом, РР коридорима, 400 kV и 220 kV далеководом, као и 20 kV водом Гардиновци-Вилово. Планирана траса се укршта и са планираном инфраструктуром и то: планираним општинским путем Ковиљ-Вилово и планираним 20 kV водом Ковиљ-Шајкаш. У односу на постојећу и планирану термоенергетску инфраструктуру, планирана траса гасовода се простире једним делом паралелно са постојећим гасоводом високог притиска, а другим делом паралелно са постојећим нафтоводом ДН-1, планираном трасом паневропског нафтовода (Југоисточни европски нафтовод) SEEP, као и планираном трасом продуктовода. 1.2.12. Просторни план подручја посебне намене Специјалног резервата природе ''Горње Подунавље'' („Службени лист АП Војводине“, бр. 3/12) Специјални резерват природе ''Горње Подунавље'' је заштићено природно добро од изузетног значаја I категорије, које је издвојено као IBA, IPA и PBA подручје. Уписан је у Рамсарску листу као значајно влажно подручје, део је EMERALD мреже и представља потенцијални резерват биосфере (UNESCO MaB). Горње Подунавље чини део националне еколошке мреже која је дефинисана Уредбом о еколошкој мрежи (''Сл. гласник РС'', бр.102/10). Према Просторном плану, планирана траса транснационалног гасовода ''Јужни ток'' пролази ван граница Специјалног резервата природе. 10
  • 19. Траса гасовода прелази већим делом преко пољопривредног земљишта, а мањим преко водног земљишта, пресеца постојећи општински пут Бачки Брег-Растина и планирану трасу међумесног оптичког кабла Бачки Брег-Растина. 1.2.13. Просторни плана подручја посебне намене за инфраструктурни коридор за ДВ 2х400kV ТС ''Панчево 2” – граница Румуније („Службени лист АП Војводине“, бр. 3/12) Просторним планом подручја посебне намене за инфраструктурни коридор за ДВ 2Х400kV ТС ''Панчево 2“ – граница Румуније се стварају плански услови за изградњу интерконективног далековода 2x400kV између Републике Србије и Републике Румуније. Планиран коридор транснационалног гасовода ''Јужни ток“ се налази у обухвату Просторног плана и приказана је оријентационо, прелази преко две катастарске општине на територији града Панчева (КО Панчево и КО Долово) и укршта се са планираним 2х400kV далеководом. Након израде комплетне техничке документације за далековод, потребно је ЈП "Србијагас"-у, уз захтев за сагласност на техничку документацију, доставити извод из Главног пројекта са детаљима паралелног вођења и укрштања гасовода и 2х400kV далековода, као и елаборат утицаја електроенергетских постројења. За добијање коначне сагласности за изградњу ДВ 400kV на месту укрштања са челичним гасоводима, инвеститор далековода се обавезује да уради елаборате утицаја укрштања далековода и сваког појединачног гасовода према Техничким условима заштите подземних металних цевовода од утицаја електроенергетских постројења СРПС Н.Ц0105 (1986). На предметном далеководу постоји веома мала вероватноћа за појаву акцидената. Најтежи акцидент је рушење стуба и кидање ужади под напоном. Због сигурности од акцидената, пројектом се предвиђају одговарајуће мере заштите, као што су удаљење цевовода од стуба далековода на минималној раздаљини од 1,5h стуба далоковода, правила за укрштање - распон углова, минимална удаљеност од места укрштања и сл. 1.2.14. Остали плански документи Нацрт Регионалног просторног плана за подручје Подунавског и Браничевског управног округа (2011) На простору Подунавског управног округа изграђени су и у експлоатацији следећи магистрални гасоводи: МГ 07, деоница Бели Поток-В.Орашје (Ø609,6 mm) и МГ 08, деоница В. Орашје – Баточина (пречника Ø457 mm), као и разводни гасоводи: РГ 01-10, деоница Панчево-Смедерево (Ø 323 mm), РГ 01-10, деоница Смедерево-В.Орашје (Ø 323 mm), РГ 07-03, деоница до ГМРС ,,Смедеревска Паланка“, деоница РГ 01-10/1 до ГМРС,,Смедерево“ и деоница РГ 08-08 до ГМРС ,,Свилајнац“. На простору Браничевског управног округа нема изграђених гасовода и гасоводних објеката. На предметном простору планирана је изградња челичних гасовода за радни притисак до 50 бара и гасоводних објеката и то деонице разводног гасовода Осипаоница-Пожаревац, Кусадак-Топола, Осипаоница-Пожаревац (од реке Велика Морава), Пожаревац-Острово, ГРЧ Пожаревац-М. ЦрнућеКучево, М. Црнуће-Петровац, М. Црнуће-В. Градиште и Голубац. На простору од Свилајнца до Смедерева (Дунава) на деловима општина В. Плана, Жабари и Смедерево планирано је провођење магистралног гасовода „Јужни ток“, високог радног притиска, пречника до 1420 mm. 11
