SlideShare a Scribd company logo
1 of 65
Web Дизајн (Internet) 
студијски програм Интернет 
Технологије 
Никола Рељин – Интернет, Висока ICT Школа
HTTP комуникација
Начини презентовања на 
Web-у 
●Више формата за приказ информација 
●Постојање стандарда и “језика” које ће 
разумети претраживачи и софтвер који 
“купи” или шаље податке.. 
●HTML 
●XML, и као подскуп, XHTML 
●У сваком случају, мора постојати 
стандард
Пример HTTP комуникације
HTML 
увод 
Никола Рељин – Интернет, Висока ИКТ Школа, 2008-2009.
Историјат HTML-а 
●HyperText Markup Language 
●Основни начин презентовања података 
на Web-у 
●Настао 1980., у CERN-у, под називом 
ENQUIRE, како би истраживачи 
размењивали “рецепте”.. 
●1989., Berners-Lee и Robert Cailliau 
почели рад на WWW пројекту, који је 
претеча данашњег Web-a (одатле www)
Историјат HTML-а 
●1991., настао први предлог HTML tags 
●1993. настао први IETF предлог језика 
●HTML дефинисан као подскуп језика 
SGML (Structured Generalized Markup 
Language), 
●1993., први browser, Mosaic – преглед 
текста и слике
Шта је то HTML 
●Начин презентовања информација 
●Све web странице користе HTML форму 
●Тачно дефинисани типови података који 
се могу наћи на одређеном месту 
●Browser “разуме” те типове података, 
такозване тагове (tags) 
●У текст можемо убацивати и друге 
садржаје сем текста
Како browser “разуме” HTML 
●Постоји група tag-ова који су део 
стандарда HTML, и морају бити 
“познати” 
●Неки browser-и имају и додатне tag-ове 
које разумеју (а други не.. – browser 
wars) 
●Зависно од дефиниције језика који 
користимо, нека правила су “строжа”.. 
(нови стандард је XHTML, о том
Типови HTML стандарда 
●“верзије” језика HTML 2 
●HTML 3 
●HTML 4 
●HTML 5
Језик HTML 
Кратки преглед
HTML 
●Потпуно текстуални опис, читљив, и лак 
за разумевање 
●Стандардизовано дефинисање 
садржаја који мора да се држи неких 
правила како би browser “разумео” лепо 
шта је унето 
●Главна ствар HTML-у су елементи или 
tag-ови унутар којих је унет садржај
Tag-ови 
●Tag је елемент унутар кога може бити 
неки садржај (текст, слика,...) 
●Може имати додатне атрибуте, који 
могу одредити понашање или изглед 
тог елемента 
●Сваки tag почиње и завршава се истим 
елементом:<neki_tag> …. Садржај 
...</neki_tag> 
●Tag-ови могу бити један у другом
Пример HTML стране 
●<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" 
"http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd"> 
●<html> 
●<head> 
●<title>наслов стране..</title> 
●</head> 
●<body>овде иде садржај стране.. 
●</body> 
●</html>
Пример HTML-а 
●<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD 
HTML 4.01//EN" 
"http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd"> 
●(Није неопходно); Дефинише тип HTML 
стандарда (овде је HTML4.01 strict, 
дефинисан од www Consortium – w3.org, 
на Енглеском језику) 
●Детаљније информације: 
http://en.wikipedia.org/wiki/Document_Typ
Пример HTML-а 
●<html> … </html> 
●Унутар овог tag-а је цео садржај HTML 
стране (све остало мора да се налази 
овде .. ) 
●Трудимо се да користимо МАЛА СЛОВА 
за називе tag-ова 
●Морамо да почнемо са html, а морамо 
да завршимо са “/html” !
Пример HTML-а 
●<head> … </head> 
●Унутар овог tag-а је онај део стране који 
се “не види”, а који служи за опис 
стране 
●Најважнији елементи описа су језик 
стране, наслов, кључне речи, “везани” 
садржаји, стилови за приказ стране, и 
друго.. (то овде нема у примеру)
Пример HTML-а 
●<body> … </body> 
●Унутар овог tag-а је онај део стране који 
се “види”, и то је стварни садржај који 
треба да прикажемо кориснику 
●У њему се налази сав текст, слике, и 
остали садржаји који се презентују 
●Битно: <body> се налази унутар <html> 
tag-а !
Преглед tag-ова 
Кратки преглед свих елемената
Структурни tag-ови 
●Дефинишу структуру 
документа 
●Налазе се у делу 
HTML-a који “није 
видљив” 
●<!DOCTYPE> 
●<base> 
●<body> 
●<head> 
●<html> 
●<link> 
●<meta> 
●<title>
Текстуални tag-ови : 
блоковски (block-level) 
●Дефинишу текст, и 
“преломљени” су у 
односу на текст пре 
и после.. 
●<address> 
●<blockquote> 
●<dd> 
●<div> 
●<dl> 
●<dt> 
●<h1> .. <h6> 
●<li> 
●<ol> 
●<p> 
●<ul>
Текстуални tag-ови : (inline) 
●Дефинишу текст, и 
“на лицу места” 
мењају начин 
приказа 
●<b> 
●<big> 
●<cite> 
●<code> 
●<em> 
●<font> (deprecated) 
●<i> 
●<pre> 
●<s> (deprecated) 
●<samp> 
●<small> 
●<span> 
●<strike> (deprecated) 
●<strong> 
●<sub> 
●<sup> 
●<tt> 
●<u> (deprecated)
Текстуални tag-ови : “логички” 
●Дефинишу текст, и 
то објашњења и 
појашњења неког 
појма.. 
●<abbr> 
●<acronym> 
●<cite> 
●<code> 
●<del> 
●<div> 
●<em> 
●<ins> 
●<kbd> 
●<q> 
●<samp> 
●<span> 
●<strong> 
●<var>
Текстуални tag-ови : “физички” 
стилови 
●Дефинишу посебне 
