Književnost i jezik

1. Н А С Т А В А
М ИЛК А А НД РИЋ (Уж иде)
ЈЕ ЗИ Ч К О-СТ И ЛСК И П О СТ У П Ц И КА О ч и н и о ц и
ОБЈЕДИ ЊА ВА ЊА У Н А СТА ВН ОЈ ИН Т ЕРП РЕТА Ц ИЈИ
Н А РО Д Н Е Л И РСК Е П ЕСМ Е
Језик , изузетно сложена човекова духовна творевина, јесте зна-
ковни систем од кога се твори к њиж евноуметничко дело. З ато свако
п р оу ч авањ е у м ет н и ч к и х вр едн о ст и к њ иж евн е т во р еви н е н ем и н о вн о м о -
ра да обухвати ствараочеве ј езичко-стилске поступке у обликовању дате
у м ет н и ч к е п р едм ет н о ст и .
У наставним проучавањима народне лирске песме ј езичко-ст ил-
ски пост упци могу бити основна смерница интерпретациј е, при чему
интерпретативни токови обухватају и уметничку предметност коју ти
стваралачки поступци обликују. А кад се динамика интерпретације ус-
клађуј е са неким другим вредносним чиниоцима дела, ј езичко-стилски
поступци неминовно бивају предмет истраж ивања и тумачења.
Н еминовност обј едињавања уметничке предметности и начина на
који је обликована може се у интерпретативном поступку показати на
примеру обимом миниј атурне народне лазаричке песме: Игличе венче.
Игличе венче над воду цвета;
н ад во ду цв ет а , н ад вод у ве н е .
надводу вене,надводу спада.1
Истраж ивачки подстицаји могу бити и овако формулисани:
О чему пева песма Ш личе венче? - Укаж ите на круг асоциј ациј а
на кој е упућује слика усамљеног цвета који над водом цвета, вене
и с п а д а .
Шта је сугерисано ритмичним понављањем полустихова? - Про-
тумачите симболичка значења средишњих мотива у песми: воде и
цвета. - Обј асните уметничку улогу алигерације сонанта в у песми.
1 Наведено према: Владан Недић,Аншологија народних лирских иесама, СКЗ, Бе-
оград, 1977, песама бр. 19, стр. 42.

2. 74 К њижевност и ј език
- П окушајте да објасните зашто у атмосфери песме преовлађуј е
„светла туга
"
.
У само три стиха народне лазаричке песме И гличе венче дочарана
ј е драма људске и опште пролазности, али и лепота земаљског ж ивљења
и постој аног отпора кратковечности. У песми су се сј единили ностал-
гична туга због тог животног ритма који ј е немогуће променити и зрак
светла што долази од мисли да ј е трај ан и ритам омлађивања ж ивота
- јер, упоредо са цветовима који вену и нестају, постоје и они који се
тек рађају и цветају.
Цветање симболизује младост, раздобље ж ивота у коме људско
биће осећа прилив животне енергиј е у себи, к ад његово духовно биће
узраста до највиших обзора којих је оно способно да се у свом смелом
лету домогне. К роз широм отворене двери човековог духа улазе ж ивот-
ворне наде, окрепљујуће лепоте и животне ведрине, па је цветање са-
свим одговарајући уметнички знак да се њиме означе бујност и крепкост
ч о в е к о в е м л а д о ст и .
Песма указује на истину о томе да цветање људског бића има свој
врхунац, после кога долази период венења, кој и завршава потпуним чо-
вековим нестанком. Међутим осећање тескобе због узалудности чове-
кових настој ања да победи своју кратковечност, не умањује утисак о
лепоти и племенитости отпора који човек пруж а у унапред изгубљеној
бици, већ га и пој ачава.
Одолевање пролазности, непризнавање пораза док је то могуће
не признати, упињање снага да се надиграју судбина и неминовност, суп-
т и л н о су суг ер и сан и п о н ављ ањ ем п о л уст и хо в а и з п р ет х одн о г у н ар едн о м
стиху. Таква ритмичка понављања асоцирају колико на неминовност
пролазности, толико и на узвишену истрајност у покушајима да се усуду
одупре. К ад се све ово има на уму, не мож е се лако определити за то
к ако да се одреди човек у његовој ж ивотној бици - да ли га видети као
пораженика или као победника. Управо таква размишљања на кој а пе-
сма подстиче, знамења су „светле туге" кој а је у њој често запаж ена.
И звориште те светле туге у песми јесте управо у тој наглашеној суге-
стији понављања, кој ој нај више доприноси ритам заснован на правилном
понављању полустихова, што упућује да се након последњег стиха треба
вратити првом. Тиме се посредно опомиње на чињеницу да ник ако не
треба заборавити да, упоредо са цветом који вене и спада над водом,
увек постоји и онај који тек раскошно цвета, односно да ж ивот, к ао
општа пој ава, непрекидно траје, а да је само појединачна егзистенциј а
п р о л азн а.
