Ekologija

1. ATMOSFERA (1)
Glavni konstitu enti %
Azot 78,1
• Sloj gasova koji okružuju Kiseonik 20,9
našu planetu (kiseonik, Aktivni spor edni kon. %
ugljen-dioksid, ozon -
99,999% na prvih 90 km- Vodena para 0,48 prosek
ZAGAĐENJE VAZDUHA homosfera) Ugljen- dioksid
Ugljen- 0,035
• Sastav atmosfere Metan 0,00014
Azot(IV)oksid 0,00005
Ozon 0,000007
Voda (tečna i led) 0,00000002
Neakt ivni spo redni kon. %
Argon 0,93
Neon 0,0018
Helium 0,00052
Krip ton 0,0001 2
1
Ksenon 0,00009
ATMOSFERA (2)
ATMOSFERA- AURORA BORALIS (3)
min. T 180 K
3 4

2. Aerozagađenje (1)
Aerozagađenje (2)
• Aerozagađenje je često drugi naziv za zagađenost vazduha; ono
podrazumeva prisustvo primesa (toksičnih i netoksičnih), koje su
posledica
čovekovih proizvodnih aktivnosti, a dospele su u atmosferu u vidu • Postoje različite vrste definicije zagađenog vazduha:
gasova, • zagađen vazduh je onaj koji je primio gas, paru, dim, prašinu i
pare, prašine, dima, magle i dr. Ove primese mogu dospeti u vazduh i iz druge
prirodnih izvora. materije iz različitih izvora u količinama koje mogu štetiti zdravlju
• Često se za zagađen vazduh iznad urbanih sredina koristi termin stanovnika, životnoj sredini i materijalnim dobrima
smog. • zagadenje vazduha postoji kada prisustvo neke strane
• Pod zagađenim vazduhom podrazumeva se onaj vazduh u kojem se supstance ili nekog
nalaze važnog vida njenih sastojaka može da izazove škodljivo dejstvo ili
novi, do tada nepoznati sastojci u uobičajenom sastavu ili onaj vazduh u da
kome su njegovi sastojci prisutni u enormnim količinama. prouzrokuje štetu ili smetnje.
•
5 6
Aerozagađenje (3) Aerozagađenje (4)
• Pod zagađenim smatra se svaki vazduh koji je kontaminiran materijama • Ostali faktori koji utiču na transport i difuziju
štetnim po zdravlje ili opasanim na drugi način, bez obzira na njihovo agregatnostanje.
• Posledice zagađenja vazduha su najčešće: zagađujucih supstanci u vazduhu su:
• smanjena vidljivost • vazdušna strujanja (vetrovi),
• neprijatan miris (smrad)
• izvor prljavštine • vazdušne turbulencije,
• korozija metala • termička struktura atmosferskih slojeva,
• oštećenje fasada, spomenika i sl.,
• oštećenje biljnog fonda i sl. • visina ispusta (dimnjaka), temperature i brzine
• Aerozagađenje se lako može preneti na velika rastojanja od mesta izvora; prostor otpadnih gasova na izlazu ispusta
koji se može zagaditi (tzv. medijumi zagađenja) zavisi od brzine rasprostiranja
(difuzije) zagađenog vazduha i brzine sedimentacije (taloženja) zagađujućih • moguđnost samo prečišćavanja atmos fere i drugi
materija
7 8

3. Aerozagađenje (5) Aerozagađenje (6)
• Za praćenje aerozagadenja potrebno je poznavanje: • Najveći zagađivač vazduha je industrija, a
• kvaliteta (fizičkih i fizičko-hemijskih svojstava) zagadujućih
materija posebno:
• kvantiteta (količine) od čega zavisi dejstvo svake
zagadujućematerije pojedinačno • energetski objekti,
• Vrste aerozagađenja zavise od brojnih činilaca, od kojih su • hemijska industrija,
najznačajniji:
• crna i obojena metalurgija,
• Vrsta tehnološkog procesa,
• korišćene sirovine, • industrija nemetala i građevinskog materijala i
• osobine poluproizvoda ili gotovog proizvoda. • industrija celuloze i papira.
9 10
ZAGAĐENJE VAZDUHA IZVORI ZAGAĐENJA VAZDUHA
IZVOR I ZAGAĐENJ A
VAZDUH A
Mobilni
izvori
osnovni
izvori
PRIRODNI ANTROPOGENI Area i drugi
izvori
STACIONARNI MOBILNI
11 12

4. PRIRODNI IZVORI
ZAGAÐIVAČI VAZDUHA
v Prašina iz prorodnih izvora, najčešće sa velikih ,,golih,,
površina sa malo ili potpuno bez vegetacije (peščane oluje).
v Metane, emitovan tokom digestije hrane od strane životoinja
Gasoviti Čvrste čestice (preživari).
v Radon gas iz prirodnih radioaktivnih oblasti zemlje.
v Dim i CO nasatali tokom šumskih požara.
v Vulkanska aktivnost, tokom koje se produkuju sumpor i
njegovi oksidi , hlor i čestice pepela.
• Kosmička prašina
• Slana isparenja iz okeana
Oxidi sumpora, azota &
ugljenika, H2S, Prašina, magla, para, dim,
hidrocarbonati, ozoni dr. sitne kapljice ,
13 14
oxidanti smog itd.
ANTROPOGENI IZVORI ZAGAĐENJA (1)
• Stacionarni
ANTROPOGENI IZVORI ZAGAĐENJA (2)
– Specifične tačke (fabrički dimnjaci)
– ,,Area source,,
• Mobilni – Rafinerije nafte, energetska i sva druga industrijska
• Glavni izvori polutanata u vazduhu: postrojenja.
– Energetska postrojenje koja svoj rad zasnivaju na sagorevanju – Različite hemikalije koje se u vidu prašine ili gorenjem
fosilnih goriva
– Kontrolisano spaljivenje, koje se koristi u poljoprivredi i šire u okolni vazduh.
šumarstvu. – Komponente boja, lakova za kosu, aerosoli iz sprejeva i
– Izduvni gasovi iz motornih i drugih vozila i prevoznih drugi rastvarači.
sredstava.
– Sagorevanje drveta, požari inseneratori i sl. – Deponije smeća sa kojih se izdvaja deponijski gas,
metane i neprijatni mirisi.
– Vojne aktivnosti, kao što su probe nuklearnog
naoružanja, toksičnih gasova (bojni otrovi), rakete i sl.
15 16

5. KISELE KIŠE
EFEKTI ZAGAĐENJA
VAZDUHA
1.Acid rain – KISELE
KIŠE
2.Ozone depletion –
narušavanje ozonskog
omotača
3.Global warming
4. Različiti zdravstveni
problemi kod ljudi
17 18
KISELE KIŠE (1)
KISELE KIŠE (2)
Nastaju u zavisnosti od % NOx i SOx u
vazduhu
19 20

6. KISELE KIŠE (3) EFEKTI KISELIH KIŠA (1)
• Kontaminiraju vodu za piće
• Oštećuju ili uništavaju akvatični biljni i
životinjski svet
• Utiču na lanac ishrane
• Erodiraju skulpture i
statue
21 22
EFEKTI KISELIH KIŠA (2) EFEKTI KISELIH KIŠA (3)
•Erodiraju zgrade i hramove
Uništavaju drveće
Zemljište postaje kiselije.
Što dovodi do:
Degradacije
zemljišta
Gubitka rastinja i
vegetacije uopšte
23 24