особине приказа 
текста 
●<b> 
●<big> 
●<blink> (Navigator 
only) 
●<font> (deprecated) 
●<i> 
●<s> (deprecated) 
●<small> 
●<strike> (deprecated) 
●<sub> 
●<sup> 
●<tt> 
●<u> (deprecated)
Листе 
●Дефинишу приказ 
текста у виду листи 
●Најважнији елемент 
је <li> - list element 
●<dir> (deprecated) 
●<dl> 
●<dd> 
●<dt> 
●<li> 
●<menu> (deprecated) 
●<ol> 
●<ul>
Tag-ови за позиционирање 
●Дефинише се 
позиционирање и 
распоред елемената 
●Утичу на више 
ствари сем 
распореда 
●Треба бити пажљив 
и дозирати примену 
●<br> 
●<center> (deprecated) 
●<nobr> (nonstandard) 
●<pre> 
●<spacer> 
●<table> (<th>, <tr>, 
<td>) 
●<wbr> (nonstandard)
Линкови 
●Креирање линкова 
који указују на 
ресурсе који се не 
налазе на датој 
страни 
●<a> 
●<link> (коришћен за 
style sheets) 
●<map> (коришћен за 
тзв. imagemaps) 
●<area> (коришћен за 
тзв. client-side 
imagemaps)
Табеле 
●Дефинише елементе 
везане за податке у 
табелама 
●<caption> 
●<table> 
●<tr> 
●<td> 
●<th> 
●<col> 
●<colgroup> 
●<tbody> 
●<thead> 
●<tfoot>
Фрејмови (угњеждене стране) 
●Користе се када 
желимо да имамо 
“исецкани” приказ 
садржаја на више 
независних блокова 
●<frame> 
●<frameset> 
●<noframes>
Форме и елементи за унос 
садржаја 
●Форме се користе за 
унос садржаја на 
страници 
●Неки нестандардни 
елементи: 
●<fieldset> 
●<label> 
●<legend> 
●И стандардни: 
●<button> 
●<form> 
●<input>(type=button|c 
heckbox|file|hidden|im 
age| 
password|radio|reset| 
submit|text) 
●<option> 
●<select> 
●<textarea>
Дефинисање мултимедије 
●Елементи преко 
којих се дефинишу 
мултимедијални 
садржаји убачени на 
страну 
●<applet> (deprecated) 
●<bgsound> (Internet 
Explorer only) 
●<embed> (dropped 
from HTML 4) 
●<object> 
●<param>
Дефинисање скрипта (акције у 
виду програмчића) 
●Скриптови су 
програми који могу 
да се користе за 
додавање динамике 
и активних 
компоненти на 
страници 
●Најчешћи су 
JavaScript (ECMA 
Script) и “деривати” и 
●<script> 
●<noscript>
Елементи који су одбачени у 
HTML 4.01 
●<applet> 
●<basefont> 
●<center> 
●<dir> 
●<font> 
●<isindex> 
●<menu> 
●<s> 
●<strike> 
●<u>
Navigator / Firefox only 
●Елементи које 
препознаје само 
Netscape (NS) / 
Firefox (FF) 
●То се мења са 
сваком верзијом 
осталих browser-a.. 
●<blink> 
●<ilayer> 
●<keygen> 
●<layer> 
●<multicol> 
●<server> 
●<spacer>
Internet Explorer only 
●Елементи које 
“препознаје” само 
Internet Explorer (IE) 
●<bgsound> 
●<comment> 
●<marquee> 
●<ruby> 
●<rt>
HTML Примери 
Како то све изгледа у пракси..
Приказ језика стране и 
кодовање 
●Да би исправно приказали “мешано” све 
карактере, језике, слова на страни, 
користити <meta> унутер <head> tag-а: 
●<meta http-equiv=”Content-Type” 
content=”text/html; charset=utf-8” /> 
●Тако смо дефинисали да је наша страна 
HTML, и да користимо UTF-8 (све 
карактере..)
Пример HTML стране 
●<HTML> 
●<HEAD> 
●<TITLE>document title</TITLE> 
●</HEAD> 
●<BODY> 
●contents of document 
●</BODY> 
●</HTML>
Линкови 
●<a href=“путања до стране” target=“где 
се отвара нови линк” title=“текст изнад 
линка кад наиђемо мишем” class=“класа 
приказа линка” id=“јединствени 
идентификатор линка” > ..текст или 
елемент који приказује линк.. </a> 
●На горе дефинисани начин постављамо 
линк на страници, а упућује на другу 
страницу или ресурс
Листе 
●Листа дефиниција 
(Definition List): 
●<DL> 
o<DT> //definition term 
 <DD>... </DD> 
//definition data 
o</DT> 
o<DT> 
 <DD> 
o</DT> 
●</DL> 
●Уређена листа 
(Ordered List): 
●<OL> //ordered list 
o<LI>..</LI> //list item 
o<LI>..</LI> 
o<LI>..</LI> 
●</OL>
Листе 
●Неуређена листа 
(Unordered List): 
●<UL> //unordered list 
o<LI>..</LI> 
o<LI>..</LI> 
o<LI>..</LI> 
●</UL> 
●Угњеждене листе: 
●<OL> 
o<LI> 
o<LI> 
o<UL> 
 <LI> 
 <LI> 
o</UL> 
●</OL>
Табеле 
●Једноставна табела: 
●Оивичена са <table> 
●<tr> - table row 
●<td> - table data 
(column) 
●<TABLE> 
o<TR> 
 <TD></TD> 
 <TD></TD> 
o</TR> 
o<TR> 
 <TD></TD> 
 <TD></TD> 
o</TR> 
●</TABLE>
Headers 
●Елементи који служе 
за дефинисање 
наслова, 
поднаслова,... 
●<h1>..</h1> 
●<h2>..</ h2 > 
●<h3>..</ h3 > 
●<h4>..</ h4 > 
●<h5>..</ h5 > 
●<h6>..</ h6 >
Линије и “нови ред” 
●Елементи за 
дељење две целине 
●<hl> - horizontal line 
●Линија чија дебљина 
и боја може да се 
мења 
●<br> - break 
●“Ломи” текст који 
следи у нови ред 
●Треба користити кад 
стварно желимо 
нови ред, а не нови 
параграф
Наглашени текст 
●<b> - bold 
●Подебљан текст у 
односу на тренутни 
стил 
●<strong> - strong, 
веома наглашени 
текст (данас треба 
користити уместо 
<b>) 
●<i> - italic 
●“Искошени” текст 
●<em> - emphasis 
●Наглашени текст 
(данас треба 
користити уместо 
<i>) 
●<big> - незнатно 
већи (наглашени) 
текст. (Не треба
Посебно форматирање 