Оваквим симболичким значењима песме доприноси и симболик а
мотива воде. Вода кој а тече симбол је пролазности ж ивота, као што
јој чињеница да непрекидно тече придружује и симболику трајности.

3. Језичко-стилски поступци 75
Свеједно је што један таласић заувек одлази низводно, јер долази неки
други, исто онако к ао што he увек нек и нови цвет над водом цвет ати,
а потом у њу стрести свој у лепоту и заувек нестати. Тој сугестији ве-
читог протицања доприноси и алитерациј а „течног гласа"
, сонанта в,
који одјекује у свакој другој речи, а понекад и у узастопним речима у
песми. Симболика средишњих мотива у песми и језичко-стилски поступ-
ци на које је указано, складно истичу крепку мисао ове песме да ће
увек бити воде која ће тећи и цветова који ће над њом своју судбину
одж ивети. Шта ова порука казује о људском животу ниј е се тешко до-
с е т и т и .
*
К арактеристична посредност умет ничког израза у поетици на-
родног песништва обогатила је песнички језик народне лирике изрази-
том фигурат ивношћу. Управо зато ова страна песничког израза у на-
родној лирици треба да буде предмет свестраних аналитичко-синтетич-
к и х п р оу ч ав ањ а.
И ако народни песник , насупрот писцу, не теж и да буде оригиналан
у свом уметничком изразу, већ радиј е посеже за већ пронађеним и уста-
љеним ј езичко-стилским средствима, нај бољи уметници су ипак , снагом
свог а уметничког дара, надилазили та општеприхваћена поетичк а на-
чела усмене поезије. Често су успевали да пронађу оригиналан умет-
нички израз или да стереотипним језичко-стилским средствима дају чар
новине и изразите функционалности у уметничком свету чији су део.
Такви стваралачки поступци у ваљаној наставној интерпретацији увек
бивају обухваћени - било да су у улози водећих вредности кој е усмера-
вају најважније интерпретативне токове или се, пак, сагледавају уз неке
друге вредносне чиниоце уметничког текста који је предмет проучавања.
Словенска ант ит еза ј е један од омиљених језичко-стилских сте-
реотипа у народној поезији. Често се јавља у свим видовима народног
песништва: лирској, епској и епско-лирској поезији. Уобичајени је да „от-
вара" песму, да јој је дата почетна позиција, а другачији примери су
ретка одступања од тога правила. Понекад ј е изразито функционално
употребљена, к ао што је то случај у посленичкој народној лирској песми
Кујунџија и хит ропреља (Вук, I, 243). Н ајваж нија емотивна и мисаона
смерања песме сабирају се у тој песничкој слици и из ње зраче. Управо
зато битан део тумачења песме Кујунџиј а и хит ропреља може бити ус-
клађен са испитивањем уметничке функционалности словенске ант и-
т езе, што ће подразумевати обухватање и других кључних уметничких
вредности у свету ове песничке творевине. Дакле, кад наставник у при-
п р ем н о м и ст р аж и вач к о м п о ст уп к у за п р оуч ав ањ е п есм е н а ч асу , у ви ди

4. 76 К њижевност и ј език
да одређени ствараочеви језичко-стилски поступци имају доминантну
уметничку улогу, да се одликују изразитом оригиналношћу и да се њи-
ховим проучавањем могу домашити и све остале битне уметничке вред-
ности песме, разлож но је да их постави у први план аналитичко-синте-
т и ч к и х ист р аж и в ањ а и т у м ач ењ а.
Кујунџија и хитропреља
Шта се сиј а крај горе зелене?
Да л'
је сунце,дал
'
је мј есечина?
Нит'
ј е сунце, нит'
ј е мјесечина,
већ два златна рога одјелена.
У њима су два града грађена:
уј едном је кујунџија Јанко,
у другоме Јања хитропреља.
Поручује кујунџија Јанко,
поручуј е Јањи хитропрељи:
„ Ој , бога ти, Јањо хитропрељо,
да ти пошљем малено повј есмо:
о п р еди м и ш ат о р и к о ш уљу ,
а ш т о т еб и од т ог а ост ан е,-
ти опреди себи у дарове!"
Јања била мудриј а од Јанка,
поручуј е кујунџији Јанку:
„ Ој , бога ти, кујунџија Јанко,
д а т и п о ш љ е м м ал ен у п ар и ц у :
сакуј мени вј енце и обоце,
а ш то теби од т ог а ост ане,-
поткуј твога добра коња вранца,
некатијемеђу браћомфала!2
У околностима наставног проучавања песме Кујунџија it хит ропре-
љ а н аст авни к подст ич е и усм ерава у чен ич к а ист раж и вањ а и т ум ач ењ а:
П аж љиво и више пута читајте песму Кујунџиј а и хит ропреља.