7. UZROCI
Global warming
Global warming
Global Warming je porast Deforestiracija
SAGOREVANJE FOSILNIH GORIVA
srednje temperature
atmosfere, okeana i
zemljine površine.
Formiranje GREENHOUSE
gasova tipa CO2 & CH4 Poljoprivredne aktivnosti
Planeta Zemlja se grejala i
hladila više puta kroz 4.65
billion godina svoje
istorije GLOBAL WARMING
26
25
EFFEKTI GLOBAL WARMING (1) EFEKTI
EFEKTI GLOBAL WARMING (2)
Porast temperature na Zemlji
§Zdravlje ljudi
Topl otni udari
Al ergi je
§ Topljenje ledenih kapa i
Respi rator ne smetn je i
glečera obolj en ja
Što vodi ka plavljenju priobalnih naselja i
oblasti
§ Promenljivost vremena § Poljoprivreda
Sve teži uslovi za
rast i razvoj žitarica
28
27

8. OTKRIĆE
NARUŠAVANJE OZONSKOG OMOTAČA
• 1985 godi ne, pomoću satelita, balon a, istraživačkih
stanica, tim istraživača (na slJ)je u stratosferi iznad
Antarktika, otkrio rupu v eličine United States.
29 30
S l eva: Joe Farman, Brian Gardiner i Jonathan Sh anklin
OZONSK I OMOTA Č
MERENJE
• NASA za merenje
•Ozonski omoč se nalazi u
concentracije ozona stratosferi između 15 i 30 km
koristi oko površine zemlje i štiti
tzv. TOMS – instrument žive organizme od preteranog
(ukupni ozonski UV (UVB) zračenja Sunca.
spektrometar)
•Za njegovo oštećenje
Nivo ozona se izražava u
saslužni
Dobsonovim jedinicama hlorfluorougljovodonici
(DU), gde je 100 DU (CFC) i dr.
ekvivalentno sa 1
milimetrom d ebljine Izvor: NASA
čistog ozona
31 32
www.epcc. pre f.osaka.jp/apec/ eng/earth/ozone _layer_depletion/ susumu. ht ml

9. FORMIRANJE OZONSKE RUPE CHLORO FLUORO CARBONS
CFC’s su odgovorni za
narušavanje ozonskog omotača
• Zasniva se na 2
mehanizma:
• Meteorološkom i Oni se gube pod
• Hemijskom.
dejstvom sunčevog
zračenja:
33 34
Slobodan (Cl) nastao
iz CFC molekula
Hlor razgrađuje ozon na O 2 + ClO
razgrađuje
Ova reakcija, ponovo dovodi do Cl i slobodnog O
reakcija,
rea guje sa ozonom
O + O = O2
U ovom slučaju, Cl is r eciklira…1 Cl atom može da razgradi
slučaju, Cl eciklira…
100,000 molekula ozona
molekula ozona
35 36

10. Str atosferski ozon i UV zračenje
Praćenje promena ozonske rupe iznad Antarktika UV- talasna dužina 100nmdo 400nm:
UV-A, najmanje opasno zračenje (315nm do 400nm),
UV-B (280nm do 315nm),
UV-C najopasnije zračenje (100nm do 280nm)-gotovo u potpunosti biva apsorbovano
u stratosferskom sloju ozona. (Last, 2006)
Dobson units
Oko 28 300 000 km2 je površina ove ozonske
rupe Talasna dužina
37 38
EFEK TI UV ZRAČENJE EFEKTI
n Oštećenje stratosfer skog ozona dovodi d o
stratosferskog ozona
porasta nivoa ultravioletnog (UV) zračenja
ultravioletnog
• Kancer kože (slika-melanomi na koži nakon
preteranog sunčanja) n Preterano izlaganje ovakvom UV zračenju
• Ošteđenja oka tipa katarakte izaziva:
• Narušavanje • Sunčane opekotine
imunološkog sistema
• Kancer kože
• Smanjenje fitoplanktona
• Opadanje imunološkog sistema
• Oštećenje DNK
različitih formi živog sveta • Porast rizika od pojave katarakte kod ljudi.
ljudi.
• Druge moguće promene
n TAKOĐE UT IČE NA :
koje u ovom momentu
• Globalnu količinu kiše
Globalnu
još nisu utvrđene.
• Ekološke promene
39 40
• Nedostatak hrane

11. EFEKAT UV NA BIOLOŠKE OR GANIZME UTICAJ UV-B ZRAČENJ A NA BI LJ NI SVET
• DNK ošteće nje ………………Najizraženije kod malih i jednoćelijskih organizama
• Otežen rast i fotosinteza ... ....................Slabi prinosi
• Fit oplankto n: ………………………... ..Smanjenje vezivanja CO2
…………………………………………..uginuće
…………………………………………..Ometanje reprodukcije
• Azot ofiksir ajuće bakter ije u zemljištu…………. Smanjenje broja, ošte će nja MOLEKULARNI
• Uticaj na zdravlje ljud i: NIVO
Promene u imunološkom sistemu……… Porast rizika od infekcija
…………………………………………..Porast rizika od pojave kancera
Dermatolške promene (koža)………… ...Opekotine od Sunca
…………….………………………….....Gubitak elastičnosti kože (starenje kože) FOTOSINTEZA
…………….…………………………… Fotosenzitivnost GENSKA METABOLIZAM
AKTIVNOST
Neoplasija (kancer)……………………....Melanocitički (maligni melanom)
…………….………………………….....Squamous cell skin – ca ncer
…………….……………………………Basal skin – cancer
Kance r usta i usne šupljine
Okular (oko)….…………………….......Catarakta RAST BILJKE
…………….…………………………....Pterygium
(l ast ,1 993) Environmenta l Effects o f Ozone Depl etion: 1994 As
sessment
41 42
UTICA J NA ZDRAVLJE LJUDI
UTICA J UV-B ZRAČENJA NA DNK
• DNK absorbuju UV-B zrake • Preterano izlaganje
dovodi do:
• Dolazi do promene oblika DNK – Porasta rizika pojave
ne-melanoma, Non-m al ig nant
– Enzimi ne mogu da pročitaju kod sa DNK i
ćelija malignih melanoma i
– Rezultat je mutiranje ćelija ili kancera kože
pre posle
njihova smrt
• Visok rizik pojave
• Ćelije su razvile sposobnost malignih mal ig nan t
obnavljanja oštećene DNK melanoma naručito
u detinjstvu
– Na oštećena mesta stižu specijalni • Porast rizika od
enzimi UV malignih
– Uklanjanju oštećena mesta na DNK zraci melanoma za 10%
– zamenjuju ih novim-ispravnim • Porast rizika od
nemalignih
melanoma za 26%
43 44
ww w.l deo .col umbia. edu/. ../ lec tures/ozo ne_h ealt h/

12. UTICAJ NA OKO ŠTA SE ČINI?
• Porast rizika od
katarkte • Montr ealski Protocol (1987) – panel koji su
doneli experti u cilju ispitivanj substanci
i pterygiuma Kancer oka
odgovornih za formiranje ozonske rupe –CFC-
haloalkana
– Beličaste naslage
preko beonjače th en th e l ens
– Formiranje policije za praćenje proizvodnje i
upotrebe takvih suspstanci
cornea is encoun tered first – Izbacivanje iz upotrebe i proizvodnje ovih
supstanci do 2000.godine (2005. za
metilhloroform)
ww w.l deo .col umbia. edu/. ../ lec tures/ozo ne_h ealt h
45 46
DOLAZI LI DO OBNAVLJANJA??? DESETOGODIŠNJE PRAĆENJE
Opadanje koncentracije pomenutih suspstanci nije praćeno
proporcionalnim obnavljanjem sloja ozona, već je to
izrazito spor proces:
Lagano obnavljanje
47 48
ww w.co olan t arc tica.co m/. ../o zone _hole .htm An tar kti k- Dec. 2005

13. EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (2)
EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (1)
– Delovan je n a mat erijale
• direktno mehaničko i hemijsko djelovanje na
građevinske materijale
– Sman jenj e vid ljivosti (smog, fotosmog) • oštećenje građevinskih konstrukcija zbog češćeg
– Delovan je n a mat erijale čišćenja
• korozija metala
– Delovan je n a biljke
• efekti na gumu i kožu
– Delovan je n a životin je • efekti na sintetske materijale
– Delovan je n a zdr avlje ljud i • efekti na boje
• direktni i indirektni efekti na tekstilni materijal
49 50
EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (3) EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (4)
– Delovan je n a biljke – Delovanje na životinje
• popuštanje strukture • smrt
• hloroza (bolest bledoće)
• akutne i hronične bolesti
• nekroza (sušenje pojedinih delova)
• usporavanje rasta
• usporavanje rasta
• redukcija ploda
• smanjivanje produkata (mleko, jaja)
51 52

14. EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (5) EFEKTI ATMOSFERSKIH ZAGAĐENJA (6)
– Delovanj e na zdr avlje ljudi • Indija, 1984 nesreće u Bopalu. Fabrika za proivodnju
• akutna bolest, smrt The World Health Organization je Carbida, u vlasništvu Union Carbide, Inc., U.S.A. je
utvrdila da 2.4 miliona ljudi godišnje umire od posledica eksplodirala i tom prilikom je poginulo više od 2,000 ljudi,
direktno povezanih sa aerozagađenjem
• hronična bolest, skraćenje života astma, bronhitis, emfisema
dok je između 150,000 do 600,000 bilo zatrovano ( 6,000 je
pluća, oštećenje srca i pluća i respiratorne alergije kasnije i umrlo od posledica trovanja).
• promena fizioloških funkcija (respiratorne funkcije, transport • The United Kingdom pamte kao najgore zagađenje vazduha
kiseonika u krvi) 4. december 1952 kada se ogromna količina gustog smoga
• psihofiziološke reakcije formirala iznad Londona. Tokom 6 dana um rlo je više od
• nadraživanje čula 4,000 ljudi, a više od 8,000 je umrlo u proteklim mesecima.
• poremećaj u komforu življenja (povraćanje zbog smrada,
gubitak apetita) • USSR 1979. godine u blizini Sverdlovska. Tokom incidenta
• poremećaj sna na postrojenju za proizvodn ju biološkog oružja spore
anthraxa su dospele u vazduh. Veruje se da su izazvale smrt
na hiljade ljudi (civila).
• United States of America, Donora u Pennsylvan ia krajem
53
oktobra, 1948, 20 ljudi umrlo i preko 7,000 zatrovano. 54
MIKROORGANIZMI
ZDRAVSTVENI PROBLEMI KOD LJUDI
UTICAJ NA ORGANE ZA DISANJE BAK TERIJE VIRUSI
•BRONHITIS TUBERKULOZA PNEUMONIA
•ASTMA
PREHLADA TIFOIDNA
•PNEUMONIA KOKOŠIJI GRIP INFLUENZA
GROZNICA
• CANCER PLUĆA
Različite vrste mikroorganizama takođe dospevaju u
55 naš organizam preko vazduha koji udišemo 56

15. OSNOVNE VRSTE ZAGAĐUJUĆIH MATERIJA U Primarni polutanti (1)
VAZDUHU Osnovni primarn i polutanti nastali tokom ljudske aktivnosti
su:
Ø(SOx) posebno sumpor dioksid koji se emituje tokom
sagorevanja uglja i nafte.
Ø (NOx) posebno azot dioksid koji nastaje pri
visokotemperaturnom sagorevanju.
ØCO je neiritirajuć gas bez boje i mirisa, ali izuzetno otrovan.
Nastaje tokom nepotpunog sagorevanja goriva tipa prirodnog
gasa, uglja i drveta, a n jegov najvažniji izvor su motorna
vozila.
Ø CO 2, tzv. gas sa efektom staklene bašte kioji nastaje tokom
sagorevanja.
Volatilna organska jedinjenje (VOC), kao što su
57 58
hidrokarbonatne zapaljive pare i rastvarači.
Sumpor dioksid (1) Sumpor dioksid (2)
• Proces oksidacije SO2 u suvom, čistom vazduhu je veoma spor, ali se
U gradovima i industrijskim naseljima u vazduhu se nalazi povećana odvija brzo na površini čestica suspendovanih u vazduhu, pepelu
količina oksida sumpora. Sagorevanje uglja i nekih proizvoda finog disperziteta, u kome se nalaze metali, najčešće kao oksidi
petrohemijske industrije, koji sadrže znatnu količinu jedinjenja sumpora, (heterogena kataliza). Isto tako, SO2 rastvoren u kapljicama magle
glavni su izvori sumpor-dioksida, SO 2. Ovaj oksid je veoma toksičan i lako se oksiduje u SO3. Prevođenje SO2 u SO3 vrši se dominantno
direktno napada sluzokožu disajnih puteva. Veliku opasnost predstavlja fotohemijskomoksidacijom. Kada se apsorpcijom kvanta svetlosti
udruženo dejstvo ovog oksida sa česticama suspendovanim u vazduhu, jer (energija = hν) ekscituje molekul SO2 (SO2 *) on lakše podleže
oštećuju plućno tkivo. Male koncentracije izazivaju respiratorne smetnje oksidaciji:
% čestica u zagađenom vazduhu katališe oksidaciju SO2 u SO3: SO2 (g) + hv SO2*(g)
SO2*(g) + O 2(g) SO3(g) + O(g)
• Oksidacijom nastali SO3 rastvara se u kapljicama vode koje su
2SO 2 + O2 2SO3 raspršene u vazduhu, gradeći sumpornu kiselinu:
• SO3(g) + H2O(l) H 2SO4(aq)
59 60

16. OKSIDI AZOTA (1)
Sumpor dioksid (3)
• Azot mono ksid, NO, nastaje d irektnom sintezom iz
elemenata pri sagorevanju tečnih goriva na visokim
temperaturama, u motorima sa unutrašnjim sagorevanjem
• O2 & N2 reaguju do NO i NO2
• O 2 + N2 2NO
• 2NO + O2 NO2 + O2
• NO2 brže nastaje pri reakciji NO i O 3 u stratosferi
Fino raspršene kapljice kiseline u vazduhu deluju • Prouzrokuju respiratorne probleme
nadražujuće na sluzokožu i oštećuju plućno tkivo, • Toxični su za živi svet
• Oš tećuju različite vrste textilnih vlakana i metala
korodiraju metalne površine, oštećuju boje i kamen
fasada zgrada i spomenika (kisele kiše).
61 62
OKSIDI AZOTA (2) OKSIDI AZOTA (3)
• Znatno je veća brzi na oksidacije NO sa ozonom: • O3 je bogat energijom i lako prevodi NO u NO2. Osim
• NO(g) + O 3(g) NO 2(g) + O 2 (g) toga O3 reaguje i sa ugljovodonicimakoji su sastojci
• U zagađenom vazduhu prisutni NO2 apsorbuje foton izduvnih gasova automobila (uglavnom su to alkeni),
svetlosti pri tome se razlaže na NO i atom
pri čemu se gradi niz štetnih supstanci (alkoholi,
kiseonika:
aldehidi, ketoni).
• NO 2 (g) + hv NO(g) + O(g)
• U ovoj reakciji nastali reaktivni atom kiseonika reaguje sa • Ukoliko u vazduhu ima vlage, NO2 se rastvara dajući
molekulom kiseonika dajući molekul ozona: azotnu kiselinu, HNO3:
• O(g) + O 2 (g) O3(g) 3NO2(g) + H 2O(l) 2HNO3+(aq) + NO(g)
63 64

