SlideShare uma empresa Scribd logo

OIE

•
•
G
goce007
Educação
1 de 130
Baixar para ler offline
1 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Zbirka dobre prakse
2 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Zbirka dobre prakse Izdavač PALGO centar Za izdavača Dušan Damjanović Kneginje Ljubice 14, Beograd Tel: + 381 11 30 25 813, faks: + 381 11 30 25 842 office@palgo.org, www.palgo.org Urednici Dušan Damjanović, Miodrag Gluščević, Marija Grujić Recenzija Prof. Dr Miloš Banjac, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu Doc. Aleksandru Vuja, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu Prevod priloga na str. 55 i 75 Sandra Milojević Lektura i korektura Irena Popović Dizajn korica Vesna Mila Čolić-Damjanović Prelom i dizajn Tijana Dinić Tiraž 400 Štampa Standard 2, Beograd Partneri projekta: Ministarstvo rudarstva i energetike Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije Privredna komora Srbije Stalna konferencija gradova i opština РЕПУБЛИКА СРБИЈА АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ REPUBLIC OF SERBIA ENEGRY EFFICIENCY AGENCY Projekat podržali: Ambasada Sjedinjenih Američkih Država Fond za otvoreno društvo Think Tank Fund, Budapest KfW Projekat kreditne podrške opštinskoj infrastrukturi Société Générale Banka Srbija Copyright © PALGO centar, Beograd, Srbija
3 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Zbirka dobre prakse PALGO CENTER Beograd, 2010.
4 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica SADRŽAJ 5 Predgovor 9 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim mendžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji Bojan Kovačić 15 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou Miodrag Gluščević 23 Strateški urbani marketing – Energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica Dušan Damjanović 31 Saradnja tri sektora u promociji i razvoju energetskog menadžmenta Marija Grujić 37 Strategije i mreže nulte emisije na primeru Nemačke i Srbije Dragana Oberst, Peter Heck 45 Dobra praksa evropskih gradova: 47 Evropska politika energetske efikasnosti Branislava Lepotić-Kovačević, Aleksandar Kovačević 55 Energetsko planiranje kao sastavni deo politika lokalne samouprave: slučaj Barselone Aleksandar Ivančić 61 Ugovaranje učinka – Berlinsko partnerstvo za uštedu energije Maja Matejić 67 Grad budućnosti – Energetski održiva stambena naselja u Malmeu Vesna Mila Čolić-Damjanović 75 Güssing – Energetska efikasnost kao ključ regionalnog razvoja Gabriele Haselsberger 83 Stanje energetskog menadžmenta u regionu i primeri dobre prakse: 85 Pregled institucionalno-pravnog okvira u oblasti energetike u zemljama u okruženju Miodrag Gluščević 89 Energetski menadžment u opštini Velenje Boštjan Krajnc 97 Dobra edukacija donosi milijunske uštede Goran Pichler 101 Banja Luka na putu energetski održivog razvoja – Akcioni plan energetski održivog razvoja Aleksandra Stanivuković 109 Opština Varvarin u svetlu energetske efikasnosti Slađana Jevremović 115 Mogućnosti korišćenja solarne energije u mikroklimatskim uslovima grada Čačka Velimir Mitrović 123 Finansiranje projekata racionalnog korišćenja energije – Primer KfW Projekta kreditne podrške razvoju opštinske infrastrukture Valentina Milošević
5 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji PREDGOVOR Promišljanju grada, odnosno njegove održive budućnosti, mora se pristupati organski, holistički i ekološki, a kroz kompleksne multidisciplinarne cikluse. Ukoliko grad posmatramo kao proizvod na tržištu, taj proizvod – u smislu trajnog kvaliteta i energetske efikasnosti – može opstati jedino ukoliko postoji neka suštinska i verodostojna ideja vodilja, koja neće samo zadovoljavati funkciju, već će težiti stalnoj koristi za sve aktere. Održive gradove karakteriše sposobnost kreativnog preobražaja. U otvorenoj kompeticiji gradova i opština za pozicioniranje na globalnom tržištu, postoji očigledna potreba za prepo- znatljivošću spram drugih konkurentnih lokalnih zajednica. Jedan od smerova za koji se gradovi i opštine mogu od- lučiti, jeste njihova promocija i osnaživanje lokalne zajednice kao brenda, kroz primenu mera energetske efikasnosti. Cilj ove zbirke dobre prakse je da ponudi razloge i objasni koristi od uvođenja sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou i racionalnog i održivog upravljanja energijom. Prikazom opštih postulata i principa energetske efika- snosti i energetskog menadžmenta, ali i uvodom u filozofiju promocije lokalnih zajednica, odnosno kombinovanjem ovih oblasti, kao i pregledom ovakvih primera iz regiona i Evrope, autori publikacije učestvuju u podizanju svesti predstavnika javnih vlasti o ovim temama, podržavaju napore organizacija civilnog društva, ali i ohrabruju lokalnu administraciju u Srbiji da se odluči za uvođenje lokalnog energetskog menadžmenta. Dušan Damjanović Zbirka dobre prakse „Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica“ je nastala u sklopu priprema za istoimeni regionalni skup, posvećen temama racionalnog korišćenja energije i lokalnog razvoja, u novembru 2010. u organizaciji PALGO centra, Stalne konferencije gradova i opština i Privredne komore Srbije. Podršku objavljivanju ove publikacije i održavanju regionalnog skupa pružilo je Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za energetsku efikasnost RS, Ambasada SAD u Beogradu, Fond za otvoreno društvo, Think Tank Fund iz Budimpešte, KfW Projekat kreditne podrške opštinskoj infrastrukturi i Société Générale Banka Srbija.