- Посебно обратите пажњу на словенску антитезу којом песма по-
чиње. - Шта у вама подстиче песничк а стварност успостављена
сл о вен ск о м ан т ит езо м ?
К ој а су привлачна визуелна својства уводне песничке слике? -
Шта то треба да представи себи и заједно са лирским „наратором"
да види прималац песничких порук а?
К ој им је поступцима народни песник подстак ао читаоца на сат-
вораштво? - К о су станари чудесних градова саграђених у рого-
вима јелена? - К акве асоциј ациј е у песму уносе појединости да су
јелењи рогови златни и да моћно сиј ају?
2 Наведено према: Вук Стефановић Караџић. Срискс народне ијссме, књига 1,
Просвета,Београд, 1953, песма бр.243,стр. 175.

5. Језичко-стилск и поступци 77
Шта спај а, а шта раздваја Јању и Јанка? - К оје су силе моћније?
- Размислите о мотивима који су подстакли Јанка да заподене над-
метање у надмудривању са Јањом.
- На који начин Јанкова и Јањина порука, које упућују једно
другом, чине извеснијом претпоставку о осећањима која су их обу-
з ел а?
Иако словенска антитеза као песничка форма иде у ред стерео-
типа у нашој усменој поезији, најбољи песници су најчешће успевали
даје оплемене оригиналним значењима, најчешће захваљујући поетском
контексту у који су је стављали. Такву поетску ефектност словенска
антитеза има и у песми о кујунџији Јанку и хитропрељи Јањи, мада се
она овде јавља у окрњеном облику у односу на своју потпуну форму.
П есм а п о ч и њ е п и т ањ и м а:
Шта се сиј а крај горе зелене?
Да л
'
ј е сунце. да л'
ј е мј есечина?
Н а питања се одмах и одговара:
Нит
'
ј е сунце, нит
'
је мј есечина,
већ два златна pora одј елена.
У њима су два града грађена:
у ј едномј е кујунџијаЈанко,
у другоме Јања хитропреља.
П итања којима песма почиње преносе читаоца/слушаоца у свет
загонетне песничке стварности, у којој се загонета, пита и подразумева
саучесништво у одгонетању онога што ј е подстакло зачуђеност и запи-
таност . Том сугерисаном свету читалац се подаје радо јер нуди светлост
и зеленило, дарује привлачно окриље рајских својстава, зрачи бајколи-
ком атмосфером коју би свако радо имао и у својој свакидашњој ствар-
н о с т и .
Изузетна сугестивност и привлачност уводне слике почивају нај-
више на њеним визуелним свој ствима. Треба призвати удаљену и заго-
нетну гору зелену, облак сјаја којим ј е окићена и тако се поистоветити
са оним ко је озарен и зачуђен посведочио о том тренутку бујне и бај-
ковите лепоте. Двојна дилема: „Да л'
је сунце, да л'
ј е мјесечина"
, која
је обузела овог ствараоца, бива надмашена ројем привлачних визија и
асоциј ација које се неминовно смењују у виђењу и доживљају онога ко
спремно и довољно предано отвори своје духовно биће чарима овог бај-
ковитог, привлачног света. Побуђену радозналост и зачуђеност к азивач
лирске „приче" појачао је негирањем обе могућности: „Нит'
је сунце,
нит'
је мјесечина" и одговором који то у правом смислу није. Уместо
да разреши загонетку, он ствара још већу и омамљивију. Речено је да
су тајанствени извори очаравајућег сјаја „два златна рога од јелена".
Испричана је лирска „бајка" о два града саграђена у њима, о хитропо-

6. 78 К њижевност и ј език
рељи Јањи у једном и кујунџији Јанку у другом, о њиховом надмудри-
вању, немуштом и вербалном општењу и саосећању.
У свести радозналог примаоца песничких порук а одмах искрсава
рој питања и недоумица: Зашто је песник јелење рогове у којима су
саграђена та два града означио златним? Н ије ли то начин да се наго-
весте вредности оних који у њима станују, да се посредно укаже на њи-
хову радиност и мудрост? Није ли то чудесно, привлачно сиј ање, наго-
вештај да су станари ових градова из реда оних људи који смисао живота
поистовећују са радом, несебично дарујући себе послу који су одабрали.
Или је, пак, то што се „сиј а крај горе зелене" можда метафора за љубав
кој ом зраче Јанко и Јања и кој а је подстакла њихово шаљиво надму-
дривање? Да ниј е онај ко дочекује на улазу у свет песме неко ко Јањину
и Јанкову тај ну зна, од тога у свом загонетању и полази, па управо зато
њихова станишта и види окружена ореолом сј ај а? Н апокон, можда се
та слика златних јелењих рогова у којима су два града и у њима једини
станари Јанко и Јања, неком даровитом песнику учинила погодним сим-
болом да се у песми искаж е оно што ово двој е младих људи спај а, али
и да се ук аже и на оно што их још увек и раздвај а, односно да се назначи
да су ј ош увек тај на ј едно за друго. То што још увек не знај у шта онај
други осећа, јесу ли им осећања љубави узвраћена, гони их да кушају
умне снаге једно другом, надајући се да ће се омаћи и изрећи прижељ-
кивана реч, она кој а би потврдила радосна очекивања, пруж ила нови
подстицај и надахунуће сновима.