17. SMOG (1) SMOG (2)
• Ovim jednačinama prikazan je niz reakcija koje su odgovorne za • U tečnoj fazi su sadržana mno ga organska jedinjenja, kao i
nastajanje veoma zagađenog vazduha koji se naziva smog. Ovaj naziv
uobičajen je za vrlo neprijatan, zagađen vazduh,specifičan za urbanu
azotna kiselina koja nastaje rastvaranjem NO 2 u vodi. Za
sredinu. Takav vazduh podrazumeva nepokretne vazdušne mase, aerosol u s mogu je u stvari karakteristično da sadrži veoma
zagušljiv je, iritira oči i otežava disanje. Glavni sastojci smoga opasni neprijatne, zagušljive supstance i da doprinosi smanjenoj
po zdravlje ljudi su: vidljivo sti i toksikčnosti zagađenog vazduha u velikim
• azotovi oksidi i ozon, pored ugljen-monoksida, ugljovodonika,
gradovima. Pored štetnog dejstva na organizam čoveka,
aldehida i drugih štetnih jedinjenja i suspendovanih materija.
• Formiranje smoga je uslovljeno fotohemijskom reakcijom pa se tako smog oštećuje i uništava drveće, vo ćke, kao i hortikulturne i
nastali smog naziva fotohemijski smog. Pored čvrste faze, u smogu je agrikulturne biljke.
obično prisutna i tečna faza, aerosol.
65 66
SMOG (3) SMOG (4)
Derivat dima i magle. Postoje
dva tipa:
1. Klasični smog
Javlja se u hladnijim
područjima i predstavlja smešu
dima, magle i SO 2 .
2. Fotohemijski swmog
Javlja se u toplim, suvim i
sunčanim klimatskim regijama.
Sadrži visoku koncentraciju
oksidujućih agenasa, pa se
67 68
naziva i oksidujući smog.

18. FORMIRANJE FOTOHEMIJSKOG SMOGA Uglj od i 1)
ov onci(
•Pri sagorevanju fosilnih goriva
nastaju hidrokarbonati i NO. • U atmosferu dospevaju najvećim delom kao sastojci
•Lančana reakcija pod katalitičkim izduvnih gasova automobila. To su pretežno alkeni,
delovanjem sunca dovodi do jer na višim temperaturama ugljovodonici tečnih
formiranja NO 2 :
goriva podležu termičkoj disocijaciji (proces
NO2 NO + O "krekovanja"). Tako na primer, iz oktana pri
O + O2 O3 termičkoj disocijaciji nastaju pored metana, alkeni –
NO + O3 NO 2 + O2
eten i propen:
• C8 H18 (l) CH4(g) + C2H+(g) + C 3H6(g)
•NO 2 i O 3 reaguju sa nesagorelim
hidrokarbonatima do formaldehida i
peroksiacetil nitrata (PAN) 69 70
Ugljovodonici/Volatilna organska
jedinjenja (VOC ’s):
Uglj od i 3
ov onci( )
• Ugljovodonici, uglavnom alkeni, kao i prisutni azotovi oksidi
Nepotpuno sagorevanje fosilnih goriva, gasovi i pare i aldehidi, reaguju sa ozonom dajući vrlo neprijatne i
škodljive zagađujuće supstance.
(gasolin) različite vrste rastvarača
• Takva su na primer, jedinjenje tipa peroksi-acetil-nitrata
Kancerogeni su. (PAN):
Uništavaju biljni svet.
• koji su sastojci fotohemijskog smoga, stvaraju teškoće u
disanju.
• Osim toga, ugljovodonici zagađenog vazduha suspektni su
na kancerogeno dejstvo.
71 72

19. Oxidi ugljenika CO
• (i) CO2 Iz motora Dim cigareta
Sagorevanje fosilnih goriva, razgradnja
krečnjačkih stena, proizvodnja cementa.
Reaguje sahemoglobinom
• Deforestiracija (seča šuma) dovodi do velikih do carboxi hemoglobina
promena u visini nivoa CO2
Deluje na centralni nervni sistem
• Najodgovorniji za Global Warming
Suffocation and Death
Smrtni ishod
73 74
SUSPENDOVANE ČESTICE(1) SUSPENDOVANE ČESTICE(1)
• U vazduhu se nalaze mnoge suspendovane materije, kao čestice
prašine, čađi, nesagorelog ulja, pepela, metala i masnih materija.
Veličina suspendovanih čestica kreće se od 0,01 μ do preko 100 μ.
• Su sitne čvrste čestice ili tečne kapljice u Glavni izvori ovih suspendovanih materija su sagorevanje uglja i
cigareta, kada ove čestice sa dimom dospevaju u vazduh i zagađuju
vazduhu ga. Prisustvo ovih čestica u vazduhu smatra se opasnim po zdravlje
ljudi i odgovorno za uvećanu smrtnost. Smatra se da u
Čestični zagađivači koncentracijama u kojima se nalaze u vazduhu velikih gradova, ali i
malih industrijskih naselja, mogu da izazovu karcinom želuca.
Udruženim dejstvom sa SO2 oštećuju plućno tkivo.
• Prisustvo čestica olova koje u vazduh dospevaju izduvnim gasovima
Dim Prašina Magla Para automobila, deluju toksično i prestavljaju opasnost po ljudsko
zdravlje, naročito decu.
• Berilijum koji dospeva u vazduh u malim količinama iz industrijskih
izvora i tečnih goriva, izaziva lezije u plućima, teške respiratorne
smetnje, pa i smrt.
75 76