●<pre> - preformatted 
●Чува тренутни 
распоред, празна 
места, прелом 
текста 
●<code> - 
компјутерски код 
●Исти размак између 
слова 
●Није погодан за дуги 
текст 
●Намењен за приказ 
кода програма и сл..
Скраћенице 
●<abbr title=“дуги 
назив">ДН</abbr> 
●Приказ скраћенице 
подвучен “са 
цртицама” 
●Кад се мишем дође 
изнад, прикаже се 
title садржај 
●<acronym title="World 
Wide Web">WWW 
</acronym> 
●Још једна верзија 
истог..
“Оријентација” текста 
●За језике који се 
пишу с десна на 
лево постоји начин 
приказа.. 
●<bdo dir="rtl"> 
●Овако би писали 
Арапи.. 
●</bdo> 
●<bdo> - bi-directional 
override 
●Као атрибут овог 
елемента имамо 
dir=“rtl” (direction = 
rigth to left)
Навођења 
●<blockquote> - блок 
навођења (quote) 
●Мало увучен приказ 
текста.. 
●<q> - quote 
●“чисто” навођење са 
наводницима..
“брисан” и “убачен” текст 
●<del>избрисано</del 
> 
●Приказ текста 
“прекрижено” 
●Користи се у приказу 
неких званичних 
докумената попут 
правилника и сл.. 
●<ins>убачено</ins> 
●Приказ текста 
“подвучено” (али не 
као линк)
Дефиниције 
●<dfn> - “чиста” дефиниција (definition) 
●Мало искошен приказ, различит од 
тренутног текста
Специјални карактери 
●non-breaking space 
&nbsp; 
●< less than &lt; 
●> greater than &gt; 
●& ampersand &amp; 
●" quotation mark 
&quot; 
●' apostrophe &apos; 
(не “шљака” у IE) 
●¢ cent &cent; 
●£ pound &pound; 
●¥ yen &yen; 
●€ euro &euro; 
●§ section &sect; 
●© copyright &copy; 
●® registered 
trademark &reg; 
●× multiplication 
&times;
Убацивање слике 
●<img src=“putanja do 
slike” 
●alt=“opis sta je na slici 
ako se desi da je ne 
ubodemo kako treba” 
●title=“tekst koji se 
prikaze kad je mis 
iznad” /> 
●Слика се убацује са 
елементом <img> 
●Обавезан атрибут је 
src, у ком је 
наведена путања до 
слике..
примери
Дефинисање фонта 
●<font 
●color=“red” 
●face=“Arial, Helvetica, 
Sans-serif”> 
●….</font> 
●Почетак елемента 
●Боја је црвена 
●Фонт је: Arial, ако 
нема њега онда 
Helvetica, ако нема 
њега онда sans-serif…
Дефинисање фонта 
●<font 
●color=“red” 
●face=“Arial, Helvetica, 
Sans-serif”> 
●element</font> 
●Почетак елемента 
●Боја је црвена 
●Фонт је: Arial, ако 
нема њега онда 
Helvetica, ако нема 
њега онда sans-serif…
Дефинисање фонта - боље 
●<span 
●style=“color : red; 
●font-family : Arial, 
Helvetica, Sans-serif;”> 
●element</span> 
●Почетак елемента 
●Боја је црвена 
●Фонт је: Arial, ако 
нема њега онда 
Helvetica, ако нема 
њега онда sans-serif… 
●Ово је била CSS 
дефиниција
Дефинисање боја у CSS-у 
●Боја текста:Color: 
боја; 
●Боја 
позадине:background 
-color: боја; 
●Боја може бити: red, 
green, blue, gray,… 
●Или у HEX 
представи: 
#000000 = black 
●#FF0000 = red 
●#00FF00 = green 
●#0000FF = blue 
●#CCCCCC = gray
Центрирање 
●<center> 
●неки садржај 
●</center> 
●Центирано се 
приказује по 
хоризонталној оси 
све што се налази 
између <center> 
елемента
Центрирање - боље 
●<div align=“center”> 
●неки садржај 
●</center> 
●Или:<div style=“text-align: 
center; vertical-align: 
middle;”> 
●… 
●</div> 
●Центирано се 
приказује по 
хоризонталној оси 
све што се налази 
између <center> 
елемента
Путање 
●Фајл који хоћемо да 
убацимо негде се 
увек рачуна од 
места на ком је 
тренутна страница (у 
односу на страницу) 
●То је релативна 
путања 
●На локалном сајту 
користите ово 
●Ако наведемо целу 
путању, заједно са 
именом сајта 
(http://www.sajt.com/s 
trana.html) , онда је 
то 
●Апсолутна путања 
●Ако отварате ствар 
која није на вашем 
сајту, ово
“inline” Линкови 
●<A 
NAME=“Opis">Опис 
нечега..</A> 
●Овде иде опис... 
●Опис... 
●Опис... 
●<a href=“#Opis”> 
Погледајте 
опис</a> 
●Направимо линк у 
оквиру стране, под 
именом “Opis” 
●Сад иде неки текст.. 
●... 
●... 
●Линк ка месту где 
смо на истој страни 
дефинисали да 
почиње опис
Скрипт 
●Javascript: 
<body> 
●<script 
language=“JavaScript 
” > 
●document.alert(“dosa 
dni tekst!”); 
●</script> 
●</body> 
●Приказаће се сваки 
пут по отварању 
стране, текст 
“dosadni tekst!”
Табеле 
Опис табеле 
Наслов Опис 
садржај Бла бла бла... 
Садржај 2 Бла бла бла... 2 
●<table width="90%" border="1" cellspacing="1" 
cellpadding="1" summary="кратки опис садржаја"> 
●<caption style="background-color:#006666"> Пример 
табеле </caption> 
●<tr style="background-color:#FFCC00"> 
●<th width="50%" scope="col">Наслов</th> 
●<th width="50%" scope="col">Опис</th> </tr> 
●<tr> <td>Садржај 1</td> <td>Бла бла бла...</td> </tr> 
●<tr> <td>Садржај 2</td> <td>Бла бла бла...2</td> </tr> 
●</table>
Питања и материјали 
●Користити email:nikola.reljin@ict.edu.rs 
●На сајту школе, информације о 
предмету:http://www.ict.edu.rs/studiranje/predmet 
i/internet 
●На фајл серверу Школе:fileserverinternet

