1. l,t::;l1ll:
.luqoslovenski rnudri dasopis zA potjopRivREdnu rehniku ., ,tat: ili:
:. i.r::l+
Snvn. polj. rehn., Conr. Aqn. Erqnq Vot. 2t (1999), No. 4, p.119.151, Ncvi Snd, Drc. 1999
l.';.:d:.,,.'l
, :i..:t:.tfil ji
r::it:i- ,'r.,:
::i.:t:::i:j:,
: ::::.:i:
SAVREM ENA POUOPRIVREDNA TE I_I N I KA
CONTEM PORARY AGRICU LTU RAL ENCI N EERI NG ....,:::.::
: il?,irllil
PRO.TEKAT
TERMINOLOGIJA I KLASIFIKACIJA
KONZtrRVACIJSKE O BRAD E ZEI/ILJISTA
(SaopSten na XXVI Simpozijumu "Poljoprivredna tehnika.")
UDK 671 (0r) YU |SSN O1rO.29r1
1999
YoL.2J No. 4

2. eaaYW
Juqoslovenski nnudni dnsopis zn poljopnivnednu rekniku
Snvn. polj. rekn., conr. Aqn. Enqnq Vot. 25 (1999), No. 4, p. l19.lrr, Novi snd, Dec. 1999
SAVREM ENA POUOPRIVREDNA TEH N I KA
CONTEM PORARY AGRICU LTU RAL ENG I N EERI NG
PROJEKAT
TERMINOLO GIJA I KLASIFIKACIJA
KONZERVACIJSKE OBRAD E ZE}/'LJTSTA
(Saop5ten na XXVI Simpozijumu "Poljoprivredna tehnika")
UDK 61 (Ot) YU |SSN O7rO.29r7
1999
Yol.25 No. 4

3. iasopis SAVREMENA POLJOPRIVREDNA TEHNIKA
JouTnAI CONTEMPORARY AGRICULTURAL ENGINEERING
Pokrenut 1975. Godine First issue in the 1975.
Izdavaii - Publishers
JUGOSLOVENSKO NAU.NO DRUSTVO ZA POLIOPRIVREDNU TEHNIKU
VOJVODANSKO DRUSTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU
INSTITUT ZA MEHANIZACIJU FAKULTETA TEHNIEKIH NAUKA, NOVi SAd
INSTITUT ZA POLIOPRIVREDNU TEHNIKU, POLIOPRIVREDNOG FAKULTETA, NOVi SAd
Izdava4ie Casopisa poverava se - Publisher in charge
JUGOSLOVENSKO NAUCNO DRUSTVO ZA POLJOPRIVREDNU TEHNIKU
Trg Dositej a Obradoviia 8, 2II2L Novi Sad, T eI. 02II 45 0609, F ax 021 I 450609
E-mail: vlazic@polj.ns.ac.yu jturan@EUnet.yu
Glavni i - Editor in cheif
"Ur""o*, "".Unik
Dr Veselin Lazii
Urednik - Editor
Dr Milo5 Te5i6
Tehniiki urednik - Technical Editors
Mr Jan Turan
Izdavaiki savet - Publisher board
Dr Jozef Bajia (Slovadka), dr Mavrianos Grafiadellis (Grdka), dr Marijan Mrhar (Slovenija), dr
Simion Popesku (Rumunija), dr Peter Schulzer Lammers (Nemadka), dr Itzak Srnulevich (Izrael),
dr Attila Vas (Madarska), dr Dragi5a Raidevid (Zemun), dr Jan KiSgeci (Novi Sad), dr Milivoje Savii
(Novi Sad), dr Ivan Mihaljev (Novi Sad), dr Timotej eobi6 (Novi Sad)
Ure<livaiki odbor - Editorial board
Dr Veselin Lazi6, Poljopriwedni fakultet, Novi Sad; dr Milo5 Te5ii, Fakultet tehniikih nauka, Novi
Sad; dr Dragan Markovii, MaSinski fakultet, Beograd; dr Andelko Bajkin, Poljoprivredni fakultet,
Novi Sad; dr Milan Martinov, Fakultet tehnidkih nauka, Novi Sad; dr Milan Eevii, Poljoprivredni
fakultet, Zem:un; dr Nedeljko Malinovi6, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr Nikola Dukii,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; dr BoZidar Jadinac, Poljopriwedni fakultet, Pri5tina; dr Mirko
Babii, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad; mr Jan Turan, Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
***
easopis izlazi svakatri meseca. Journal is published four times a year.
Godi5nja pretplata za radne organizacije je Subscription price for the organizations is 50
400 Din, za inostranstvo 800 Din, za DEM, for foreign organizations 100 DEM,
individualne pretplatnike 200 Din, za dlanove for individual subscribers 30 DEM and only for
dru3tva 80 Drn Society members 10 DEM
Pretplatu slati na: for subscription
Ziro ra(tn 457A0-678-6-3814I (za dasopis) please contact the Editor.
Sta-pr - Printed by
Stamparija "L.itostudio"
TiraZ 400 Primeraka

4. PREDGOVOR
Napredak u poljoprivrednoj proizvodnji uveliko zavisi od usavr5avanja postojeiih i
razvoja novih i odgovaraju6ih tehnidkih re5enja. Sve veii akcenat se daje na za5titu
Zivotne sredine, na proizvodnju kvalitetne, zdrave hrane, nezapostavljajuii smanjenje
tro5kova proizvodnje, odnosno pove6anju dobiti i pobolj5anje ergonomskih uslova rada
doveka sa malinama. Posebno je zapaLeno da industrija poljoprivrenih ma5ina
industrijskih zemaljarazvlja i osvaja ma5ine zaprecizn:u aplikaciju dubriva i pesticida,
zahvaljujuii kompijuterizaciji, globalnom pozicioniranju, ...
Uzimajuii u obzir, s jedne strane, brzi napredak tehnologije poljoprivredne
proizvodnje u svetu, zahvaljujudi, pre svega, novoj tehnici, a s druge strane, na5e zaosta-
janje za svetom u primeni novih ma5ina i tehnologija, na5a struka i nauka je suodeno sa
bezbroj komercijalnih termina. Pored toga, u svetu postoje male, ali u osnovi bitne
razlike u klasifikaciji tehnolo5kih postupaka koje se kod nas takode, razlidito tumade.
Posebno se nametnuo problem terminologije i klasifikacije konzervacijske obrade
zemljiSta. Jugoslovensko naudno dru5tvo za poljoprivrednu tehniku uodilo je to.
Oformljen je tim eksperata sa detiri fakulteta - poljoprivrednih fakulteta u Novo Sadu
i Zemunu, Fakulteta tehnidkih nauka u Novom Sadu i MaSinskog fakulteta u Beogradu,
kao i iz regionalnih poljoprivrednih instituta u Pandevu, Zrenjaninu i Somboru.
Tim eksperata, koji se okupio oko projekta - Terminologija i klasifikacija konzerva-
cijske obrade zemlji5ta, kojeg niko nije finansirao, radio je odgovorno, naudno precizno.
Pored autora, veliki doprinos u izradi projekta imali su strudnjaci i uvaZeni
poznavaoci konzervacijske obrade: dr Milo5 Te5i6, dr Nedeljko Malinovii, mr Milan
Kekii, mr Dragan Mitrovii, Branko Ogrizovii, dr Dragi5a Milo5ev, Slobodan Radii,
Neboj5a Vudkovi6, Milo5 Grkovii i drugi.
Jugoslovensko naudno dru5tvo za poljoprivrednu tehniku nastaviie sa praksom izrade
terminologije i klasifikacije tehnoloSkih postupaka i odgovarajuiih ma5ina. Interesantne
teme bi bile: proizvodnja povria u zaSti6enom prostoru; za5tita Zivotne sredine;
proizvodnja lekovitog bilja; govedarska, svinjarska, ... proizvodnja, ...
Prof, dr Veselin Lazii