20. Primarni polutanti (2) ZAGAĐENJE VAZDUHA ČESTICAMA
o Čestične ili praškaste materije (PM), merene kao dim i
kao praš ina. PM10 je frakcija suspendovanih čestica
prečnika do 10 mikrometara (zadržavaju se u nosu).
PM2,5 maksimalne veličine od 2.5 µm, tako da prodiru
u bronhije i pluća.
oTeški metali, kao što su olovo, kadmijum i bakar.
o Hlorofluorokarbonati (CFCs ), uništavan je ozonskog
omotača.
o NH3 iz poljoprivredne proizvodnje.
o Neprijatni miris sa đubrišta, smetlišta, deponija smeća
i industrijskih procesa.
oRadioaktivni zagađivači nastali tokom nuklearn ih
eksplozija ili ratnih dejstava, kao i radon iz prirodnih 78
77
izvora.
Primarna komponenta polutanata u
Por eklo
vazduhu
Sekundarni polutanti
Aerosoli, prašina, pepeo Proces sagorevanja, vetar, mehanički rad
Komponente sumpora (SO2,SO3) Sagorevanje ulja koje sadrži sumpor
U koje spadaju:
• Čestične materije nastale iz gasova koji su
Organske mat. (formaldehid, akrolein, Industrija, većinom emisija u obliku pare,
mravlja kiselina) ali i u tečnom ili čvrstom stanju primarni polutanti i jedinjenja u
fotohemijskom smogu.
Sagorevanje pri visokim temp.
temp .
Azotne komponente NO, NO2 NH3 industrijski procesi koji imaju za • Prizemni ozon (O3) nastao u reakciji NOx i
posledicu spajanje atmosferskog N2 sa O2
spajanjeatmosferskog VOCs.
Ulični saobraćaj, industrija, potpuno i
Komponente ugljenika
nepotpunosagorevanje
nepotpuno sagorevanje CH
• Peroksiacetil nitrate (PAN) takođe nastaje iz
sličnih među reakcija NOx i VOCs, kao i loš
Halogene komponente (HF, HCl) Metalurški i drugi industrijski procesi ozon.
Atomski procesi, kosmičko-prirodna
kosmičko-
Radioaktivne komponente zračenje 79 80
radioaktivnost

21. INDUSTRIJA (2)
INDUSTRIJA (1)
• Osnovne grane industrije koje su izvori polutanata u
vazduhu:
– Industrija generiše različite polutante vazduha vEnergetska postrojenja na bazi sagorevanja goriva
specifične za primenjeni proces proizvodnje. 5 vIndustrija i drugedelatnosti koje koriste rastvarače
osnovnih polutanata: vNeorganska hemijska industrija
• Ugljen-monoksid vOrganska hemijska industrija
• Ugljovodonici vPrehrambenaindustrija
vIndustrija mineralnih proizvoda
• Oksidi azota
vNaftna industrija
• Oksidi sum pora vMetalurgija
• Čestične materije (prašina, čađ) vPreradadrveta
81 82
Sagorevanje fosilnih i drugih goriva u Sagorevanje fosilnih i drugih goriva u
energetskim postrojenjima (1) energetskim postrojenjima (2)
• Ugalj Ugljen-dioksid Pepeo • Emisija iz procesa sagorevanja zavisi od njihovog ulaza i
Ugljen –monoksid Oksidi azota efikasnosti
• Nafta i njeni derivati
• Odabrati sirovine koje ne sadrže polutante i njihove
• Prirodni gas Čestice ugljenika Oksidi sumpora prekursore.
• Vodeni gas, drvo, koks, rafinerijski gas, pojedini • Ukloniti polutante ili prekursore iz sirovina
otpadni materijali • Voditi proces tako da se minimizira nastajanje polutanata
• Potencijaln i polutanti i izvori iz procesa spaljivanja • Ukloniti polutante iz efluenata procesa
goriva • Zameniti procese alternativnim procesima koji ne
generišu polutante
– Peći, bojleri, ognjišta, inceneratori, gasne turbine, mašine,
industrijske mašine, depoi, sistemi za odlaganje • Manje koristiti proizvode tokom čijeg procesa
proizvodnje nastaju polutanti
83 84

22. Sagorevanje fosilnih i drugih goriva u
Industrija i delatnosti koje koriste rastvarače
energetskim postrojenjima (3)
• Značajan broj emitera različitih organskih
rastvarača
• Hemijske čistionice
– Površinska zaštita (alifatični i aromatični
ugljovodonici, alkoholi, ketoni)
– Skladištenje i distribucija naftnih derivata
85 86
Neorganska hemijska industrija
Organska hemijska industrija
• Proizvodnja amonijaka i veštačkog azotnog đubriva (azot • Proizvodnja adipinske kiseline
i njegovi oksidi, vodonik, tragovi metana, CO, Ar, • Proizvodnja eksploziva
amonijaka) • Proizvodnja anhidrida ftalne kiseline
• Proizvodnja hlora i kaustične sode (hlor, ugljendioksid, • Proizvodnja plastičnih masa
CO, vodonik, pare Hg • Proizvodnja sapuna i deterdženata
• Proizvodnja HCl (gasoviti ugljovodonici) • Proizvodnja sintetskih vlakana
• Proizvodnja azotne kiseline (NO, azotdioksid, tragovi • Proizvodnja sintetske gume
azotne kiseline) • Proizvodnja tereftalne kiseline
• Proizvodnja sumporne kiseline (sumpordioksid, kapljice • Proizvodnja propilen-oksida
sumporne kiseline) • Proizvodnja anhidrida maleinske kiseline
• Proizvodnja kuhinjske soli (oksidi sumpora, sitne čestice • Proizvodnja toluendiizocijanata
soli) • Proizvodnja čađi
87 88

23. Prehrambena industrija Metalurgija
• Pržion ice kafe (praš ina, kapljice ulja iz kafe, dim, • Proizvodnja glinice i aluminijum a (HF, čestice
mirisi, azotni oksidi, organske kiseline fluorida, aluminijum-oksida, CH, organska jedin jenja
i sumpordioksid)
• Silosi i mlinovi (prašina)
• Proizvodnja metalurškog koksa (dim, CH, CO)
• Proizvodnja alkoholnih pića (ugljendioksid, vodonik,
• Proizvodnja bakra (dim, prašina, oksidi S, CO, Nox)
vodena para i neprijatni mirisi)
• Proizvodnja gvožđa i čelika (čestice Fe, C,
• Prerada ribe (vodoniksulfid, trimetilamin) silicijumdioksida,aluminijumoksida, mangandioksida,
• Sušenje mesa (čađ, CO, CH, aldehidi i organske CaO)
kiseline) • Proizvodnja olova (čestice, sum pordioksid)
• Proizvodnja skroba (prašin a) • Proizvodnja cinka (čestice, sumporni oksidi)
89 90
Industrija građevinskog materijala Naftna industrija
• Proizvodnja hidroizolacionih materijala (arsen, aldehidi, • Rafinerije nafte (čestice, SOx, CO, CH, NOx, aldehidi, amonijak)
• Liquid petroleum gas (LPG)
amonijak, CH, metali, ugljena prašina, sumporvodonik i • Gasoline (also known as petrol)
dr. • Naphtha
• Keroseneand related jet aircraft fuels
• Proizvodnja cigle i sličnih keramičkih proizvoda (čvrste
• Diesel fuel
čestice, fluoridi, sumpordioksid, NOx, CO, CH) • Fuel oils
• Proizvodnja portland cementa (čvrste čestice, • Lubricating oils
• Paraffin wax
sumpordioksid, SO, NOx) • Asphaltand Tar
• Proizvodnja stakla (čvrste čestice, fluoridi) • Petroleum coke
• Proizvodnja gipsa (gipsana prašina) • Prerada prirodnog gasa (sumpordioksid)
• Proizvodnja kreča (pračina SOx, NOx, CO)
91 92