Сугестивност уводне слике, дате у форми словенске антитезе, омо-
гућује да се и пре сазнавања порука које су Јанко и Јања разменили,
закључи да се моћно светло кој е овија јелење рогове и чудесне градове
у њима, схвати к ао важ ан уметничк и знак у песми. К ад би се цела песма
састој ала само од те уводне слике и иск аза о томе да су градове у ј е-
лењим роговима запосели Јанко и Јања, било би доста основа за тврдњу
да се сј ај , који се у овој слици намеће као основни визуелни утисак ,
схвати и тумачи као експресивни еквивалент за осећања оних који ста-
нују у та два раздвојена, а невидљивим нитима осећања и мисли пове-
зана града. Свак ако би се и у том случај у говорило о оригиналном по-
етском начину да се ук аж е на моћ и племениту вредност љубавних
осећања, о надахнућима на кој а подстичу и заносима којим украшавају
оно биће кој е свој ом силом обузму. И тај измаштани свет, саздан на
представи јелењих рогова, који расту на живом јелену, у симетрији и
нерадзвојном пару, сликовити је еквивалент љубави на кој ој су утеме-
љени Јањин и Јанков емотивни свет. К ад се сазна о томе шта су Јанко
и Јања поручили једно другом, претпоставка о њиховој тајној мисаоној
и емотивној повезаности бива потврђена или бар извесниј а. Пре свег а
постаје ј асно да и једно и друго имају увид у то како онај други ради

7. Језичко-стилски поступци 79
свој посао. Речју, очигледно је да Јанко зна колико је Јања вешта преља
и како предано ради свој посао. Зна и Јања колико је Јанко добар ку-
јунџија. Зашто једно другом шаљу изазов, с обзиром да не обављају
исти посао, да у томе нису такмаци, па самим тим не постоји ниједан
разлог да сазнају ко је од њих двоје бољи - питање на које само на
први поглед нема одговора. До одговора на ово питање ипак се може
доћи и он ће ову песму удаљити од круга посленичких, којима својим
постањем припада, а приближити љубавним и њима родним - свадбеним.
Шта Јанко жели да сазна и која га тајна мучи? - К акав је значај
појединости да је Јанко у својој поруци Јањи поменуо свадбене
дарове за право разумевање његових намера?
Шта у Јањином одговору Јанку потврђује да је она била мудриј а
од њега? - К акво значење у Јањиној поруци има поминање „вј е-
наца и обоца"? - Шта у Јањином одговору сведочи да је она про-
зрела прави смисао његове поруке?
- Чиме се мож е обј аснити Јањина способност да схвати смисао
Јанковог изазова и поруке?
Шта су Јања и Јанко, надмудрујући се, открили из света својих
о сећ ањ а и о ч ек и в ањ а ?
Не треба, свак ако, превидети чињеницу да је Јанко онај од кога
ј е потекао изазов, односно замисао о надмудривању и надговарању.
Можда је зато и логично да Јања буде победник , која ј е наметљиви иза-
зов прихватила и на њега достој но одговорила.
Но, многе појединости у песми казују да у њој ниј е реч о пркосу,
већ о много дубљим разлозима који су натерали Јанк а да се изазовно
обрати Јањи, а њу да на исти начин одговори. П омињање дарова у Јан-
ковој поруци, присна молба да му од маленог повесма опреде шатор и
кошуљу, к ао да наговештава дубља осећања и ск ривену наду да она ње-
му и његовим сватовима спрема дарове. Шаљива молба, за кој у ј е уна-
пред знао да не може бити испуњена, може се, дакле, схватити пре као
изговор, иза кога стоји много озбиљниј а намера - настој ање да сазна
мож е ли се надати да ће баш он и његови сватови бити даривани оним
што Јања хитропреља упорно и предано ради. Ш ала и изазов су само
маска иза које се сакрила Јанкова жеља да сазна праве разлоге Јањином
самопрегорном раду и посредна објава његове жеље да он буде дарован
и да приж ељкује Јању за своју невесту.
