1. ENTITET

2. Svet koji nas okružuje može se shvatiti
kao sistem entiteta koji su u
medjusobnom delovanju.
Pod entitetom najčešde podrazumevamo
objekat posmatranja koji je važan sa
odredjenog stanovišta i koji se može
jednoznačno identifikovati
tj. izdvojiti iz okoline i opisati.

3. Entitet može biti:

4. REALNI OBJEKAT
(osoba, mašina, dokument, kuda...)

5. APSTRAKTAN KONCEPT
(mera, količina, boja, radno mesto...)

6. DOGADJAJ
(rodjenje, upis, isplata, prekršaj....)

7. ODNOS
(predmet-nastavnik, muž-žena,
lice-preduzede....)

8. Svaki entitet ima različita svojstva
(obeležja).
Obeležjima se bliže odredjuje
posmatrani entitet. Svaki entitet
može imati više obeležja i obrnuto.
Svako svojstvo ima ime i vrednost.

9. Primer:
muž Pera
Žena Mira
BRAK
Broj dece 5
Datum 20/05/2000

10. Entitet se identifikuje:
-imenom skupa entiteta kojem pripada
-imenom svojstva entiteta pomodu
kojeg se posmatrani entitet izdvaja iz
skupa
- vrednošdu imenovanog svojstva.

11. Svojstva (obeležja) mogu biti
ključna i atributivna.
Ključno svojstvo (ključ) omogudava
idetifikaciju entiteta u skupu
entiteta.

12. Ključevi mogu biti primarni i sekundarni.
Primarni ključ omogudava jednoznačnu
identifikaciju entiteta u skupu entiteta.
Sekundarni ključevi služe za idetifikaciju
grupe entiteta u skupu entiteta.
Kao ključevi se obično koriste šifre.

13. U praksi se, obično, svakom entitetu dodeljuje
jedan broj.
Primer šifre je lični broj gradjana.
Npr. broj 2811954710128, osim što omogudava
identifikaciju odedjene osobe, nosi neke podatke o njoj:
prve dve cifre-dan rodjenja,
treda i četvrta-mesec rodjenja,
od pete do sedme-godina rodjenja,
osma republika, deveta-region u okviru republike,
deseta do dvanaeste – broj od 000 do 499 dodeljuje se
muškarcima, a od 500 do 999 ženama,
trinaesta cifra-kontrolni broj.

14. Atributi doprinose opisu entiteta,
ali ne omogudavaju njegovu
jednoznačnu identifikaciju.
Konkretizacija obeležja (vrednosti
atributa, vrednosti imenovanih
obeležja) entiteta su podaci.

15. ENTITET OBELEŽJA KONKRETIZACIJA
OBELEŽJA
Magacin dužina 200 m
širina 50 m
visina 25 m
lokacija Beograd, Cetinjska 30
stanje zaliha 35000
kapacitet 11000000
Dobavljač mesto Kikinda, Zmajeva 34
roba keks
učešće u ukupnom 7,56%
prometu
rok plaćanja 60 dana

16. Student Ime Prezime Dat.rođenja Mjesto JMBG Zavr.
id rođ. škola
1 Pera Perić 11.10. 1980 Osijek 111098037007 -
1
2 Mira Mirić 03.07. 1980 Split 030798038002 Sr. teh.
5 šk.
3 .... .... .... ....

17. ORGANIZACIJA PODATAKA
Pod organizacijom podataka
podrazumeva se logičko predstavljanje i
povezivanje podataka.

18. Informacija
je značenje koje čovek pripisuje
podacima u skladu sa opštim
dogovorima.

19. Način stvaranja informacija
Davanje smisla Informacija
podaci podacima
(obrada)

20. Šta su to podaci?
• Podatak može da čini tekst, brojevi, slike, pa
čak i zvuk ili video snimak.
• Sami po sebi, podaci nam ne znače puno, ako
ne znamo njihovu interpretaciju.
• Na primer podaci: Petar, 15000, 10 ne znače
ništa. Ali ako kažemo: "Prodavac Petar godišnje
prosečno prodaje robe u vrednosti 15000$ i
njegova zarada je 10% od prodate vrednosti.",
onda podaci postaju informacije.

21. Podaci
se fizički zapisuju i čuvaju na nosiocima kao
što su:
CD, disk, flash memorija itd.....

22. Logičke jedinice predstavljaju zbir slogova i
razlikuju se tri nivoa logičkih jedinica:
polje – najmanja logička jedinica podataka,
ima svoje ime, svoju vrednost
logički zapis – skup polja koja se odnose na
isti pojam
logička datoteka – skup zapisa čini datoteku

24. Bit je najmanji element prikaza podataka u računaru i
uzima vrednosti 0 ili 1.
Bajt je najmanja adresibilna jedinica koja sadrži 8 bita i
predstavlja jedan karakter.
Polje ili atribut predstavlja se sa jednim ili više bajtova.
Zapis sadrži skup atributa o jednom objektu, na primer
atributi jednog studenta su: broj indeksa: 50/90, ime i
prezime: Petar Petrovid, semestar: 2.
Datoteka je kolekcija različitih zapisa, a koje pripadaju
jednom objektu.
Baza podataka je kolekcija povezanih datoteka.

25. BAZA PODATAKA

26. Danas veliki značaj imaju podaci i njihovo osmišljavanje u
informacije. Međutim, prisutan je problem njihovog
organizovanja zbog često veoma velikom obima.
Da bi se podaci organizovali, potrebno je projektovati
baze podataka.
Podaci se mogu organizovati i na klasični način, preko
datoteka, ali baze podataka, pravilno projektovane imaju
danas veoma veliki značaj tako da se koriste češde.
Baza podataka predstavlja osnovu za dobijanje
informacija, predstavlja vedi skup međusobno povezanih
datoteka.

