Ocenjivanje u srednjem stručnom obrazovanju | Prehrambeno šumarska i hemijska škola - Sremska Mitrovica

1. Ocenjivanje u srednjem
stručnom obrazovanju
Miomir Despotović
Filozofski fakultet, Beograd
Program za reformu srednjeg
stručnog obrazovanja
Министарство просвете Репубулике Србије
Програм реформе средњег стручног образовања – фаза 2
Јединица за имплементацију Програма

2. Ocenjivanje je deo procesa razvoja
programa
Specifikacija rada
Specifikacija učenja
Specifikacija uslova
Specifikacija evaluacije

3. Savremeni pristup ocenjivanju
• Ocenjivanje je skup postupaka kojim se utvrđuje
u kojem stepenu su dosegnuti ishodi
obrazovanja učenja.

4. Tradicionalno razumevanje
ocenjivanja
• Ocenjivanje pretežno usmereno na zaključnu
procenu postignuća;
• Svodi se na to koliko su učenici uspešni u
situaciji ispitivanja;
• Nije deo procesa učenja nastave, već posebna
aktivnost koja se samo obavlja u vreme nastave

5. Ocenjivanje je deo procesa učenja
kada nastavnik
• poznaje ishode modula
• planira ocenjivanje
• kontinuirano prati postignuće učenika u dosezanju
ishoda
• oblikuju i projektuju ocenjivanje biranjem odgovarajućih
metoda, instrumenata i materija,
• sprovodi ocenjivanje, što uključuje i prikupljanje
podataka;
• obaveštava učenike o zahtevima koje postavlja i
obezbeđuje da oni razumeju svoju ulogu i odgovornost u
odnosu na ocenjivanje
• obezbeđuje relevantnu povratnu informaciju učenicima
• evaluira proces ocenjivanja

6. Funkcije ocenjivanja
• Informativna funkcija ocenjivanja
– Usmerenost ka nastavniku – nastavnik daje učeniku povratnu
informaciju o njegovom napredovanju u učenju
• Evalutivna funkcija ocenjivanja
– Usmerenost ka ishodu – nastavnik na osnovu analize podataka
dolazi do opšteg suda o uspehu učenika u odnosu na kriterijume
• Instruktivna (razvojna) funkcija ocenjivanja
– Usmerenost ka učeniku – nastavnik predlaže učeniku sledeći
korak u učenju
• Motivaciona funkcija ocenjivanja
– Usmerenost ka učeniku – nastavnik deluje na samopouzdanje i
zainteresovanost učenika

7. Vrste ocenjivanja
• Formativno ocenjivanje
• Utvrđivanje napredovanja tokom procesa učenja
• “paket informacija” koji govori o tempu, obimu i kvalitetu
obrazovanja i učenja
• Jasno govori šta jeste postogao i šta još treba da
postigne
• Sumativno ocenjivanje
• Šta je naučeno posle završetka procesa obrazovanja i
učenja
• “bilans” učenja i obrazovanja
• određuje se status učenika na skali ne/uspešnosti

8. Vrste ocenjivanja
Ocenjivanje zasnovano na normama
• meri i upoređuje individualna učenička postignuća ili testovske
rezultate u određenoj grupi (razredu, školi, regionu). Koristi se da
razvrsta učenike prema grupnoj normi. Norma je prosečan učinak
grupe, odnosno “STANDARD” koji uspostavlja referentna grupa.
Učenik sa najboljim učinkom dobija i najbolju ocenu.
Najbolji rezultat u jednoj grupi
može pripadati grupi ispodprosečnih
rezultata u drugoj grupi

9. Normalna kriva u ocenjivanju

10. Vrste ocenjivanja
Ocenjivanje zasnovano na kriterijumima
meri učeničko postignuće u odnosu na određeni
standard.
Svi učenici mogu da dobiju, (“zarade”) najveću
ocenu ako zadovolje utvrđene kriterijume,
odnosno standarde.

11. Prezentacija - Elementi ocenjivanja
Nedovoljno Osrednje Dobro Odlčno
Glas
• Jasan
• Dovoljno glasan
• Sa samopouzdanjem
1 2 3 4
Sadržaj
• Iznosi važne informacije
• Iznosi smislene informacije
Pokreti tela
• mimika
• gestikulacija
Reakcija publike
• publika motivisana
• zabavlja se

12. Zaključna ocena
se sastoji od procene postignuća u domenu:
• Znanja - testu znanja/ usmeno isptivanje
• Veštine – lista za procenu veština ili plan rada
• Ključnim kompetencije – lista ključnih kompetencija