За Јању је у песми речено да је била мудриј а од Јанка. Можда се
Јањина мудрост огледа пре свега у томе што је она очигледно прозрела
Јанкову праву намеру и нашла начин да му посредно поручи оно што
је и сам требало да зна. И она би њему да пошаље „малену парицу
"
,
да ј ој сакује „вјенце и обоце"
, а од оног што остане да он поткује свога
коња. Не значе ли ова помињања венаца и обоца, предлог да поткује

8. 80 К њижевност и језик
свога коња, потврдан и прижељкиван одговор Јанку? Свакако, разуме
се, неће Јанко слати Јањи малено повесмо нити је озбиљно његово оче-
кивање да она може испунити његов немогући захтев. Неће ни Јања
слати Јанку парицу, нити је очекивала, шаљући своју поруку, да он може
учинити то што ј е она шаљиво затраж ила. Штавише, прозирући прави
смисао Јанкове поруке, Јања је пре свега тражила и нашла достојан
начин да му одговори и омогући му да бар мало удовољи својој зна-
тиж ељи. Дакле, Јанко и Јања нису озбиљно мислили то што су ј едно
другом поручили, већ су својим шаљивим порукама одшкринули свет
својих осећања и очекивања. Прави смисао Јанкове поруке могао је да
схвати само онај ко ј е осећај као он, ко ј е наслућивао његова очек ивања
и чиј а су се прижељкивања подударала са његовим. То је била Јања, а
начином к ако је срочила поруку Јанку о томе поуздано сведочи. Јања
му ј е скривено поручила да она очекује венце и обоце, да он спрема
коња и сватове, ако му ј е воља, ј ер им се она нада.
Вратите се уводној песничкој слици и употпуните њена већ уо-
чена асоцијативна зрачења. - Обј асните зашто је словенска анти-
теза уметнички знак за Јањину и Јанкову љубав и свеколик а на-
дахнућа кој а им та љубав пруж а.
А ко се са тих новопронађених становишта усмери паж ња на увод-
ну песничку слику, потврђују се почетна запаж ања о асоцијативној моћи
словенске антит езе, односно њеним симболичк им значењима. Сасвим
ј е извесно да ј е та уводна песничка слика уметнички знак којим ј е оз-
начена љубав Јање и Јанк а, у чиј ој светлости и власти њих двој е ж иве
и делају. Према томе, слик а јелењих рогова у којима су два града и у
њима Јанко и Јања, свако над својим послом, симболички означава свет
љубави и надахнућа у коме Јанко и Јања зај едно ж иве и у коме вербално,
ј ош више немушто, опште и саосећају. Светлост, кој им градови зраче,
само се том љубављу може објаснити, јер она симболички означава свет
жеља и снова који овија и спај а хитропрељу Јању и кујунџију Јанка.
Зато је ова посленичк а песма, кој а ј е певана на прелу, у великој мери
и љубавна, к ао што у свој свет сплиће и мотиве свадбене лирике.
*
Породична народна лирска песма Нај већа ј е жалост за брат ом
(Вук , I, 304) у наставним програмима је готово незаобилазна. И ова
песма у настави мож е бити проучавана тако да динамик а интерпрета-
циј е буде усклађивана са најекспресивнијим језичко-стшлским пост уп-
цима, јер на њиховој изражајности и функционалности у великој мери
и почива „ т амна лепот а
"
ове песме.

9. Језичко-стилск и поступци 8 1
Нај већаје жалост за братом
Сунце зађе за Невен, за гору.
јунаци се из мора извозе.
Број ила их младаЂурђевица,
свејунаке на број наброј ила,
до три њена добра не наброј и:
прво добро - Ђурђа господара,
друго добро - ручнога ђевера,
треће добро - братарођенога.
За Ђурђемје косу одрезала.
за ђевером лицеизгрдила,
а за братом очи извадила.
Косу реже, коса опет расте:
л и ц е г р ди , а л и ц е и зр аст а;
ал и оч и не м ог у изр аст и,
нитисрцезабратом рођеним.3
Н акон ученичког исказивања уметничких дож ивљај а, наставник
ће подстицати истраживања и тумачења ј езичко-ст илских особеност и
песме, приправан да заједно са ученицима, идући тим интерпретативним
смерницама, домаши и све остале битне уметничке вредности у песми.
О чему к азуј е лирска „прича"
у песми Нај већа ј е ж алост за
брат ом? - Којим су редом наведена три добра младе Ђурђевице?
- Н а кој и начин је изразила ж алост за сваким од њих?
Протумачите однос између првог и другог градативног низа у
песми. - К ако се они односе према трећем, завршном градативном
низу?
Шта о Ђурђевици и њеним преж ивљавањима к азуј е начин на
који оплакуј е своја три добра? - Кога Ђурђевица највише ж али?
- Н а који је начин то јасно открила, иако није проговорила ни
реч?
