Primer dobre prakse

1. UDC 821.163.09„14/17"
821.163.41.09:398
Jelka Reðep
MOTIV KNEŸEVE VEÅERE
Motiv kneÿeve veåere nastajao je vrlo dugo, od kraja H¢ ili poåetka H¢¡
veka. Zabeleÿio ga je najpre Dukin talijanski prevodilac, nepoznati Dalmati-nac,
Dubrovåanin ili Peraštanin, potom Ludvig Tuberon Crijeviã u Komen-tarima,
Benedikt Kuripešiã u Putopisu, Mavro Orbin u Kraqevstvu Slovena,
Andrija Zmajeviã, nepoznati Peraštanin u drami, sastavqaå bugarštice iz pe-raškog
zbornika (kr. H¢¡¡ veka), nepoznati sastavqaå Priåe o boju kosovskom
(kr. H¢¡¡ ili poå. H¢¡¡¡ v.), Sava Vladislaviã (Kwiga istoriografija), pisac
Tronoškog rodoslova, pa Vuk Karaxiã.
Kquåne reåi: motiv, knez, car, Lazar, Murat, Miloš Obiliã, Ivan, Mi-lan,
bugarštica, drama, putopis, izdaja, vera, nevera, boj, Kosovo, legenda, pre-vodilac,
gozba, vino, pehar.
Kosovska legenda se stvarala vrlo dugo i postepeno, tokom niza
vekova i wen razvitak moÿe se pratiti od kraja H¡¢ pa do H¢¡¡ ve-ka,
kada je u završnom i celovitom obliku zabeleÿena u Priåi o boju
kosovskom (kr. H¢¡¡ ili poå. H¢¡¡¡ veka). Dva glavna motiva kosov-ske
legende jesu motiv izdaje i motiv junaštva i oni su spojeni u
logiåku celinu u Priåi o boju kosovskom. Nastanak svih motiva ko-sovske
legende, motiva izdaje, motiva junaštva, motiva svaðe Laza-revih
kãeri, motiva uhoðewa turske vojske, motiva kneÿeve veåere i
dr. — moÿe se pratiti u istoriografskim i kwiÿevnim spisima, u
kojima su zabeleÿeni i saåuvani elementi legende. U ova dela pi-sci
su unosili i beleÿili usmeno predawe o Kosovskom boju.
Motiv kneÿeve veåere zabeleÿen je, najpre, u talijanskom pre-vodu
Jovana Duke. Krajem H¢ ili poåetkom H¢¡ veka nepoznati Dal-matinac
(ili Dubrovåanin ili Peraštanin) preveo je delo vizan-tijskog
istoriåara Jovana Duke, ali je o Kosovskoj bici pisao op-širnije
od vizantijskog istoriåara.1 Naime, talijanski Dukin pre-vodilac
u svoj prevod sa gråkog unosio je i elemente usmenog pre-dawa.
Dukin prevodilac priåa kako je Murat pokušavao više puta da
pridobije „preko pisama i tajnih glasonoša", velikim obeãawima
1 Jelka Reðep, Priåa o boju kosovskom, Zrewanin 1976, 194. i daqe; ista, Kosov-ska
legenda, Novi Sad 1995, 56 i daqe.

2. 352
„Miloša Kobiliãa, vojvodu Lazareva, åoveka dušom i telom tako
hrabrog i junaåkog, da mu tada nije bilo ravna".2 Miloš je pisma
pokazivao knezu Lazaru, a ovaj mu je naredio da obeãa Muratu da ãe
mu ispuniti ÿequ. U prevodu na talijanski opisana je i Lazareva
gozba uoåi bitke, na kojoj knez prekoreva Miloša za izdaju: „Vrli
viteÿe, ovu zdravicu napijam tebi, vino popij, na poklon ti pehar,
ali mi je vrlo ÿao što sam åuo rðav glas, da si postao izdajnik
tvome gospodaru". Povreðen, Miloš odgovara knezu Lazaru: „Velika
ti hvala, gospodaru, na zdravici i na poklonu, ali mi je vrlo ÿao,
što se sumwa u moju vernost. Sutra rano, ako da bog te uåinim što
sam naumio, videãe se da li sam vera ili nevera svoga gospodara".
Miloš sutra dan „buduãi mlad i odvaÿna duha" uzjaše kowa, „uzme
sabqu za vrh gvoÿða, a okrene drÿak neprijatequ" i kao prebeglica
preðe Sitnicu koja je delila dve vojske, „jasnim i prijateqskim
glasom viåuãi Murata". Komentarišuãi tekst Dukinog prevodioca,
primetili smo3 da Lazarev prekor Milošu na veåeri nije logiåan,
jer je Miloš ranije pokazivao knezu Lazaru Muratova pisma i åak je
postojao dogovor meðu wima o Miloševom ponašawu prema Muratu.
Kneÿeva veåera opisana je i u Komentarima (1490—1522) Ludvi-ga
Tuberona Crijeviãa (Ludovicus, Aloysius de Cerva, de Crieva, Cer-varius,
Tubero). Kod Crijeviãa nalazimo veã razvijeniji oblik ko-sovske
legende, te åitav niz bitnih elemenata: veåeru uoåi boja, La-zarevu
zdravicu i Milošev odgovor, klevetu i prebegavawe Milo-ševo
u turski tabor da bi ispunio svoju zakletvu. I Dukin prevodi-lac
priåa o Miloševom odlasku u turski tabor, u kome je doåekan
kao prijateq, i o ubistvu cara Murata. Tuberon ima nekih novih de-taqa
koje ne poseduje Dukin prevodilac (hvatawe kneza Lazara, pad
Lazarev u jamu i promena kowa). Kosovsku bitku 1389. Tuberon po-grešno
stavqa u vreme Bajazita ¡¡ (+1512).
Opisujuãi kneÿevu veåeru, Tuberon priåa da je Lazar ukorio
svoga vlastelina Milona (umesto Miloša) za izdajstvo. Kaÿe da je
Miloša oklevetao jedan wegov takmac iz zavisti, s namerom „ili
da se uveri o wegovoj krivici, ili da se oprosti sumwe, ako se on
opravda. Kada su se vinom ugrejali, Lazar uzme srebrni pehar s vi-nom,
okrene se Milošu i reåe mu: 'Na poklon ti Milošu, ovaj pe-har
s vinom, i ako mi je javqeno, da ãeš me izdati'. Miloš s vese-lim
licem ispije pehar i, ustavši, reåe: 'Kraqu Lazare, po što sa-da
nije vreme svaði i prepirawu, jer je neprijateq blizu, sutra ãu
delom dokazati, da je moj tuÿilac laÿa i varalica, a ja da sam mome
kraqu potpuno veran'."4 I kod Tuberona je opisano kako Miloš su-
2 Ilarion Ruvarac, O knezu Lazaru, Novi Sad 1887; isti, nav. delo u kwizi Boj
na Kosovu, starija i novija saznawa, Beograd 1992, 180. i daqe; Quba Kovaåeviã, Vuk
Brankoviã, Godišwica NÅ, 1888, H.
3 Jelka Reðep, Kosovska legenda, 57.
4 Quba Kovaåeviã, nav. delo, Boj na Kosovu, 330—331.