More Related Content

Viewers also liked

How to do a snapshot with wink
How to do a snapshot with wink How to do a snapshot with wink
How to do a snapshot with wink marioocbf10
 
Día Mundial del Agua
Día Mundial del AguaDía Mundial del Agua
Día Mundial del Aguaelmedio
 
Impacible huella siderea
Impacible huella sidereaImpacible huella siderea
Impacible huella sidereamonitathome
 
Las regiones naturales de colombia
Las regiones naturales de colombiaLas regiones naturales de colombia
Las regiones naturales de colombiabeatriz
 
αξιοθεατα πατρας
αξιοθεατα πατραςαξιοθεατα πατρας
αξιοθεατα πατραςandrianna2000
 
Email marketing
Email marketing Email marketing
Email marketing mariolambe
 
Experiencias #EABE15 - Colonizadores de Marte #xpgamificada
Experiencias #EABE15 - Colonizadores de Marte #xpgamificadaExperiencias #EABE15 - Colonizadores de Marte #xpgamificada
Experiencias #EABE15 - Colonizadores de Marte #xpgamificadaeabe15
 

Viewers also liked (12)

Cat supplies
Cat suppliesCat supplies
Cat supplies
 
How to do a snapshot with wink
How to do a snapshot with wink How to do a snapshot with wink
How to do a snapshot with wink
 
Día Mundial del Agua
Día Mundial del AguaDía Mundial del Agua
Día Mundial del Agua
 
Impacible huella siderea
Impacible huella sidereaImpacible huella siderea
Impacible huella siderea
 
Prezentacija1
Prezentacija1Prezentacija1
Prezentacija1
 
Las regiones naturales de colombia
Las regiones naturales de colombiaLas regiones naturales de colombia
Las regiones naturales de colombia
 
αξιοθεατα πατρας
αξιοθεατα πατραςαξιοθεατα πατρας
αξιοθεατα πατρας
 
Las redes sociales
Las redes socialesLas redes sociales
Las redes sociales
 
La decision es facil
La decision es facilLa decision es facil
La decision es facil
 