Трагична лирска „прича"
, уобличена у народној лирској песми Нај -
већа ј е жалост за брат ом, казује о судбини жене која није дочекала
своја три добра: муж а, девера и брата. Међу јунацима који су се у једно
предвечерје вратили својим домовима, њих ниј е било. Трагедија је у пе-
сми саопштена само у последици, к ао дубок унутрашњи дож ивљај не-
срећне жене. Песма управо почиње тако што се саопштава о тростру-
ком губитку, који је условио дубок унутрашњи потрес, о коме се у песми
посредно сазнаје. Породична трагедија је пресудно одредила потоњу суд-
бину Ђурђевице, поставши једина стварност њеног живота. Дубок уну-
трашњи потрес дочаран је спољашњим, конкретним радњама, које теку
3 Наведено према: Вук Стефановић Караџић, Срискенароднечјесме, књигапрва,
нав.дело, стр. 235, песма број 304.

10. 82 К њижевност и ј език
у три круга и у свету песме постају особена исповест без речи и без-
гласна туж балица несрећне Ђурђевице.
Н акон уводна два стиха, у песми је одмах к азано да ј е Ђурђевица
набројила све јунаке изузев своја три добра: муж а, девера, брата. Смисао
оваквог поретка јасан је тек к ад се посматра у паралели са остала два
градативна низа у песми. Други по реду градативни низ развиј а мотив
оплакивања изгубљених јунака, а трећи низ мотив исцељења, који кон-
трастира непреболу за братом, о коме је казано у згуснутој поенти пе-
с м е .
Начином на који Ђурђевица израж ава ж алост за изгубљеним му-
жом, девером и братом у песми је дочарана њена тростепена унутрашња
драма, односно дубина љубави према свакоме од њих. На врху другог
градативног низа налази се најтеж а самож ртва Ђурђевице, вађење очију
у знак ж алости за братом, а претходи јој ружење лица за девером и
резање косе за Ђурђем господаром. Јасно је да је обред оплакивања
дат у песми у градативном поретку, у складу са дубином бола и снагом
љубави према сваком од три изгубљена добра. Са овог становишта по-
сматрано, постај е јасно да поредак којим су наведени они који се нису
вратили и чији ј е губитак оштро потресао душу Ђурђевице, никако није
случај ан, него управо логичан и у свету песме врло функционалан. Уо-
чава се да је и у њему заступљена градација, и да тај први градативни
низ, у садеј ству са остала два, доприноси утиску да се емоција и мисао
у песми постепено згушњавају и неумитно воде к а гласовитој поенти
песме, иск азаној у завршним стиховима. Управо та три градативна низа
у песми јесу у ствари три степена ј едне шире градације која се остварује
на нивоу песме као целине и кој а на својој највишој тачки сведочи о
тежини бола управо тиме што казује да је он постао непребол, јер га
ни проток времена није могао ублаж ити.
У трећем градативном низу развијен је мотив исцељења, који у
свету песме држ и равнотеж у мотиву жртвовања. Опис последица жрт-
вовања помера теж иште само на једно од трога, на треће по реду, кој е
постаје прво по значају. Жртвована коса се обнавља, лице такође, али
очи, извађене у знак ж алости за братом, ник ад не могу израсти. Ђур-
ђевица је заувек потонула у таму, и то не само ону условљену жртво-
вањем чула вида, већ и ону духовну, кој а ј у ј е обузела у тренутку к ад
се суочила са немерљивим губитком, кога је немогуће надокнадити.
Управо зато она том болу достојну противтежу и жртву налази у чину
вађења очију. Тиме се и читава лирска прича усмерава на сржну мисао
у песми, непосредно исказану у завршним стиховима песме - дајеједино
губитак брата рана коју сестрино срце не може да преболи. Управо је
тиме и условљено знатно емоционално пој ачање у трећем градативном

11. Језичко-стилск и поступци 83
низу у песми, јер је њиме посредно дочаран врхунац у исказивању љу-
бави и бола несрећне жене.
'
Шта у песми метафорично означава резање косе? - К акву улогу
у обреду оплакивања има грђење лица? - Присетите се пословичне
одан о ст и девер а и сн ахе о п еван е у н ар одн и м л и р ск и м п есм ам а -
нарочито породичним и свадбеним. - Обј асните зашто Ђурђевица
ж али више девера него Ђурђа господара.
Болови који свом снагом ударају Ђурђевицу сустиж у један другог
и конкретизују се у чину резања косе, руж ења лица и вађења очију.
Резање косе метафорично означава удовиштво и развенчавање,
као што на другој страни венац и сплет косе симболизују девичанство.
К оса је природни украс, има јаку привлачну снагу, а у народним веро-
вањима јој се приписују и магијска својства. Зато што ј е у народној
поезији атрибут лепоте, коса је понекад предмет благослова, али често
и на удару клетве или урока. Значења косе се у народној поезиј и мењају
или преображ авају, добијају емоционални или морални смисао, али го-
тово увек задржавају естетску вредност. Управо зато, резање косе значи
ж ртвовање, одрицање од лепоте, обј аву патње кој а ј е закрилила све ос-
тало у души несрећне ж ене.