3. 353
tra ujutru uzjaše kowa, odlazi u turski tabor sa kopqem okrenutim
naopako i ubija Murata.
Meðu izvore H¢¡ veka spada putopis Benedikta Kuripešiãa,
Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530, nastao 1531.
godine. Ovaj putopis, po mišqewu Vida Latkoviãa, predstavqa ne-sumwivo
svedoåanstvo da se poåetkom H¢¡ veka „na celom hrvatskom
i srpskom terenu pevaju junaåke pesme".5 Roðen u Obernburgu (grad u
juÿnoj Štajerskoj, blizu Krawske), Kuripešiã je znao nemaåki, la-tinski
a „sigurno i slovenaåki". Bio je tumaå latinskog jezika u
poslanstvu koje je kraq Ferdinand, 1530, slao u Carigrad Sulejmanu
¡¡. Kuripešiã (Kuripeåiã) je na putovawu vodio beleške, zapisi-vao
datume polaska (22. ¢¡¡¡ 1530) i dolaska u Carigrad (17. oktobar
1530), beleÿio kroz koja su mesta prolazili, pa je tako pisao i o
putovawu kroz Kosovo. Opisuje grob u kome je sahraweno Muratovo
telo (zamenio je Murata ¡ sa Muratom ¡¡), mesto na kome je Miloš
ubio sultana. Kuripešiã priåa da je Miloš Kobiloviã bio stari
srpski vitez. Murat je udario na despota, koji je tada bio knez ili
markgrof Srbije, Kobiloviã je „bio vrlo åuven i slavni vitez, koji
je na granici svaki dan åini mnoga viteška djela, o kojima se i da-nas
mnogo pjeva kod Hrvata i po onim krajevima, ipak ga je kod we-govog
gospodara despota mnogo oblagaše kao da šuruje s neprijate-qem
i da s wime potajno paktira. Time su mu, nesumwivo, što i
wegova djela dokazuju, uåinili nepravdu… Nije doÿiveo ni poåasti
za ona svoja sjajna djela, koja je dugo vremena, sve do svoje starosti,
sa toliko opasnosti åinio. Pao je u nemilost kod kneza, koji mu ne
ukazivaše qubav i naklonost, kao što je ranije radio, za wegove za-sluge.
Zbog toga je stari vitez mnogo trpio."6
Jedino je u Kuripešiãevom Putopisu Miloš stari, a zasluÿan
vitez. Kao i u ostalim delima, i ovde je oklevetan za izdaju, no po-niÿewa
koja doÿivqava su teÿa. Opisujuãi kneÿevu veåeru, Kuripe-šiã
kaÿe: „Mnoge mlade plemiãe i dvorjane posadio je za svoj sto i
ukazao im poåasti, a wega starog viteza pustio da stoji pored stola.
Tada uvidje Miloš Kobiloviã da knez sasvim otvoreno pokazuje
svoju nemilost prema wemu koji je neduÿan. I zbog toga se rastuÿi
i bi mu teško, pa naumi da dokaÿe svoju nevinost i da se osveti
svojim klevetnicima."7
Duboko povreðen, Miloš se posle veåere ÿali knezu Lazaru:
„Gospodaru, zar si zaboravio koliko sam puta u tvojoj sluÿbi svoj
ÿivot viteški zalagao za tebe protiv tvojih neprijateqa? Zar ni-sam
svoje junaštvo mnogo åime pokazao? Da li si ti to zaboravio
kad dozvoqavaš da ja, tvoj stari sluga, stojim pored stola, a mlaðim
5 Vido Latkoviã, Benedikt Kuripešiã, Putopis kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i
Rumeliju 1530, Prilozi za kwiÿevnost, jezik, istoriju i folklor, HH, 1954, 3—4, 333.
6 Benedikt Kuripešiã, Putopis, 33—34.
7 Isto, 34.