5. S avre me na p o lj oprivre dna t e hnika
Cont. Agr. Engng. Yol.25, No. 4, p. I39-L53 Novi Sad, decembar 1999.
SADRZAJ
Moinar, [., Eevi6, M., Markovii, D., Martinov, M., Momirovi6, N.,
Lazie,,Y.,Skrbie, N., Turan, J., Kurjadki, J.: Terminologija i klasifikacija
konzervacijske obrade zemljiSta
Pregledni rad 035A-2953 (7999)25: 4, p.739-153 139
CONTENTS
Molnar, I., Devi6, M., Markovii, D., Martinov, M., Momirovii, N.,
Lazi6,Y.,Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J.: Terminology and clasification
of soil conservation tillage
Review 0350-2953 (1999)25: 4, p.139-153 739

6. S avretne na polj opriwe dna tehni ka
Cont. Agr. Engng. Yo1.25, No. 4,p.I39-I53, Novi Sad, decembar 1999.
Biblid: 0350-2953 (1999)25: 4, p. 139-153 Pregledni rad
UDK:631.31 Review paper
TERMINOLOGUA I KI.ASIFIKACUA KONZERVACUSKE OBRADE
ZEMLJISTA
TERMINOLOGY AND CI-ASTFICATION OF SOIL CONSERVATION
TILI.AGE
Molnar, I.1, Devii, M.2, Markovii, D.3, Martinov, M.a, Momirovii, N.2, Lazi1,Y.t,
Skrbii, N.s, Turan, J,l, Ku4adki, J.t
REZIME
Brz tehnidki napredak postupaka i oruda za obradu omoguiili su osavremenjivanje
obrade zemlji5ta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini. To je neminovno dovelo
do preklapanja, nerazumevanja i pogresnog tumadenja pojmova. zbogtogase javlja
potreba za uskladivanjem termina Sto ie olak5ati medusobno razumevanje u strudnim
i naudnim krugovima. Treba imati u vidu neprekidno usavr5avanje sistema obrade i
oruda, te predloZene termine i klasifikaciju treba shvatiti uslovno.
U radu je prikazana dogovorena terminologija i klasifikacija konzer''racijske obrade
i tehnidki sistemi za njeno sprovodenje.
Kljuine reii: obrada zemljista, konzervacijska obrada, terminologija, klasifikacrja,
ma5ine i oruda
SUMMARY
A rapid technical development of implements and soil tillage systems has
considerably improved the tillage methods and generated new terms. It has inevitably
led to overlapping, misunderstandings and incorrect interpretation of the terms. It is
obvibusly necessary to harmonize the usage of the terms, which should adequately
describe the practices used and allow normal communication among professionals
and researchers. However, it is also necessary to keep in mind the future
developments of implements and tillage systems.
I Prof. dr Imre Molnar, prof. dr VeselinLazi(,imr Jan Turan, Igor Kurjadki, dipl. ing,
Poljoprivredni fakultet, Novi Sad
'r Doc. dr Milan Devii, doc, dr Neboj5a Momirovid, Poljoprivredni fakultet, Zemun
Prof. dr Dragan Markovii, Ma5inski fakultet, Beograd
a Prof. dr Milan Martinov, Fakultet tehnidkih nauka, Novi Sad
i Nikoia Skrbii, dipl.ing, PIK Tami5, pandevo
739

7. The paper reviews adopted terminology and classification of conservation soil tillage
and implements for its realization.
Key words: soil tillage, conservation tillage, terminology, classification, implement
UVOD
Cilj obrade zemlji5ta je stvaranje optimalnog fizidkog stanjazaklijanje, nicanje i rast
siedeieg useva. To se postiZe primenom razliditih oruda za obradu koji su prilagodeni
razliditim klimatskim, zemlji5nim uslovima i zahtevima gajenih vrsta.
. Brz tehnidki napredak oruda za obradu poslednjih decenija omogu6ili su
osavremenjavanje i razvoj obrade zemljiSta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini,
kako u pogledu pojedinih mera obrade tako i kod oruda koja se koriste u raznim fazama
obradivanjazemlji5ta. To neminovno dovodi do preklapanja, nerazumevanja i pogrednog
tumadenja pojmova. Upravo zbog toga ukazala se potreba za uskladivanjem pojmova i
termina Sto ie bolje odraZavati primenjene mere obrade i stvoriti bolje uslove za
medusobno razumevanje u strudnim i naudnim krugovima. Treba imati u vidu i buduie
usavrSavanje oruda i sistema obrade. Ako se tome dodaju iveomarazlltitiuslovi stani5ta,
nivo opremljenosti i strudna znanja na pojedinim gazdinstvima, kao i to da obrada
zemljiSta treba da bude u funkciji sistema integralnog ratarenja, onda je razumljivo da
navedene termine i klasifikaciju ne treba shvatiti statidki, vei kao predlog do uvodenja
novih oruda i mera za obradu zemlji5ta. Na osnovu razmatranjabrojnih podela u svetu
i u nas usvojena je generalna podela obrade zemlji5ta na konvencionalnu i
konzervacijsku. U odnosu na podele koje se primenjuju u drugim zemljama u
konzervacijsku obradu ukljudene su i redukovana obrada i direktna setva. Naziv
konzervacijska potide od engleskog -conservation- Sto oznadava oduvanje, za5titu. Sam
naziv asocira na za5titu zemlji5ta kao znadajnog, a za poljoprivredu najznadajnijeg
prirodnog resursa. Tako je pre ekonomskog, stavljen ekolo5ki zna(,aj.
Do ovakve osnovne podele do5lo se nakon brojnih diskusija i konsultacija koje su
zapodele pre vi5e od godinu dana do dono5enja. U njima su udestvovali saradnici sa detiri
fakulteta: Poljoprivrednog u Novom Sadu, Poljoprivrednog u Beogradu, Ma5inskog u
Beogradu i Fakulteta tehnidkih nauka u Novom Sadu, kao i brojni strudnjaci iz prakse.
OdrZana su detiri zvanidna sastanka na kojima su se usagla5avala mi5ljena i predlozi.
Vodilo se raduna da se gde god je to moguie prihvate termini iz na5eg jezlka. U nekim
sludajevima, kada su pojmovi novi i u engleskom, prihvadeni su odgovarajuii prevodi.
U daljem izlaganju daje se predlog klasifikacije i terminologije konzervacijskih
sistema obrade i tehnidkih sistema za njihovo sprovodenje, pri demu se ne iskljuduju dalja
usavrSavanja i korekcije vezane za ove pojmove. Pretpostavlja se da ie ova terminologija
i klasitikacija omoguiiti bolje razumevanje svih koji su vezaniza obradu zemlji5ta, a da
ie doprineti razmi5ljanjima i uvodenju u praksu novih postupaka, te ma5ina i oruda za
njihovu primenu.
r40

