1. ОСНОВНИ СУД ЗРЕЊАНИН
БРОЈ: 3 К 72/11
ДАНА: 15.09.2011. године.
Констатује се да су на данашњи главни претрес приступили приватни тужилац,
пуномоћник приватног тужиоца, окривљени и сведоци Панић Даринка и Поповић Сава.
Пре почетка главног претреса пуномоћник приватног тужиоца изјављује:
У писарници Прекршајног суда у Зрењанину добио сам информацију да је због догађаја
који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године вођен прекршајни поступак који
је окончан доношењем пресуде бр. 9 ПРЈ 4970/10 од 22.07.2011. године против Вукотић Душана
из Лукићева којом је исти оглашен кривим и осуђен на јединствену новчану казну у износу од
20.000,00 динара. Такође, сам добио информацију да је против пресуде изјављена жалба која је
благовремена али да другостепена одлука још увек није донета.
Окривљени упозорен у смислу одредби чл. 68 ЗКП-а па изјављује да браниоца није
ангажовао те да му исти није потребан и да ће своју одбрану изнети сам.
Отвара се главни претрес у кривичном предмету против окривљеног Вукотић Душана из
Зрењанина , због кривичног дела из чл. 122 ст. 1, 138 ст. 1 и чл. 170 ст. 1 Кривичног законика РС.
Чита се приватна кривична тужба приватног тужиоца Марић Сретенка из Лукићева
поднета овом суду 08.02.2011. године путем пуномоћника Мићовић Милорада адв. из Зрењанина.
Окривљени изјављује да је примерак приватне кривичне тужбе уредно примио, да је
разумео садржину исте, па упозорен у смислу одредби чл. 89 ст. 2,318 и 321 ЗКП-а па изјављује да
ће на данашњем главном претресу изнети своју одбрану.
Окривљени Вукотић Душан ЈМБГ, од оца Милоша и мајке Љубосаве рођене Сушић,
рођеног 15.08.1954. године у Власеници, са пребивалиштем у Зрењанину у ул. Булевар Вељка
Влаховића бр. 7/15, по занимању професор физичке културе,
Окривљени са личним подацима као на записнику у своју одбрану износи следеће:
ОДБРАНА ОКРИВЉЕНОГ
У првом реду изјављујем да је пред Прекршајним судом у Зрењанину вођен прекршајни
поступак због догађаја који су се одиграли дана 09.11.2010. године и 24.11.2010. године а који су
и предмет приватне кривичне тужбе. Донета је првостепена пресуда али иста није правноснажна
обзиром да сам ја изјавио жалбу.
Што се тиче тачке 1 приватне кривичне тужбе могу да кажем да наводи исте нису тачни.
Наиме, дана 09.11.2010. године у ОШ „ Бранко Ћопић „ у Лукићеву одржана је седница
наставничког већа којој сам присуствовао и остали наставници сигурно знају да сам ја први
напустио седницу када се иста завршила. Са седнице сам одмах отишао код свох оца, јер сам
требао да му однесем наочаре које су му биле потребне, а колегиница је

2. била упозната са тим где ја идем и због чега журим. Код оца сам био у 13,40 часова и
задржао сам се до око 15,00 часова. Није тачно да сам ја ударио приватног тужиоца
песницом у пределу грудног коша- грудне кости са десне стране као што се то наводи у
приватној кривичној тужби јер га ја након седнице наставничког већа нисам виде. Такође,
није тачно да сам му упутио речи увреде и претње које су наведене у тужбом јер након
седнице наставничког већа никаквог контакта између нас двојице није било. Ни по порватку
од оца, као ни у даљем току дана ја приватног тужиоца нисам видео у школи.
Мом оцу су наочаре биле потребне за читање и гледање телевизора, ја не знам коју
диоптрију носи, рекао ми је тада када сам наочаре куповао и колико знам најмање 20 или 30
година уназад отац наочаре носи.
Што се тиче тачке 2 приватне кривичне тужбе могу да кажем да ме је дана 24.11.2010.
