1. ЛИКОВНИ ЕЛЕМЕНТИ
ТЕКСТУРА
Марина Скрињик Ћорић

2. Текстура је трећи ликовни елемент који се,
поред линије и површине, у ликовној
уметности директно везује за саму материју -
најдиректније говори о њеној природи, грађи, о
њеном структуралном карактеру. Док површина и
линија описују какав је изглед предмета, текстура
говори о томе какав му је састав. Можемо је
сазнати непосредно чулом додира.
Текстуре могу бити:
o стварне (физичке или тактилне)
o визуелне (замишљене)

3. Текстура се може поделити и на:
Пластичку (храпаво или глатко)
Сликарску (различите густоће мрља које чине
површину)
Цртачку (испуњавање површина различитим
растерима)

4. Стварне текстуре представљају реални
опип неке површине или предмета: кора
дрвета, вата, шмиргла, плишана играчка...

5. Пластичке текстуре су стварне текстуре.
Микеланђело, Робови, детаљ Бранкуси, Уснула муза

6. Визуелна текстура је илузија текстуре на равној
подлози. То је текстура коју уметник ствара када
црта или слика. Визуелне текстуре могу деловати
меко, глатко, чупаво или грубо...
Escaping Criticism by Perre Borrell del Caso, 1874 Girl with a red hat, by Johannes Vermeer, 1665.

7. Сликарска и цртачка текстура су визуелне
текстуре.
Визуелна текстура може бити:
Симулирана – реалистички имитира стварну
текстуру, до границе Trompe l’oeil (француски:
превари око), технике која реалистичким поступком
ствара оптичку илузију тродимензионалности
дводимензионалних објеката. Постиже се
сликањем, туфовањем сунђером, сувом четком,
шрафуром...

8. Evert Collier Trompe d’oeil painting, circa 1699.

9. Апстрактна – подсећа на стварну текстуру, али је
визуелно упрошћена

10.  Имагинарна – она је плод имагинације и креације. Обично
се користи у декоративне сврхе.

11. Цртачка текстура се користи цртачким
елементима, тачком и линијом, за различито
испуњавање и растерисање површине ограђене
контурном линијом.
Х. Шерцар, цртеж
А. Дирер, Носорог

12. Фактура у ликовним уметностима означава
ликовно – технички поступак обраде површине
ликовног дела. У сликарству се то односи на
начин наношења боје четкицом, који може бити:
• Impasto (пастозно) – густи, дебели нанос
боје,рељефне површине, и
• Лазуран – танак, прозиран слој боје, глатке
површине.
У вајарству се фактура односи на начин обраде
материјала ударцима длета, моделовањем
глине, брушењем и, уопште, начином употребе
разних алата.

13. импасто сликање
Ван Гог, Звездана ноћ

14. лазурно сликање
Ботичели, Пролеће, детаљ

15. Занимљиве текстуралне композиције могу се
добити и техникама:
• колаж (дводимензионални, лепљење равних
објеката – папира, тканина...)
• асемблаж (колажирање тродимензионалних
објеката)
• фротаж (трљање папира постављеног на
рељефну подлогу графитом, пастелом или
оловком у боји)
• деколаж (скидање, цепање, супротно од
колажа)
• декупаж (исецање папирних мотива, обично са
салвета, и лепљење на предмете).

16. колаж асемблаж
П. Пикасо Џон Робертсон

17. фротаж деколаж

18. декупаж