8. Terminologii a i klasifikacija postupaka konzervacij ske obrade zemlj iSta
Zbog sistemskih nedostataka konvencionalna obrada je jo5 krajem pro5log, odnosno
podetkom ovog veka bila izloZena kritici - u pruom redu plug kao glavno orude za obradu
zemlji5ta. TeLnja da se obrada radikalno izmeni i pojednostavi prisutna je i u nekim
sistemima obrade, razradenim po posebnim koncepcijama. Ovde se prvrenstveno misli
na sisteme obrade po Jean de Brueu, Ovsinskiju, Campbellu, Manningeru, Malcem.
Ovsinskijevom sistemu obrade posebnu paZnju je posvetio Zajev (1957), cit. po Morgunu
i Situti [40]. Ovsinski radeii nekoliko godina na Dalekom istoku upoznao se s nadinom
obrade zemlji5ta u Kini, a posle toga je u Podolskoj i Besarabiji gde je istraZivao razlidite
nadine obrade zemljiSta sa plugom bez daske. U teoretskom obrazloZenju svog sistema
Ovsinski polazi od pretpostavke da je zemlji5te, s retkim izuzecima, proZeto korenom
biljaka i hodnicima ki5nih glista zbog dega na veliku dubinu propuita vazduh i vodu.
Utvrdio je da obrada zemlji5ta deluje uni5tavajuie na mreZu tih kanala i pretvara
zemlji5te u jednoobraznu praikastu masu.
Achenbach 1921. godine u Istodnoj Prusiji poznavajuii sistem obrade Jean de Bruea i
Ovsinskija, takode upozorava da saprevrtanjem oranidnog sloja naruSava njegova prirodna
grada s bezbrojnim Supljikama, koje zaostaju nakon prolaska kiSnih glista i korenovog
sistema biljaka. Prema njegovom mi5ljenju prevrtanje plastice nemivnovno dovodi do
pogor5anja Zivotne aktivnosti mikroorganizama u zemljiStu. Na osnovu ove ideje Gorbing
[15] i Sekera [49] su razradlisistem biolo5kog ratarenja i upozorili da meianje i prevrtanje
zemljiSta treba ograniditi do biolo5ki aktivnog sloja oranice (20-22 cm).
Pobornici obrade bez pluga bili su iOpitz, Tamm, Tornau i Kahnt u Nemadkoj,
Russel i Kinn u Engleskoj. Sa teoretskog i praktidnog stanovi5ta i po sadrZaju nova
tendencija u obradi zemlji5ta javlja se detrdesetih godina u SAD.
Sa pojavom novih, tzv. alternativnih sistema obrade zemlji5ta javljaju se novi pojmovi
i termini koji su veoma razliditi skoro u svim zemljama. Campbell u Nebrasci 1907.
godine svojsistemaobradezemljiStaprvobitno jenazvao sistemomsu5nog ratarenja (Dry
farming system), a kasnije sistem obrade zemlji3ta pod maldem od slame strnina (Stuble
mulch farming). Mald na povr5ini strniSta u znadajnoj meri smanjuje evaporaciju Sto u
aridnim i semiaridnim predelima je od izuzetne vaZnosti za prinos sledeieg useva.
Intenzivnija istraZivanja redukovane obrade zemlji5ta zapodeta su detrdesetih godina
u SAD, kada je posebna paLnja posve6ena iznalaZenju adekvatnih oruda koja bi mogla
zadovoljiti takvim sistemima obrade, kao Sto su mald od strnine (Stuble mulch), direktna
setva u brazdu ili u tragove todkova (Plow plant ili Plow-wheei-track plant)'
Potrebno je istaii da do smanjenja dubine obrade i broja mera obrade dolazi posle
II Svetskog rata u Kukuruznom pojasu (Corn belt) SAD zbog Zelje i potrebe farmera da
smanje tro5kove proizvodnje. Ta Zelja i potreba desto je bila osujeden azbogneefikasnog
uni5tavanja korova herbicidima, nepovoljnog setvenog sloja, niskih prinosa i
nemoguinosti oruda za obradu zemlji5ta i sewu da rade u povr5inskom sloju zemlji5ta
bogatim Zetvenim ostacima. Savremena tehnologrja je savladala sve ove smetnje i
doprinela je prihvatanju razliditih oblika konzervacijske obrade zemlji5ta na oko 30 Vo
141