24. Postupci i uredjaji za prečišćavanje i
Prerada drveta
recikliranje otpadnih gasova (1)
• Proizvodnja drvne pulpe (čvrste čestice, vodoniks ulfid,
merkaptani, sum pordioksid, CO, NOx)
93 94
Vlažno prečišćavanje gasova (1) Vlažno prečišćavanje gasova (2)
(pranje gasova) može se primeniti ako je tehnološkim • Vlažni izdvajači (skruberi) mogu biti:
procesom dozvoljeno vlaženje i hlađenje gasova i •prazni, sa raspršivanjem tečnosti za pranje
ako je koncentracija veoma sitnih čestica mala. Ova •sa punjenjem (šljunak, koks, Rašigovi prstenovi i sl.)
tehnološka operacija zasnovana je na stvaranju zavese u •barbotažne i kaskadne kolone
vidu vodene “kiše” (magle) kroz koju prolazi zaprljani gas ili
stvaranju tankog filma tečnosti preko koje struji gas. •strujni (ejektorski -Venturi).
• Čvrsta faza, koja se nalazi u gasu, prelazi u tečnu fazu (“lepi” • Efikasnost vlažnih izdvajača sa punjenjem i
se za nju) i o staje u njoj . podovima, za čestice dimenzija oko 2 μm je 99,6%, a
za čestice do 0,1 μm manje od 95%. Stepen
• Stvaranje tankog filma preko koje struji gas ostvaruje se izdvajanja praznih i Venturi izdvajača je 90-97,5%.
pomoću namenskih ispuna u aparatima. Tehnološki aparati
koji rade na ovim principima zovu se skruberi.
95 96

25. Vlažno prečišćavanje gasova (3) Vlažno prečišćavanje gasova (4)
97 98
1−elektro
filter
Vlažno prečišćavanje gasova (5) Leteći pepeo visoke
efikasnosti
2−vrećasti
• Zavisnost stepena izdvajanja od filter;
3−elektro
dimenzija čestica za različite uređaje filter
prikazana je na slici: srednje
efikasnosti
4−venturi
skruber;
5−skruber;
6−baterija
ciklona
(multi-
ciklon)
7−ciklon
99
Srednji prečnik čestica,μm 100

26. Prednosti vlažnih izdvajača čvrstih čestica Nedostaci vlažnih izdvajača čvrstih čestica
(skruberi) (skruberi)
• Ne predstavljaju dodatni izvor čvrstih čestica • Često je potrebno dopunsko prečišćavanje otpadnih voda i
• Ne zauzimaju veliki prostor taloga,
• Pogodni za izdvajanje čvrstih čestica i gasovitih zagađujućih • Izdvojeni materijali su u vlažnom stanju,
komponenata (posebno lepljivih) • Povećana opasnost od korozije i smrzavanja,
• Pogodni za rad pri visokim temperaturama i visoko vlažnim • Moguća neprozirna perjanica gasova iz dimnjaka i/ili
gasovima ispuštanje kapljica u atmosferu,
• Niski investiconi troškovi (ako se ne zahtevaju dodatni uređaji • Moguć visok pad pritiska i viša potrošnja energije,
za tretman otpadnih voda), i • Opasnost od stvrdnjavanja čvrstih čestica u kontaktu sa
• Pogodni za rad pri velikim pritiscima gasnih struja vodom,
• Visok stepen izdvajanja finih čestica (ali, sa visokim padom • Visoki eksploatacioni troškovi.
pritiska)
101 102
INERCIJALNI ODVAJAČI PRAŠINE (1) INERCIJALNI ODVAJAČI PRAŠINE (2)
• Prečišćavanje se vrši usled inercijalnih sila, koje se
• Osnovne prednosti su im:
javljaju usled nagle promene pravca strujanja gasne
•jednos tavna konstrukcija
struje (taložne komore-na slici, cikloni). Brzine gasa
•kompaktonost i
moraju biti reda veličine 10-15 m/s.
•nepostojanje po kretnih delova
• Metoda taloženja nema visok u efikasnost. On a se
primenjuje ograničeno kada su u p itanju
male količine gasa velike koncentracije krupnijih čestica. Ona
Taložna komora može biti u sistemu efikasnog
filtriranja ispred neke efikasnije metode.
103 104

27. Čist gas
Ciklonski separatori (1) Ciklonski
separatori(2)
• Služe za razdvajanje čvrste od gasovite faze.
• Izdvajanje je na principu inercijalnih –centrifugalnih sila koje
nastaju zbogrotacionog kretanja(sledi slika). Čestice “beže”
ka pariferiji, a u središtu ciklonske komore ostaje čist ili čistiji
vazduh koji izlazi nagore kroz centralnu cev. Donji deo aparata
je koničan, a na dnu je ispust za čvrstu fazu.
• Primeri izdvajanja korisne čvrste faze su izdvajanja čvrstih
čestica iz vazduha: Telo
- brašno posle pneumatskog transporta, ciklona
- mleko u prahu nakon sušenja,
- lucerkino brašno nakon mlevenja.
- prah sušenih jaja nakon sušare
- Skroba nakon sušenja i sl. Konus
105 106
Ciklonski PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM
separatori(3) (1)
Efikasnost rada može se • Ostvaruje se propuštanjem gasovitih heterogenih sistema kroz
povećati ako se poveća porozni sloj materijala filtra, pri čemu su pore takvih dimenzija da ne
mogu propustiti čvrste čestice. Koriste se:
obimna brzina ili se smanji •prirodni (pamuk, vuna) i
poluprečnik obrtanja gasne •veštački (poliamidi, poliestri, poliakrilnitrili, polivinilhloridi, teflon)
materijali.
struje. Za efikasnost rada • Pri izdvajanju čvrste čestice u filtru postoji efekat inercije,
ciklona povoljnije je smanjiti zaustavljanja, difuzioni, elektrostatički i efekat propuštanja kroz sloj
izdvojenih čvrstih čestica.
poluprečnik obrtanja gasne • Kod primene filtara od raznih tkanina potrebno je voditi računa o
struje odnosno zamena temperaturi i vlažnosti gasa. U uređajima za filtriranje mogu se
izdvojiti čestice prečnika ispod 0.5mm, dok stepen izdvajanja može
ciklona sa više manjih – biti i preko 99%.
multicikloni - slika. 107 108

28. PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (2)
PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (3)
Vlaknasti filtri
Vrećasti
109
filteri 110
PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (4)
PREČIŠĆAVANJE GASOVA FILTRIRANJEM (4)
• Izdvajanje nataloženog
praha sa filtarskog
materijala vrši s e:
•mehanički (udar, zatezanje,
vibracije),
•pneu matsk i (pneumatsko
ispiranje vazduhom,
kratkotrajni udari vazduha)
ili
•komb inacijom prethodna
dva načina.
111 Mehanički; Pneumatski, Kombinacija
112

