Kako zive zvezde (BAV)
•Transferir como PPT, PDF•
0 gostou•2,592 visualizações
Predavanje održano na XXVIII Beogradskom astronomskom vikendu, 19. juna 2010. godine
![Kako žive zvezde? Milan Milošević www.svetnauke.org [email_address] AD Alfa, Niš www.alfa.org.rs XXVIII Beogradski astronomski vikend 18 – 20. jun 2010](https://image.slidesharecdn.com/kakozivezvezde-mini-100622060559-phpapp01/85/Kako-zive-zvezde-BAV-1-320.jpg)
![Šta su to zvezde? ,[object Object],[object Object],[object Object],[object Object]]()
Recomendados
Mais conteúdo relacionado
Mais procurados
Mais procurados (20)
Destaque
Destaque (20)
Semelhante a Kako zive zvezde (BAV)
Semelhante a Kako zive zvezde (BAV) (17)
Mais de Milan Milošević
Mais de Milan Milošević (20)
Kako zive zvezde (BAV)
- 1. Kako žive zvezde? Milan Milošević www.svetnauke.org [email_address] AD Alfa, Niš www.alfa.org.rs XXVIII Beogradski astronomski vikend 18 – 20. jun 2010
- 4. Slike nam pričaju priču...
- 5. Slike nam pričaju priču...
- 7. Tamna maglina -> Globule
- 8. Protozvezda
- 14. Planetarna maglina M57 “ Mačije oko”
- 23. Deca zevezda!
Notas do Editor
- Leptiri, šuma i tome slično...
- 1. M17, Omega – zvezdano porodilište 2. Protoplanetarni disk u sazvežđu Taurus 3. Sunce 4. Planetarni sistem (umetnička vizija) 5. Crveni džin
- 1. Crveni džin 2a. Planetarna maglina (Eskimo)
- - Nekoliko hiljada svetlosnih goodina daleko, ogoman oblak gasa i prašine lebdi kroz međuzvezdani prostor - Milijarde kilometara prostora, vodonik i helijum - Dovoljno materijala za nastanak nekoliko zvezda - Nema svetlosti, nema zvezda - Masa - ogromna, ogromne dimenzije -> ogromna rastojanja, kao vakuum - 10 atoma / cm 3 , 16 vodonika – 1 helijum - Mnogo hladno, atomi se kreću sporo, sudaraju tek ponekad - Sada mirno mesto postaće srce jedne zvezde - Mora da čeka, kao što je čekao milijardama godina - U jednom trenutku, daleko od oblaka... udarni talas - Talas će pogoditi oblak i narušiće njegov mir - Počinje da međuzvezdani gas, to sabijanje je okidač u procesu rađanja zvezda - Češći sudari atoma - Oblak je bio prozračan, ali svetlost više ne može da prođe - Međuzvezdani oblak postao je tamna maglina
- - Gravitacija dominira - Globula ne može da izdrži sopstvenu težinu - Hiljade milijardi tona gasa, sabija se - Raste pritisak i gustina -> raste i temperatura - Gasovi u unutrašnjosti se usijavaju, zračenje počinje da izbija napolje - Globula počinje da svetli, tamno crvena svetlost - nastaje PROTOZVEZDA
- - Dok se oblak sabija počinje da rotira - Dobija oblik diska (koji kruži oko protozvezde) - Od diska nekad nastane planetarni sistem, usporava rotaciju protozvezde - Rotacija stvara jako magnetno polje, nastaje zvezdani vetar - “Oduva” čestice u svemir - Mnoge protozvezde – mlazevi (jet) brzih čestica i gasa, najčešće dva - Vremenom oblak se raščisti i protozvezda postane vidljiva - Sunce – 50 miliona godina, najmasivnije zvezde - milion
- - Protozvezda nije stabilna - Gravitacija još uvek vladai sabija gas - Temperatura raste - 10 miliona stepeni, počinje sagorevanje vodonika - Protozvezda se suprotstavlja gravitaciji - ZVEZDA JE ROĐENA - sagorevanje vodonika, nastanak helijuma, gorivo se troši - Kad nestane gorivo nastupaju promene dramatičnije od svih koje je zvezda preživela tokom miliona godina njenog postojanja