9. ukupno obradivih povrSina pod kukuruzom i sojom u SAD i Kanadi (Cannel i Hews,
l9l).U Zapadnoj Evropi (Cannel, [8], Ball et al., [2]) i Skandinaviji (Hakansson, [16]) ovi
sistemi obrade se prvenstveno primenjuju u gajenju strnih Zita, kao i u Australiji i Novom
Zelandu (Francis i Knight, [14], Thiagalingam et al., [53]). Linke [25] navodi da direktna
setva uprkos ekonomskim i ekolo5kim prednostima u svetskim razmerama primenjuje
se na oko 35 miliona hektara ili na 2,6 Vo oranl(nih povrSina. Zao(ekivatije da 6e sistemi
obrade u Evropi zauzetinajveie povr5ine, a udeo redovno oranih povriina ie se smanjiti
na70-20 %o.Terminkonzervacijska obrada (Conservation tillage) prvi put se spomninje
1967. godine u drZavi Illinois (SAD), kad zadobija i podr5ku vla de za razlidite varijante
redukovane obrade (Allmaras i Dowdy, LII;Lal, [2a]).
Poslednjih godinaveliknapredakpostignut je i u pogledu terminologije i klasifikacije
novih sistema obrade. Sve de5ie razne varljante, redukovane, minimalne i racionalne
obrade se svrstavaju u konzervacijsku obradu (Conservation tillage). Prema izveitaju
CTIC (Conservation Technology Information Center, Tijerina-Chavez, t5al) u
konzrevacijski sistem obrade zemlji5ta moZe se uvrstiti svaki sistem obrade koji
obezbeduje da najmanje 30 % povrline zemlji5ta bude pokriveno Zetvenim ostacima, Sto
odgovara masi od 1.12I kgha'l. Taj mald smanjuje eroziju vodom ili vetrom i tako
usporava degradacione procese u zemljiStu. U vezi s tim i redukovana obrada ima
karakter konzervacijske obrade i u novije vreme neki autori je ukljuduju u sisteme
minimalne obrade (Carter, [10]). Tako za umereno kontinentalnu klimu, imajuii u vidu
nadelne i regionalne razlike u konzervacrjsku obradu mogu se svrstati sledeii sistemi
obrade zemlji5ta:
Redukovana i minimalna obrada bez prevrtanja (Non inversion reduced and
minimum tillage). Tu se moZe svrstati svaki sistem obrade koji obezbedjuje da
najmanje 307o povriine zemlji5ta bude pokriveno Zetvenim ostacima.
ZaitiIna obrada (Mulch tillage); Setvi prethodi obrada bez prevrtanja, dizelom ili
diskosnim plugom, konfuinovanim kultivatorima razlitite konstrukcije koje
obezbeduju rahlj enj e i po drezivanj e zemlj iSta.
Parijalna obrada (Partiall width tillage); neposredno pre setve obrade u zoni setve;
do 1/3 ukupne povriine (Strip tillage) ili sewa u neobradjene bankove (humke i leje)
koje se obavljaju u istom prohodu (Ridge tillage, Beeding System).
Direktna setva (No tillage); koriSienje no-till plantera sa uklanjanjem ietvenih
ostataka i rahljenjem u zoni setve do 5 cm, sistemom diskova ili kori5ienjem crtala
r azlidite ko nstrukcij e.
Osim ovih termina u pojedinim zemljama se koriste razni termini: u Nemadkoj,
ratarstvo bez pluga (Ackerbau ohne Pflug) (Kahnt, [18]; Koller, [23]), minimalna obrada
(Minimalbodenbearbeitung) (Kahnt, [17]; Estler, [12]), direktna setva (Direktsaat)
(Herzog i Bosse, [17], Bachthaler, [3], Baeumer, [4], Koller, 1231, Linke, [25]),
redukovana obrada (Reduzierte Bodenbearbeitung) Oevermann, [46], integralna obrada
(Integrierte Bodenbearbeitung), Buchner i Koller, [5]. Pored ovih termina koriste se i
pojmovi No-tillage, Zero-tillage, koji su preuzeti iz anglosaksonske literature.
U Holandiji Ouwerkerk [47] je uveo termin racionalne obrade (Rational tillage).
r42

10. Ovde se radi o racionalizaciji obrade zemlji5te, Sto predstavlja upotrebu Sirokozahvatne
mehanizacije, pojednostavljenje obrade tj. smanjenje dubine i udestalosti obrade,
kombinovanje pojedinihmeraobrade do onog stepenakojaodgovarapotrebamabiljaka,
vodeii raduna o strukturi zemlji5ta, borbi protiv korova i o nivou prinosa.
Tab. 1 Terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade zemljiita
'ab. and c soil conservation
Sistemi konzervacijske Podsistemi konzervacijske obrade
obrade Subsystems of conservation tillage
System of consewation tillage
1. Redukovana obrada 1.1 Plitka obrada (Shallow tillage)
(Reduced tillage) 1.2. Obrada u jednom prohodu (One-pass tillage)
1.3.Obrada r setua (Tillage and dilling)
a. Obrada i setva sa ulaganjem dubriva
(Tillage and drilling with fenilizer depositing)
b. Obrada i setva sa ulaganjem pesticida
(Tillage and drilling with pesticides depositing)
c. Obrada i setva sa ulaganjem dubriva i pesticida
(Tillage and dilling with fertilizer and pesticides depositing)
d. Obrada u sistemu stalnih tragova (Controlled trffic tillage) i
2. Zaititnaobrada 2. 1. Razrivanj e (Chiselling) 1
(Mulch tillage) 2.2. Obrada kombinovanim oruclima
i
i
(T'illage with combined implement)
3. Parcijalna obrada 3.1. Obrada u zoni setve (Zone tillage)
(Partiall width tillage) 3.2. Obrada van zone setve (Intenow tillage)
l
3.3. Obrada na humke (Ridge tillage) 1
3.4. Obrada naleje (Bedding system) I
3.5. Primenjuju se isti podsistemi uz ulaganje dubriva
pesticida
(Same subsystems with feritlizer and pesticides depositing)
4. Direktna setva 4.L. Direktna setva (Direct drilling No-tillage, Zero-tillage)
(Direct drilling 4.2. Direktna setva sa ulaganjem dubriva
No-tillage, (Direct dilling with fertilizer depositing)
Zero-tillage) 4.3. Direktna setva sa ulaganjern pesticida
(Direct drilling with pesticides depositing)
4.4. Direktna setva sa ulaganjem clubriva i pesticida
(Direct dilling with fertilizer and pesticides depostinl4)
U biv5em SSSR-u su upotrebljavani termini minimalna obrada (Revut, [48],
Kolmakov i Nesterenko, [19], Kozarov, [21], Voljnov, 1571, a kasnije minimalizacija
obradivanja, redukovana obrada, racionalna obrada, direktna sewa (Kuznecov i Dolgov,
1975, cit. Stojnev, [50]), a Zero-tllIage se prevodi kao nulevaja obrabotka ili nulevata
obrabotka (Milojii, [34]).
I u na5oj zemlji kori5ieni su razliditi nazivi: minimalna obrada (Milojii, 131,321,
Milojii i Dakii, [35], Konstantinovii, [22],Molnar, [38]), redukovana obrada (DrezgiQ
143