године секретар школе Саво Поповић позвао да дођем у његову канцеларију што сам ја и
учинио и знам да ми је секретар школе уручио решење о удаљењу са радног места. Ја сам био
веома изненађен и сећам се да сам читајући решење на једном месту видео да се наводи да сам
ја ударио приватног тужиоца Марић Сретенка. Знам да је потом у канцеларију ушао и сам
приватни тужилац и да са га ја упитао где сам те ја то урадио а он ми је рекао да се то десило
на степеништу, ја сам потом разговарао са Поповић Савом и питао сам га да ли ће бити сведок
на суду а он ми је одговорио да хоће. Док сам ја разговарао са секретаром приватни тужилац
није био у канцеларији али се убрзо вратио и ја сам га тада поново питао где сам те ја то
ударио а он ми рекао да није битно на шта сам му ја одговорио да је јако битно јер није исто
да ли је неко неког ударио на степеништу или у холу, на то ми је приватни тужилац одговори
да је он добро рекао шта се десило тамо где је то требало, ја сам овај наш разговор снимао
путем мобилног телефона где је забележено да ми је напослетку Марић Сретен рекао да сам га
ја ударио на степеништу. Овај догађај се одиграо око 10,45 часова. Излазећи из канцепарије
секретара ја сам само прокоментарисао рекавши „ која беда" при чему сам мислио на
целокупну ситуацију у којој сам се налазио. Када сам изашао из канцеларије секретара
прешао сам код учитељица, које су још увек биле на одмору, испричао сам им шта се
десило и пустио сам им снимак. Након извесног времена у току истог дана ја сам отишао у
канцеларију приватног тужиоца и замолио га да види шта ту може да се заустави али је он то
одбио.
Мој коментар на све то је био „ у лажи су кратке ноге".
Дакле, критичног дана ја приваном тужиоцу нисам упућивао речи тј. нисам га називао
бедником, љигавцем, џукелом, џубретом, нечовеком, нисам му псовао мајку, нити сам му
претио речима „запамтићеш ти мене" као што се то наводи у приватној кривичној тужби. Када
сам излазио из просторије приватног тужиоца ја нисам пљунуо.
Када сам се вратио у канцеларију приватног тужиоца ту су били присутни Панић
Даринка и Поповић Сава.
Немам више шта да изјави
питања нема.
ДОКАЗНИ ПОСТУПАК
ПРИВАТНИ ТУЖИЛАЦ: МАРИЋ СРЕТЕНКО, од оца Велимира, рођен 1962.
године у Лукићеву где живи, по занимању проф. Техничког, окривљеног познаје са истим
није у сродству али је у завади од критичног догађаја, па упозорен у смислу одредби чл.
100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а
па изјављује:
„остајем у целости код навода приватне кривичне тужбе.
Пре критичног догађаја ја сам имао несугласице са окривљеним а које се односе на
захтеве
окривљеног у погледу смањене норме, пбољшања услова рада итд. А који нису

3. 4
Што се тиче дана 09.11.2010. године могу да кажем да је тог дана одржана седница наставничког
већа која се односила на редовне школске теме и ова седница је почела око 12,30 часова и колико се сећам
завршена је око 13,35 или 13, 40 часова. Наставници који су тог дана радили у другој смени, која иначе
почиње у 13,30 часова су по завршетку седнице отишли на часове а други, који нису имали обавезе,
напустили су школу. Ја сам по завршетку седнице пошао да изађем из школе, кренуо сам према
службеном услазу одн. излазу и тада ми је окривљени од једном пресекао пут и песницом ме је ударио у
груди а при том ми је спровао мајку, која је иначе преминула дана 10.10.2010. године, називао ме је
џубретом и претио ми говорећи ми „ чувај се и пређи на другу страну улице када ме сретнеш". Ја сам био
затечен оваквим понашањем окривљеног и знам да сам му само рекао да је психопата, потом сам се
вратио у канцеларију где је седела наставница Митра Умићевић која ме је питала како сам а ја сам јој
одговорио „никако". Након тога сам отишао кући још увек изненађен и затечен оним што се десило и
сећам се да сам једном пријатељу, који је иначе школског одбора и полицајац, у 14,06 послао поруку и
питао га шта даље да радим а он ме је посаветовао да одем најпре на преглед у Ургентни центар и да
пријавим догађај полицији. Ја сам отишао на преглед у Ургенцни центар болнице у Зрењанину, тамо сам
примљен и прегледан а о чему поседујем уредну медицинску документацију. Лекар ми је саопштио да он
по службеној дужности мора да обавести полицију, што је и учинио, полиција је дошла у Ургентни
центар и ја сам написао изјаву о догађају и дао сам им број мобилног телефона окривљеног.
