Takmičenje na portalu www.nasaskola.net
"biramo najbolju lekciju"
februar 2012. godine,
Laza Kostić,
Srpski jezik,
Bojana Lazić, III-4,
Mielna Stanojević,
Prva niška gimnazija "Stevan Sremac"
3. Датум рођења: 12. Фебруар 1841. године
Место рођења: Ковиљ
Датум смрти: 26. Новембар 1910. године
Место смрти: Беч
Најзначајнија дела: “Santa Maria della Salute”
“Међу јавом и мед сном”
Утицаји од: Предсократовци, Вилијам
Шекспир,Српска народна
поезија
Утицао је на: Станислав Винавер
3
4. Последњи велики песник међу романтичарима.
Зачетнкик модерне српске поезије, претеча авангардизма .
Како у животу, тако и у поезији , одступао је од
свакодневног и уобичајеног.
Основну школу је завршио у месту рођења, а гимназију je
похађао у Новом Саду, Панчеву и Будиму.
4
5. Правни факултет завршио је на Пештанском
универзитету.
Свој радни стаж започиње као професор у новосадској
гимназији и напредује у звање адвоката, великог
бележника и коначно председника суда.
То је трајало осам година, да би се на крају посветио
искључиво књижевности, политици и новинарству.
Двапут је бивао затворен у Пешти. Први пут због лажне
дојаве да је учествовао у убиству кнеза Михаила.
Други пут због борбеног и антиаустријског говора
у Београду на свечаности приликом проглашења
пунолетства кнеза Милана.
5
6. Поезија
Као политички човек и јавни радник Лаза Костић је
вршио снажан утицај на српско друштво свога времена.
Он је један од оснивача и вођа „Уједињене омладине“,
покретач и уредник многих књижевних и политичких
листова, интиман сарадник Светозара Милетића.
Своје стварање почео је у јеку романтизма, поред Змаја и
Ђуре Јакшића.
Након непуних десет година, он је стигао до реда
најистакнутијих песника и постао је српски представник
романтизма.
6
7. Написао је око 150 лирских и двадестак епских песама,
балада и романси;
Три драме:
•Максим Црнојевић, (написана 1863, објављена 1868)
•Пера Сегединац (1882)
•Ускокова љуба или Гордана (1890);
естетичку расправу:
Од преводилачког рада, познат је превод Шекспировог
Хамлета, Ромеа и Јулије и Ричарда III.
У прози је написао три фантастична дела : ,,Чедо
Вилино” , ,,Махараџа ” и ,,Мученица ”.
Најпознатија дела су ,,Међу јавом и мед сном ” и ,,Santa
Maria della Salute ”. 7
8. Јелена Ленка Дунђерски
Многе жене маштају да им вољени човек посвети
песму или стих. Макар у души.
Једној веома посебној девојци са пуно светлости се то
и десило.
Лаза Костић јој је посветио песму и учинио је
најпознатијом Ленком на свету.
Ленка је била кћи Лазиног великог пријатеља .
Лазу је поред њене лепоте опчинило њено знање
језика, скромност, а и наклоност уметности.
8
9. Лаза је био тридесет година старији од Ленке.
Био је то његов сан на јави, а као пријатељ породице
Дунђерски био је итекако свестан те разлике, свог
положаја, као и немогућности везе са Ленком.
Везан превише љубављу за Ленку, он покушава да јој
пронађе младожењу, чувеног српског научника Николу
Теслу, који није био заинтересован за Ленку.
Лази и Ленки није било суђено и Лаза бежи у манастир
Крушедол. Бежањем ништа не добија и он се из
очајништва венчава Јулијаном Паланачком.
Након непуна два месеца, Ленка умире на свој
рођендан, 20. новембра, у Бечу од тифусне грознице.