4. 354
(koji još nisu vidjeli ono što sam ja uåinio), meni na sramotu,
ukazuješ mnoge poåasti? Zato, gospodaru, neka ti je bog na pomoãi, a
ja sada idem da dokaÿem svoju vjernu sluÿbu, da bi ti uvidio koliko
sam ja mnogo dostojniji poåasti, nego oni koji sjede za tvojim sto-lom.
Ja ãu uåiniti ono što oni neãe uåiniti, i ja ãu tvoj rat zavr-šiti,
iako ãu pri tome morati i svoj ÿivot izgubiti."8
Knez Lazar poniÿava Miloša, ne dopušta mu ni da sedne za
sto, uopšte mu se ne obraãa, te nema ni Lazareve zdravice ni Mi-loševog
odgovora. Miloš mu se obraãa tek posle veåere, i mada ima
srxbe u wegovim reåima, u sceni veåere on deluje jadno i uniÿeno.
I u Kuripešiãevom Putopisu Miloš odlazi u turski tabor, ubija
Murata, ali se kaÿe da Turci pobegoše i da se Srbi ovoga puta
oprostiše od Turaka. Takoðe nema ni pomena o izdaji na Kosovu.
Povodom Kuripešiãevog kazivawa o bici na Kosovu, Vido Lat-koviã
pretpostavqa da je putopisac pesme o pomenutim junacima
åuo od profesionalnih pevaåa, ÿonglera, „na granici gdje je sve ve-selo"
i u pograniånom pojasu „od vojnika Bosanaca", a u pozadini
fronta u vreme kada je poslanstvo dolazilo u dodir i sa seqacima.
Alojz Šmaus misli da Kuripešiã „reprodukuje dosta verno i objek-tivno
tradiciju o Milošu", to potvrðuje i poreðewe sa Dukinim
prevodiocem, samo što wegovo „kazivawe nije više refleks pro-znog
predawa, nego izraz pesniåke, strogo feudalno-epske stiliza-cije".
9 Po Radetu Mihaqåiãu, Kuripešiã je „preuzeo kosovsko pre-dawe
iz nekog pisanog, nama nepoznatog dela".10
U Kraqevstvu Slovena (Il regno degli Slavi) Mavra Orbina, štam-panom
u Pezaru 1601. godine, nalaze se skoro svi elementi kosovske
legende, pa i motiv kneÿeve veåere. Opisana je kneÿeva veåera uoåi
boja: „Pošto je tada Lazar imao udariti na Turke, wegov zet Vuk ga
je upozorio da pazi na Miloša, jer treba da zna da on u tajnosti
šuruje s Turcima kako bi ga izdao. Ÿeleãi da to proveri, Lazar po-zva
na veåeru izvestan broj velikaša i kapetana vojske u nameri da u
toku veåere prekori Miloša za tu izdaju kako bi ga, ako se uveri o
zlodelu, mogao kazniti (jer Sloveni imaju obiåaj vinom, a ne muåe-wem
otkrivati tajne), ili, ako naðe da je nevin, da se sam oslobodi
sumwe koja ga je poåela muåiti. Dakle, za vreme veåere knez Lazar se
okrene prema Milošu, pa drÿeãi u desnoj ruci pun pehar vina, re-åe:
'Vama, Milošu, darujem ovo vino zajedno sa peharom, i pored to-ga
što ste kod mene okrivqeni za izdajstvo'. Miloš, meðutim, ne
pokaza na licu nikakvoga znaka koji bi odavao takav greh i ispi
primqeni pehar. Zatim ustavši poåeo ovako besediti: 'Nije sada
8 Isto.
9 Alojz Šmaus, Kuripešiãev izveštaj o kosovskom boju, Prilozi za kwiÿev-nost,
jezik, istoriju i foklor, 1938, H¢¡¡¡ 518.
10 Rade Mihaqåiã, Lazar Hrebeqanoviã, Istorija, kult, predawe, Beograd 1984,
264.

5. vreme, kneÿe i gospodaru moj Lazare, da se prepiremo, jer je nepri-jateq
veã u bojnom redu. Sutra ujutru pokazaãu delom da je moj tuÿi-teq
klevetnik i laÿov i da sam ja uvek bio veran svome gospodaru'.
Lazar mu ništa ne odgovori, nego ga pozva da ponovo sedne."11
Orbin kaÿe da Miloš nije mogao zaspati åitavu noã i u osvit
zore, na kowu i sa kopqem okrenutim naopako (što je kod Slovena
znak begunca) otišao u turski tabor i ubio Murata.
Milošev odgovor knezu Lazaru na veåeri skoro je identiåan
wegovom odgovoru kod Tuberona. Priåajuãi o Kosovskoj bici 1389,
Mavro Orbin se najviše oslawao na usmeno predawe. U nauci su
poznati pisani izvori na koje se Orbin oslawao.12 Pišuãi o Or-binovom
delu, ukazali smo13 na slojevitost teksta. Naime, Orbin se
oslawao na pisane izvore, unosio je podatke iz Halkokondila i Le-unklavija,
koristio je Dukinog prevodioca i Tuberona, ali je u svo-je
delo unosio usmeno predawe i direktno. Takoðe, i iz Dukinog
prevodioca i Tuberona prenosio je veã zabeleÿeno usmeno predawe.
Otuda i velika sliånost u kazivawu Tuberona i Orbina.
Uticaj Kraqevstva Slovena Mavra Orbina bio je vrlo veliki,
te se i odjek toga dela moÿe pratiti kod pisaca H¢¡¡ veka, a i ka-snije.
Posle Jakete Lukareviãa, kaÿe Miroslav Pantiã,14 „prvi
stvarni i veliki Orbinov duÿnik u našim stranama bio je nadbi-skup
barski i 'primas Kraqevstva Srbije' Andrija Zmajeviã (1624—
1694)". Ovaj istoriåar i uåeni Peraštanin oslawao se na Orbino-vo
delo pri sastavqawu svoga dela Drÿava sveta, slavna i kreposna
crkovnoga qetopisa. Po Pantiãu, za slovenske stvari Orbin je za
Zmajeviãa bio vrhunski autoritet, iz Kraqevstva Slovena preuzimao
je mnoge åiwenice, opise dogaðaja, ocene liånosti i zbivawa, pa i
opis Kosovske bitke.15
O veåeri kod kneza uoåi boja Zmajeviã piše: „I kada se ãaše
udriti s Turcima isti knez Lazar, naðe prigodu Brankoviã i napo-menu
potajno tastu da ima opas vrh Miloša, govoreãi mu da se s
Turcima dogovorio da ga izda. Tu stvar hteãi znati je li istina,
knez Lazar dozva na veåeru svoje banove i s wima Miloša Kobili-ãa,
komu knez isti na gozbi napi zdravicu i pokloni zlatan pehar s
vinom, govoreãi: 'Darivam ti åašu i vino, zete Milošu, moja vjero
i nevjero!'. Zabušen na te rijeåi, Miloš uze åašu i bez smutwe ika-kve
tastu odgovori: 'Fala ti, kneÿe gospodine, na daru i zdravici, a
sutra vidjeti ãeš ko ti je vjeran, ko li je nevjeran; veåeras nije po-trebno
druge stvari govoriti'."16
355
11 Mavro Orbin, Kraqevstvo Slovena, Beograd 1968, 97.
12 Sima Ãirkoviã, Komentari, Mavro Orbin, nav. delo, 330—331.
13 Jelka Reðep, Kosovska legenda, 75.
14 Miroslav Pantiã, Knez Lazar i kosovska bitka u staroj kwiÿevnosti Du-brovnika
i Boke Kotorske, poseban otisak iz zbornika radova O knezu Lazaru, Beograd
1975, 352.
15 Isto.
16 Isto, 353.

