biohemija

1. Biološki važna jedinjenja
Autor prezentacije
Jelena Mucić
Nastavnik hemije
OŠ “Mladost”
Beograd
Biološki važna jedinjenja
Autor prezentacije
Jelena Mucić
Nastavnik hemije
OŠ “Jovan Du i ”č ć

2. Ćelija-Osnovna gradivna funkcija
svakog živog bića pa i čoveka
BIOHEMIJA

3. Pored hiljada malih molekula u svakoj živoj
ćeliji se nalaže 4 grupe velikih molekula:
Masti I ulja
Ugljeni hidrati
Proteini
Nukleinske kiseline
Da bi živ organizam opstao, u deliću
sekunde se odvijaju mnoge hemijske
reakcije
Neophodna je energija

4. Osnovni izvor energije – HRANA
Otkud energija u hrani?
Varenjem hrane, razgradnja do najjednostavnijih
gradivnih jedinica pri čemu se oslobađa velika
količina energije
Ta energija se može iskoristiti odmah ili skladištiti u
obliku nekih jedinjenja pa se koristi po potrebi

5. vitamini
belančevine
Ugljeni
hidrati
voda
minerali
Masti i ulja
Energija za
kretanje,
održavanje
temperature
Rast i obnova
ćelije
Kontrola
biohemijskih
procesa
Uloga hranljivih supstanci u telu

6. Masti i ulja

7. Uloga masti i ulja
Zašto baš masti?
1. Izvor energije
2. Termoregulacija
3. Žaštitna uloga

8. U organizmu mora postojati
ravnoteža između energije
unešene hranom i utrošene
energije
Sav višak energije unešene
hranom organizam sprema „za
crne dane”, i to u obliku masti.
Uloga masti i ulja

9. Uloga masti i ulja
Pomoću masti se može uskladištiti
najviše energije u najmanjoj
zapremini
Najviše masti se skladišti u
potkožnom tkivu
Slab provodnik toplote-sprečava
gubitak toplote

10. • Prirodni izvori ulja su ULJARICE-biljke iz
čijih se delova (najčešće plod i seme)
dobija ulje
• Suncokret, soja, uljana repica,
maslina,palme..
• Ulje se može naći i u životinjama i dobija
se iz jetre nekih riba
• Masti iz masnog tkiva životinja i jetre
nekih riba
Dobijanje

11. Ishrana
Masti i ulja obezbeđuju 25-50% energije
koju čovek svakodnevno unosi hranom
Ne rastvaraju se u vodi (zašto?), u
organizmu se metabolišu do najsitnijih
proizvoda, apsorbuju se kroz creva i
odlaze u krv, transportuju se do tkiva gde
sagorevaju ili se skladište u obliku
potkožnog masnog tkiva

12. • Masti i ulja su smeše
estara glicerola i masnih kiselina
i slobodnih masnih kiselina
Šta je glicerol?
Šta su masne kiseline?
Šta su estri?
Definicija

13. • Glicerol (1,2,3-propantriol)
• -trohidroksilni alkohol
Masti i ulja

14. • Masne kiseline-monokarboksilne kiseline sa
većim brojem ugljenikovih atoma
• Sve prirodne masne kiseline imaju paran broj
ugljenikovih atoma vezanih u nerazgranat
lanac
Masti i ulja
•Po čemu se razlikuju zasićene i
nezasićene masne kiseline?

15. Masti i ulja
Zasićene masne kiseline sadrže samo
jednostruke veze,pa imaju oblik štapića

16. Masti i ulja
Nezasićene masne kiseline sadrže jednu
ili više dvostrukih veza,pa imaju oblik
slomljenog štapića

17. –Tri najčešće masne kiseline u
prirodi su:
• palmitinska(16 C-atoma), zasićena
• stearinska (18 C-atoma), zasićena
• oleinska (18 C-atoma),nezasićena
Masti i ulja

18. Esterifikacija

19. Esterifikacija
ESTRI-TRIACILGLICEROLI
R1R2R3 –ostaci masnih kiselina
R1= R2 = R3
R1 ≠R2 ≠R3

20. Prosti i mešoviti triacilgliceridi

21. • Masti-čvrsto stanje
• Ulja-tečno stanje
•
• B. Andrey-optužen za prevaru
–Zašto je ulje u tečnom a mast u
čvrstom stanju?
Masti i ulja

22. Masti i ulja

23. Masti i ulja

24. Masti i ulja

25. Masti i ulja

26. • Po čemu se razlikuju
maslac (mlečna mast), mast i ulje?
• Po udelu zasićenih i nezasićenih masnih
kiselina
• Maslinovo i suncokretovo ulje sadrže
80-90% nezasićenih,a maslac, svinjska
mast i loj oko 45% nezasićenih masnih
kis
Masti i ulja

27. • Šta je margarin i kako se dobija?
• Margarin-biljna mast se dobija
katalitičkim hidrogenovanjem
prirodnih ulja.
• Napiši adiciju vodonika na oleinsku
kis. Šta se dobija?
• (Stearinska kis)
Masti i ulja

28. Masti i ulja

29. Dobijanje masti iz ulja

30. Masti i ulja

31. Sapuni i detergenti

32. Sapuni su alkalne soli viših masnih
kiselina
Dobijaju se hidrolizom masti
natrijumovim ili kalijumovim
hidroksidom.
Natrijumovi sapuni su tvrdi,a kalijumovi
mekani
Saponifikacija

33. Saponifikacija

34. Sapuni

35. Sapuni

36. • Kako sapun pere?
Sapuni

37. • Kako sapun pere?
Sapuni

38. • Zašto sapuni najbolje peru u
,,mekoj,, vodi?
• Tvrda voda sadrži Mg2+
i Ca2+
jone sa
kojima grade nerastvorne taloge
• Sapunima se ne smeju prati vuneni
predmeti
Sapuni

39. Sapuni
Šta se dešava kad se u rastvor sapuna
doda neka jaka kiselina?
Sapuni su soli viših masnih kiselina
koje su slabe kis. Jače kis ih istiskuju i
tako nastaju slobodne masne kiseline
nerastvorne u vodi

40. Sapuni

43. Masti i ulja

45. Ne dajte
sapunicama
da vam
kradu
vreme!