29. Prednosti tekstilnih (vrećastih) filtera i Nedostaci tekstilnih (vrećastih) filtera i
filtera od vlakana filtera od vlakana
• Veoma visok stepen izdvajanja i krupnih i finih čestica (i submikronskih) • Zbog granične temperature primene za većinu filterskih materijala (≈290o C),
• Relativno neosetljivi na promene u struji gasova (male promene u stepenu zahteva se prethodno hlađenje gasova ili specijalna mineralna ili metalna vlakna,
izdvajanja i padu pritiska sa velikm promenama koncentracije čvrstih čestica u struji što značajno povećava investicone troškove
gasova) • U nekim slučajevima neophodan je dodatni uređaj za izdvajanje
• Moguća recirkulacija dimnih gasova (uštede u energiji) • Mogućnost požara i eksplozija pri radu sa visokim koncentracijama čvrstih čestica u
• Suvi postupak izdvajanja i odlaganja izdvojenih komponenata gasovima (≈50 mg /m3) i u slučaju čvrstih čestica koje imaju izrazitu sposobnost
• Nema problema sa otpadnim vodama (suv proces), niti opasnosti od smrzavanja niskotemperaturne oksidacije,
• Korozija obično nije problem (ako se ne ide ispod tačke rose) • Relativno visoki troškovi održavanja (zamena vreća i sl.)
• Nema opasnosti od visokih napona, eksplozivnih i zapaljivih gasova (pri malim • Relativno kratak vek trajanja, posebno pri višim radnim temperaturama i pri radu sa
koncentracijama čvrstih čestica) kiselim ili baznim komponentama gasova
• Koriste kvalitetna vlakna ili granule • Filterski materijali su osetljivi na vlagu
• Postoji veliki broj projektnih rešenja u zavisnosti od vrste postrojenja i gas ova • Zahtevaju posebnu zaštitu na radu radnika na održavanju (oštećenja respirativnih
organa)
• Relativno jednostavni za rad i eksploataciju • Srednji pad pritiska pri radu (obično 1500-2500 Pa).
113 114
ELEKTROFILTRI (1) ELEKTROFILTRI (2)
• Kada se žele potpuno odstarniti najfinije (najsitnije) čestice u nekoj
gasnoj suspenziji (prašina)
– Služe za elektrostatičko izdvajanje čestica, kod gasova tada su klasične mehaničke metode nedovoljno efikasne. U takvim
temperatura do 400-450 0 C. Primenjuju se i u gasnim slučajevima primenjuje se elektrostatičko prečišćavanje. Ovaj oblik
sredinama sa izraženom korozijom. Služe za izdvajanje izdvajanja čestica polazi od činjenice da su čestice
čestica svih prečnika. Koncentracija čestica na ulazu koje se kreću sa strujom gasa uvek naelektrisane. To naelektrisanje
prirodna je pojava, koja
može biti 50 g/m3 i više. je objašnjena u elektrotehnici (kretanje provodnika u
– Hidraulični otpori iznose 100-150 Pa, a potrošnja elektromagnetnom polju). Postoje
energije od 0.1 do 0.5 kWh po 1000 m 3 gasa. negativno i pozitivno nalektrisane čestice. Ako se takve čestice dovedu u
blizinu suprotno
• Primenjuju se za gasove u kojima se ne može stvoriti naelektrisanih elektroda – ploča doći će do njihovog privlačenja
eksplozivna smeša. (suprotno naelektrisana tela
se privlače) te će se čestice taložiti “lepiti” na te ploče.
115 116

30. ELEKTROFILTRI (3) ELEKTROFILTRI (4)
• Nalektrisanje čestica, koje mogu biti veoma male -
do veličine jona, može biti bez spoljnjeg dejstva ili
sa prinudnim spoljnim dejstvom. U ovom drugom
slučaju aparat sadrži i jonizator,koji ima zadatak da
prinudno naelektriše čestice.
• Sam uređaj za izdvajanje čestica može biti cevni ili
pločasti. I u jednom i u drugom slučaju zaprljani
vazduh prolazi kroz prostor između elektroda.
117 118
Prednosti elektrostatičkih izdvajača Nedostaci elektrostatičkih izdvajača
čvrstih čestica čvrstih čestica
• Veoma efikasni za izdvajanje čestica dimenzija ispod 0,1 μm (pri
relativno niskoj potrošnji energije od 0,1-0,5 kWh/100 m3 gasova), • Visoki investiconi troškovi,i
• Suvi postupak izdvajanja i odlaganja izdvojenih komponenata, • Veoma osetljiv na promene u gasnoj struji (promena
• Mali pad pritiska (manje od 150 Pa), zapreminskogprotoka, temperature, sastava gasova i koncentracije
• Projektovani za kontinualni rad sa minimalnim zahtevima za čvrstih čestica),i
održavanjem, • Izvesni problemi u izdvajanju čestica zbog visokih ili niskih
• Relativno niski eksploatacioni troškovi (u odnosu na druga rešenja), karakteristika otpora,
• Pogodni za rad pri visokim nadpritiscima (do 10 bar) ili podpritiscima • Zauzimaju dosta prostora,
struje gasova, • Ne mogu se primeniti za eksplozivne gasove i čvrste čestice,
• Pogodni za rad pri visokim temperaturama (do 70oC), • Zahtevaju posebne uslove zaštite na radu zbog visokih napona,
• Pogodni za rad pri velikim zapreminskim protocima gasova i velikim • Tokom jonizacije gasova nastaje ozon,
ulaznim koncentracijama čvrstih čestica (50 mg/m 3i više); • Zahtevaju relativno visoko obučene radnike za rad pri eksploataciji i
održavanju.
119 120

31. POSTUPCI ELIMINACIJE OTPADNIH GASOVA
•APSORPCIJA
•ADSORPCIJA
Metode prečišćavanja gasovitih •SAGOREVANJE
komponenata • Apsorpcija je dovođenje u kontakt sa tečnošću smeše gasova
sa ciljem da se jedna ili više komponenti iz smeše gasova
rastvori u tečnosti.
• Proces transporta materije:
•molekularnom i
•konvektivnom difuzijom
121 122
Poređenje kolona sa podovima i
Prednosti uređaja za apsorpciju (kolone sa
punjenjem
podovima i punjenjem)
Kolone sa ispunama:
• Mali padovi pritisaka • Relativno nizak pad pritiska
• Jednostavna i jeftina izgradnja • Za visoko korozivne uslove rada moguća izrada od stakla ili
• Pogodni za visoko penušave tečnosti plastike,
• Visoko efikasan transport materije iz faze u fazu,
Kolone sa podovima:
• Povećanjem visine i/ili promenom tipa ispune ili broja podova,
• Malo osetljive na začepljenja može se povećati transfer materije bez dogradnje novih
• Lake konstrukcije delova opreme
• Mali problemi sa strujanjem gasova i tečnosti • Relativno niski investicioni troškovi
• Promene temperature gasove malo utiču na rad kolone • Ne zauzimaju veliki prostor
• Pogodni za izdvajanje čvrstih čestica i gasovitih komponenata
123 124

32. Nedostaci uređaja za apsorpciju (kolone sa
ADSORPCIJA
podovima i punjenjem)
• Zahtevaju dod atni tretman otpadnih voda (ili neke • je dovođenje u kontakt smeše gasova sa površinom čvrstog tela
(adsorbentom) sa ciljem da se jedna ili više komponenti izdvoji i
druge apsorpcione tečnosti) pređe u čvrstu fazu, odnosno to je prenos materije iz čvrste u gasnu
• Nastali produkti su vlažni fazu.
• Moguće začepljenje podova ili ispuna izdvojenim • Procesi adsorpcije su u glavnom selektivni.
čvrstim česticama • Prema debljini sloja nataloženih molekula, adsorpcija može biti
monomolekularna i višeslojna.
• Kada se koriste staklene ili plastične kolone i
• Temperatura i koncentracija gasovite komponente utiče na stanje
ispune/podovi nije mogućrad sa gasovima visoke
ravnoteže.
temperature
• Adsorbenti se odlikuju velikom specifičnom površinom.
• Relativno visoki troškovi održavanja
125 126
Prednosti uređaja za adsorpciju Nedostaci uređaja za adsorpciju
• Mogućnost ponovnog korišćenja izdvojenih • Ponovno korišćenje izdvojenih produkata i regeneracija
sredstvaza adsorpciju zahteva skupe procese (termički
produkata i regeneracije sredstva za adsorpciju
procesi, ekstrakcija, ...)
• Odlična kontrola i dobar rad pri naglim p romenama • Efikasnost sredstva za adsorpciju progresivno opada
tokom procesa povećanjem broja ciklusa (sa vremenom)
• Nema dodatnih hemijskih problema • Relativno visoki investicioni troškovi
• Mogućnost potpune automatizacije procesa • Neophodno izdvajanje čvrstih čestica pre procesa adsorpcije
zbog mogućnosti začepljavanja adsorpcionog sloja
• Mogućnost izdvajanja gasovith zagađujućih
• U pojedinim slučajevima neophodno je hlađenje gasova i
komponenata veoma malih ulaznih koncentracija ispod normalnih radnih uslova
• Potrebna para relativno visokog pritiska za izdvajanje
(desorpciju) teških ugljovodonika
127 128