6. U peraškom zborniku s kraja H¢¡¡ veka nalaze se drama i bugar-štica
o Kosovskom boju. Drama pisana na narodnom jeziku i u stihu
ima belešku umesto naslova: Ovdi poåiwe boj kneza Lazara i zla svr-ha
Miloša Koviqiãa i izdajnika Vuka Brankoviãa i 9 braãe Jugoviãa
na Kosovu poqu na 24. ðuwa godišta 1348. Milorad Paviã smatra da
je to delo Andrije Zmajeviãa17 i da predstavqa jedan „oratorio volga-re",
što bi znaåilo da je izvoðena izvan crkve. Miroslav Pantiã s
razlogom odbacuje ovo mišqewe, dokazujuãi da je nasluãivawe Sve-tislava
Vuloviãa neodrÿivo i delo pripisuje nepoznatom Perašta-ninu.
18 Po Pantiãu, delo nije ni pisano kao drama, ni da drama bu-de,
veã je najpre zamišqeno kao spev i kasnije je neko spev pretvo-rio
u dramu, ili mu je prividno dao dramski oblik.19 Objavqujuãi
tekst drame pod naslovom Boj kneza Lazara,20 Miroslav Pantiã ana-lizira
dramu, govori o wenoj umetniåkoj vrednosti i zakquåuje da je
to tvorevina pisca koji je o svetu i istoriji mislio na naåin ba-roknog
åoveka.21
Knez Lazar na Vidovdan poziva svu gospodu na veåeru. Kneÿeva
veåera opisana je i u ovoj peraškoj drami:
PISNIK GOVORI
Kad sunce svijetli zrak u zapad obori
a mjesec se javi na istoånoj gori,
veåeru spra'qahu i dil napraviše
i s mnogim uresom lijepo naresiše,
tu slavni Lazar knez veqi stol ogradi,
pak se sam gospodar za stolom posadi;
tasta Jugu svoga s desne strane stavi,
a s druge onoga koji sve pod smrt spravi;
starca Jugu, svoga tasta, s desne stavi,
a s druge onoga koji svijema smrt spravi;
Musiãa hrabrena Stjepana, zašto su
krvi i koqena åestita na glasu,
a Strašinu Åapru Ogwena s tri vuci,
koji se dobro vlada s oruÿjem u ruci,
Damjana, Radinu Turåina, Vukosava,
Bogdana Krilinu, Ugqešu mnogo znan,
Stanišu, Radowu, ki malo druÿine
imaju na kowu, a u svem je vitez
Martiniã oholi, ki kopje ne dvoji,
što srce ne boli, a smrti ne broji;
356
17 Milorad Paviã, Istorija srpske kwiÿevnosti baroknog doba (H¢¡¡—H¢¡¡¡),
Beograd 1970, 250—253.
18 Miroslav Pantiã, nav. delo, 367—382, s posebnim dodatkom od str. 383—
405; o drami v. J. Reðep, Priåa o boju kosovskom, 211—212; ista, Kosovska legenda, 80. i
daqe; ista, Bistru vodu zamutile. Svaða kãeri kneza Lazara, Novi Sad 2006, 31. i daqe.
19 Miroslav Pantiã, nav. delo, 371.
20 Isto, 388—405.
21 Isto, 373.

7. Kosanåiãa Ivu, Orlinu Marina,
Orqaša, Grifoåa, Pera i Šaina,
hitarca Niklana, bez straha koji ide,
viteza Stojana strahom oåi vide,
Jugoviã devet brat, ki skupa boj biju,
åeta ka vele krat Turkom dodiju,
Jovana, Grujicu, Petra Kosoviãa,
Matijaša, Vujicu, Pavla, Orloviãa,
Kuma svoga Mila, ogwenoga zmaja,
Miloša, svu silu, u zasjedu stavqa,
paka zasjedoše gospoda i bani,
a ki je poniÿen da ide izvani.
Buduãi zasjeli knezovi i bani,
mladiãi veseli cvjetovi izbrani,
veselo blagujuã svakojake piãe,
junaåki se kaÿuã i svaki put sriãe.
Tad Lazar zlat pehar uze u desnu ruku
i Milošu napi, suze proli u muku.22
LAZAR
Zdrav mi si, Milošu, vino ti i pehar,
i ne bud'nevjeran, a sve primi u dar;
tako to junaštva i poštewa tvoga,
i zdravja, ÿivjewa, Suda opãenoga;
tvoje Mare, qubovce tve mlade,
i desnice tvoje sred lijepe livade;
tako se veselo s perjem ponositi
i svijetlo åelo u boju nositi;
tako ti ÿivota, Milošu, sinko moj,
u poqu Kosovu izdati me nemoj;
tako ti prijateq i druÿbe pridrage,
budi mi pomoãnik u ove livade;
kad budemo s Turkom po poqu se tjerati,
nemoj me, zete moj, Milošu, izdati.23
Posle Lazareve zdravice govori u drami pesnik i kaÿe da Mi-loš
prima zlaãani pehar pun srxbe i muke, da najpre Duka poåe
blagovati, „pak za wim sva ruka brašna se dohiti". Posle pesniko-vih
meditacija o Milošu, Lazaru i ubistvu turskog cara,
LAZAR GOVORI
Od kad je nastala s drÿavom naša vlast,
vazda vjerna stala u slavi i u åast;
a danas je u nas eto probudila,
gloðem se kako pas od kada se åula
nevjera da se je ovdi probudila,
suzice ka mi je do sada ronila,
tri glave od boja vojske moje moãi
od mene svi troje hoãe caru poãi.
357
22 Isto, 395—396.
23 Isto, 395—396.