Email marketing
Email marketing Email marketing
Email marketing
 
Ese 315 week 3 dq 1 adhd
Ese 315 week 3 dq 1 adhdEse 315 week 3 dq 1 adhd
Ese 315 week 3 dq 1 adhd
 
Experiencias #EABE15 - Colonizadores de Marte #xpgamificada
Experiencias #EABE15 - Colonizadores de Marte #xpgamificadaExperiencias #EABE15 - Colonizadores de Marte #xpgamificada
Experiencias #EABE15 - Colonizadores de Marte #xpgamificada
 

Similar to Web дизајн (it), део 2, школска 2010 11, триместар 3

HTML skripta.pdf
HTML skripta.pdfHTML skripta.pdf
HTML skripta.pdfDaVu2
 
Dreamweaver cs6 korak po korak
Dreamweaver cs6 korak po korakDreamweaver cs6 korak po korak
Dreamweaver cs6 korak po korakzoran Jelinek
 
OsnoveHTML.pdf
OsnoveHTML.pdfOsnoveHTML.pdf
OsnoveHTML.pdfDaVu2
 
Osnove WEB dizajna(HTML i osnovni tagovi)
Osnove WEB dizajna(HTML i osnovni tagovi)Osnove WEB dizajna(HTML i osnovni tagovi)
Osnove WEB dizajna(HTML i osnovni tagovi)LazarDD
 
Html css i php osnove prvi deo - pdf
Html css i php osnove   prvi deo - pdfHtml css i php osnove   prvi deo - pdf
Html css i php osnove prvi deo - pdfnenadfemic
 
Web дизајн (it), део 3, школска 2010 11, триместар 3
Web дизајн (it), део 3, школска 2010 11, триместар 3Web дизајн (it), део 3, школска 2010 11, триместар 3
Web дизајн (it), део 3, школска 2010 11, триместар 3Nikola Reljin
 
Web дизајн (it), део 1, школска 2010 11, триместар 3
Web дизајн (it), део 1, школска 2010 11, триместар 3Web дизајн (it), део 1, школска 2010 11, триместар 3
Web дизајн (it), део 1, школска 2010 11, триместар 3Nikola Reljin
 

Similar to Web дизајн (it), део 2, школска 2010 11, триместар 3 (8)

HTML_programiranje doc for design of web
HTML_programiranje doc for design of webHTML_programiranje doc for design of web
HTML_programiranje doc for design of web
 
HTML skripta.pdf
HTML skripta.pdfHTML skripta.pdf
HTML skripta.pdf
 
Dreamweaver cs6 korak po korak
Dreamweaver cs6 korak po korakDreamweaver cs6 korak po korak
Dreamweaver cs6 korak po korak
 
OsnoveHTML.pdf
OsnoveHTML.pdfOsnoveHTML.pdf
OsnoveHTML.pdf
 
Osnove WEB dizajna(HTML i osnovni tagovi)
Osnove WEB dizajna(HTML i osnovni tagovi)Osnove WEB dizajna(HTML i osnovni tagovi)
Osnove WEB dizajna(HTML i osnovni tagovi)
 
Html css i php osnove prvi deo - pdf
Html css i php osnove   prvi deo - pdfHtml css i php osnove   prvi deo - pdf
Html css i php osnove prvi deo - pdf
 
Web дизајн (it), део 3, школска 2010 11, триместар 3
Web дизајн (it), део 3, школска 2010 11, триместар 3Web дизајн (it), део 3, школска 2010 11, триместар 3
Web дизајн (it), део 3, школска 2010 11, триместар 3
 
Web дизајн (it), део 1, школска 2010 11, триместар 3
Web дизајн (it), део 1, школска 2010 11, триместар 3Web дизајн (it), део 1, школска 2010 11, триместар 3
Web дизајн (it), део 1, школска 2010 11, триместар 3
 

