1. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 1
Sadržaj
UVOD 2
Osnove elektronske trgovine 2
1.1. Istorija i pregled 2
1.2. Okvir elektronske trgovine 2
1.3. Prednosti i ograničenja elektronske trgovine 3
1.3.1. Prednosti za organizacije 4
1.3.2. Prednosti za korisnike 4
1.3.3. Prednosti za društvo 4
1.3.4. Ograničenja elektronske trgovine 5
1.4. Modeli elektronske trgovine 5
1.5. Infrastruktura elektronske trgovine 6
Implementacija elektronskog poslovanja 7
2.1. Plan uvođenja e-poslovanja 7
2.2. Arhitektura e-poslovanja 8
2.3. Implementacija, priprema kadrova i strategija 9
Ekonomija informacionog kapitala 10
3.1. Cost-benefit analiza na primeru kompanije
„World of Widgets“ 12
3.2. Prednosti uvođenja tehnologije e-poslovanja 13
3.3. Troškovi uvođenja tehnologije
elektronskog poslovanja 15
ZAKLJUČAK 17
LITERATURA 18
UVOD

2. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 2
Poslovni svet se suočava sa velikim i nepoznatim mogućnostima savremene
informacione i digitalne tehnologije, i menja sve elemente poslovnih aktivnosti, ali i ukupan
način života i rada ljudi. Menadžeri i rukovodioci velikih i moćnih kompanija, ali i malih i
srednjih preduzeća, moraju, pre svega, da shvate značaj i brojne prednosti koje im omogućava
korišćenje računara, mreža i savremene tehnologije u kreiranju novih poslovnih rešenja.
Najvažnije je da iskoriste te mogućnosti za kreiranje novih proizvoda i usluga, koje će
plasirati na tržište radi proširenja izbora svojim potencijalnim kupcima, sniženja troškova i, na
taj način, ostvarenja uslova za brži i efikasniji rast svojih nacionalnih ekonomija. U toj novoj
digitalnoj eri mogućnost i prednosti elektronskog poslovanja i elektronskog trgovanja čine
značajan potencijal koji treba iskoristiti na najbolji i najefikasniji način.
Osnove elektronske trgovine
Elektronska trgovina (EC – e-commerce) uključuje u sebe pravljenje poslovnih
transakcija putem telekomunikacionih mreža, pre svega Interneta. E-trgovina se može pojaviti
između biznisa i kupca (takav je slučaj kada kupac naruči knjigu od Amazon.com) ili između
poslovnih partnera. Ona se takođe može obavljati između vlade i drugih strana, između
pojedinačnih kupaca, i između kompanije i njenih radnika (B2E).
Elektronsku trgovinu neki posmatraju samo kao transakcije koje se odvijaju na
elektronskom tržištu. Tako mnogi, umesto da koriste izraz elektronsko poslovanje, koriste širu
definiciju EC-a koja uključuje u sebe ne samo prodaju i kupovinu, već takođe pružanje usluge
kupcima, saradnju sa poslovnim partnerima i sprovođenje elektronskih transakcija unutar
jedne organizacije.
1.1.Istorija i pregled
Primene elektronske trgovine počele su od ranih 70-ih godina prošlog veka sa
inovacijom koja je bila poznata kao elektronski transfer fondova. Međutim, aplikacije su bile
ograničene na velike korporacije i veoma mali broj malih poslovnih kompanija. Tada je došlo
do elektronske razmene podataka (EDI), što je proširilo elektronsku trgovinu od finansijskih
transakcija do drugih vrsta obrade transakcija. Ovaj razvoj je proširio tipove kompanija, koje
su učestvovale u ovim poslovima, sa finansijskih institucija na proizvođače, prodavce na malo
i usluge. Kako je komercijalizacija Interneta i uvođenje Web-a počelo ranih 90-ih godina
(prošlog veka), primene elektronske trgovine su se brzo širile. Poslednjih godina smo svedoci
mnogih novih primena, počev od široke direktne trgovine do aukcija i elektronske nabavke. U
stvari, kupovina hrane iz automata pomoću pametnih kartica ili pomoću mobilnog telefona se
takođe posmatra kao elektronska trgovina. Danas gotovo svaka kompanija ima Web sajt, od
kojih mnogi imaju hiljade strana i veoma raznovrsne aplikacije.
1.2.Okvir elektronske trgovine
Mnogo ljudi koji su povezani sa elektronskom trgovinom prisutni su na Web-u. Mada je
prisutnost i reklamiranje koje je povezano sa tom prisutnošću važno, elektronska trgovina je
mnogo širi pojam od tog. Okvir je dat na slici 1.1 i prikazuje sadržaj polja elektronske
trgovine i veze između njenih glavnih komponenti.
Vrh slike prikazuje najvažnije primene elektronske trgovine. To uključuje direktan
marketing, kućno bankarstvo, kupovinu u elektronskim radnjama i tržnim centrima, kupovinu
akcija, pronalaženje posla, sprovođenje aukcija i licitiranje, elektronsku saradnju sa
poslovnim partnerima širom sveta i obezbeđivanje korisničkih servisa.

3. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 3
Ove primene podržavaju četiri glavne kategorije za podršku, kao što je prikazano na
nosećim stubovima na slici: (1) ljudi i organizacije koje učestvuju; (2) politika, standardi i
propisi, uključujući bezbednost i protokole; (3) marketing i reklama, uključujući istraživanje
tržišta; i (4) upravljanje lancem snabdevanja i logistikom, uključujući poslovne partnere. Da
bi se primenjivala elektronska trgovina neophodno je imati više tipova infrastrukture (donji
deo slike). Konačno, upravljanje elektronskom trgovinom koordinira sve gore pomenuto kao i
odlučivanje o strategiji, ishodima, finansiranju, zajedničkim ulaganjima i sl.
Slika 1.1. Okvir za elektronsku trgovinu
Izvor: Turban, Mclean, Wetherbe 2002.
1.3. Prednosti i ograničenja elektronske trgovine
Veoma malo inovacija u ljudskoj istoriji sadrži u sebi toliko mnogo prednosti kao
elektronska trgovina. Globalna priroda tehnologije, niski troškovi, mogućnost susretanja sa
stotinama miliona ljudi, interaktivna priroda, različita mogućnost primena, i potpunost izvora
i brzi rast Interneta imaju za rezultat mnogobrojne prednosti kako za organizacije, tako i za
pojedince i društvo u celini. Ove prednosti su samo početne, i one će značajno rasti kako se
širi elektronska trgovina.
1.3.1. Prednosti za organizacije

4. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 4
Glavne prednosti elektronske trgovine za organizacije su:
- elektronska trgovina dopušta prodavcu da sretne veliki broj kupaca bilo gde na
zemaljskoj kugli sa vrlo niskim kapitalnim izdvajanjima i operacionalnim
troškovima;
- kompanije mogu da koriste materijale i servise drugih kompanija brzo i na taj
način mogu da smanje troškove za 5 do 20% u odnosu na druge vidove trgovine;
- marketinški distribucioni kanali obično mogu biti drastično smanjeni ili čak
eliminisani, istovremeno čineći proizvode jeftinijim i prodavčev profit većim;
- e-trgovina smanjuje troškove stvaranja, obrade, distribucije, skladištenja, i
pregledanja informacija na papiru za čitavih 90%;
- e-trgovina omogućava smanjenje zaliha i olakšava lanac snabdevanja u sistemu
koji se naziva “sistem vučenja”;
- servisi i veze sa kupcem su olakšani interaktivnošću i komunikacijom jedan
prema jedan, po niskim troškovima;
- e-trgovina smanjuje telekomunikacione troškove, pošto je Internet mnogo
jeftiniji nego specijalne mreže sa dodatom vrednošću (VAN);
- e-trgovina omogućava nove poslovne modele koji uvećavaju kompetitivnost i
profitabilnost;
- oglašavanje može biti obogaćeno medijima, može se često menjati, može da
doseže veliki auditorijum i da bude prilagođavano.
1.3.2.Prednosti za korisnike
Najveće prednosti elektronske trgovine za korisnike su:
- elektronska trgovina često obezbeđuje kupcima jeftine proizvode i usluge
dopuštajući im da kupuju na mnogim mestima i da sprovode brza upoređivanja
(cena) online;
- elektronska trgovina obezbeđuje kupcima više izbora;
- elektronska trgovina obezbeđuje kupcima da kupuju ili da obavljaju druge
transakcije 24 časa dnevno čitave godine, iz gotovo svakog mesta na kome se
nalaze;
- kupci mogu da primene značajne i detaljne informacije i druga obaveštenja u
trenutku, a ne kao nekad posle više dana ili nedelja;
- elektronska trgovina omogućava kupcima da prilagode proizvode i usluge, po
kompetitivnim cenama;
- elektronska trgovina omogućava ljudima da učestvuju u virtuelnim aukcijama;
- elektronska trgovina omogućava kupcima da sadejstvuju sa drugim kupcima i
prodavcima u elektronskoj zajednici, i da razmenjuju ideje i dele iskustva.
1.3.3.Prednosti za društvo
Najveće prednosti za društvo su:
- elektronska trgovina je najveći potpomagač digitalne ekonomije koji omogućava
da zemlje uživaju u intenzivnom ekonomskom rastu, sa malom inflacijom što je
rezultat visoke produktivnosti;
- elektronska trgovina omogućava većem broju pojedinaca da rade kod kuće i da
manje putuju, što dovodi do manjeg korišćenja saobraćaja, manje gužve na
putevima i manjeg zagađenja vazduha;

5. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 5
- elektronska trgovina dopušta da izvesna dobra budu prodana po nižim cenama,
tako da siromašniji ljudi mogu da ih kupe, na taj način povećavajući njihov
životni standard;
- elektronska trgovina omogućava ljudima u zemljama u razvoju i seoskim
predelima da uživaju u proizvodima i uslugama koji im na drugi način ne bi
mogli biti dostupni;
- elektronska trgovina omogućava isporuku javnih usluga, kao što su obraćanje
vladi, smanjenje troškova pri distribuciji, i povećanje kvaliteta socijalnih službi,
policije, medicinske brige i obrazovanja.
1.3.4.Ograničenja elektronske trgovine
Proširenje elektronske trgovine je bilo usporeno zbog određenih ograničenja koja mogu
biti klasifikovana kao tehnička i netehnička. Ta ograničenja su navedena u tabeli 1.1.
Kako vreme prolazi, ta ograničenja, specijalno tehnička, biće smanjena ili prevaziđena.
Takođe, odgovarajuće planiranje može smanjiti uticaj ograničenja. Uprkos tim ograničenjima,
veoma brz rast se pojavio u elektronskoj trgovini.
Tabela 1.1. Ograničenja elektronske trgovine
Tehnička ograničenja
1. Nedostatak opšteprihvaćenih standarda za kvalitet, bezbednost i pouzdanost.
2. Nedovoljna širina frekvencijskih opsega u oblasti telekomunikacija.
3. Primena softverskih alata za razvoj.
4. Teškoće u integrisanju Internet softvera i softvera za elektronsku trgovinu sa postojećim
primenama i bazama podataka.
5. Dodatni troškovi za specijalne Web servere pored mrežnih servera.
6. Skup ili neodgovarajući pristup Internetu za pojedine korisnike.
Netehnička ograničenja
1. Mnoga zakonska pitanja su još uvek nerešena, uključujući pitanje poreza.
2. U nekim slučajevima nacionalna i internacionalna zakonska regulacija od strane vlada ni standardi
nisu razvijeni.
3. Teškoće pri merenju nekih prednosti elektronske trgovine kao što je oglašavanje posredstvom
Web-a. Metodologije za opravdanje elektronske trgovine su još u povoju.
4. Mnogi prodavci i kupci čekaju da se elektronska trgovina stabilizuje pre nego što u njoj uzmu
učešća.
5. Otpor kupaca promenama od realne do virtuelne radnje. Narod još uvek nedovoljno veruje
transakcijama bez papira, i onima koje nisu licem u lice.
6. Osećanje da je elektronska trgovina skupa i nesigurna. Stoga mnogi čak ne žele da probaju
elektronsku trgovinu.
7. U mnogima aktivnostima elektronske trgovine nedostatak kritične mase (nedovoljan broj)
prodavaca i kupaca dovodi do neprofitabilnosti operacija elektronske trgovine.
Izvor: Turban, Mclean, Wetherbe 2002.
1.4.Modeli elektronske trgovine
Postoje različiti tipovi ili modeli elektronske trgovine, kao što je naznačeno u sledećoj
listi. B2B elektronska trgovina zauzima oko 85% od ukupne elektronske trgovine. Ostali
tipovi čine preostalih 15%.
Biznis prema biznisu (B2B). Ovo su transakcije gde su preduzeća kupci i prodavci.
Biznis prema kupcu (B2C). U ovom slučaju prodavci su organizacije, a kupci su
pojedinci.

6. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 6
Kupac prema biznisu (C2B). U ovom slučaju kupac označava određenu želju za
proizvodom ili uslugom, a organizacije se bore da to obezbede.
Trgovina unutar kompanije. Organizacija koristi elektronsku trgovinu interno da bi
poboljšala svoj rad. Specijalan slučaj ovoga je poznat kao B2E (business to its employees) –
preduzeće prema zaposlenima.
Vlada prema gradjanima (G2C) i drugima. Vlada obezbeđuje usluge svojim građanima
pomoću tehnologija elektronske trgovine. Vlade mogu poslovati i sa drugima vladama i
organizacijama.
Saradnička trgovina (c-trgovina). U ovom slučaju elektronske trgovine poslovni
partneri elektronski sarađuju. Takva saradnja se često javlja između poslovnih partnera u
lancu snabdevanja.
Mobilna trgovina (m-trgovina). Kada se elektronska trgovina vodi u bežičnom
okruženju, kao što je korišćenje mobilnih telefona za pristup Internetu, to nazivamo m-
trgovinom.
1.5.Infrastruktura elektronske trgovine
Za aktivnosti predstavljene u različitim modelima e-trgovine kompanije koriste različite
infrastrukture. Od posebnog interesa su Internet, intranetovi, EDI i ekstranetovi. Neke
kompanije koriste samo jedno od pomenutih, dok druge koriste sva pomenuta sredstva.
Na slici 1.2. prikazano je kako se to čini u zamišljenoj kompaniji TOYS INC. Ova
kompanija ima korporacijski intranet za vođenje svih svojih komunikacija, saradnju,
distribuciju informacija i pristup bazama podataka. Korporacijski ekstranet (prikazan na levoj
strani slike) koristi da komunicira sa velikim brojem poslovnih partnera (dobavljačima,
distributerima, maloprodajnim objektima koji ne pripadaju korporaciji, prodavcima,
likvidatorima). Pored toga, TOYS INC. je povezan sa industrijom igračaka putem ekstraneta
(gornji desni deo slike), koji uključuje druge proizvođače, profesionalna udruženja i velike
dobavljače.
Kompanija može takođe biti mrežno vezana za dodatne ekstranetove. Na primer, neke
velike korporacije mogu dozvoliti TOYS INC. da se poveže na njihov intranet putem njihovih
ekstranetova. TOYS INC. je takođe povezan sa svojim bankama i drugim finansijskim
institucijama sa kojima komuniciraju preko visoko bezbednog EDI-ja koji radi na VAN-u.
Kompanija takođe koristi EDI zasnovan na VAN-u sa nekim od svojih najvećih dobavljača i
drugih poslovnih partnera. EDI zasnovan na Internetu se koristi pri saradnji sa manjim
poslovnim partnerima koji se ne nalaze na korporacijskom EDI-ju ili ekstranetu. Konačno,
kompanija komunicira sa individualnim kupcima, javnim agencijama i drugima putem
Interneta.
Mnoge kompanije su prešle na sličnu mrežnu konfiguraciju. Danas je gotovo nemoguće
baviti se poslom a ne biti povezan putem EDI ekstraneta i Interneta sa poslovnim partnerima.

7. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 7
Slika 1.2. Infrastruktura EC – korišćenja Interneta, intraneta i ekstraneta
Izvor: Turban, Mclean, Wetherbe 2002.
Implementacija elektronskog poslovanja
2.1. Plan uvođenja e-poslovanja
Plan uvođenja e-poslovanja u kompaniju polazi od: analize resursa, analize okruženja-
primenjivosti i analize dobiti. Druga faza obuhvata: izbor rešenja, pripremu kadrova, plan
troškova i plan uvođenja.
Da bi se napravio dobar plan implemetacije e-poslovanja mora se definisati šta se želi
postići sa aspekta kratkorošne i strateške dobiti. Za svaku kompaniju je veoma bitno da
postavi svoje ciljeve, koji moraju biti krajnje realni, kao i da se jasno odrede želje (u smislu
bolje pozicije na tržištu, bolji plasman proizvoda ili usluga, smanjenje kompanijskih troškova
itd.).
Za bilo kakav pomak i unapređenje, neophodno je uraditi dobru analizu situacije.
Potrebno je pošeti od same srži unutar kompanije, a prvenstveno od analize resursa, pa tek
zatim uraditi i analizu okruženja, dobiti i rizika. U svakoj fazi implementacije neophodno je
da budu uključeni svi učesnici, kako rukovodstvo tako i svi zaposleni. Ovo je važno jer dobit
od e-poslovanja zahteva uspešne promene na svim nivoima.

8. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 8
Tokom raznih analiza mnoge kompanije dolaze u stanje kada uvide da je
implementiranje e-poslovanja u stvari mogućnost da njihovo poslovanje postane efikasnije i
da se u potpunosti iskoriste postojeći i kreiraju novi resursi.
Na osnovu kompanijske poslovne prakse pristupa se pronalaženju i odabiru
odgovarajućih procesa koji se mogu prevesti u veoma uspešne e-komercijalne aplikacije, a
potom preći i na tehnološke komponente. Sledeći korak je postavljanje informacija iz
pozadinskih poslovnih procesa na raspolaganje korisnicima, snabdevačima i partnerima, kako
bi sa svima uspostavili direktniji i efikasniji poslovni odnos. Zadnja faza je integracija i
automatizacija ili obimnijih ili standardizovanih poslovnih aktivnosti.
2.2. Arhitektura e-poslovanja
Arhitektura e-poslovanja se najčešće sastoji od sistema za naručivanje, obračunavanje,
isporuku i realizaciju, kao i od mreže koja sve to povezuje. Pristup koji će neka kompanija
koristiti u stvaranju svog sistema e-poslovanja zavisi od vrste posla kojim se kompanija bavi i
od dela poslovanja koji želi da vodi preko mreže. Dobra polazna tačka su one oblasti u kojima
mogu da se smanje troškovi, uz pomoć automatizacije koju donosi e-poslovanje.
Sledeći zadatak je procena koji će sistemi biti potrebni ili nužni, te da se ustanovi ko će
biti glavni dobavljač ovih sistema. Kompanija može da se drži jednog dobavljača, ako
jednostavno prenosi svoju postojeću aplikaciju na Web ili može da izabere najboljeg
dobavljača u određenoj oblasti, ako se radi o aplikaciji koja je za kompaniju novost.
Najveća prednost web aplikacija u kontekstu e-poslovanja jeste njihova sposobnost da
sruše postojeće granice (prostorno i vremenski) i da omoguće svim poslovnim partnerima da
u realnom vremenu pristupaju svim informacijama relevantnim za zajedničko poslovanje, bez
obzira na hardver i softver kojim učesnici trenutno raspolažu. Mogućnost povezivanja bez
ikakvih ograničenja dramatično smanjuje troškove komunikacije i koordinacije pri obavljanju
zajedničkih poslovnih transakcija. Sa druge strane se yaobilayi i čitav niz posrednika u poslu,
koji su u klasičnom načinu poslovanja vodili računa o tokovima informacija i dobara u lancu
nabavke ili isporuke.
Kompanija treba da integriše sistem za e-poslovanje i sa alatima za automatizaciju
poslovanja kao što su planiranje korporacijskih resursa ili sistemi obračuna i fakturisanja.
Često integraciju može da obavi treće lice, a ERP doavljač takođe može da ponudi svoje
usluge za integrisanje.
Svaka kompanija koja se upušta u implementiranje e-poslovanja treba da zna koje je
njeno ciljno tržište, koliki će biti budžet, da li će biti potpuno zasnovan na Webu, veličinu i
broj transakcija koje mora da podrži, kako će se partneri povezvati sa sistemom i
odgovarajući nivo bezbednosti.
Pošto e-poslovanje osnovne kompanijske resurse stavlja na raspolaganje širem
auditorijumu, kompanija mora da unapredi bezbednosne mere u što većoj meri, i da ih
prilagodi za elektronsko poslovanje.
Kada se jednom osnovna infrastruktura postavi na mesto, ljudi otkrivaju načine kako da
je kreativno koriste, što ima dobre efekte na poslovanje. Za naše kompanije velika šansa je da
uspostave kolaboraciju (odrade deo procesa u saradnji sa uspešnim preduzećima). Zdrava,
prilagodljiva strukturna arhitektura e-komercijale fleksibilno služi osnovnim zahtevima
poslovanja i razvija se kako se te potrebe menjaju.

9. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 9
2.3. Implementacija, priprema kadrova i strategija
Promena je retko jednostavna, pogotovo kada se radi o promenama u okviru
organizacije. Da bi organizaciona promena bila uspešna neophodno je da se ispune četiri
ključna uslova:
Vizija – Ljudima je neophodna jasna predstava šta će se promeniti i kako će se oni kao
pojedinci uklopiti u izmenjeni novi sistem.
Ciljevi – Ovo mora da da odgovor zašto je opravdana potreba za promenama.
Strategija – Kako će se ove promene uspešno sprovesti.
Liderstvo - Ljudi koji će izneti i voditi sve promene unutar kompanije.
Promene mora da vodi menadžer kompanije. Odgovorni lideri moraju da demonstriraju
kako tehničke tako i socijalne sposobnosti. Sa tehničkog aspekta je neophodno da poznaju
procese i efekte promena – nove tehnologije, kao i da unaprede internu i interakciju sa
okruženjem.
U periodu implementacije novih radnih procesa, granice kao i uloge zaposlenih se često
pomeraju i znaju da budu nejasne što dovodi do stresa. Do stresa takođe dolazi kada zaposleni
ne znaju šta se od njih očekuje ili kada se od njih očekuje da simultano izvrše svoje zadatke
na stari i na novi način rada.
Od krucijalnog značaja je dobro obučen tim koji će sprovesti implementaciju e-
poslovanja kompanije. Sve gore navedeno može se uočiti na sledećoj slici.
Slika 2.1. Elementi postavljanja strategijskih ciljeva za e-poslovanje
Izvor: strategija EC.ppt, EUnet College 2005.

10. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 10
Ekonomija informacionog kapitala
Odluka o uvođenju e-poslovanja zasniva se na ostvarenju primarnog cilja svake
organizacije, a to je zadovoljenje potreba svojih kupaca na bolji i profitabilniji način od svojih
konkurenata. Svi izdaci, pa i izdaci vezani za uvođenje e-poslovanja, mogu da se opravdaju
samo postizanjem navedenog cilja. To znači da cost-benefit analiza, kojom treba da se
opravda e-poslovanje, mora da pokaže, s jedne strane, da postoje prednosti kako za
organizaciju (niži troškovi, veća tačnost informacija, manje radne snage itd.), tako, u krajnjoj
istanci, i za kupca (jeftiniji proizvod, kraće i brže isporuke, bolje postprodajne usluge), koje
su veće od troškova za uvođenje i razvoj e-poslovanja. Pored cost-benefit analize za strateške
odluke, kakva je odluka o uvođenju e-poslovanja, treba obezbediti i brojne dodatne
informacije, koje se grupišu u sledeće kategorije, tzv. 3C informacije (customers, competition,
company) :
- informacije o konkurentima,
- informacije o kupcima,
- informacije o samoj kompaniji,
- informacije o ekonomskoj situaciji.
Slika 3.1 3C informacije
Izvor: Cashmore and Lyall (1991) Business Information, Systems and Strategies, Prentice Hall
Na primer, podaci o konkurentima će ukazati na to da li se elektronsko poslovanje uvodi
u fazi kada može da donese konkurentsku prednost, ili u fazi kada je to već konkurentska
nužnost. Analiza činilaca vezanih za samu kompaniju: pripadnost industrijskoj grani, faza
životnog ciklusa proizvoda, veličina kompanije, trenutno stanje tehnologije, stil
menadžmenta, geografska rasprostranjenost organizacije i sl., značajan su podatak prilikom
uvođenja e-poslovne tehnologije.
Dakle, cost-benefit analiza i 3C informacije samo su prvi segment u donošenju odluke o
uvođenju e-poslovanja. Drugi segment čini spremnost preduzeća da prihvati i sprovede i sve
ekonomske implikacije na poslovanje vezane za uvođenje e-poslovanja (organizacija
poslovanja, kadrovska struktura, marketing i dr.).
Kada se sve to ostvari nastaju uslovi za primenu e-poslovanja na pravi način, tj. da
elektronsko poslovanje ne znači samo „brže“ poslovanje na stari način, već da znači
kompletno novu filozofiju rada i poslovanja, novu poslovnu strategiju.
Odluka da preduzeće pređe na e-poslovanje velika je i odgovorna, kao što je veliki,
odgovoran i težak posao koji nakon te odluke sledi. Zato ta odluka ima i strateški karakter,
budući da promena koja se uvodi u rad kompanije bitno opredeljuje ukupnu efikasnost i
uspešnost poslovanja.
Kada u svom EANCOM seminaru elaborira pristup uvođenju e-poslovanja, EAN
International na samom početku izdvaja tri ključna koraka. Prvi je postavka strateškog plana
primene nove poslovne tehnologije koji obuhvata plan rasta prihoda, smanjenje zaliha,

11. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 11
prezaposlenja kadra, tajming i obuhvat projekta i sl. Na drugom mestu je izrada cost-benefit
analize, kojom treba što preciznije i jasnije da se utvrde troškovi i koristi od celog poduhvata.
Na trećem mestu je podrška rukovodećeg kadra, bez koje se poduhvat sigurno ne bi mogao
dovesti do kraja. Nakon tih prvih koraka slede i ostali, od odabira e-poslovnih poruka koje će
se pre razmenjivati i standarda na kojem će biti zasnovane, preko definisanja zahteva u
hardverskom, softverskom i kadrovskom potencijalu koje ta promena zahteva, sve do pilot
projekta, čije uspešno sprovođenje znači put u potpunu primenu e-poslovanja. U vezi s tim,
predlažu se sledeći koraci na putu uvođenja tehnologije e-poslovanja u preduzeće:
- formiranje projektnog tima,
- identifikovanje potrebe za e-poslovanjem,
- cost-benefit analiza,
- identifikovanje poslovnih partnera,
- izbor standarda,
- izbor poslovne dokumentacije,
- postizanje saglasnosti na nivou poslovnog rukovodstva,
- edukacija i obuka,
- odluka o korišćenju telekomunikacionih veza,
- izrada pilot – projekta.
Cost-benefit analiza uvođenja e-poslovne tehnologije postaje i jedan od najvažnijih
segmenata, koji treba da dokaže opravdanost odluke na svim nivoima. Opšte je stanovište da
su i troškovi i prednosti prihvatanja e-poslovanja potencijalno veliki upravo zbog činjenice da
je za aplikaciju e-poslovanja potreban reinženjering poslovnog procesa u okviru kompanije
(interni aspekt), kao i racionalizacija veza i odnosa između kompanija i njihovih
informacionih sistema (eksterni aspekt). Ishod bilansiranja se razlikuje od kompanije do
kompanije. Međutim, procena troškova i prednosti nije laka. Veoma je teško odgovoriti
specifičnom sumom na pitanje koliko treba uložiti u e-poslovanje, jer to zavisi od brojnih
činilaca, kao što su industrijska grana kojoj kompanija pripada, njena veličina, faza životnog
ciklusa proizvoda/usluge koja je u okviru delatnosti kompanije, stil menadžmenta, specifični
uslovi organizacije, odnosno, njena softverska i hardverska opremljenost i sl. Isto tako,
procenu treba postaviti široko, izvan očiglednih i neposrednih prednosti i uključiti i one koje
se teško mogu izraziti u brojkama i kvantifikovati (npr. nije se ispalo iz posla zbog primene e-
poslovanja).
Iako problem mernih tehnika, uporedivosti kriterijuma procene i, uopšte, prepoznavanja
postojanja troškova ili koristi, taj poduhvat znatno otežava, nalaz o utvrđenim troškovima i
prednostima neophodan je deo odluke rukovodstva kompanije da krene u uvođenje e-
poslovanja. Situacija će bitno zavisiti od nivoa uređenosti socio-ekonomskog okruženja u
kojem kompanija posluje i iz kojeg polazi u e-poslovanje, ali i od činjenice da li je lider u e-
poslovanju ili sistem uvodi reaktivno, radi opstanka na tržištu i zadržavanja poslovnih veza
(3C informacije). Primer mogućeg pristupa izradi cost-benefit analize na nivou firme prikazan
je na slučaju kompanije „World of Widgets“.

12. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 12
3.1. Cost-benefit analiza na primeru kompanije „World of Widgets“
Na mikronivou, nivou kompanije, osnovni deo posla oko izrade cost-benefit analize
uvođenja e-poslovne tehnologije čine postavka, merenje i poređenje dve grupe kriterijuma:
- prvu grupu predstavlja bilansiranje troškova hardvera, softvera i sistema menadžmenta
prema prednostima koje se ostvaruju u domenu veće efikasnosti i konkurentnosti
poslovanja;
- u drugu grupu spadaju troškovi i prednosti reorganizacije, budući da još uvek ne
postoje konkretni merni instrumenti za utvrđivanje pozitivnih ili negativnih efekata
promene u organizacionoj strukturi kompanije (OECD, 1996).
Koliko je zadatak složen i koliko analiza mora da bude široko postavljena, tako da
obuhvati i dilemu vezanu za ekonomiju obima i obuhvata, pokazano je na primeru
pojedinačne aktivnosti u okviru organizacionog sistema kompanije. Na primer, aktivnost
otpremanja pošte postaje znatno efikasnija ukoliko se primeni elektronsko poslovanje.
Međutim, obim potrebnih investicija može da bude preveliki da bi se opravdala samo „veća
lokalna efikasnost“ ako se, istovremeno, ne doprinosi i većoj „ukupnoj efikasnosti“
kompanije, odnosno ako se ne doprinosi uštedi resursa u celom poslovnom sistemu i ako ne
znači pomak na lestvici komparativnih prednosti kompanije.
Za prikaz moguće postavke cost-benefit analize dat je primer koji je autor Richard
Hornback, menadžer kompanije Ernest & Young, uradio za fiktivnu kompaniju „World of
Widgets“ (Hornback, 1995). Kako sam autor kaže, reč je o izmišljenoj kompaniji baš zbog
primarnog cilja analize da se postavi generalni okvir moguće procene troškova i prednosti, uz
ostavljanje dovoljnog prostora za nadogradnju sprecifičnih stavki svake pojedinačne
organizacije.
U situaciji kada se povećava nivo znanja i stručnosti koji je potreban da bi se
primenilo e-poslovanje, dok nivo troškova opada, svaka pojedinačna kompanija može da pođe
od tog generalnog okvira dodajući svoje specifične troškove ili prednosti koje joj donosi
primena elektronske razmene podataka.
Prema Hornbacku, zbog sve većeg broja e-poslovnih transakcija i njihove
kompleksnosti potrebni su i viši nivoi znanja i sposobnosti za primenu elektronskog
poslovanja. S druge strane, smanjenju troškova ulaska u e-poslovanje doprinose tri segmenta.
Prvi segment je vezan za telekomunikacionu industriju, gde demonolizacije
telekomunikacionih tržišta i jeftiniji Internet pristup pojednostavljuju i pojeftinjuju ovu
kariku. Drugi segment snižavanju troškova čine proizvođači softvera, koji nude razumljive i
za primenu jednostavne softverske alate. Treći segment su konsultantske firme, koje nude
uslugu razvoja elektronskog poslovanja, održavanja i obuke (Hornback, 1995).
Karakteristike hipotetičke kompanije „World of Widgets“ (WOW) jesu:
- aktiva kompanije vredna 25 miliona dolara,
- godišnje prodaje dostižu 100 miliona dolara,
- kompanija proizvodi sitne kućne aparate i poseduje sopstvene magacine,
- roba se isporučuje trgovcima ma malo i veliko.
Odluka kompanije da pređe na e-poslovanje zasnovana je na želji za povećanjem
produktivnosti poslovanja i redovnosti isporuke kupcima. Odluka je bila moguća i zbog
činjenice da 10 velikih kupaca kompanije WOW, sa kojima ostvaruje 75% ukupne godišnje
prodaje, kao i tri najveća snabdevača, prihvataju e-poslovne transakcije.
Za kompaniju tih karakteristika moguće je dati grubi proračun sledećih prednosti i
troškova e-poslovanja.

13. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 13
Tabela 3.1 Troškovi i prednosti e-poslovne tehnologije
Izvor: Hornback, 1995.
3.2. Prednosti uvođenja tehnologije e-poslovanja
Prednosti primene e-poslovanja mogu da se podele na tri kategorije: (1) unapređenje
usluge kupcima, (2) sniženje troškova zaliha, i (3)sniženje troškova nabavke. Te tri kategorije
prednosti dalje se razlažu na više komponenata:
- Unapređenje usluge kupcima. Uslužiti dobro kupca znači isporučiti robu na
vreme, na mesto koje kupcu odgovara i tako ostvariti korisnost koja
zadovoljava njegovu potrebu. Te komponente usluge kupcima
tehnologijom e-poslovanja unapređuju se tako što se obezbeđuju sve
pretprodajne informacije. Time se povećava pravovremena raspoloživost
robe za isporuku i, uz sve to, smanjuje broj podataka koje treba uneti u toj
fazi transakcionog lanca, uz veću brzinu i tačnost unošenja.
Jednostavnije i jasnije rečeno, e-poslovanje znači bliže povezivanje dve kompanije
koje su na samom početku dogovorile proizvodne specifikacije, cenovne liste i okvirni obim i
dinamiku isporuka, a to su upravo pretprodajne informacije koje su neophodne proizvođaču.
Time što poseduje te informacije proizvođač može da skrati vreme za preciziranje porudžbine
i tako produži vreme za proces proizvodnje. Proizvođač je sada u mogućnosti da raspolaže
gotovim proizvodom kad god je on potreban kupcu, čime se izbegavaju delimične isporuke,
prekovremeni rad zbog hitnih ili neplaniranih porudžbina, vraćene pošiljke ili tzv. izgubljene
porudžbine, tj. porudžbine na koje proizvođač nije mogao da odgovori.
U slučaju WOW-a, navedene komponente se kvantifikuju tako što se pre upotrebe
tehnologije e-poslovanja, zbog većih isporuka krajem meseca, WOW suočava sa potrebom
ekspresnih isporuka, prekovremenog rada, delimičnih isporuka i, čak, otkazivanja isporuka
zbog nemogućnosti da se odgovori na zahteve kupaca. Izgubljene isporuke se procenjuju na
2,5% ukupnih isporuka, što godišnje iznoi 2,5 miliona dolara. Uvođenjem tehnologije e-
poslovanja, broj izgubljenih isporuka treba da se smanji za 10%, što iznosi 250.000 dolara.
Kompanija WOW ostvaruje profitnu stopu od 40%, tako da korist od smanjenja izgubljenih
isporuka iznosi 100.000 dolara. Elektronsko poslovanje će značiti i smanjenje za 10%
potrebnog prekovremenog rada za isporuku robe, čiji se godišnji troškovi procenjuju na
350.000 dolara, što je ušteda od 35.000 dolara.

14. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 14
Prelaskom na e-poslovanje smanjuje se rad na unosu podataka u fakture, cenovne liste
i ostalu dokumentaciju vezanu za tu kariku transakcije za 50%. Ako su troškovi punog radnog
vremena osobe koja je radila na tim poslovima 30.000 dolara godišnje, ušteda koja se
obezbeđuje uvođenjem e-poslovanja iznosi 15.000 dolara. Navedeno pokazuje da samo u
prvom segmentu, koji se vezuje za usluge kupcima, bolja i ažurnija informaciona osnova koja
se obezbeđuje elektronskim poslovanjem, omogućava ukupnu uštedu od 150.000 dolara
godišnje.
Tabela 3.2 Uštede vezane za unapređenje usluge (u dolarima)
1. Izgubljene isporuke
2,5 mil. - 10% = 250.000
profit 40% 100.000
2. Prekovremeni rad
10% od 350.000 = 35.000
3. Manji rad na unosu podataka
50% od 30.000 = 15.000
Ukupno 150.000
Izvor: Hornback, 1995.
- Sniženje troškova nabavke. Time što se uvode automatizovane metode
standardizovane nabavke sirovina i repromaterijala, elektronskim poslovanjem se
unapređuju svi koraci procesa nabavke: od pronalaska snabdevača, preko pripreme
i slanja porudžbina, do prijema isporučene robe. U mnogim organizacijama koje
uđu u e-poslovanje 75% ukupnih nabavki čini nabavka standardnih sirovina i
repromaterijala.
Budući da troši manje vremena na formiranje porudžbina i administriranje, personal
nabavnog odeljenja je u mogućnosti da više vremena posveti istraživanju tržišta, tj.
pronalasku boljih i jeftinijih snabdevača. Angažman tih radnika u kompaniji žWOW na
drugim zadacima donosi uštede ranga 20.000 dolara.
U procesu nabavke putem e-poslovanja kod poručioca pre robe stižu sledeće važne
informacije o: vrsti i količini robbe, nazivu isporučioca i očekivanom vremenu isporuke. Na
osnovu tih informacija kupac može bolje da planira ljude i opremu potrebne za prijem
pošiljki, bez nepotrebnog praznog hoda ili angažovanja dodatnih ljudi i opreme usled
iznenadnog prispeća robe.
Time što 50% manje ljudi radi na prijemu sirovina i repromaterijala, kompanija WOW
godišnje štedi 15.000 dolara. Tako, ukupno sniženje troškova nabavke iznosi 35.000 dolara.
Tabela 3.3 Sniženje troškova nabavke (u dolarima)
1. Ušteda u radnom vremenu personala 20.000
2. Skraćeno vreme prijema isporučene robe 15.000
UKUPNO 35.000
Izvor: Hornback, 1995.
- Sniženje troškova zaliha. Obim zaliha gotovih proizvoda koje preduzeće
drži uslovljen je visinom i varijabilitetom tražnje u toku ciklusa
porudžvine. Kako e-poslovanje skraćuje ciklus porudžbina, smanjuje
potreban nivo zaliha, a time i njihove troškove. S druge strane, obim zaliha
materijala i sirovina potrebnih za proizvodnju uslovljen je vremenom
potrebnim snabdevaču da ih proizvede, kao i načinom i brzinom odvijanja
faze nabavke. Kako elektronsko poslovanje nabavku čini brzom i skraćuje

15. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 15
postupak snabdevanja sirovinama, to se smanjuju i obim i troškovi zaliha
sirovina i repromaterijala.
Troškove zaliha čine: troškovi kapitala koji je vezan u zalihe, a mogao bi da se
iskoristi na drugom mestu; troškovi magacinskog prostora i personala koji radi sa zalihama;
troškovi osiguranja zaliha; porezi na zalihe i troškovi rizika od oštećenja ili propadanja robe
koja čini zalihe.
Da bi odgovorio povećanoj tražnji krajem meseca WOW je držao dvomesečne zalihe
gotove robe, vredne 10 miliona dolara, i dvomesečne zalihe sirovina i repromaterijala, vredne
tri miliona dolara.
Upotrebom elektronskog poslovanja smanjeno je vreme porudžbine kupaca kompanije
WOW, ali je skraćeno i vreme za porudžbine kompanije WOW od njenih snabdevača. Na
osnovu toga, zalihe gotove robe mogle su da se smanje za 800.000 dolara, a zalihe sirovina i
repromaterijala za 475.000 dolara, što daje ukupnu uštedu od 1.275.000 dolara. Ako bi se taj
kapital iskoristio za drugu namenu, doneo bi svake godine dodatni profit od 10%, ili 127.500
dolara.
Oslobođeni magacinski prostor, iskorićen za druge svrhe, prema procenama, doneo bi
profit od 10.000 dolara, tako da ukupne prednosti racionalnijeg poslovanja sa zalihama
iznose 137.000 dolara.
Tabela 3.4 Troškovi zaliha padaju (u dolarima)
1. Dvomesečne zalihe gotove robe 10 mil. - 800.000
+
zalihe sirovina 3 mil - 475.000
ukupno 1.275.000
-
10% 127.500
2. Oslobođen magacinski prostor 10.000
UKUPNO 137.500
Izvor: Hornback, 1995.
Iz napred navedenog sledi da ukupne uštede kompanije WOW u tri analizirana
segmenta – usluge kupcima, sniženje troškova zaliha i sniženje troškova nabavki, iznose
godišnje 322.500 dolara.
3.3. Troškovi uvođenja tehnologije elektronskog poslovanja
U troškovima vezanim za uvođenje e-poslovanja ključne stavke su: a) trošak
angažovanja posebnog stručnog kadra za uvođenje elektronskog poslovanja, b) obuka
postojeće radne snage za rad novom tehnologijom, c) troškovi softvera, i d) troškovi
telekomunikacija.
Troškovi hardvera se u slučaju kompanije WOW ne pominju zbog osnovne
pretpostavke da u elektronsko poslovanje, kao u višu fazu, kompanija ulazi sa razvijenim
informacionim sistemom, što znači sa kompletnom hardverskom osnovom. Dodatnoi trošak
može da čini određeno inoviranje hardverskih potencijala, što u toj kompaniji nije slučaj.
Kompanija WOW polazi od stava da su ljudi ključ funkcionisanja svakog sistema, i da
je njihova pravovremena obuka glavni uslov efikasnog funkcionisanja i upotrebe sistema.
Zato WOW planira angažman jednog koordinatora za e-poslovanje s punim radnim
vremenom, sa zadatkom da odgovara na sva pitanja korisnika elektronskog poslovanja i da
obezbeđuje funkcionisanje sistema e-poslovanja, a njegovi troškovi iznose 55.000 dolara.
Takođe, trener – konsultant u vezi sa e-poslovanjem, sprovodiće obuku na svim nivoima
organizacionih struktura (izvršni menadžeri, srednji menadžment, služba za opsluživanje

16. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 16
kupaca i sl.), a godišnji troškovi tog rada iznose 3.400 dolara. Ukupni troškovi angažovanja
koordinatora i trenera za e-poslovanje tako iznose 58.400 dolara godišnje.
Troškovi obuke radnika koji treba da prihvate sistem e-poslovanja i u njemu efikasnije
posluju, kao i troškovi njihovog odsustvovanja sa redovnih dužnosti dok se obučavaju, u
WOW-u su procenjeni na 15.000 dolara. Pri tome, uračunati su samo izgubljeni radni sati
radnika iz nabavne i otpremne službe. Obuka menadžerskih struktura smatra se sastavnim
delom njihovog standardnog pristupa poslu, što podrazumeva stalno učenje i usavršavanje.
Ulazak u e-poslovanje znači kupovinu ili razvoj novog softvera i promenu postojećeg
aplikativnog softvera. U slučaju WOW-a troškovi softvera obuhvataju godišnje troškove
softverskih paketa od 7.900 dolara i troškove kreiranja novog aplikativnog interfejs sistema
na godišnjem nivou od 50.000 dolara, što ukupno iznosi 57.900 dolara.
Poslednji segment procenjenih troškova ulaska u e-poslovanje kompanije WOW čine
komunikacioni troškovi. To su troškovi instalacije i održavanja veze organizacije sa svojim
partnerima (obuhvataju troškove instalacije, mesečnih komunikacionih usluga i
komunikacione opreme). Kompanija WOW ima ukupne komunikacione troškove na
godišnjem nivou od oko 12.300 dolara.
Na taj način, ukupni troškovi ulaska u e-poslovanje u slučaju kompanije WOW
dostižu sumu od 143.600 dolara, što poređenjem sa prednostima i uštedama od 322.500
dolara, daje pozitivnu razliku i opravdava odluku kompanije da krene u uvođenje e-
poslovanja.
Navedene procene samo su okvirni predlozi na osnovu kojih svaka organizacija,
prema sopstvenim uslovima, mora da kreira i procenjuje pojedinačne stavke troškova i
prednosti, a saldo ne mora uvek da bude pozitivan.
Prilikom procene opravdanosti ulaska u elektronsko poslovanje važno je da
organizacija uzme u obzir tri sledeće važne činjenice:
1) Očekuje se da će broj korisnika e-poslovanja u svetu naglo da se povećava.
Prema nekim procenama, posle 2000-e godine, 95% svih transakcija – od
pregovora do plaćanja – obavljaće se preko računara (Hornback, 1995).
Svaka kompanija koja ima ambiciju da zadrži ili, eventualno, proširi svoju
tržišnu poziciju mora to da uzme u obzir. To se podjednako odnosi i na
mala i srednja preduža, od kojih njihovi veliki partneri očekuju ulazak u e-
poslovanje, posebno s obzirom na činjenicu da su sve niži troškovi softvera
i komunikacija vezanih za uvođenje e-poslovne tehnologije.
2) Procenjeni troškovi sigurno nisu konačni. Softverski sistem mora
periodično da se održava, na godinu-dve, s obzirom na stalni napredak i
usavršavanje softvera.
3) Nikako se ne smeju zaboraviti tzv. nemerljive prednosti i troškovi
uvođenja e-poslovanja koji postaju naročito važni kada se dođe do
pozitivnog ili negativnog salda cost-benefit analize, na osnovu kojeg mora
da se donese i ispravna odluka o ulasku, ili ne ulasku u e-poslovanje. Na
strani nemerljivih prednosti e-poslovanja nalaze se: brža reakcija na
zahteve tržišta, brže opsluživanje kupaca, unapređivanje trgovinskih
odnosa sa partnerima, poboljšanje ili održanje konkurentske pozicije,
podrška sistemu JIT (just in time – upravo na vreme) proizvodnje,
efikasniji i brži protok novca i sl. Pored «nemerljivih» prednosti, e-
poslovanje nosi i «nemerljive troškove», koji su ulavnom vezani za
troškove neophodne organizacione transformacije da bi e-poslovna
tehnologija dala prave i očekivane efekte. Tipičan je, umesto rasta, pad
produktivnosti poslovanja organizacije u inicijalnoj fazi uvođenja e-
poslovanja, što traje do trenutka kada nova organizaciona struktura počne

17. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 17
da funkcioniše, a radna snaga prihvati i počne da koristi novi sistem
poslovanja.
Prema tome, bez obzira na to da li je pozitivan ili negativan, saldo uvek mora da se
koriguje za procene nemerljivih koristi, odnosno troškova, da bi odluka o prelasku ili ne
prelasku na e-poslovanje bila potpuno ispravna i opravdana. Odnosno, menadžeri kompanija
uvek uzimaju u obzir činjenicu, da do primene nove savremene poslovne tehnike neće doći
samo zato što je to intelektualno stimulativno, ili zato što je tehnički izvodljivo. Kompanija će
odluku o primeni e-poslovanja doneti zato što se ona uklapa u njene poslovne ciljeve i zato
što joj omogućava da postane konkurentnija i poslovno efikasnija (Crewe, 1994, str.16).
ZAKLJUČAK
Primena informacionih tehnologija znatno pospešuje procese u poslovanju, no ona nije
svemoguća i mora biti u tesnoj vezi sa baznim konceptom poslovanja. Njihova sve šira
primena dovodi do promena u globalnoj ekonomiji. Poslovanje u takvim uslovima zahteva
stalno učenje i unapređenje poslovanja, brzo prilagođavanje promenama, planski i kontrolisan
rad, sistematsko rešavanje problema .
Bilansiranje troškova i koristi od e-poslovanja, osim na nivou kompanije, korisno je i
neophodno uraditi i na nacionalnom, regionalnom i internacionalnom nivou. Procena značaja
i troškova primene e-poslovanja na nacionalnom nivou vezana je za ključnu ulogu države u
tom poduhvatu. Naime, država mora da procenjuje prednosti i troškove upotrebe e-poslovne
tehnologije u funkciji održanja konkurentnosti nacionalne privrede na svetskom globalnom
tržištu. U vezi s tim, uloga koordinatora, uz finansijsku podršku svakako je ono što će
preduzeća očekivati od države klada je reč o uvođenju e-poslovne tehnologije. Takođe, država
je i veliki potencijalni korisnik e-poslovanja, a rezultat njegove primene mogu da budu
značajne administrativne uštede i brži, efikasniji i tačniji rad službi javnog sektora (OECD,
1996).
Na međunarodnom nivou najapstraktnije je određivanje troškova i koristi od e-
poslovanja, ali oni evidentno postoje, s obzirom na efekte utvrđene na mikro nivou i na
nacionalnom nivou. Sa izvesnošću se tvrdi da efekti elektronskog poslovanja u
međunarodnom kontekstu sigurno utiču na ekonomske i socijalne relacije, kao što je
ravnoteža ili neravnoteža između razvijenih zemalja i zemalja u razvoju.

18. Značaj cost-benefit analize za proces implementacije e-poslovanja 18
LITERATURA
1. Vidas Bubanja, M. (2007) E-poslovanje: Menadžment, tehnologije, aplikacije,
Beogradska poslovna škola – Visoka škola strukovnih studija, Beograd
2. Turban, E., Mclean, E., Wetherbe, J. (2003) Informaciona tehnnologija za
menadžment, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd
3. Milosavljević Zoran (2004) Implementacija e-poslovanja – razvoj web sajta i
intraneta u kompaniji Partner inženjering (www.symorg2008.fon.bg.ac.yu/
radovi/radovi/Zoran.Milosavljevic%20TEHNICKI.pdf)
4. EUnet College (2005), Plan uvođenja e-poslovanja (www.eunetcollege.com/
documents/plan_uvodjenja_e-poslovanja.pdf)