8. Ali se ne åudim na vojvodu Ivca,
koga sobom vodim za sokola sifca,
da mi jarebe u jato razbio,
sad mi srce zebe, jer sam to mislio,
zašto je i spridje od Cara dvorio,
zato sad liwa da bi tamo bio;
neg se åudu åudim, vi, gospodo moja,
ÿalost, uzdah, ronim suzice s tugom ja,
na kuma mojega Topliåiãa vjeri,
åasti pun je i svega, kako se izvjeri,
u wega åestita sva gospocka vrijednost
um, krv plemenita, a soko u kripost;
a tebe ja obrah za sina, Milošu,
i kãeri ti mu podah kako dušu moju,
pak ti sva vojvostva skupih pod tobom
i dah ti gospostva, koja vodiš sobom,
štap tebi podah, vlast, moã moju u ruke,
da zašto gubiš åast veliku bez muke;
a sada te kaÿu vjerna i nevjerna
po' muklo što åuju moje uši nemirne.
Miloš uzima zlatan pehar i odgovara Lazaru:
MILOŠ
Hfala t', gospodaru, na stolu koji sjediš,
ne hfala t' na vinu, grðe na besjedi,
ka' si me mislio s peharom darivat,
U Kruševu gradu bješe me darivat;
a od sa' ãe tašta sva pusta ostati
kad misliš Miloša nevjerom drÿati;
tako mi kowica i druÿbe mo' e mile,
bio sam ti vjeran u sve tvoje potribe,
vjeran sam ti bio, tako me ne ubila,
tako me višwa moã prid Bogom shranila,
tako mi poštewa i mladosti cvijeãa,
i tako mi ovoga brašna plemenita;
tako mi Mare moje, tvoje ãerce mile,
i junaštva moga i moje sve sile;
tako mi zelene travice i biqa;
tako mi plemena, zelena Koviqa,
tako mi se u boj gizdavo nositi,
i viteštvo moje s oruÿjem braniti,
prije nego sutra u Kosovo ravno
da sunce obide po poqu sve stavno,
vjera koja mi je sva vojska s kojom greš
vidjeti, i turska, i ti prije neg umreš,
sutra neðeqa je i sutra Vidov-dan
slavni, a tebi je tvoje krsno ime, znaš,
sutra rano u tabor carski hoãu priti
i Caru pod šator istinom dopriti,
i stanuãu nogom na grlo pri sagu,
pritisnuti mojom, pak ãu udriti na tragu,
veã ne znam što ãe bit, neg što da višwa moã,
ma ãu to uåinit, tako mi zdravo doã.24
358
24 Isto, 396—397.

9. 359
Miloš odlazi zajedno sa Ivanom i Milanom a ujutro, kad se
sunåani zraci spustiše, sedlaju kowe i upuãuju se ka Carevom ša-toru.
Sledi dugi razgovor Milošev sa åaušima i ubistvo Murata.
U peraškom zborniku s kraja H¢¡¡ veka, pored drame, nalazi se
i bugarštica. Zapisivaå, a moÿda i tvorac ove bugarštice jeste
Nikola Buroviã.25 Analizirajuãi Bugaršticu o kosovskom boju, Mi-roslav
Pantiã je zapisao: „Lako moÿe biti da je Zmajeviã, ako je taj
zapisivaå bio on, ili Nikola Buroviã, što je daleko verovatnije, u
stvari tvorac te bugarštice, bilo da je u celini sam ispevao, ili
je pak udesio i priredio prema nekoj bugarštici istoga predmeta
koja mu je posluÿila kao osnova."26 I u bugarštici je opisana kne-ÿeva
veåera, neuporedivo kraãe i saÿetije no u drami. Razmišqaju-ãi
kako da saopšti Milošu za klevetu o izdaji, Lazar:
Zdravicu namisli napit kada budu na veåeri.
A ta veåer bijaše a na veåer Vidov-danak,
Ta' veseli danak.
Vidov-dana bijaše a Lazaru krsno ime.
Kada bjehu sva gospoda na trpezu blagujuãi,
Krstjanska gospoda
Tad Lazare suzama Milošu zdravicu napi:
„A zdrav mi si, Milošu, moja vjero i nevjero,
Dragi Koviqiãu,
Nemo' biti nevjeran i ne prima' u rasrxbu".
Ali otide Miloš tada tastu svomu govoriti,
Svomu tastu milu:
„Ne fala ti na zdravici, a to gore na besjedi,
Kunem ti se višwim Bogom, stvoriteqem neba i zemqe,
Bogom jedinijem,
Bio sam ti svedni vjeran u svaje potrebe tvoje,
A tako mi kowica, sabqe i drage Mare moje,
Moj kneÿe Lazare,
Vidjet ãeš zautra kada budem caru poãi,
Anxarom ãu ga udriti i na grlo nogom stati,
Cara neåistoga.
To ti mislim uåiniti, a veã ne znam što ãe biti.27
Posle toga Miloš sa Milanom i Kosanåiãem odlazi, malo poåinu-še
i potom „jezdeãi put tabora careva", susreãu se sa vezirima,
Miloš ubija Murata.
Priåa o boju kosovskom, odnosno Ÿitije kneza Lazara, s kraja
H¢¡¡ ili poåetka H¢¡¡¡ veka, åuva završni i celovit oblik kosov-ske
legende. Priåa je nastala u našim juÿnim krajevima, u Boki Ko-torskoj
i Crnoj Gori, a vremenom se, tokom sto pedeset godina, do
25 Miroslav Pantiã, Peraška bugarštica o kosovskom boju, Raskovnik, Beograd
1989, H¢, 73—78; 79—84.
26 Isto, 77.
27 Bugarštica o kosovskom boju, J. Reðep—R. Mihaqåiã, Boj na Kosovu u bugar-šticama
i epskim pesmama kratkoga stiha, Novi Sad 1995, 85. i daqe.