Web дизајн (it), део 2, школска 2010 11, триместар 3

  • 1. Web Дизајн (Internet) студијски програм Интернет Технологије Никола Рељин – Интернет, Висока ICT Школа
  • 3. Начини презентовања на Web-у ●Више формата за приказ информација ●Постојање стандарда и “језика” које ће разумети претраживачи и софтвер који “купи” или шаље податке.. ●HTML ●XML, и као подскуп, XHTML ●У сваком случају, мора постојати стандард
  • 5. HTML увод Никола Рељин – Интернет, Висока ИКТ Школа, 2008-2009.
  • 6. Историјат HTML-а ●HyperText Markup Language ●Основни начин презентовања података на Web-у ●Настао 1980., у CERN-у, под називом ENQUIRE, како би истраживачи размењивали “рецепте”.. ●1989., Berners-Lee и Robert Cailliau почели рад на WWW пројекту, који је претеча данашњег Web-a (одатле www)
  • 7. Историјат HTML-а ●1991., настао први предлог HTML tags ●1993. настао први IETF предлог језика ●HTML дефинисан као подскуп језика SGML (Structured Generalized Markup Language), ●1993., први browser, Mosaic – преглед текста и слике
  • 8. Шта је то HTML ●Начин презентовања информација ●Све web странице користе HTML форму ●Тачно дефинисани типови података који се могу наћи на одређеном месту ●Browser “разуме” те типове података, такозване тагове (tags) ●У текст можемо убацивати и друге садржаје сем текста
  • 9. Како browser “разуме” HTML ●Постоји група tag-ова који су део стандарда HTML, и морају бити “познати” ●Неки browser-и имају и додатне tag-ове које разумеју (а други не.. – browser wars) ●Зависно од дефиниције језика који користимо, нека правила су “строжа”.. (нови стандард је XHTML, о том
  • 10. Типови HTML стандарда ●“верзије” језика HTML 2 ●HTML 3 ●HTML 4 ●HTML 5
  • 12. HTML ●Потпуно текстуални опис, читљив, и лак за разумевање ●Стандардизовано дефинисање садржаја који мора да се држи неких правила како би browser “разумео” лепо шта је унето ●Главна ствар HTML-у су елементи или tag-ови унутар којих је унет садржај
  • 13. Tag-ови ●Tag је елемент унутар кога може бити неки садржај (текст, слика,...) ●Може имати додатне атрибуте, који могу одредити понашање или изглед тог елемента ●Сваки tag почиње и завршава се истим елементом:<neki_tag> …. Садржај ...</neki_tag> ●Tag-ови могу бити један у другом
  • 14. Пример HTML стране ●<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd"> ●<html> ●<head> ●<title>наслов стране..</title> ●</head> ●<body>овде иде садржај стране.. ●</body> ●</html>
  • 15. Пример HTML-а ●<!DOCTYPE html PUBLIC "-//W3C//DTD HTML 4.01//EN" "http://www.w3.org/TR/html4/strict.dtd"> ●(Није неопходно); Дефинише тип HTML стандарда (овде је HTML4.01 strict, дефинисан од www Consortium – w3.org, на Енглеском језику) ●Детаљније информације: http://en.wikipedia.org/wiki/Document_Typ
  • 16. Пример HTML-а ●<html> … </html> ●Унутар овог tag-а је цео садржај HTML стране (све остало мора да се налази овде .. ) ●Трудимо се да користимо МАЛА СЛОВА за називе tag-ова ●Морамо да почнемо са html, а морамо да завршимо са “/html” !
  • 17. Пример HTML-а ●<head> … </head> ●Унутар овог tag-а је онај део стране који се “не види”, а који служи за опис стране ●Најважнији елементи описа су језик стране, наслов, кључне речи, “везани” садржаји, стилови за приказ стране, и друго.. (то овде нема у примеру)
  • 18. Пример HTML-а ●<body> … </body> ●Унутар овог tag-а је онај део стране који се “види”, и то је стварни садржај који треба да прикажемо кориснику ●У њему се налази сав текст, слике, и остали садржаји који се презентују ●Битно: <body> се налази унутар <html> tag-а !
  • 19. Преглед tag-ова Кратки преглед свих елемената
  • 20. Структурни tag-ови ●Дефинишу структуру документа ●Налазе се у делу HTML-a који “није видљив” ●<!DOCTYPE> ●<base> ●<body> ●<head> ●<html> ●<link> ●<meta> ●<title>
  • 21. Текстуални tag-ови : блоковски (block-level) ●Дефинишу текст, и “преломљени” су у односу на текст пре и после.. ●<address> ●<blockquote> ●<dd> ●<div> ●<dl> ●<dt> ●<h1> .. <h6> ●<li> ●<ol> ●<p> ●<ul>
  • 22. Текстуални tag-ови : (inline) ●Дефинишу текст, и “на лицу места” мењају начин приказа ●<b> ●<big> ●<cite> ●<code> ●<em> ●<font> (deprecated) ●<i> ●<pre> ●<s> (deprecated) ●<samp> ●<small> ●<span> ●<strike> (deprecated) ●<strong> ●<sub> ●<sup> ●<tt> ●<u> (deprecated)
  • 23. Текстуални tag-ови : “логички” ●Дефинишу текст, и то објашњења и појашњења неког појма.. ●<abbr> ●<acronym> ●<cite> ●<code> ●<del> ●<div> ●<em> ●<ins> ●<kbd> ●<q> ●<samp> ●<span> ●<strong> ●<var>
  • 24. Текстуални tag-ови : “физички” стилови ●Дефинишу посебне особине приказа текста ●<b> ●<big> ●<blink> (Navigator only) ●<font> (deprecated) ●<i> ●<s> (deprecated) ●<small> ●<strike> (deprecated) ●<sub> ●<sup> ●<tt> ●<u> (deprecated)