6 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica
7 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji
8 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica
9 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji AKTIVNOSTI NA DRŽAVNOM NIVOU U VEZI SA ENERGETSKOM EFIKASNOŠĆU I ENERGETSKIM MENADŽMENTOM U GRADOVIMA I OPŠTINAMA U SRBIJI Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije Politički, ekonomski i ekološki razlozi, kao i rast potrebe za sve intenzivnijim korišćenjem postojećih energetskih re- sursa koje bi pratilo ubrzaniji industrijsku razvoj, nalažu da Srbija razvija nove izvore energije i energetsku efikasnost. Za ostvarivanje energetske stabilnosti jedne države i njen održivi razvoj treba unaprediti energetsku efikasnost, kako proizvodnje, tako i svih sektora potrošnje: industrije, komunalne energetike, zgradarstva i transporta. Održivi razvoj Srbije zavisi od spremnosti svakog pojedinca da prihvati neophodnost promena, ali i od spremnosti države da usva- janjem zakonske regulative i podsticajnih mera sprovede reformu energetskog sektora i stvori uslove za poboljšanje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje. Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine bila je prva strategija usvojena u parlamentu, 2005. godine. Nju sprovodi država putem svojih organa – Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku, Agencije za ener- getsku efikasnost Republike Srbije (AEE) i drugih. U Strategiji razvoja energetike Srbije do 2015. godine energetska efikasnost i šire korišćenje obnovljivih izvora energije svrstani su među prioritete. Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine utvrđeni su uslovi, način i dinamika ostvarivanja Strategije za sve oblasti energetskog sektora. Poseban modul (deo) Programa jeste energetska efikasnost. Postojeći pravni okvir nije dovoljno obavezujući kada je reč o povećanju energetske efikasnosti u sektorima potroš- nje energije. Stoga, osim dalje podrške radu Agencije za energetsku efikasnost, država u narednom periodu mora da donese zakon kojim se uređuje racionalna upotreba energije kako bi omogućila realizaciju utvrđenih prioritetnih tehničkih mera. Izrada ovog zakona, koji imaju gotovo sve tzv. zemlje u tranziciji, pod ingerencijom je Ministarstva rudarstva i energetike, koje je nedavno pokrenulo i konkretne korake za okončanje nacrta ovog zakona, u čijoj izradi je Agencija za energetsku efikasnost dala svoj puni doprinos. Povećanje energetske efikasnosti mora biti trajan pro- ces u svim sektorima potrošnje energije, kao što je to slučaj u svim prosperitetnim zemljama. Sa tim ciljem, zakon će preciznije definisati obaveze svih energetskih subjekata iz različitih sektora u odnosu na energetsku efikasnost i sadržati kvalitativno nova rešenja. U pogledu ispunjavanja Direktive Evropske unije o energetskoj efikasnosti na strani potrošnje (2006/32/EC), a u sa- radnji sa Energetskom zajednicom jugoistočne Evrope, polovinom 2010. Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan energetske efikasnosti, sa definisanim ciljevima, merama i dinamikom. Značajan segment jeste i fond za energetsku efikasnost, koji bi trebalo da bude osnovan radi podsticanja i sufinan- siranja aktivnosti definisanih Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2012. godine, čiji je cilj po- boljšanje energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, kao i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji. Cilj osnivanja i rada tog fonda jeste poboljšanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim zgradama intervencijama na omotaču zgrade, izmenama, modernizacijom i zamenom kotlova i toplotnih podstanica sa instalacijama grejanja, sistema za pripremu sanitarne tople vode i unutrašnjeg osvetljenja, kao i poboljšanjem energetske efikasnosti i korišćenjem obnovljivih izvora energije u industrijskim pre- duzećima i komunalnim sistemima, kao i sufinansiranjem istraživačkih i razvojnih programa, projekata i studija iz oblasti energetske efikasnosti. Takođe se očekuje da fond obezbedi i sufinansiranje obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovanja stručnjaka u oblastima energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, obuku lokalnih samouprava za izradu energetskog bilansa i planova energetskog razvoja uz uvođenje sistema ener- getske statistike, kao i obuku i edukaciju menadžmenta industrijskih preduzeća i operatora za mašinama. Potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, Srbija je potvrdila svoju spremnost za sprovođenje reformi i u energetskom sektoru. Osim toga, Srbija je potpisala ugovor o energetskoj povelji, čime je is- punila sve neophodne uslove da postane punopravni član Konferencije energetske povelje. Ovaj ugovor predstavlja multilateralni sporazum koji daje smernice za kreiranje šireg evropskog energetskog tržišta i jačanje njegovog efika- snijeg funkcionisanja, koji, osim trgovine i zaštite investicija, obuhvata i energetsku efikasnost.