10. polovine H¡H veka prenosila i u druge krajeve, do Moskve, Budim-pešte,
Sofije, severno od Save i Dunava. Ovo delo predstavqa dru-gi
tematski krug tekstova o Kosovskom boju, dok prvi tematski krug
åine kultni spisi o knezu Lazaru, nastali u periodu od 90-tih go-dina
H¡¢ veka do 1419. godine. Tim spisima stvara se kult muåenika
Lazara, koji ãe se vremenom pod uticajem usmenog predawa tran-sformisati
u kult junaka Lazara.
U rukopisnoj Priåi opisana je, takoðe, i kneÿeva veåera. Po-znato
je do danas 36 varijanata Priåe o boju kosovskom,28 no razlike
meðu wima nisu suštinske veã u detaqima.
Citiraãemo opis veåere kod kneza iz jednog od najstarijih ru-kopisa,
iz Grujiãevog rukopisa (G) iz 1727. godine, nastalog u Boki
Kotorskoj:
G: i samæ knezæ Lazaræ sede na svoe mesto i do sebe posadi
starca yga svoga tasta w desny
s lievu stranu posadi Vuka Brankoviãa koi sviemæ smartæ spravi
edanæ i neverni
i posadi Musiãa Sãepana w karvi i kolena åestitago
na glasu ynaka Damnana Šahinoviãa koi nosaše na sebe velike
risovine
i Vukosava hrabrago
strašnihæ i wgneni
3 lava koi s Turci boi biy Rada i Radony i Bogdana Hrelu wmuãeviãa
i uglešu mnogo zvanoga
Stanišu i Radivoì koi po malo druÿine imahu kade boi biahu
Maråinka wholago koi kopie nosi smarti se ne boi sardce ga
ne boli
wrlina i Marïna i Ãuricu
Petra Kostieviåa
starca Niklana kade boi bie bez straha ide
viteza Stoìna strašnih wåiy
ygoviãa 9 braãe koi zaedno boi biìhu teško Turkomæ
dosaãevahu
Ÿivana i Ãuricu
Petra wsinanina
Matiìša yza
Pavla Orloviãa
Ivana Kosanåiãa
Milana Topliåanina
wgnenoga zmaì Miloša Obiliãa
Svu silu u tarpezu posadi a nihæ 3 dole u zasedu.
Iz Rukopisa Davida Koweviãa (DK), pisanog u Keåkemetu 1792. go-dine,
nastaviãemo sa citirawem. Ova varijanta ima širi naslov:
Ÿßtße kneza Lazara ß voevode Miloša Obiliãa i ostale Serbske Go-spode.
Svu gospodu za stolæ posadi, laÿlivi Vukæ stade potiho besý-diti
knezu, vidiš li gospodine one 3 voevode tvoe, Xo si dole po-
360
28 Jelka Reðep, Priåa o boju kosovskom, 1976; Kosovska legenda, 85. i daqe.

11. 361
saidio i znaš li da te sutra na smertæ nastavläy a sebe za slastæ
ostavläy, zašto Turkomæ hoãy u napredakæ ostaviti, a tvoy voisku
sa zemljomæ rastaviti i tebe na Kosovo izdati i caru se turskomæ
hoãey predati, zaxo se turska voiska biše prepala w hrabri vitezo-va
ynaka, što više serbska zemlä roditi neãe ali smuti Vukæ
nevýrni sæ laÿomæ nýgovomæ na toi veåeri ostale govoreãi, Togda
naåa knezæ Lazaræ ästi, i za nimæ sva gospoda sæ rukomæ hleba uze-še,
i paki dadoše knezu zlatanæ pearæ, uze ga u ruke, i sve ga suze
obliše i zadugo derÿa u ruki, i glavu wt ÿalosti na koleno naslo-ni,
i dugo reåi progovoriti ne moÿaše svi koi ga vidiše i svi se
zaåudiše, i svakomæ ÿao bi, i kada se w ÿalosti razabra diÿe glavu
gore, edva reåæ progovori, i reåe, gospodo moä w kako e serbska
zemlä nastala u našoi vlasti svagda e bili výrni, u åasti, u lybovi
i u slavi i u dobromæ poslu, a danasæ u nasæ nevýra probudila se, i
kako samæ åuo, svoimæ umomæ borimæ se i äzvu veliku na sercu
imamæ; 3 glave hoãe w voiske naše da se iznevere, Ivanæ Kosan-åiãæ
o Milan Topliåaninæ, i moi voevoda Milošæ Obiliãæ, To
mi kaÿu ali ne výruemæ da ãe biti istina ä se åudimæ w voevode
moga Ivana, koga vodimæ sobomæ za sokola da mi uvati u ätu äre-bicu,
ali ovo mislimæ i pre kodæ cara dvorio, zato tamo hoãe, se
åudimæ za moga kuma Milana, veri i åasti kumovske, userdne glase
donose mi za tursku voisku, a sade hoãe da mi se iznevýri, A ä tebe
Miloše za sina izabra, i kãeri ti moy dado, i moy svu voisku podæ
ruku tvoy, zaxo gubiš vlastæ svoy bez nevolý, a sade mi kazuy da me
hoãešæ iznevýriti, i caru poãi, i voisku moy na Kosovu izdati, i
to nevýruem da ãe biti istina, i sada ti napiamæ, Zdravæ slugo moi
Miloše i budi výranæ a nevýranæ, primi vino u daræ i naåas ti
pearæ, Milošæ hitro na noge skoåi, i slavnome knezu pokloni se,
i sta misliti što ãe mu govoriti kada mu åaša do ruke doãe slavno-me
knezu Lazaru pokloni se i reåe, Hvala ti gospodine na zdravici
i hvala ti na daru, kada si me mislio pearomæ darivati beaše mi
stari Kruševacæ pokloniti, a sade ti svi ostali pusti, a eto ti ne-vere
koi ti uzæ koleno sedi, i na uvo govori i laÿu iznosi da ti
svu voisku smuti, a ä sam ti svemu výran tako me vera moä ne ubila,
i tako mi dušu moy åisto sohranio, i to ãe sva voiska oåima vidi-ti,
i ti ako pre ne umrešæ, sutra Vidovæ danæ a tebi slavno kerst-no
ime, vidiãemo ko li e výra ko li e nevýra, sutra idemæ na ta-boræ
carevæ, hoãe biti istina, i caru ãu pošatoræ doãi, razporiãu
ga i staãu mu nogomæ za vratæ29 za istinu moy, pakæ ãu poãi natragæ
ali ne znamæ xo ãe biti, nego oãu to uåiniti.
Miloš zajedno sa Ivanom i Milanom odlazi, jedan drugom su se za-verili
da ãe do smrti biti zajedno, a posle odmora, ujutro, odlaze u
turski tabor, Miloš razgovara sa åaušima, ubija Murata i bore se
29 U nekim varijantama se kaÿe na grlo a u nekim za vrat.