У моменту напада ја нисам видео никога од запослених у школи, међутим, сутрадан сам од Панић
Даринке чуо да је она видела да се нас двојица нешто расправљамо али да сам моменат ударца, који је
окривљени мени упутио, није видела.
Ја сам повреду коју сам задобио пријавио као повреду на раду, догађај сам пријавио школској
управи и Простветној инспекцији а додао бих и да сам био на боловању две недеље те да сам боловање
прекинуо на свој лични захгев.
Када сам дошао на посао ја сам тражио од секретара школе да окривљеном уручи закључак о
покретању дисциплинског поступка и решење о удаљењу са рада. Ја сада не могу да се изјасним о томе
ког датума су ови акти сачињени али знам да сам по повратку на посао инсистирао да се то окривљеном
уручи. Критичног дана одн. 24.11.2010. године секретар школе покушао је да уручи окривљеном
наведена документа али је окривљени одбио да то потпише, ја сам био присутан када је окривљени одбио
да прими закључак и решење, при чему је мене провоцирао да кажем где се десио догађај када сам добио
ударац, како и зашто. Ја сам напустио канцеларију секретара, отишао сам у своју накцеларију, сео сам за
свој радни сто и након неког времена у канцеларију је ушао окривљени сео је преко пута мене и питао да
ли ово све може да се заврши. Ја сам му рекао да не може и отишао сам у канцеларију секретара.
Међутим, окривљени је дошао замном и тада ми је упутио увредљиве речи називајући ме бедником,
љигавцем, џукелом, џубретом и нечовеком, опет ми је псовао мајку, али сада нисам сигуран да ли ми је
том приликом упутио било какву претњу, само знам да је при изласку из канцеларије пљунуо и рекао „ пу
маму ти јебем, запамтићеш ти мене".
Истога дана ја сам догађај пријавио полицији у школу су дошла два полицајца и то Дошић Зоран
и Мирослав Зорановић, тражили су окривљеног, међутим, он није био у школи. Знам да је један од
полицајаца и звао окривљеног на мобилни телефон.
Ја нисам истога дана писао изјаву полицији, јер су ми полицајци рекли да немају обрасце, да ће их
донети накнадно што је и учињено па сам ја изјаву писао након пар дана.
Иначе, претње окривљеног ја сам схватио озбиљно и оне су страшно утицале на
мене.

4. 5
Када су окривљеном уручени закључак и решење, исти је требао да преда кључеве од
фискултурне учионице и ормарића али то није учињено па су полицајци тражили и да то У ради.
На питање окривљеног на ком делу службеног улаза се одиграо догађај дана 09.11.2010. године,
приватни тужилац изјављује:
То се десило на самом степеништу, ја сам излазио из зграде и био сам на степеништу, окривљени
је улазио у зграду и инцидент се одиграо на самом степеништу.
На даље питање окривљеног да ли је прво задао ударц или псовао, приватни тужилац изјављује:
Окривљени ме је прво ударио а успут ме је и псовао.
Као што сам већ напред рекао ја сам након инцидента на степеништу ушао у школу где сам у
канцеларији видео Умићевић Митру али ја њој нити било коме другоме нисам тада испричао шта се
десило између окривљеног и мене.
На питање окривљеног зашто приватни тужилац полицаје који су били у Ургентном центру није
послао у школу на место догађаја.
Суд доноси
РЕ Ш Е ЊЕ
Одбија се питање окривљеног.
На даље питање окривљеног да ли је на седници наставничког већа 24.12.2010. године
учествовала Даринка Панић.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Одбија се питање окривљеног.
Немам више шта да изјавим, питања нема.
СВЕДОК:ДАРИНКА ПАНИЋ, од оца Саве, рођена 1958. године у Зрењанину живи у Лукићеву
по занимању рачуновођа, странке познаје са истима није у сродству нити у завади, па упозорена у смислу
одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а па изјављује:
„ сећам се да је дана 09.11.2010. године била седница наставничког већа и да сам ја, обзиром да
као рачуновођа не присуствујем седницама, чекала да се иста заврши јер ми је требао неко од запослених
који су били на седници. Знам да се све дешавало пред крај прве смене у школи. Ја сам у једном моменту
узела да пијем воду и стала сам код једних врата која су од стакла а која гледају у школско двориште и
зграду. Врата су била затворена, тако да ја нисам могла чути шта се напољу говори. Међутим, видела сам
да директор стоји на првом или другом степенику док је окривљени био у ходнику код врата. Ја сам
закључила да нешто разговарају јер је Душан махао рукама али ништа друго нисам нити видела нити
чула.