- - kad se potroši gorivo, gravitacija ponovo vlada - jezgro skuplja, pritisak i temperatura rastu - u prostoru oko jezgra ima vodonika u izobilju - temperatura postaje dovoljno velika, vodonik se pali - do sada nije bilo nikakvih promena u izgledu zvezde, ali sada zvezda počinje da raste - nov izvor toplote ne zaustavlja sabijanje jezgra, spoljni slojevi se polako odvajaju - temp. 100 miliona stepeni, pali se helijum u jezgru - nov izvor energije, “dve vatre” - zvezda raste do ogromnih dimenzija, povećava zapreminu milijardu puta - rastojanja između atoma se povećavaju, opadaju gustina i pritisak, a time i temperatura - površina zvezde postaje hladna, crvenkasti plamen - Crveni Džin
- - rezervoar nije beskonačno veliki, helijum nestaje, prestaje sagorevanje - ostaju ugljenik i kiseonik - gravitacija ponovo vlada - počinje sagorevanje helijuma u ljusci oko jezgra - dve ljuske, dve reakcije; prodiru ka površini - poslednja faza u životu zvezde slične Suncu - zvezda počinje da pulsira - unutrašnjost sve više hladi, usporava reakcije - sabijanje, zagrevanje, širenje... - period pulseva kratak, snažni i brzi - spoljašnji slojevi se potpuno odvajaju; odlaze u okolni prostor - ostaje usijano, mrtvo jezgro, 100 hiljada stepeni - zračenje pogađa atome gasa koji ga okružuje i oni počinju da svetle
- - kratkotrajne, 50 hiljada godina - gas postaje sve ređi i nevidljiv - zvezda se skuplja, postaje beli patuljak - milijarde milijardi tona gasa u centru planetarne magline lome i sabijaju zvezdu do veoma malih dimenzija - atomi potpuno oljušteni...
- - Paulijev princip... objasni nekako :) - prazan prostor u atomu, elektroni se otkidaju od atoma, sabija “more” elektrona - elektroni se “dodiruju” - do 1,4 solarne mase, prečnik 10000 km - svaki kubni centimetar zvezdanog materijala ima masu od 60 tona. - U ostatku večnosti beli patuljci se hlade, postepeno zračeći svoju toplotu u okolni prostor. - Jednog dana oni će se ohladiti na temperaturu okolnog prostora, i nastaviće potpuno beživotni da lutaju međuzvezdanim prostorom.
- - većina zvezda nije sama, dvojni sistemi - različite etape evolucije - patuljak kida materijal sa suseda - gas se gomila na površini patuljka - temperatura raste, vodonik na površini se pali - patuljak je ponovo zasijao - nekoliko meseci – kraj - mala količina gasa (1/10000) odlazi u međuzvezdani prostor - gas pada spiralno, intenzivno zračenje, laka detekcija - veliki broj nova u našoj galaksiji
- - skoro svaka zvezda rotira, sporo (Sunce period 4 nedelje) - male dimenzije -> “balerina”, jedan obrtaj u sekundi ili više - magnetno polje, slaba; ali kad se zvezda smanji polje postaje mnogo jače, hiljadu milijardi puta - 1967. god, pulsevi radio-talasa - signali su bili misteriozni; signali navigacionih uređaja koje je postavila neka druga, daleko naprednija rasa (!?!) - prvi izvor radio pulseva dobio naziv LGM 1 (Little Green Man). - pulsari, neutronske zvezde koje rotiraju a imaju snažna magnetna polja. - elektroni na površini neutronske zvezde nađu u jakom magnetnom polju na severnom i južnom polu zvezde oni bivaju naglo ubrzani i zbog toga emituju radio-talase. - Pulsar, u stvari, pomalo podseća na starinski svetionik. - mlade nautronske zvezde rotiraju ogromnom brzinom, najbrži pulsari - neutronska zvezda stari, pulsar usporava - 4 sekunde -najsporiji