11. [12]; Konstantinovii, [22]), reducirana obrada (Mihali6, [30] Butoracet al.,[6], Sarie,[41],
zugec,f56f, direktna setva (Konstantinovii,[22], Molnar, [39]), racionalna obrada
(Molnar et al.,[37]),gajenje useva bez obrade (Miloiii, [34]), alternativni sistemi obrade
(Molnar i Kurjadki, [40]), konzervacrjski sistemi obrade (Konstantinovi6,
[22], Momirovi6
et al.,[43],Molnar et al.,f4ll, Molnar, [42], Markovi(, et al.,[29]). Osim ovih termina
koriste se i nazivi Minimum-tillage, No-tillage,zero-tillage, Mulch-tillage, Ridge-tillage,
Till-planting i dr., preuzetih preteZno iz engleske ili ameridke literature.
Primena konzervacijskih sistema. obrade zahteva prilagodavanje postoje6ih i uvodenje
novih sistema biljne proizvodnje. Pri tome od tretmana Zetvenih ostataka u velikoj meri
zavisi uspe5nost i komparativna prednost konzervacijskih sistema obrade. Pozitivni efekti
ostavljanja Zetvenih ostataka su znadajni u podrudjima gde je zemlji3te izlol,enovodenoj
i eolskoj erozlji i u uslovima semiaridne klime zbog znadajnog smanjenja evaporacije
(Unger et al., [55]).
carter [10] za umereni pojas na osnovu ranijih podela (Mannaring i Fenster,[25],
Unger, 1984. cit. Stonehouse, [51]) predloLio je terminologiju i klasifikaciju
konzewacijskih sistema obrade zemlji5ta, Sto u su5tini predstavlja sintezu klimatskih i
zemlji5nih uslova, dominantnih sistema biljne proizvodnje, tehnidko-tehnolo$kog nivoa
i strudnih i razvojnih potencijala odredenog stani5ta.
Za evropske uslove predlaZe se modifikovana varijanta terminologije i kiasifikacije
konzer.vacijske obrade zemlji5ta, tab. 1.
Tehniiki sistemi za konzervacijsku obradu zemlji5ta
Sistemi i podsistemi konzervacijske obrade zemlji5ta realizuju se upotrebom
traktorsko ma5inskih agregata i samohodnih maiina. Radni deiovi agregata su
pojedinadna oruda i maSine, odnosno, njihove adekvatne kombinacije. Prikazani tehnidki
sistemi, uz respekt tehnololkog modela, baziraju se na realnoj raspoloZivosti, odnosno,
poznatim tehnidkim re5enjima. Pojedini tehnoloSki podsistemi su ostvarivi sa vi5e
varijanti tehnidkih sistema.
U tabeli 2 su date varijante oruda, ma5ina i kombinovanih agregata za izvodenje
redukovane obrade zemlji5ta.
Plitka obrada zemlji5ta moZe se izvoditi teikim kultivatorima do dubine od 20 cm i
razrivadima do dubine od 30 cm maksimalno. Kultivatori se karakteri5u oitrim i tupim
napadnim uglom nosada radnog organa u vidu dletastih, univerzalnih ili motidica u vidu
britvi, Sirina o d2 cmdo 30 cm. Razrivadka oruda se karakteri5u istim detaljima, ali veiim
gabaritima radnih organa. Veza radnih organa i rama je kruta ili zglobna sa regulisanom
povratnom spregom. Prikljudci su izvedeni uglavnom kao no5eni.
Tanjirade namenjene piitkoj redukovanoj obradi karakteri5u se sferidnim diskovima
sa ravnom ili nazubljenom o5tricom, prednika od 56 cm do B0 cm i masom po disku od
60 kg do 250 kg. Tanjirade se izvode kao vudeni prikljudci sa moguino5iu automatskog
pode5avanja napadnog ugla baterija i nivelacije.

12. Valjci primenjeni u kombinacijama su resetkasti sa i bez ozubljenja.
Karakteri5e ih
prednik do 30 cm i pritisak od 25 N do 50 N po centimetru
duZine.
Primenjena diskosna oruda karakteri5u ravni diskovi prednika
od 45 cm do 65 cm sa
ravnim aksijaino nazubljenim ili izuvijanim o5tricama. Baterije diskova
su, najde5ie,
postavljene tako daje ostvarivo njihovo spregnuto delovanje
bez napadnog ugla baterija.
Zupdaste drljade, kao oruda, primenjene ukombinacijamasu ukategoriji
lakih drljaia
sa tupim napadnim uglom i ovalnim poprednim presekom.
Drugu varijantu primenjenih
zupdasth drljada predstavljaju oscilatorne drll'ade sa dva nisada
radnih o.gu.ru ,
suprotnosmernom oscilovanju. Adaptibilnos Sto omoguiava razlidite reZime
rada ovih
ma5ina, ostvarena je vi$estepenom transmisijom
Primenjene rotacione ma5ine su u varijantama rotacionih sitnilica (sa horizontalnim
vratilom) ili rotacionih drtjada. Radni organi prvih se karakteriiu reZuiim
ili udarnim
dejstvom u reZimima suprotnosmerne obrade zemlji5ta. Karakteristidno
za obe varijante
rotacionih ma5ina je i to da su prilagodene radnim reZimima prikljudnih
vratila traktora
u svim standardnim varijantama. Adaptibilnije varijante su tprernljene
vi5estepenom
transmisijom 5to omogudava razliiite kinematske reLrme rada. Dominiraju
varijante
kombinovanja rotacionih maiina sa zupdastim valjcima.
Sve kombinovane agregate karakteri5e horizontalni, vertikalni ili
kombinovani
raspored komponenti sa moguinosiu stepenastog prevodenja
u radnim, odnosno,
transportnim poloZajima.
u tabeli 3 su dati tehnidki sistemi zastitne obrade zemljista sa karakteristidnim
reienjima.
Tehnolo5ke varijante parcijalne obrade zemlji5ta uslovljavaju adaptirane
tehnidke
sisteme za delimidno (pojasno) tretiranje zemlji5ta. Pored toga, ire6a i
detvrta varijanta
ovog podsistema konzervacijske obrade zemlji5ta podrazumeva izvodenje
specifidnih
uslova gajenja (humke i leje) 5to dodatno uslovljava tehnidke sisteme.
U rabeli 4 su dati
tehnidki sistemi parcijalne obrade zemljiita sa karakteristidnim primerima.
OpSta karakteristika svih oruda za parcijalnu obradu zemljisia je
primena raonih ili
diskosnih nagrtada koji su poloZajem na ramu prilagodeni obradi pojasa
u zoni setve ili van
njega' U varijantama obrade sa karakteristidnim uzgojnim oblicima-(humke
ili leje) raone
varijante oruda moraju imati dvostranu pluZnu dasku, a diskosne
udvojene dirkou"
suprotno'orijentisane sferidnosti i ukr5tenim osama obrtanja. Pojasne
rotacione ma5ine se
karakteri5u parcijalno izvedenim rotorima sa horizontalnom ili vertikalnom
osom obrtanja.
Podsistemi direktne setve izvedeni su na bazi kritenjuma setve u
brazdice i setve u
rupe, kao i moguiegkombinovanja saprimenom hemijskih sredstava (dubriva
i pesticida.
Tehnidki sistemi su obuhvatili, u osnovnoj nameni, adaptirane i specijalne
sejalice.
ostvarive Sirine medurednog rastojanja su 18 cm i 20 cm u selvi graminea, uz
sirinu
brazdice od 1,5 cm do 2,5 cm. Direktna setva okopavina je izvodljiva raspoloZivim
tehnidkim reSenjima u varijantama od 60 cm do g0 cm.
Koncepcije sejalica u rupe se izvode kao asinhrona i sinhrona, odnosno
sa separatnim
ili istovremenim otvaranjem leZiStaiulaganjem semena.U tabeli 5 su dati tehnidki sistemi
direktne setve sa karakteristidnim primerima.