Надаље, додала бих да ја користим исту канцеларију као и секретар школе Поповић Саво с тим
што се мој сто налази са леве стране посматрано од врата. Дана 24.11.2010. године секретар школе је
позвао Душана да му уручи решење о удаљењу са радног места. Знам да је секретар ишао да потражи
Душана и да је по повратку рекао да је Душан у информатичком кабинету и да ће доћи. Убрзо потом је у
нашу канцеларију дошао и

5. 6
окривљени Душан, Саво му је уручио решење и он је тада питао „шта је ово пакујете ми робију". Након
тога у канцеларију је ушао и директор односно приватни тужилац коме је Душан упутио увредљиве речи
назвао га је нечовеком, џукелом, кером и томе слично. Приватни тужилац је напустио нашу канцеларију
а након тога и окривљени и знам да сам чула да је он пљунуо, да му је опсовао мајку и да је рекао
„запамтићеш ти мене"."
На питање окривљеног да ли је сведокиња присуствовала седници наставничког већа дана
24,12,2010. године.
Пун. приватног тужиоца се противи питању окривљеног.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Одбија се питање окривљеног за сведока Панић Даринку.
Немам више шта да изјавим, питања нема.
СВЕДОК: САВО ПОПОВИЋ, од оца Данила, рођен 1983. године у Новом Саду, живи у
Зрењанину, по занимању дипл. правник, странке познаје са истима није у сродству нити у завади, па
упозорен у смислу одредби чл. 100,102 и 106 ст. 3 ЗКП-а па исти изјављује:
„дана 24.11.2010. године ја сам ишао до информатичког кабинета да позовем наставника Вукотић
Душана да дође у моју канцеларију како би му уручио решење о удаљењу са рада.
Наставник Вукотић Душан је у моју канцеларију дошао након неких 10 до 15 минута.
У канцеларији је, у време када је ушао Душан, била Панић Даринка а директор одн. приватни
тужилац тада није био у истој.
Када сам уручио окривљеном решење он је одмах упитао „шта је ово, пакујете ми робију". Рекао
је још нешто али ја сада не могу да се сетим шта. Након тога у канцеларију улази и директор одн.
приватни тужилац и тада окривљени и њега пита „шта је ово, зашто ми пакујеш робију" а при том му је
упутио и речи да је џукела, кер и томе слично. Приватни тужилац је напустио нашу канцеларију, тачније
отишао је у своју канцеларију, након тога из наше канцеларије излази и Душан и гледајући у канцеларију
директора истом се обраћа речима „ запамтићем ти мене маму ти јебем", при чему је и пљунуо на под.
На питање окривљеног да ли је у канцеларији секретара односно сведока Поповић Саве
окривљени питао приватног тужиоца где га је ударио да ли у холу или на степеништу, сведок изјављује:
Јесте, окривљени је поставио овакво питање приватном тужиоцу и при том је разговор снимао
мобилним телефоном.
Окривљени је у нашу канцеларију, одн. у канцеларију коју користимо Даринка Панић и ја,
долазио више пута, мислим у два три наврата, и ја се сећам да је разговор сниман приликом његовог
другог доласка.
На питање пуномоћника приватног тужиоца да ли је сведок сачинио сл. Белешку од 24.11.2010.
године и да ли је исту потписао, сведок изјављује:
Ја сам сачинио службену забелешку под бројем 223/10 која се налази у списима предмета.

6. 7
На даље питање пун. приватног тужиоца да ли је поводом критичног догађаја / школу долазила
полиција те уколико јесте када и колико пута, сведок изјављује:
Полиција је долазила више пута, односно били су истога дана а и након тога."
Немам више шта да изјавим, питања нема.
Странке сагласно изјављују да у овом моменту немају доказних предлога односно да би
евентуалне доказне предлоге доставили суду накнадно у писменој форми.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Обавезују се приватни тужилац и окривљени да нове доказне предлоге, уколико их имају,
доставе суду у року од 15 дана.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Суд ће по службеној дужности од Прекршајног суда у Зрењанину прибавити списе предмета бр.
9ПРЈ 4970/10.
Суд доноси
Р Е Ш Е Њ Е
Данашњи главни претрес се одлаже а следећи ће бити заказан накнадно писменим
путем.
Довршено у 13,20 часова.
Записничар Судија
Будаи Валерија Мирјана Зорић Влачо