9
10. Опрости, мајко света, опрости, Тад моја вила преда ме грану,
Памет ме стегну, ја срце стисну`, А наша деца песме су моје,
што наших гора пожалих бор, лепше је овај не виде вид;
утекох мудро од среће, луд, тих састанка вечити траг;
на ком се, устук свакој злости, из црног мрака дивна ми свану,
утекох од ње – а она свисну. то се не пише, то се не поје,
блаженој теби подиже двор; к`о песма славља у зорин свит,
Помрча сунце, вечита студ, само што душом пробије зрак.
презри, небеснице, врело милости, сваку ми махом залечи рану,
гаснуше звезде, рај у плач бризну, То разумемо само нас двоје,
што ти земаљски сагреши створ: ал` тежој рани настаде брид:
смак света наста и страшни суд. – то је и рају приновак драг,
Кајан ти љубим, пречисте скуте, Шта ћу, од миља, од муке љуте,
О, светски сломе, о страшни суде, то тек у заносу пророци слуте
Santa Maria della Salute. Santa Maria della Salute.
Santa Maria della Salute! Santa Maria della Salute.
Зар није лепше носит` лепоту, Она ме гледну. У душу свесну
У срцу сломљен, збуњен у глави, А кад ми дође да прсне глава
сводова твојих постати стуб, никад јој такав не сину глед;
спомен је њезин свети ми храм, о мог живота хридовит крај,
у пеп`о спалит` срце и луб; тим би, што из погледа кресну, свих
Тад ми се она од онуд јави, најлепши сан ми постаће јава,
тонут` о броду, трнут` о плоту, васиона стопила лед,
к`о да се Бог ми појави сам: мој ропац њено: “Ево ме, нај!”
ђаволу јелу, а врагу дуб све што ми нуди за чим год чезну`,
У души бола лед ми се квари, Из ништавила у славу слава,
Зар није лепше вековат` у те, јаде па сладе, чемер па мед,
кроз њу сад видим, од ње све знам, из безњенице у рај, у рај!
Santa Maria della Salute. -сву вечност за те, дивни тренуте!-
зашто се мудрачки мозгови муте, у рај, у рај, у њезин загрљај!
Santa Maria della Salute.
Santa Maria della Salute. Све ће се жеље ту да пробуде,
Опрости, мајко, много сам страд`о,
душине жице све да прогуде,
многе сам грехе покај`о ја; Зар мени јадном сва та дивота
Дође ми у сну. Не кад је зове задивићемо светске колуте,
све што је срце снивало младо, Зар мени благо толико све
силних ми жеља наврели рој, звездама ћемо померит` плуте,
све је то јаве сломио ма`, Зар мени старом, на дну живота,
она ми дође кад њојзи гове, сунцима засут` сељанске студе,
за чим сам чезн`о, чему се над`о, та златна воћка што сад тек зре
тајне су силе слушкиње њој. да у све куте зоре заруде,
све је то давно пеп`о и пра`, Ох, слатка воћко, танталског рода,
Навек су са њом појаве нове. да од милине души полуде,
на угод живу пакости жуте, што ниси мени сазрела пре
земних милина небески крој. Santa Maria della Salute.
Santa Maria della Salute. Опрости моје гресне залуте,
Тако ми до ње простире путе,
Santa Maria della Salute.
Santa Maria della Salute.,
Тровало ме је подмукло, гњило,
ал` ипак нећу никога клет`; Две у мени побише силе,
У нас је све к`о у мужа и жене,
шта год је на муке мени било, мозак и срце, памет и сласт.
само што није брига и рад,
да никог за то не криви свет: Дуго су бојак страховит биле,
све су милине, ал` нежежена,
Јер, што је души ломило крило, к`о бесни олуј и стари храст:
страст нам се блажи у рајски хлад;
те јој у јеку душило лет, Напокон силе сусташе миле,
старија она сад је од мене,
све је то с ове главе са луде, вијугав мозак одржа власт,
тамо ћу бити доста јој млад,
Santa Maria della Salute. разлог и запон памети худе,
где свих времена разлике ћуте,
Santa Maria della Salute.
Santa Maria della Salute. 10