33. Prednosti uređaja za sagorevanje gasova
Spaljivanje
• Jednostavnost u radu
• Mogućnost iskorišćenja dobijene količine
toplote (proizvodnja pare i sl.)
• Mogućnost skoro kompletne razgradnje
organskih zagađivača
129 130
Nedostaci uređaja za sagorevanje gasova
ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI (1)
• Glavni izvori zagađenja vazduha su energetski sektor(posebno
termoelektrane), transportni sektor
• Relativno visoki eksploatacioni troškovi (motorna goriva) i industrijska postrojenja.
• Opasnost od eksplozije i izbijanja plamena • Sagorevanjem lignita niskog kvaliteta, niske kalorične vrednosti u
termoelektranama Obrenovac, Lazarevac i Kostolac proizvode se
• U slučaju katalitičkog sagorevanja mo gućnost velike količine pepela, sumpora i azotovih oksida. Oprema za
prečišćavanje izduvnih gasova u elektranama je neadekvatna –
stvaranja otrovnih gasova postoje elektrostatički merači padavina, ali ne postoji oprema za
• Nepotpuno sagorevanje dovodi do dodatnih odsumporavanje niti detoksifikaciju.
• Nedostatak opreme kombinovan sa neefikasnim sagorevanjem i
problema u zagađivanju vazduha (CO i sl.) neadekvatnim održavanjem prouzrokuje visoke nivoe izduvnih
• gasova.
131 132

34. ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI (2) ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI (3)
• Drugi važni izvori zagađenja vazduha su rafinerije
• Termoelektrana "Nikola Tesla" u Obrenovcu, godišnje emituje
nafte u Pančevu i Novom Sadu, cementare u 18,7 miliona tona ugljen-dioksida, podaci su koje
Popovcu, Kosjeriću i Beočinu, hemijske fabrike i je organizacija CARMA (Carbon Monitoring for Action) objavila
metalurški kompleksi locirani u Pančevu, Kruševcu, na Internet adresi http://www.carma.org.
Šapcu i Smederevu.
Uzroci zagađenja su slični • Po ovim podacima TE "Nikola Tesla" zauzima peto mesto na
listi najvećih zagađivača životne sredine među elektranama u
uzrocima izduvnih gasova u energetskom sektoru: Evropi, navodi se u Izveštaju CARME.
• zastarele tehnologije, neprečišćavanje gasova iz
dimnjaka ili slaba efikasnost filtera, loš kvalitet • U Srbiji, pored TE "Nikola Tesla", najveći zagađivači vazduha su
sirovina i niska energetska efikasnost, kao i TE "Kolubara" i grad Beograd
neadekvatno funkcionisanje i održavanje.
133 134
ZAGAĐENJE VAZDUHA U SRBIJI (4) Monitoring vazduha
• Ukupna godišnja šteta prouzrokovana
• Loklani zavodi za javno zdravlje prate kvalitet vazduha u urbanim
zagađenjem sredinama u 23 – 30 naselja u kojima očitavaju SO2 (94 mesta za
vazduha i efektima staklene bašte je procenjena monitoring), čađ (100 mesta za monitoring), suspendovane čestice
(168 mesta za monitoring) i specifičnih zagađujućih materija (NO2,
na između 0,45 milijardi i 1,37 milijardi €, ili teški metali, suspendovane čestice).
između 1,8% i 5,5% BNP • Hidrometeorološki zavod vrši monitoring kvalitetavazduha u 24
stanice mereći sumpor-dioksid,azotove okside (NOx) i čađ na osnovu
24-časovnoguzimanja uzoraka u 13 stanica koje nisu ugrožene
zagađenjem, 10 stanica koje su u dometu zagađivača i jedne
pozadinske stanice za EMEP program (Kamenički Vis). Kvalitet i
dostupnost podataka iz EMEP stanice nažalost nije pouzdan.
135 136

35. ZAŠTITA VAZDUHA (1) ZAŠTITA VAZDUHA (2)
• Nacionalne granične vrednosti emisija služiće kao
osnov za davanje integrisanih dozv ola. Iz tog razloga
neophodno je izvršiti usklađivanje Pravilnika o • Modernizacija sistema za grejanje;racionalnija upotreba
graničnim vrednostima emisija i rokovima merenja i energije, uvođenje ekonomski opravdanih novih i
evidentiranja podataka ("Službeni Glasnik RS" obnovljivih izvora energije,gasif ikacija naselja
br.30/97) za sve kategorije postrojenja koji su
predmet zakona o Zakona o integrisanom • Rekonstrukcija postojećih termo energetskih kapaciteta uz
sprečavanju i ko ntroli zagađenja ( "Službeni glasnik obaveznu primenu adekvatnih sistema prečišćavanjadimnih
RS" br. 135/04), odnosno uskladiti nacionalne gasova
propise iz oblasti zaštite vazduha sa zakonodavstvom
EU. • Rekonstrukcija i izgradnja novih saobraćajnica
137 138
ZAŠTITA VAZDUHA (3) ZAŠTITA VAZDUHA (4)
• Da bi se umanjila zagađenost vazduha u velikim urbanim • U cilju zaštite vazduha, smanjenje emisija štetnih gasova se
sredinama, vrši se sistematska kontrola koncentracije može postići:
pojedinih polutanata u različitim delovima grada i - uvođenjem čistih proizvodnji i sistema upravljanja zaštitom
preduzimaju mere da bi se izbeglo njihovo štetno dejstvo. životne sredine u energetska postrojenja(ISO14.000, EMS)
Standardizuju se i ograničavaju količine zagađujućih supstanci - rekonstrukcijom postojećih postrojenja koje emituju zagađujuće
(granične vrednosti imisije –GVI) u izduvnim gasovima novih materije
tipova motornih vozila i ispituju nove mogućnosti za zaštitu
vazduha od zagađivanja. U ove mere spadaju i opsežna - uspostavljanjem automatskog monitoringa na značajnim
laboratorijska, klinička i epidemiološka ispitivanja uticaja emiterima
zagađenog vazduha na zdravlje čoveka i njegovu životnu - usvajanjem i implementacijom međunarodnih sporazuma koji
okolinu. se odnose na zaštitu vazduha, klimatskepromene i zaštitu
ozonskog omotača
139 140

36. PRE RASTANKA!
“There's so much pollution in the air
now that if it weren't for our lungs
there'd be no place to put it all.”
,,Toliko je mnogo zagađujućih materija
u vazduhu da ne moramo brinuti za
svoja pluća, jer sve one ne mogu da
stanu u njih,,
-ROBERT ORBEN
U.S.Magician and comedy writer
141 Kraj!