13. Tab. 2 Tehniiki sistemi redukovane obrade zemljiita
'ab. 2 Reduced technical
{)q)
Orutle / ma5ina / kombinacija Ilustracija
'=
x2>,
x! Tool/machine/combine Ilustration
U a./)
1.1 1.1.1 Te5ki kultivatori - HC I.L.2
1.I.2 Razrivadi - CH
1.1.3 Tanjirade - DH
t.2 t.2.r r.2rb)
a) Kultivator + valjak - HC+RO
b) Kultivator + diskosno orude - HC+DT
c) Kultivator * rotaciona/oscilatorna
ma5ina* valjak -HC+RM/OM+RO
L.2.2. 1.2.2 a)
a) Tanjirada + valiak - DH+RO
b) Tanjirada * kultivator + valjak -
DH+HC+RO
c) Tanjirada * kultivator * valjak +drljada
- DH+HC+RO+TH
r.2.3. r.2.3. c)
a) Razrivad + valjak -CH+RO
b) Razrivad * diskosno orude - CH+DT
c) Razrivad * rotaciona/oscilatorna ma5ina
+ valjak- CH+RM/OM+RO
d) Razrivad + diskosno orude * kultivator
+ valjak - CH+DT+HC+RO
1.2.4 r.2.4b)
a) Rotacione ma5ine + valjci -RM+RO
b) Oscilatorne ma5ine + valjci - OM+RO
746

14. t.3 Potencijalno sve navedene varijante (1.2'1 do 1.3
1.2.4) kombinovane sa sejalicama i uredajima
za primenu hemrjskih sredstava
Possibely all varieties (1.2.1 up t.Z.a)
combined with drills and chemical aplicators
Tab. 3 Tehniiki sisterti zaititne obrade zemljiita
'ab. 3 Mulch technical
tstr
oo
q?
Orude / ma5ina / kombinacija Ilustracija
!.o
tua Tool/machine/combine Ilustration
2.'.| 2.I.1 Razrivad - CH 2.1.2
2.1.2 Te5ki kultivator - HC
2.2 2.2.1 Razrivad + diskosno orude - CH+DT 2.2.3
2.2.2 Diskosno orude I
razriva( - DT+CH
2.2.3 Razrivad + diskosno orude * valjak -
CH+DT+RO
2.2.4 Piazrivad * rotaciona maSina -
CH+RM
2.2.5 Diskosno orude *razriva( + rotaciona
/ oscilatorna ma5ina + valjak -
DT+CH+RI,[/OM+RO
:
14',7

15. Tab. 4 Tehniiki sistemi parciialne obrade zemljiita
'ab. 4 Partial width technical
FC
6o) Orude / ma5ina / kombinacija Ilustracija
q?
Tool/machine/combine Ilustration
'o-o
tua
3.1 3.1.1 3.1.1 a)
a) Pojasna rotaciona ma5ina - PW RM
b) Pojasni kultivator - PW C
c) Pojasno diskosno orude - PW DT
J r.2
a) Pojasna rotaciona ma5ina * sejalica -
PWRM+DL
b) Pojasni kultivator*sejalica - PW C+DL
c) Pojasno diskosno orude * sejalica - PW
DT+DL
3.2 3.2.I Pojasna rotaciona ma5ina - PW RM 3.2.2
3.2.2
3.2.3
Pojasni kultivator - PW C
Poiasno diskosno orude - PW DT
1.,,I l,l, l*ffli .,,, I l -*
ffilffilrffi
3.3 3.3.1, Raoni nagrtad - RR 3.3.1
3.3.2 Diskosni nagrtad - DR
3.3.3 Rotaciona maiina*nagrtad'
RM+RR/DR
J.+ 3.4.1 Raoni nagrtadi + valjak - RR+RO 3.4.3
3.4.2 Diskosni nagrtad * valak - DR+RO
3.4.3 Rotacione ma$ine * nagrtadima *
valjak -RM+RR/DR+RO
148
bt

16. 3.5
Potencijalno sve navedene varijante pod 3.3 i
3.4 u kombinaciji sa sejalicoma ili sadilicoma
Possibely all varieties under 3.3 and3.4
combined with drills and planters
Tab. 5 Tehniiki sistemi direktne setve
Tab. 5 Direct drill technical
Orude / maSina / kombinacija Ilustracija
Tool/machine/combine Ilustration
4.1.1 Sa diskosnim otvaradima brazde
- With DC openers 4.I.3
a) Sa dva diska - With DD
b) Sa rri diska - with TD
o
.9-
€;
NA
H!
F3
c) Sa poprednom prorezom - Cross-
slot
4.I.2Saraonim otvaradima - With KC
4.1.3 Sa raono-diskosnim otvaradima -
withKD
@
4_'1.2
4.1.4 Sa rotacionim pogonjenim
otvaradima - With RD
4.1.5 Sa rotacionim ulagadima -
with Ro
4.I.6 Sa oscilatornim ulagadima - 4.L.4
with oo
4.1.5
6)a
Qa)
k;
-C
r49

17. V".tJ"tt. p.d 4'1 * uredajem za dubrenje
Varieties under 4'1 with fertiliser depositors
6tl"nte pod 4"Ca uredajem za primenu
pesticida
Varieties under 4.1 with pesticides depositors
ffi^.tt"-poa .u uredajima za dubrenje i
+r
primenu Pesticida
Varieties undir 4'L with fertiliser and pesticides
depositors
Tab. 6 Lista termina i simboli
and svmboles
'T'-XLi lzrrltirret Hevy cultivator HC
Chie.qel CH
Razr vac
f)isc harow DH
Tanj aca
Roller RO
Valjak
Disc tool DT
Diskosno orude
Harow TH
Drljada
Rotating machine RM
D nf acinne maXina
Oscilatine machine OM
Oscilatorna ma5ina
Drills DL
Sejalice
Planters PL
Sadilice
Partial width toll PW
Pojasno orude
Row ridger RR
Ponni naortai
Disc ridger DR
T-iclzncni nqorteF.
Disc coulter openers DC
Diskosni otvaradi
Double dtsc DD
Sa dva diska
Trioole dtsc TD
Sa tri diska
Knif-e coulter oPeners KC
Raoni otvaradi
Knife - dtsc openers KD
Raono - diskosni
Rotarv drlen RD
[otaciono pogonjeni RO
D ntacinni rrlnoad Rotary opener
Oscilating opener oo
Oscilatorni ulagad
150