12. sa Turcima. Miloševi pobratimi ginu a Miloša hvataju Turci po
savetu glasa iz oblaka i odvode caru Muratu.
Rukopisna Priåa o boju kosovskom predstavqa dobro smišqenu
kompilaciju a nepoznati pisac sastavio je delo na osnovu nekoliko
dela, Orbinovog Kraqevstva Slovena, drame nepoznatog Peraštani-na,
Ÿitija kneza Lazara s kraja H¡¢ veka od nepoznatog Ravaniåani-na,
Karlovaåkog rodoslova, letopisa, usmenog predawa, bugarštica i
deseteraåkih pesama.
Kraqevstvo Slovena Mavra Orbina izvršilo je presudan uticaj
u širewu i ustaqewu kosovske legende. Tome je sigurno doprinelo
Orbinovo viðewe srpske prošlosti i wegove ideje slovenstva. Po
ÿeqi Petra Velikog, koji je ÿeleo da se obavesti o srpskoj prošlo-sti,
okretni trgovac i mudri diplomata, roðeni Hercegovac, u ru-skoj
sluÿbi,30 Sava Vladislaviã, preveo je Orbinovo delo sa tali-janskog
na slovenski. Zapravo, to i „nije pravi prevod, veã izvod i
skraãena verzija Orbinovog spisa".31
Uporeðujuãi Orbinov original sa Vladislaviãevim prevodom,
uoåili smo32 kolika su odstupawa od originala: Vladislaviãev pre-vod
je saÿetiji i kraãi ali su svi elementi legende, koji se nalazi
kod Orbina, prisutni i u prevodu. Delo ima naslov Knßga ßstorßo-grafßä
poåatßä imene slavoe i razšßrenßä naroda slavänskago. I ihæ Ca-rei
i Vladýteli i podæ mnogßmi imänami, i so mnogßmi Carstvßämi,
Korolevstvami i Provßncßami, Sabrana izæ mnogßhæ knigæ istoriåes-kihæ
årezæ Gospodina Mavrourbßna Arhimandrita Raguÿskogo. Delo je
objavqeno 20. avgusta 1722. godine. I kod Vladislaviãa je opisana
kneÿeva veåera. Lazar pruÿa Milošu srebrnu åašu i nazdravqa mu:
„daruy ti sßy åašu, obaåe glagolytæ äko predati mä hoxeti. Mßlošæ
ÿe im malo smutßvsä prßnälæšuy åašu otvýtstvuä, åto poneÿe ne-prßätelæ
i ogovorxikæ predæ licemæ estæ i Voßski gotovoe bßtß sä,
sego radi na drugoi denæ moÿetæ onæ pokazati loÿæ takovago ogo-voru."
Ujutru Miloš odlazi u Muratov šator i ubija ga.
Kneÿeva veåera opisana je i u Tronoškom rodoslovu, nastalom
polovinom H¢¡¡¡ veka, pod uticajem Vladislaviãevog prevoda Orbi-novog
dela, Hronika grofa Ðorða Brankoviãa i Priåe. Sastavqaå je
bio Konstantin, postriÿnik i potowi iguman i arhimandrit Stu-deniåki,
koji je u Pešti prepisivao Brankoviãeve Hronike.33 U Tro-noškom
rodoslovu se kaÿe: „Veåeri ÿe bivšeö u denæ subotnßö sprú-
362
30 Nikola Radojåiã, Slovenski prevod Orbinija u Vojvodini, Iz prošlosti Vojvo-dine,
Novi Sad 1965, 24.
31 Miroslav Pantiã, Ÿivot i rad, predg. kwizi M. Orbin, Kraqevstvo Slove-na,
Beograd 1968, £HHH¡¡¡.
32 Opširnije o tome v. J. Reðep, Priåa, 206. i daqe; ista; Kosovska legenda, 76.
i daqe.
33 Opširnije o tome v. J. Reðep, Priåa, 210. i daqe; ista, Bistru vodu zamuti-le,
93—97.

13. 363
mo nedýli, vo 14 meseca ïynïa, na trapezý velikagw knúza Lazara,
sosýdúximæ v' sýmæ knúzwmæ i voevodamæ, i po mnogwmæ razgovorý,
w izmenikahæ carstav a naöpaåe Baßwšé kotorïö oukazalæ taönu
srdca svoegw.34
Slede poznati dogaðaji, odlazak u turski tabor i ubistvo cara
Murata.
U Komadima od razliånijeh kosovskijeh pjesama (Vuk, ¡¡), u ¡¡¡
„komadu", opevana je kneÿeva veåera. Knez Lazar slavu slavi u Kru-ševcu,
sa desne strane postavqa tasta Jug-Bogdana a sa leve Vuka
Brankoviãa, „u zastavu vojvodu Miloša", a do wega Ivana i Mila-na.
Uzima zlatni pehar vina i pita se kome ãe ga napiti, ako ãe na-piti
po starešinstvu, napiãe Jug-Bogdanu, po gospodstvu — Vuku
Brankoviãu, po milosti Jugoviãima, po lepoti Ivanu Kosanåiãu a
po visini Toplici Milanu, po junaštvu Milošu Obiliãu. Na-zdravqajuãi
Milošu, knez kaÿe:
„Zdrav, Milošu, vjero i nevjero!
Prva vjero, potowa nevjero!
Sjutra ãeš me izdat na Kosovu,
i odbjeãi turskom car Muratu!
Zdrav mi budi, i zdravicu popij,
vino popij, a na åast ti pehar!"
Skoåi Miloš na noge lagane,
pak se klawa do zemqice crne.
„Vala tebe, slavni knez Lazare!
Vala tebe na tvojoj zdravici,
na zdravici i na daru tvome:
al' ne vala na takoj besjedi!
Jer, tako me vjera ne ubila,
ja nevjera nikad bio nisam,
nit' sam bio, niti ãu kad biti,
nego sjutra mislim u Kosovo,
za rišãansku vjeru poginuti.
Nevjera ti sjedi uz koqeno,
ispod skuta pije ladno vino:
a prokleti Vuåe Brankoviãu!"35
Miloš Obiliã se zakliwe da ãe sutra otiãi u poqe Kosovo i ubiti
turskog cara Murata a Vuka ãe vezati kao ÿena kudequ uz preslicu i
vuãi ga po Kosovu.
Motiv kneÿeve veåere nastajao je vrlo dugo, tokom godina i ve-kova,
od kraja H¢ i poåetka H¢¡ veka pa nadaqe. Predawe o veåeri
kod kneza Lazara uoåi boja na Kosovu, na kojoj u zdravici Lazar pre-koreva
Miloša Obiliãa za izdaju turskom caru, a ovaj mu odgovara,
zakliwuãi se da ãe na Kosovu pokazati ko je vera, a ko nevera i ubi-ti
cara Murata, zabeleÿio je, najpre Dukin talijanski prevodilac.
34 Janko Šafarik, Serbskïö letopisacæ izæ poåetka H¢¡-gæ stoletßä. Glasnik
SUD, ¢, Beograd 1853, 86—87.
35 Vuk Stefanoviã Karaxiã, Boj na Kosovu, Novi Sad 1995, 127—128.

