1. Problemi sa kičmom
sportske.pripreme.rs /2013/03/24/problemi-sa-kicmom/
Način života koji podrazumeva mnogo vremena provedenog u sedenju
glavni je krivac što se degenerativne promene kičme javljaju kod sve
mlađih osoba. Ma koliko neverovatno zvučalo, kičma je 50 odsto
opterećenija dok sedimo nego dok stojimo. Okoštavanje kičmenog
stuba ili degenerativna bolest kičme jedan je od najčešćih uzroka bolova
kod radno sposobnog stanovništva, a od bola u leđima pati čak i do 70
do 80 odsto muškaraca i žena.
Bolest nastaje kao postepen proces koji napreduje s godinama, a
posledica je izmena u građi koštanih i mekotkivnih struktura kičmenog stuba. Tempo ovih promena je često
prouzrokovan usled naslednog f aktora, ali životni uslovi i posao kojim se većina bavi umnogome utiču na
problem.
Struktura kičmenog stuba koja je najčešće zahvaćena procesom degeneracije je intervertebralni disk, koji
starenjem trpi biohemijske i histološke promene, koje se mogu otkriti snimanjem uz pomoć rendgena,
skenera (CT) ili magnetne rezonance (MR). S godinama prstenasti kolagenski (proteinski) deo diska slabi,
ali se smanjuje i sadržaj vode i proteglikana (supstance koja privlači vodu). Ova dva procesa čine disk manje
otpornim na mehanički stres. Budući da kičma nosi veliki deo čovekove težine stres izazvan statički ili
pokretima izaziva hernijaciju diska.
Da bi se okoštavanje kičmenog stuba usporilo neophodno je celog života baviti se f izičkom aktivnošću
primereno životnoj dobi.
Najčešći problemi
Cervikalni sindrom – bolovi i ukočenost u vratu i rameno-lopatičnoj regiji, ponekad praćeni širenjem u
potiljačni deo glave ili u jednu ili obe ruke, kao i pojava žarenja i trnjenje u tim predelima.
Oboleli delovi diskusa i pršljenova mogu da pritiskaju i kičmene arterije koje ishranjuju zadnje delove mozga
kao i nervne strukture, pa se mogu javiti vrtoglavica, poremećaj ravnoteže, zujanje u ušima, muka i
glavobolja.
Lumbalni sindrom – bolovi i ukočenost u krstima (akutni lumbago), sa širenjem ili bez njega u jednu ili obe
noge, praćeni žarenjem ili trnjenjem (lumboishialgija). Ukoliko je pritisak na nervne korenove dugotrajan ( na
primer kod diskus hernije) mogu se pojaviti teži neurološki ispadi, slabost mišića i smanjenje mišićne mase
(hipotrof ije mišića), nemogućnost hodanja na prstima ili petama, “pad stopala”, slabljenje osećaja za dodir i
drugih senzacija iz spoljašnje sredine.
Vežbanje je lek za spondilozu
Spondiloza nastaje kao posledica okoštavanja pršljenova, usled čega se smanjuje elastičnost kičmenog
stuba. Okoštali delovi pritiskaju krvne sudove i nerve, što uzrokuje bol prilikom svake promene položaja
tela. Osim po bolu koji je prati, spondiloza je vidljiva i po ograničenoj pokretljivosti.
Za spondilozu u vratnom delu kičme karakteristični su napetost i bol u vratu, koji se širi prema glavi ili
rukama. Kod ovog oblika bolesti čest simptom je i neprijatan osećaj trnjenja u prstima. Ako je bolest
izražena u grudnom delu, bol se javlja između plećki i može da se širi prema prednjem delu grudnog koša.
Najčešći oblik bolesti je lumbago, kod koga se javljaju bolovi u slabinskom delu, odnosno u krstima, a bol
može da se širi u jednu ili obe noge. Iako tegobe obično prolaze posle nekoliko dana, ne treba ih ignorisati,
jer je za spondilozu tipično da, kad se jednom javi, postaje hronična bolest.
2. Ukoliko su već nastupile, degenerativne promene kičme ne mogu da se isprave, ali odgovarajućom terapijom
kao i umerenom rekreacijom ovi problemi se mogu ublažiti i usporiti propadanje kičme. Fizijatri u terapeutske
svrhe uglavnom prepisuju vežbe koje smanjuju bol i poboljšavaju pokretljivost. Trebalo bi voditi računa o
pravilnom držanju, izbegavati rotacione pokrete i savijanje, pažljivo sedati i ustajati, te paziti prilikom
podizanja težih predmeta. Pravilnom razvoju i održanju kičme pomažu tri vrste rekreacije: plivanje, šetnja,
vožnja biciklom. Ovakav vid rekreacije će svakako usporiti nastanak i razvoj spondiloze!
Izvor : b92