18. LITERATURA
lll Allmaras, R. R., Dowdy, R. H. (1985): Conservation tillage systems and there
adoptions in the United States. Soil & Tillage Research. Vol. 5, 797-222.
l2l Ball, B. C., Lang, R. Vy'., Robertson, E. A. G., Franklin, M. F. (1994): Crop
performance and soil conditions on imperfectly drained loams after 20-25 years of
conventional tillage or direct drilling. Soil & Tillage Research, Vol. 31: 97-118
i3l Bachtaler, G. (I97L): Ergebnisse mehrjrihriger Direktsaatversuche auf
ackerbaulichen Problemstandorten Bayerns. Landwirtschaftliche Forschung 20,
Sonderheft 26 lI, 245 -263.
l4l Baeumer, K. (1979): First experiences with direct drilling in Germany. Netherlands
Journal of Agricultural Science 78,283-292
i5l Buchner, W., Koller, K. (1990): Integrierte Bodenbearbeitung. Verlag Eugen Ulmer,
Stuttgart
/6/ Butorac, A., Lackovii, L., Be5tak, T., Vasilj Durdica, Seiwerth, V. (1981): Efikasnost
reducirane i konvencionalne obrade u interakciji s mineralnom gnojidbom u
plodosmjeni ozima p5enica - Se6erna repa - kukuruz na lessive pseudogleju,
Polj oprivredna znanstvena smotra, 5 4, 5 4A, Zagr eb
17l Campbell, H. W. (1907): Soil Culture Manual
/B/ Cannel, R. Q. (1985): Reduced tillage in Northwest Europe. A review. Soil & Tillage
Research, Vol. 5: 129-117
l9l Cannel, R. Q., Hawes, J. D. (1994): Trends in tillage practice in relation to
sustainable crop production with special reference to temperate climates. Soil &
Tillage Research, Vol. 30: 245-282
/10/ Carter, M. R. (1994): Conservation Tillage in Temperate Agroecosystems. Lewis
Publishers, London, Tokyo
llllDjevi(., M. (1992): Primena kombinovanih agregata u obradi zemlji5ta i setvi,
Doktorska disertacija, Poljoprivredni fakultet Beograd
lT2lDrezgiC P. (1966): Uticaj redukovane obrade zemlji5ta na prinos kukuruza na
dernozemu, Savremena poljoprivred a, L, 3 -2I
/13/ Es'tler, M. (1978): Bodenbearbeitungsgerdte. AID Nr. 419, Bonn-Bad Godesberg
/14i Francis, G. S., Knight, T. L. (1993): Long-term effects of conventional and no-tillage
on soil properties and crop yields in Canterbury. New Zealand. Soil & Tiliage
Research, Y ol. 26: I93 -Zl0
/15/ Gorbing, J. (1948): Die Grundlagen der Gare im praktischen Ackerbau. Landbuch
Verlag G.M.H., Hannover, I, II
/16/ Hakansson, L. (1994): Soil tillage for crop production and for protection of soil and
environmental quality a Scandinavian viewpont. Soil & Tillage Research, Vol. 31:
709-124
lITlHerzog, R., Bosse, O. (1969): Direktsaat ohne Grundbodenbearbeitung.
Feldwirtschaft 10, H. 8,313-314
/18/ Kahnt, G. (1976): Ackerbau ohne Pflug. Verlag Eugen lJlmer, 128, Stuttgart
151

19. (1931): Minimalnaja obrabotka podvi' Moskva'
/1gl Kolmakov, P. P., Nesterenko, A. M.
p., paneev, J. 1UArj, Minimalna obrabotka na podvata L20 (obzor), Sofija
-pioueauane
l20l Kovatev,
na nekoj varianti na minimalna obrabotka na
l2llKozarov, G. (198t):
podvatavdvupolnoseitoobra3aniecarevica-p5enica,Podvaznanjeiagrohemija,2,
66-19
lL2lKonstantinovi6,J.(I992):Agrotehnidkaana|izasistemakonzervacioneobrade
zemlji5ta za p5enicu. Suu'""t"lu poljoprivreda'
Vol' 40' br' 6' 5L-59' Novi Sad
l23lKoller,K.(1993):ertotg'"1"i'"'e"t"tUuttohnePflug'DLG-Verlag120'FranKurt
(Main)
l24lLa|,R.(1985):Conservationtillageforsustainableagriculture.Advancesin
AgronomY, 42:85-176
- eineBestandsaufnahme unter Beriicksichtigung
l25lLinke, c. (1993): Direktsaat a' 482'
technischer, agronomischer und okonomischer Aspekte. Doktorska disertacij
Hohenheim
(1983): What conservation tillage? Soil & Water
126lMannering, J. V., Fenster, C. R.
Conserv. Vol. 38: 140-L43
l27lMarkovid,D.(1991):Optimizacijatehnologijaipoljoprivrednihma3inazaobradu
Beograd
zemljiSta, Doktorska diiertacija, Ma5inski fakultet
/28/ Markovi6, D., Martinov, M-,
bevi6, M' (1999): M{ln3-za-tonzervacijsku obradu
zemljiSta, Suur"*"u poiop'iu'"0"a tehnika'
Vol' 25' No' L-2' 46-54' Novi Sad
rotaciona ma5ina za pripremu zeltl-t1-ta
l29l Markovid, D. (166, irtiu"rrutna modulna Projekat I'4'16'54 (VH)'
i formiranje gredica za polaganje folija i sadnju rasada,
MNTRS, Ma5inski fakultet Beograd
tla. Savremena poljoprivreda, br.
/30/ Mihali6, v. (1g6Sj: R-uoin" ten-dencije u obradi
t, NoviSad centar za
savetodavni
/31/ Milojii, B. (1963): Primena minimalne obrade. Jugoslovenski
3' 1-18
poljopiivredu i Sumarstvo, Poljoprivredne informacije'
minimalne obrade za kukuruz' Zbornik
l32lMiloii(,, B. (19di' t'itog ptot'8*anju
1-7' Beograd
radova Poljoprivrednog fakulteta,sv'377 '
za obradu zemlji5ta sa aktivnim radnim
organima'
133lMiCie,,J. (1990): il;"; ma5ina
SimPozij um JDPT, 12L-129, Bled
p-redlog termina "gajenje useva bez obrade"'
l34lMlloii(, B. (1969): Razmatranje i
Savremena poljoprivred a,7 -8, 179-18
/35/ Milojii, B', Dak'ii, S' 1i'OZZ;:
Uticaj minimalire obrade i preduseva na prlnos
kukuruza' Nauka u Praksi, 4,339-345
/36/Miloji6,B.(1989):Minimalizacijaobradivanjausistemuobradezemljista'U
mjiga, 130, Beograd
monografiji,,af.t,rini froblemi ruturrk" proizvbdnie, laufll
Z. (tOiO): Rezultati istraZivanja sistema obrade
l37l Motnar,L, V"k;;i; il-, J"nouui, uvodenja racionalne
zemljrttazaori*o f!"rri"u na teSkoj ritskoj crnici i mogu6n-ost
obradezemljista.ZbornikradovaVllltematskogsavetovanja''Redukovanaobrada
zemlji5ta", 1-20, Pandev
Zbornik radova
/3g/ Molnar, r. iuslj' sisremi obrade zemljiSta u razvijenim zemljama.
752