  • 25. Листе ●Дефинишу приказ текста у виду листи ●Најважнији елемент је <li> - list element ●<dir> (deprecated) ●<dl> ●<dd> ●<dt> ●<li> ●<menu> (deprecated) ●<ol> ●<ul>
  • 26. Tag-ови за позиционирање ●Дефинише се позиционирање и распоред елемената ●Утичу на више ствари сем распореда ●Треба бити пажљив и дозирати примену ●<br> ●<center> (deprecated) ●<nobr> (nonstandard) ●<pre> ●<spacer> ●<table> (<th>, <tr>, <td>) ●<wbr> (nonstandard)
  • 27. Линкови ●Креирање линкова који указују на ресурсе који се не налазе на датој страни ●<a> ●<link> (коришћен за style sheets) ●<map> (коришћен за тзв. imagemaps) ●<area> (коришћен за тзв. client-side imagemaps)
  • 28. Табеле ●Дефинише елементе везане за податке у табелама ●<caption> ●<table> ●<tr> ●<td> ●<th> ●<col> ●<colgroup> ●<tbody> ●<thead> ●<tfoot>
  • 29. Фрејмови (угњеждене стране) ●Користе се када желимо да имамо “исецкани” приказ садржаја на више независних блокова ●<frame> ●<frameset> ●<noframes>
  • 30. Форме и елементи за унос садржаја ●Форме се користе за унос садржаја на страници ●Неки нестандардни елементи: ●<fieldset> ●<label> ●<legend> ●И стандардни: ●<button> ●<form> ●<input>(type=button|c heckbox|file|hidden|im age| password|radio|reset| submit|text) ●<option> ●<select> ●<textarea>
  • 31. Дефинисање мултимедије ●Елементи преко којих се дефинишу мултимедијални садржаји убачени на страну ●<applet> (deprecated) ●<bgsound> (Internet Explorer only) ●<embed> (dropped from HTML 4) ●<object> ●<param>
  • 32. Дефинисање скрипта (акције у виду програмчића) ●Скриптови су програми који могу да се користе за додавање динамике и активних компоненти на страници ●Најчешћи су JavaScript (ECMA Script) и “деривати” и ●<script> ●<noscript>
  • 33. Елементи који су одбачени у HTML 4.01 ●<applet> ●<basefont> ●<center> ●<dir> ●<font> ●<isindex> ●<menu> ●<s> ●<strike> ●<u>
  • 34. Navigator / Firefox only ●Елементи које препознаје само Netscape (NS) / Firefox (FF) ●То се мења са сваком верзијом осталих browser-a.. ●<blink> ●<ilayer> ●<keygen> ●<layer> ●<multicol> ●<server> ●<spacer>
  • 35. Internet Explorer only ●Елементи које “препознаје” само Internet Explorer (IE) ●<bgsound> ●<comment> ●<marquee> ●<ruby> ●<rt>
  • 36. HTML Примери Како то све изгледа у пракси..
  • 37. Приказ језика стране и кодовање ●Да би исправно приказали “мешано” све карактере, језике, слова на страни, користити <meta> унутер <head> tag-а: ●<meta http-equiv=”Content-Type” content=”text/html; charset=utf-8” /> ●Тако смо дефинисали да је наша страна HTML, и да користимо UTF-8 (све карактере..)
  • 38. Пример HTML стране ●<HTML> ●<HEAD> ●<TITLE>document title</TITLE> ●</HEAD> ●<BODY> ●contents of document ●</BODY> ●</HTML>
  • 39. Линкови ●<a href=“путања до стране” target=“где се отвара нови линк” title=“текст изнад линка кад наиђемо мишем” class=“класа приказа линка” id=“јединствени идентификатор линка” > ..текст или елемент који приказује линк.. </a> ●На горе дефинисани начин постављамо линк на страници, а упућује на другу страницу или ресурс
  • 40. Листе ●Листа дефиниција (Definition List): ●<DL> o<DT> //definition term  <DD>... </DD> //definition data o</DT> o<DT>  <DD> o</DT> ●</DL> ●Уређена листа (Ordered List): ●<OL> //ordered list o<LI>..</LI> //list item o<LI>..</LI> o<LI>..</LI> ●</OL>
  • 41. Листе ●Неуређена листа (Unordered List): ●<UL> //unordered list o<LI>..</LI> o<LI>..</LI> o<LI>..</LI> ●</UL> ●Угњеждене листе: ●<OL> o<LI> o<LI> o<UL>  <LI>  <LI> o</UL> ●</OL>
  • 42. Табеле ●Једноставна табела: ●Оивичена са <table> ●<tr> - table row ●<td> - table data (column) ●<TABLE> o<TR>  <TD></TD>  <TD></TD> o</TR> o<TR>  <TD></TD>  <TD></TD> o</TR> ●</TABLE>
  • 43. Headers ●Елементи који служе за дефинисање наслова, поднаслова,... ●<h1>..</h1> ●<h2>..</ h2 > ●<h3>..</ h3 > ●<h4>..</ h4 > ●<h5>..</ h5 > ●<h6>..</ h6 >
  • 44. Линије и “нови ред” ●Елементи за дељење две целине ●<hl> - horizontal line ●Линија чија дебљина и боја може да се мења ●<br> - break ●“Ломи” текст који следи у нови ред ●Треба користити кад стварно желимо нови ред, а не нови параграф
  • 45. Наглашени текст ●<b> - bold ●Подебљан текст у односу на тренутни стил ●<strong> - strong, веома наглашени текст (данас треба користити уместо <b>) ●<i> - italic ●“Искошени” текст ●<em> - emphasis ●Наглашени текст (данас треба користити уместо <i>) ●<big> - незнатно већи (наглашени) текст. (Не треба