  • 20. Нацрт Просторног плана подручја посебне намене природног добра Бељаница-Кучај (2012) Просторним планом подручја посебне намене природног добра „Бељаница-Кучај“, планиран је гасовод високог притиска који би од Зајечара преко Бољевца ишао ка Параћину, чија изградња зависи од реализације снабдевања гасом из правца Буграске, тј. међународног гасовода „Јужни ток“. Трасе трансевропског и магистралног гасовода су ван граница природног добра Кучај-Бељаница. 12
  • 21. 2. ПРИНЦИПИ, ЦИЉЕВИ И КОНЦЕПЦИЈА РЕАЛИЗАЦИЈЕ ТРАНСНАЦИОНАЛНОГ ГАСОВОДА 2.1. Принципи и циљеви планирања и изградње гасовода ''Јужни ток'' Планирање и функционисање система транснационалног гасовода ″Јужни ток″ засниваће се на следећим принципима: • Принцип одрживог просторног развоја енергетске инфраструктуре који промовише коришћење еколошки прихватљивих извора енергије, посебно ресурса природног гаса који представљају део европске енергетске мреже; један од приоритета у спровођењу овог принципа јесте транспорт гаса са подручја Руске Федерације, преко Србије ка ЕУ, уз економску оправданост, еколошку одрживост и социјалну прихватљивост за Републику Србију; • Принцип смањивања штетног утицаја на животну средину који подразумева очување безбедности и унапређење квалитета животне средине, односно примену мера заштите и превенције од негативних утицаја и ризика за животну средину у зони коридора гасовода; приоритет у спровођењу овог принципа јесте спречавање и ублажавање штетних утицаја функционисања система и објеката гасовода на животну средину; • Принцип заштите природних ресурса, природног и културног наслеђа који подразумева адекватну заштиту и очување постојећих екосистема и атрактивности подручја ширег коридора, спречавање нарушавања естетске и туристичко-рекреационе вредности, као и презентацију и јачање регионалног и локалног идентитета и др. Основни принципи изградње великог система као што је транснационални гасовод ″Јужни ток″ кроз Србију, ослањају се на стандарде Руске Федерације и ЕУ, уз поштовање принципа просторног развоја Србије, и обухватају: • Поштовање европских стандарда и добре праксе планирања, изградње и коришћења гасовода; • Стабилност система, који омогућава дугорочно функционисање и задовољавање основних циљева његове реализације; • Еколошка поузданост, којом се обезбеђује заштита од негативних утицаја на животну средину, природу, природне и културне вредности у коридору гасовода и контактном појасу; • Безбедност, којом се са високим степеном поузданости гарантује сигурност људских живота и материјалних добара од евентуалне хаварије на систему; • Економска исплативост, која доказује да ће власници и корисници система ″Јужни ток″ бити у ситуацији која је у складу са проценама дефинисаним у Студији оправданости. За потребе имплементације планских решења од посебног значаја је примена принципа хоризонталне интеграције који подразумева конзистентност и координацију субјеката имплементације у коришћењу политичких, финансијских и других средстава у имплементацији планских одлука; и принципа вертикалне интеграције који се односи на потребну сарадњу различитих институционалних нивоа у процесу имплементације. 2.2. Општи и оперативни циљеви Општи циљ јесте изградња и функционисање дела коридора транснационалног гасовода ″Јужни ток″ кроз Србију који ће допринети просторној и енергетској интеграцији Србије у европско окружење редовним, стабилном и еколошки оправданом снабдевању гасом потрошача у Србији, као и транзиту гаса ка државама средње и западне Европе. 13