У свадбеном обреду ручни девер прстенује будућу снаху. Од мла-
дожењиног рода он јој је први „лице сагледао" . Пошто прстеновање није
само симболичан чин везивања за нову породицу, већ представља и
чврсто успостављену моралну везу, то обавезуј е девера да убудуће шти-
ти снаху. Отуда народне лирске песме често певају о готово пословичној
оданости девера и снахе. У томе се могу тражити разлози зашто ј е на-
родни песник љубав према деверу и ж алост за њим ставио изнад губитк а
Ђурђа господара.
Зашто је Ђурђевица жалост за братом изразила вађењем очију?
- П осматрајте њен поступак у паралели са уводним стихом: „ Сунце
зађе за Невен, за гору
". - Мотив заласк а сунца за гору развиј ен
је у уводној песничкој слици. - К аква су асоциј ативна зрачења увод-
не слике у контексту песме к ао целине? - Ч име су она условљена?
Протумачите симболичк а значења мотива заласк а сунца. - К ак -
ве асоцијације подстиче атмосфера сумрака? - У каквим околно-
стима Ђурђевица сазнаје истину о трагичном губитку? - Н а који
начин ј е већ у првом стиху нај ављена њена драма? - Шта о поро-
дичној трагедији Ђурђевице наговештава аорист зађе у уводном
стиху песме?
Обред ж аљења за трима добрима описује почетак ж ивота у тами.
Такав исход женине емотивне драме наговештен је на почетку песме,
у првом стиху: „Сунце зађе за Невен, за гору
". Слика природе, лишене
сунчевог светла, најављује паралелну драму у човековом животу.

12. 84 К њижевност и ј език
Визуелне представе везане за атмосферу сумрака сугеришу асо-
циј ације које упућују на неизвесност и зебњу. То ј е доба дана које на-
ј ављује ноћ, кад ствари губе ј асне и одређене природне облике и раз-
мере, па управо зато у човеку рађају осећања стрепње, тескобе, усам-
љености, патње, предосећања смрти и зла. Управо зато ј е слика Ђур-
ђевице, обузете ишчекивањем и страхом хоће ли се вратити они које
чека, уоквирена атмосфером сумрака и злокобним слутњама кој е суге-
рише слике природе без сунца. И има горе, сунцоликог невена, чиј а
боја подсећа на боје сунца на заласку, у атмосферу уводне сцене уноси
ниј ансу немиле слутње да ће живот младе Ђурђевице заузвек закрилити
но ћ .
А орист зађе у уводном стиху песме израж ава коначност збивања,
а у к о н т ек ст у п есм е п о ср едн о н агл аш ава н ео п о з и во ст п о р оди ч н е т р аг е-
диј е и патње као њене последице, која ће трајно обузети душу несрећне
Ђурђевице. К ао што сумрак прегходи ноћи и нај ављује је, припрема
свет за потонуће у таму, тако су и слутње бриж не Ђурђевице претхо-
диле њеном сазнању, односно неопозивој обј ави њене несреће условље-
не породичном трагедиј ом.
Природа из које је нест ало сунчевог светла метафора је људске
душе коју ј е обузела патња и кој а се због ненадокнадивог губитка нашла
у трајној тами. Вађење очију к ао израз те вечне патње, односно духовне
теме, управо зато кореспондира са уводним стихом: „Сунце зађе за Н е-
вен, за гору
" . Овај стих посредно нај ављуј е оно што ће потом уследити
и у песми нај више заузети места: човеково губитништво, његово неиз-
мерно страдање и трагичну осаму. К ао што је нестало сунца, тако ј е
нестало и три добра младе Ђурђевице, због чега она, извадивши очи
за братом, улази у свет вечите таме. Закључује се, дакле, да слика пре-
дела без сунца у песми истовремено најављуј е паралелну драму у чове-
ковом животу, метафорично је изражава и у згуснутом облику у себи
збира. Зато се може рећи да читава песма из тог уводног стиха извире
и у њему се истовремено сабира. Н акон завршног стиха, читалац се
асоцијативно у мислима враћа првом стиху, налазећи у њему најопштији
и најсугестивнији израз за људску душу која не може да преболи рану
кој а ју је задесила.
Зашто се читава драма ж ртвовања одиграва на лицу?
Протумачите стилску функцију изостављених предиката у
првом градативном низу. - У којим временима тече лирско кази-
вање? - Објасните колико је у песми функционална спрега аориста
и п р езен т а .