20. XX seminara agronoma, 82-95, Kupari
l39lMolnar,I. (1995): Opite ratarstvo. Feljton, 598, Novi Sad
l40lMolnar, I., Kurjadki, I. (L995): Rezultati istraZivanja gajenja kukuruza u
alternativnim sistemima obrade u dvopolju i monokulturi. Savremena poljoprivreda,
Vol. 43, br. 5-6, 61-71, Novi Sad
l4ll Molnar,I., Milo5ev, D., Kurjadki, I. (1998): Conservation system of soil tillage for
corn and soybean. Proceedings of 2'd Balkan Symposium on Field Crops, Yol.2,2l3-
217, Novi Sad
l42lMolnar,I. (1999): Pravci i dostignuda u razvoju obrade zemlji5ta kod nas i u svetu.
Savremena poljoprivredna tehnika, YoI.25, No. 1-2, 32-45, Novi Sad
l43lMomirovii, N., Devii, M., Dumanovi(,2. (799: Konzervacijska obrada zemlji5ta
u konceptu odrZive poljoprivrede. Poljotehnika, 5-6, 49-53, Beograd
/44l Morgun, F.T., Sikula, N. K. (1984): Podvozaicitnoe bezpluZnoe zemledelie, Kolos,
275, Moskva
/45l Novakovid, Vl., Ercegovid, Dj., Markovid, D. (1995): Nova tehnologija i tehnika dlja
obrabotki podvi, Rosijskaja Akademija Nauk, Zwnal: Problemi ma5inostroenija i
nadeZnosti masin, Ma5inovedenie, No3, Moskva
146lOeverman, N. (1989): Arbeiskreis Beitrebsfiirung Ostwestfalen (prevod),
Agrotehnidar br. 11, Zagreb
l47l O',twerkerk, van C. (1976): Alternatives for ploughing. Proceedings of 7'h ISTRO
Conference, Upsala
/48/ Revut, B. J. (1970): Naudnie osnovi minimalnoj obrabotki podvi, Zemledelie, 2, I7 -23
l49lSekera, F. (1951): Gesunder und kranker Boden. 3. Auflage, Verlag Paul Parey,
Berlin-Hamburg
/50/ Stojnev, K. et al. (1986): Savremeno zemledelie, 198, Sofija
/51/ Stonehouse, D. P. (1991): The economics of tillage for large scale mechanized farms.
ir Soil & Tillage Research, Vol. 20: 333-357
I
l52l iari6,T. (1983): Op5te ratarstvo. NIRO "Zadrugar",399, Sarajevo
I
/53/ Thiagalingam, K., Gould, N., Watson, P. (1991): Effect off tillage on rainfed maize
i' and soybean yield and the nitrogen fertilizer requirements for maize. Soil & Tillage
Research, Yol. 19: 47 -54
l1{lTljerina-Chavez, I. (1994): Edaphic and climate limitations in relation for
conservation tillage. Transactions 15fr Congress of Soil Science, symposia commision
VI of ISSS. Vol. 7a: 158-171
i55l Unger, P. W., Stewart, B. A., Pan, J. F., Singh, R. P. (1991): Crop residue
managament and tillage methods for conserving soil and water in semi-arid regions.
i
Soil & Tillage Research, Vol. 20: 219-240
156l Lugec,I. (1936): Uticaj reducirane obrade tla na prinos kukuruza u ekolo5kim
uvjetima Slavonije. Doktorska disertacija, 289, Osijek
/57l Voljnov, V. V. (1984): Minimalnaja obrabotka na skonah. Zemledelie, 10, Moskva
Primljeno: 12.11.1999 Prihvaieno: 15.12.19999
153

21. Molnar, I., Devid, M., Markovid, D., Martinov, M., UDK:631.31
Momirovi6, N., Lazii, V., Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J-
Terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade zemljiSta
Savr. polj. tehn., 25(1999)4,739-153; 6 tab., 57 lit.
Brz tehnidki napredak postupaka i oruda za obradu omoguiili su osavremenjivanje
obrade zemlji$ta, dime su se pojavili novi pojmovi i termini. To je neminovno dovelo do
preklapanja, nerazumevanja i pogre5nog tumadenja pojmova. Zbog toga se javlja potreba
ia uskladivanjem termina 5to ie olak5ati medusobno razumevanje u strudnim i naudnim
kmgovima. Treba imati u vidu neprekidno usavr5avanje sistema obrade i oruda, te
predloZene termine i klasifikaciju treba shvatiti uslovno.
U radu je prikazana dogovorena terminologija i klasifikacija konzervacijske obrade i
tehnidki sistemi za njeno sprovodenje.
Molnar, L, Devi6, M., Markovid, D., Martinov, M', UDC:631.31
il
Momirovii, N., Lazi6, V., Skrbii, N., Turan, J., Kurjadki, J.
Terminologr and clasification of soil conservation tillage
l
I
Cont. Agrg. Engng.25(1999)4, L39-153; 6 tab', 57 ref .
l, A rapid technical development of implements and soil tillage systems has considerably
i: improved the tillage methods and generated new terms. It has inevitably led to
i1
!
overlapping, misunderstandings and incorrect interpretation of the terms. It is obviously
ll necessary to harmonize the usage of the terms, which should adequately describe the
ll practices used and allow normal communication among professionals and researchers.
However, it is also necessary to keep in mind the future developments of implements and
tillage systems.
The paper reviews adopted terminology and classification of conservation soil tillage and
implements for its realization.
154
iL,