27. Pristup i korišćenje podataka iz baze
podataka je omogudeno specijalnim
programima koji se nazivaju
sistemi za upravljanje bazom podataka.
(DBMS –
Data Base Management Systems)

28. Korišdenjem koncepta baze podataka
- smanjuje se dupliranje podataka
(redudantnost),
- korišdenje podataka nije uslovljeno
poznavanjem unutrašnje organizacije baze
podataka,
- postojedi program ne moraju se ponovo
pisati pri uvodjenju novog softvera i
hardvera,
- lakše se proširuje novim podacima.

29. Primenom ovog koncepta organizacije
ostvaruje se zahtev za nezavisnošdu
podataka.
Nezavisnost podataka odnosi se na
razdvajanje fizičke od logičke
strukture podataka u smislu izmene
jedne bez uticaja na drugu strukturu.

30. Bazom podataka se obezbedjuje i
integritet, odnosno da podaci budu
ispravni, potpuni, zaštideni i da se
omogudi njihova tajnost i sigurnost

31. Jednostavno komuniciranje sa bazom
podataka preko jezika bliskih korisniku,
kako bi se neprofesionalni korisnici
neposredno uključili u razvoj
informacionog sistema, a profesionalnim
programerima značajno povedala
produktivnost.

32. Prema logičkoj strukturi podataka,
baze podataka, mogu biti:
hijerarhijske,
mrežne,
relacione i
objektne.

33. Relacione baze podataka
sastoje se od relacija (veza) –
medjusobno povezane tabele.

34. Poznatiji sistemi za upravljanje bazom
podataka su Microsoft Access, SQL
Server, IBM DB2, Oracle i mnogi drugi.

35. MICROSOFT ACCESS

36. MS Access je deo softverskog paketa
Ms Office što podrazumeva isti sistem
rada, prečice na tastaturi, razmena
informacija.
Ms Access je povezan sa ostalim
Office-ovim programima zahvaljujudi
programu OLE (Object Linking and
Embending)

37. Microsoft Access je sistem za
upravljanje bazom podataka, ili
DBMS (data base management
system).
Ovaj sistem pomaže da upravljate
zapamdenim podacima u bazi
podataka smeštenoj na računaru

38. Podaci baze podataka mogu biti slededi:
 imena i adrese
 evidencija poslovnih kontakata; kupci;
trgovački prospekti
 zaposleni, informacije o personalu
 fakture, uplatnice i knjigovodstvo
 biblioteke i kolekcije
 planovi, rezervacije i projekti...........

39. Bazu podataka ne čine samo
podaci.
Ona sadrži i objekte koji pomažu
da upravljate podacima.

40. Tipovi objekata baze podataka su:
TABELA (TABLE)
UPIT (QUERI)
OBRAZAC(FORM)
IZVEŠTAJ(REPORT)
MAKRO (MACRO)
MODUL (MODUL)

41. TABELA (Table)
Tabele su osnovne strukture u Accessovoj bazi
podataka, jer se u njima pamte podaci.
U okviru tabele podaci se organizuju u polja
(kolone) i zapise (vrste).

42. UPIT (Query)
- alatka za postavljanje pitanja o podacima u
tabelama i za izvršavanje akcija nad podacima. --
- mogu se koristiti i za kombinovanje, ili spajanje
podataka iz više različitih, ali povezanih tabela. --
- mogu pomodi i prilikom promena, brisanja i
dodavanja vede količine podataka u jednom
koraku.
- mogu se koristiti kao osnova za obrasce i
izveštaje.

43. OBRAZAC (FORM )
Forme (obrasci) omogudavaju da prikazujete i
unosite podatke u prikladnom formatu koji
podseda na obrasce koji se popunjavaju.

44. IZVEŠTAJI (REPORT)
Izveštaji omogudavaju štampanje, ili
prikazivanje podataka u korisnom
formatu.

45. MACRO
Makro je skup instrukcija koji
automatizuje zadatak koji se često
izvršava. Kada pokrenete makro,
Access izvodi akcije iz makroa onim
redosledom kojim su navedene. Npr.
Makroi za automatsko otvaranje baze
podataka, za obradu porudžbina, za
otvaranje upita i sl...

46. Modul (Module)
kao i makro omogudava automatizaciju, ali
mnogo napredniju, jer se u njemu, kao
razvojna platforma, koristi VBA, u obliku
procedura tipa Sub i Function, koje su na
raspolaganju celom projektu. Za razliku od
makroa moduli omogudavaju precizniju
kontrolu nad preduzetim akcijama i
zahtevaju iskustvo u programiranju u VBA
(Visua/ Basic for Applications).

47. Bez makroa i modula baza
podataka je INTERAKTIVNA.
Sa njima se pretvara u
AUTOMATIZOVANU APLIKACIJU
baze podataka.

48. Ms Access čuva objekte aplikacija
(tabele, upite...) u okviru datoteke
baze podataka koja ima ekstenziju
.accdb

49. Prednosti korišdenja MS ACCESS-a
• MS ACCESS je savremena baza podataka koja
omogudava da, zajedno sa Word-om, Excel-om,
PowerPoint-om i Mail-om, potpuno automatizujete
svoje poslovanje.
• MS ACCESS je modna alatka za upravljanje,
organizovanje, čuvanje, sortiranje i pretraživanje
podataka.
• MS ACCESS je jednostavan za upotrebu, lako se uči i
ne zahteva da korisnik bude profesionalac za baze
podataka.
• MS ACCESS dozvoljava izmene u bazi podataka i onda
kada ste uneli podatke.