  • 22. Просторни развој подручја коридора транснационалног гасовода засниваће се на остваривању следећих оперативних циљева: - резервисању простора за реализацију објеката система транснационалног гасовода; - установљавању зона заштите и спровођењу режима зона заштите гасовода, а у циљу спречавања негативних утицаја на окружење и могућих последица хазарда на систему; - одржавању функционалности и омогућавању планског развоја свих инфраструктурних система који су у непосредном контакту са објектима система гасовода; - измештању мањег броја објеката из уже зоне заштите гасовода, уз просторни развој система којим се расељавања своде на најмању могућу меру; - максималном очувању и мониторингу утицаја на биодиверзитет, природне ресурсе и заштићена природна и непокретна културна добра у коридору гасовода и његовој контактној зони; - минимизирању негативних утицаја и ризика у насељима на подручју коридора и његове контактне зоне; и унапређењу квалитета животне средине у насељима са повећањем коришћења гаса као основног енергента; - јачању привредне конкурентности и територијалне кохезије са реализацијом транснационалног гасовода и развојем остале планиране гасоводне инфраструктуре. Реализација транснационалног гасовода допринеће остваривању следећих посебних циљева регионалног развоја следећих просторних целина у окружењу коридора гасовода: - унапређење трансграничне сарадње Тимочке крајине, као регионалне потцелине региона Источна/Јужна Србија, са суседним регионима у Бугарској и подршка бржем привредном развоју урбаних центара у окружењу коридора (у првом реду Зајечара и других градова на Тимочкој развојној осовини); и - унапређење трансграничне сарадње региона Западне Србије са суседним регионима у БиХ и посебно Републиком Српском, као и региона Војводине са суседним регионима у Хрватској уз подршке бржем привредном развоју урбаних центара у окружењу коридора (у првом реду Шапца, Панчева, Новог Сада, Сомбора и др). 2.3. Општа концепција реализације Транспорт природног гаса гасоводима високог притиска до 50 бара, обавља се у Србији дуже од 50 година што је резултовало изградњом око 2000 km гасовода. Развој система започео је транспортом домаћег природног гаса у Војводини, а после 80-тих година 20. века гасификација је обухватила и централну Србију (до Ниша и Лесковца) са гасом из Русије, који се увози преко Мађарске (као тренутно јединог правца снабдевања). Транснационални гасовод ,,Јужни ток“ представља стратшки пројекат, како по дужини гасовода, тако и по капацитетима који се транспортују према јужној и централној Европи. Реализација и експлоатација овог система (због велике дистанце и транспортоване количине гаса) предвиђа високи радни притисак до 98 бара. Реализација транснационалног гасовода ″Јужни ток″ омогућиће: (а) увођење савременог транспорта и дистрибуције, (б) смањење транспортних тарифа у односу на друге правце снабдевања; (в) повећање запослености (у току изградње и у току експлоатације), (г) стварања нове друштвене вредности и ефикасности повећањем друштвене нето садашње вредности и друштвене интерне стопе рентабилности, (д) виши степен еколошке безбедности уз већу ефикасност и поузданост транспорта. Веза гасовода ,,Јужни ток“ и националног гасног система Србије оствариће се на два места, и то код планираног гасног чвора ,,Параћин“ и постојећег гасног чвора ,,Госпођинци“, што ће допринети диверсификацији у снабдевању природног гаса, односно снабдевање из другог правца. Транзит преко територије Републике Србију и остварење веза са транснационалним гасоводом ″Јужни ток″, представља капиталну добит за енергетику и привреду Србије. Технологија транспорта је на највишем нивоу за овакву врсту објеката. Гасовод је потпуно независан од других утицаја у простору (временских услова, утицаја других инфраструктурних система, ширег 14