  • 46. Посебно форматирање ●<pre> - preformatted ●Чува тренутни распоред, празна места, прелом текста ●<code> - компјутерски код ●Исти размак између слова ●Није погодан за дуги текст ●Намењен за приказ кода програма и сл..
  • 47. Скраћенице ●<abbr title=“дуги назив">ДН</abbr> ●Приказ скраћенице подвучен “са цртицама” ●Кад се мишем дође изнад, прикаже се title садржај ●<acronym title="World Wide Web">WWW </acronym> ●Још једна верзија истог..
  • 48. “Оријентација” текста ●За језике који се пишу с десна на лево постоји начин приказа.. ●<bdo dir="rtl"> ●Овако би писали Арапи.. ●</bdo> ●<bdo> - bi-directional override ●Као атрибут овог елемента имамо dir=“rtl” (direction = rigth to left)
  • 49. Навођења ●<blockquote> - блок навођења (quote) ●Мало увучен приказ текста.. ●<q> - quote ●“чисто” навођење са наводницима..
  • 50. “брисан” и “убачен” текст ●<del>избрисано</del > ●Приказ текста “прекрижено” ●Користи се у приказу неких званичних докумената попут правилника и сл.. ●<ins>убачено</ins> ●Приказ текста “подвучено” (али не као линк)
  • 51. Дефиниције ●<dfn> - “чиста” дефиниција (definition) ●Мало искошен приказ, различит од тренутног текста
  • 52. Специјални карактери ●non-breaking space &nbsp; ●< less than &lt; ●> greater than &gt; ●& ampersand &amp; ●" quotation mark &quot; ●' apostrophe &apos; (не “шљака” у IE) ●¢ cent &cent; ●£ pound &pound; ●¥ yen &yen; ●€ euro &euro; ●§ section &sect; ●© copyright &copy; ●® registered trademark &reg; ●× multiplication &times;
  • 53. Убацивање слике ●<img src=“putanja do slike” ●alt=“opis sta je na slici ako se desi da je ne ubodemo kako treba” ●title=“tekst koji se prikaze kad je mis iznad” /> ●Слика се убацује са елементом <img> ●Обавезан атрибут је src, у ком је наведена путања до слике..
  • 55. Дефинисање фонта ●<font ●color=“red” ●face=“Arial, Helvetica, Sans-serif”> ●….</font> ●Почетак елемента ●Боја је црвена ●Фонт је: Arial, ако нема њега онда Helvetica, ако нема њега онда sans-serif…
  • 56. Дефинисање фонта ●<font ●color=“red” ●face=“Arial, Helvetica, Sans-serif”> ●element</font> ●Почетак елемента ●Боја је црвена ●Фонт је: Arial, ако нема њега онда Helvetica, ако нема њега онда sans-serif…
  • 57. Дефинисање фонта - боље ●<span ●style=“color : red; ●font-family : Arial, Helvetica, Sans-serif;”> ●element</span> ●Почетак елемента ●Боја је црвена ●Фонт је: Arial, ако нема њега онда Helvetica, ако нема њега онда sans-serif… ●Ово је била CSS дефиниција
  • 58. Дефинисање боја у CSS-у ●Боја текста:Color: боја; ●Боја позадине:background -color: боја; ●Боја може бити: red, green, blue, gray,… ●Или у HEX представи: #000000 = black ●#FF0000 = red ●#00FF00 = green ●#0000FF = blue ●#CCCCCC = gray
  • 59. Центрирање ●<center> ●неки садржај ●</center> ●Центирано се приказује по хоризонталној оси све што се налази између <center> елемента
  • 60. Центрирање - боље ●<div align=“center”> ●неки садржај ●</center> ●Или:<div style=“text-align: center; vertical-align: middle;”> ●… ●</div> ●Центирано се приказује по хоризонталној оси све што се налази између <center> елемента
  • 61. Путање ●Фајл који хоћемо да убацимо негде се увек рачуна од места на ком је тренутна страница (у односу на страницу) ●То је релативна путања ●На локалном сајту користите ово ●Ако наведемо целу путању, заједно са именом сајта (http://www.sajt.com/s trana.html) , онда је то ●Апсолутна путања ●Ако отварате ствар која није на вашем сајту, ово
  • 62. “inline” Линкови ●<A NAME=“Opis">Опис нечега..</A> ●Овде иде опис... ●Опис... ●Опис... ●<a href=“#Opis”> Погледајте опис</a> ●Направимо линк у оквиру стране, под именом “Opis” ●Сад иде неки текст.. ●... ●... ●Линк ка месту где смо на истој страни дефинисали да почиње опис
  • 63. Скрипт ●Javascript: <body> ●<script language=“JavaScript ” > ●document.alert(“dosa dni tekst!”); ●</script> ●</body> ●Приказаће се сваки пут по отварању стране, текст “dosadni tekst!”
  • 64. Табеле Опис табеле Наслов Опис садржај Бла бла бла... Садржај 2 Бла бла бла... 2 ●<table width="90%" border="1" cellspacing="1" cellpadding="1" summary="кратки опис садржаја"> ●<caption style="background-color:#006666"> Пример табеле </caption> ●<tr style="background-color:#FFCC00"> ●<th width="50%" scope="col">Наслов</th> ●<th width="50%" scope="col">Опис</th> </tr> ●<tr> <td>Садржај 1</td> <td>Бла бла бла...</td> </tr> ●<tr> <td>Садржај 2</td> <td>Бла бла бла...2</td> </tr> ●</table>
  • 65. Питања и материјали ●Користити email:nikola.reljin@ict.edu.rs ●На сајту школе, информације о предмету:http://www.ict.edu.rs/studiranje/predmet i/internet ●На фајл серверу Школе:fileserverinternet

Editor's Notes

  1. SQL – pregled elemenata jezika
  2. SQL – pregled elemenata jezika