14. 364
Nepoznati Dalmatinac, Dubrovåanin ili Peraštanin, u prevod Jo-vana
Duke na talijanski unosio je elemente usmenog predawa o Ko-sovskoj
bici. Ludvig Tuberon Crijeviã je u svojim Komentarima
(1499—1522) takoðe opisivao kneÿevu veåeru. Opis veåere kod kneza
u Putopisu kroz Bosnu, Srbiju, Bugarsku i Rumeliju 1530 (1531) Bene-dikta
Kuripešiãa nešto je drugaåiji od ostalih izvora, jer je Mi-loš
ovde stari a zasluÿan vitez kog knez Lazar tako poniÿava da mu
ne dopušta ni da sedne za sto. Tu nema zdravice kneza Lazara ni
Miloševog odgovora, veã se Obiliã posle veåere obraãa knezu La-zaru
i zakliwe da ãe ubiti Murata. Veåera je opisana i u Kraqev-stvu
Slovena (1601) Mavra Orbina, kao i kod Orbinovog sledbenika
Andrije Zmajeviãa u delu Drÿava sveta, slavna i kreposna crkovnoga
qetopisa. U peraškom zborniku s kraja H¢¡¡ veka nalaze se drama o
Kosovskom boju i Bugarštica o Kosovskom boju. Opis veåere nalazi
se u oba dela. Nepoznati Peraštanin je u drami vrlo opširno opi-sivao
kneÿevu veåeru. U Ÿitiju kneza Lazara, odnosno Priåi o boju
kosovskom, s kraja H¢¡¡ ili poåetka H¢¡¡¡ veka, takoðe je vrlo detaq-no
pisano o veåeri uoåi bitke. Samo u peraškoj drami i u Priåi na
veåeri su mnogi junaci za koje ne znaju ostali izvori. Naime, u ova
dela uneto je lokalno crnogorsko predawe o nekim junacima.36
Kwiga istoriografija (1722), Vladislaviãev prevod dela Mavra
Orbina, takoðe åuva priåu o kneÿevoj veåeri, a ona se nalazi i u
Tronoškom rodoslovu (polovina H¢¡¡¡ veka). Najzad, ¡¡¡ „komad" u
Komadima od razliånijeh kosovskijeh pjesama (Vuk, ¡¡) ima saåuvan
ovaj motiv.
Motiv kneÿeve veåere stvarao se postepeno i u svim citira-nim
delima sadrÿan je prekor kneza Lazara u zdravici i zakletva u
Miloševom odgovoru. Meðutim, kao i kad je reå o ostalim motivi-ma
kosovske legende, postoje i izvesne razlike. Miloš u veãini
tekstova odlazi sam u turski tabor, samo ga u drami i bugarštici
iz peraškog zbornika, u Priåi, Tronoškom rodoslovu i kod Vuka,
prate pobratimi, Ivan Kosanåiã i Milan Topliåanin (Toplica).
To je i razumqivo, jer se pobratimi Miloša Obiliãa pojavquju tek
krajem H¢¡¡ veka, dok za wih ne znaju raniji izvori (Dukin prevo-dilac,
Tuberon, Orbin, Zmajeviã, Kuripešiã, Sava Vladislaviã).
Meðusobno su najsliåniji peraška drama i Priåa o boju kosovskom,
dela koja su nastala gotovo istovremeno i na istom terenu, u Boki
Kotorskoj. Reåi koje izgovara Miloš Obiliã o tome ko je vera, a ko
je nevera, vrlo su sliåne ili åak identiåne u svim izvorima koji
åuvaju ovaj motiv kosovske legende.
Kneÿeva veåera moÿe da asocira na posledwu veåeru Isusa
Hrista.
36 Jelka Reðep, Priåa, 227.

15. Elka Redÿep
MOTIV KNÄŸESKOÖ VEÅERI
Rezyme
365
V rabote rassmartivaetsä motiv knäÿeskoö veåeri, kotoroeö sozdavalsä do-volüno
dlitelünoe vremä — s konca H¢, ili naåala H¢¡ vekov. Pervoem otmetil ego
italüänskiö perevodåik (neizvestnoeö dalmatinec, ÿitelü Dubrovnika ili Perasta)
proizvedeniö vizantiöskogo istorika Duki, zatem Lydvig Tuberon Crieviå v Kom-mentriäh,
Benedikt Kuripešiå v Putevoeh zametkah, Mavro Orbin v Korolevstve
Slavän, Anreö Zmaeviå, neizvestnoeö ÿitelü goroda Perast v drame, sostavitelü bu-garšticoe
(azbuki) iz perastskogo sbornika (v konce H¢¡¡ veka), neizvestnoeö sosta-vitelü
Rasskaza o Kosovskoö bitve (v konce H¢¡¡, ili v naåale H¢¡¡¡ vekov), Savva
Vladislaviå (Kniga istoriografiö), pisatelü Tronošskoö rodoslovnoö, a takÿe Vuk
Karadÿiå.