Уочава се да се читава драма ж ениног ж ртвовања одиграва на ли-
цу, које ј е жртвовано место и жртва. У песми се тиме указао траг древ-
не, митске аналогије, која је делове тела саображ авала деловима све-

13. Језичко-стилск и поступци .. 85
мира. Глава је, према тој аналогији, „земаљска слика небеске лепоте и
хармоније"
, јер је највиша тачка човековог узраста, у непосредном до-
диру са сунцем и светлошћу. Управо и у овом смеру могу се у паралелан
одно с п о ст авит и у водн а сл ик а п р едел а л и ш ен ог сун ч еве светл о ст и и л и -
ца Ђурђевице, заувек оскрнављеног вађењем очиј у, к ао и њене душе
коју је потпуно и занавек освојила патња.
У првом градативном низу, у коме су набројана изгубљена добра
Ђурђевице, изостављени су предикати. што је изразито функционалан
стилски поступак . И зостављање предик ата омогућује да нарациј а тече
брже, да се дочара муњевито смењивање удараца у души несрећне жене.
Истовремено, то умнож авање губитака у правој мери дочарава трећи
и најтеж и губитак. Управо зто и јесте трећа пауза и најдужа, јер суге-
рише коначност и неопозивост трагедиј е кој а се десила, к ао и коначно
изгубљену наду да нешто може олакшати или спречити сазнање о пот-
пуном губитку. Зато што се стреловито нижу узастопни удари, сваки
следећи ј ачи од претходног, доприносе утиску да се унутрашња драма
Ђурђевице непрекидно згушњава и нараста, па зато мора наћи неког
одушка. У овој древној песми жена ж ртвовањем делова свога тела, са-
момучењем, покушава да ублажи своју духовну патњу. К онтраст између
прва два бола кој и ипак зацељуј у и трећег кој и одолева пролазности и
кој и се трај но свио у ж ениној души, израж ава основну поруку песме -
да ј е једино губитак брата ненадокнадив и зато непреболан.
У наративном ткиву песме Нај већа ј е ж алост за брат ом прео-
влађују именице и глаголи. Лирск а нарациј а започиње аористом зађе
па преко презента извозе и крњег перфекта (број ила, одрезала, нагрди-
ла, извадила) усмерава се према садашњости. У завршним стиховима
песме казивање тече у презенту: реж е, раст е, Грди, израст а, могу изра-
ст и. А орист зађе на почетку песме скраћује временску дистанцу између
читаоца/слушаоца и приказаних догађај а. Пошто се твори од свршених
глагола који убрзавају ток приповедања и динамику радње, употребом
аориста у песми је интуитивно пронађен нај краћи пут којим се стиже
до садашњости кој а је посебно наглашена употребом презента у завр-
шним стиховима песме. Употребивши аорист и презент у свом лирском
казивању, народни песник ј е интуитивно пронашао врло функционалан
ст и л ск и п о ст уп ак да вр ем е пр и п о ведањ а доведе у р аван н еп о ср едн о г з а-
паж ања. Оваквим поступком подарена је читаоцу илузиј а непосредног
присуства, околност да га песма снаж ниј е емотивно анг аж ује тиме што
он фиктивно постаје очевидац, сведок и саучесник страдања младе Ђур-
ђевице.
Презент нагомилан у завршним стиховима песме, поред тога што
ствара илузију савремености, сугерише и трај ност ж ениног оплакивања
и патње - сасвим у дослуху са оним што ј е саопштено у поенти песме.

14. 8 6 К њижевност и језик
А нализа песме Нај већа ј е ж алост за брат ом усмеравана ј е проу-
чавањем нај експресивниј их ј езичко-ст илских пост упака њеног ствара-
оца. М еђутим, у аналитичком поступк у обухватани су и остали умет-
нички чиниоци песме: њена поет ска ат мосфера, мот ивска ст рук плура,
умет ничке слике, композиција, позициј а лирског субј ект а, мисли. То
ј е ј ош једна потврда да коректно вођени интерпретативни токови кроз
свет песме неминовно обј едињуј у њене садржајне и израж ај не вредно-
с т и .
Све могућности језичко-стилске анализе лирске песме: израж ај-
ност лексике, облик а и распореда речи, експресивна својства реченица
и надреченичних целина, симболичност, ритмичност и еуфоничност пе-
сничког ј език а, могу бити предмет аналитичко-синтетичких изучавања
уметничког света народне лирске песме. Да ли ће бити у улози водећих
вредности чинилаца који усмеравају интерпретацију или не, зависи од
њиховог удела у општој уметничкој вредности дела. У сваком случају,
ниј една интерпретациј а кој а поштуј е аутентичну природу к њиж евноу-
метничког остварења, нераздељиво јединство уметничке предметности
и начина на који је уметнички обликована, не може заобићи стваралачке
поступке којима је створен јединствен и непоновљив песнички свет.4
4 Звук , ритам и основни мисаоно-емотивни тон к ао смернице анализе народних
лирскихпесамаЛијепиИвеиВчлазидаГрад,показаојеПавлеИлићукњиза.Лирскапоезија
у савременој настшви, Радиички универзитет „Радивој Ћирпанов"
, Нови Сад, 1980, стр.
201-208.