10 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije pokrenula je niz inicijativa i, uz finansijsku podršku Evropske unije, do sada ostvarila 29 demonstracionih investicionih projekata u gradovima i opštinama, koji podstiču i pro- movišu energetsku efikasnost u sektoru potrošnje energije. Edukacija više od 600 inženjera i drugih stručnjaka za gazdovanje i planiranje potrošnje energije u industriji i opštinama, organizacija stručnih programa na međunarod- nim sajmovima energetike, uključujući i prvu Nacionalnu konferenciju o energetskoj efikasnosti sa međunarodnim učešćem, kao i mnogobrojnih stručnih skupova i seminara, informativno-komunikaciona i medijska kampanja, prikaz demonstracionih projekata i izrada studija opravdanosti, samo su neke od aktivnosti koje Agencija sprovodi sa ciljem podizanja svesti o tehno-ekonomskim, ekološkim i socijalnim aspektima primene mera energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i njihovom značaju za ekonomsku budućnost i održivi razvoj Srbije. Ministarstvo rudarstva i energetike i AEE realizovali su projekat „Norveška pomoć Srbiji za sprovođenje politike energetske efikasnosti, izradu energetskog bilansa na lokalnom nivou i primenu Kjoto protokola“. Taj projekat je pružio značajnu pomoć Regionalnim centrima za energetsku efikasnost (u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu) i Mreži za energetsku efikasnost u industriji Srbije, kao i za pripremu CDM strategije i projekata. AEE je dala svoj doprinos i u realizaciji programa TAM (TurnAround Management) i BAS (Business Advisory Program), čiji je cilj povećanje konkurentnosti srpskih preduzeća, kao i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i regionalnim privrednim komorama. AEE je realizovala projekat izrade energetskih bilansa i planova energetskog razvoja za tri grada (Sombor, Jagodina i Kraljevo) kao pokazni primer i za druge gradove u Srbiji. Takođe, Agencija za energetsku efikasnost je 2005. godine realizovala projekat obuke za opštinske administracije za gazdovanje energijom i pripremila softver za praktičnu implementaciju ove obuke. Ministarstvo rudarstva i energetike, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu tehničku saradnju (GTZ) i, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Agencijom za energetsku efikasnost, nastavilo je ove aktivnosti, sa ciljem da se uspostavi energetsko planiranje na lokalnom nivou. U okviru ovih aktivnosti razvijena je metodologija i Uputstvo za pripremu energetskog bilansa na lokalnom nivou, kao i metodologija i Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti na lokalnom nivou. Takođe su sprovedene i obuke za primenu pomenutih metodologija u kojima je učestvovao jedan broj opština. Na nivou vlada Srbije i Nemačke dogovoren je i 2009. godine pokrenut projekat GTZ-a pod opštim nazivom „Jačanje lokalne samouprave”. Osnovna svrha projekta je da se bavi planiranjem održive opštinske infrastrukture na području otpada, vodosnabdevanja i energetske efikasnosti. U oktobru 2010. oformljena je Mreža nulte emisije kao operativna mreža ravnopravnih partnera na lokalnom nivou sa zadatkom da izrade, realizuju i promovišu projekte nulte emisije. Među ciljevima ove Mreže su povećanje energetske efikasnosti na lokalnom nivou i pristup obnovljivim izvorima energije i njihova efikasna primena. U okviru evropskog programa TEMPUS iz oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, grad Kragujevac, Mašinski fakultet u Kragujevcu, poljski grad Bidgošć i Univerzitet u Bidgošću, u saradnji sa AEE i Agencijom za zaštitu životne sredine, realizovali su obuku za opštinske administracije šumadijskog regiona u oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine tokom 2008. i 2009. godine. Od 2009. godine sprovodi se projekat „Razvoj i realizacija pilot projekata ugovaranja učinka u javnom sektoru u Srbiji“, na kome, osim GTZ-a i Berlinske agencije za energiju, učestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za energetsku efikasnost i drugi relevantni državni organi i institucije. Cilj projekta je razvijanje standardizovanog modela realizacije projekata energetske efikasnosti koji se mogu finansirati iz ušteda, odnosno tzv. ESCO modela. Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) su krajem 2007. godine potpisali Memorandum o saradnji, kojim se postavio okvir za zajedničke aktivnosti. U okviru Odbora za energetsku efikasnost SKGO-a oformljene su tri radne grupe: za zgradarstvo, komunalnu energetiku i obnovljive izvore energije. AEE je potpisala i memorandume o saradnji u oblasti energetske efikasnosti i sa opštinom Varvarin i gradovima Kragujevcem, Nišom i Novim Sadom.
11 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji AEE je u okviru projekta podrške nevladinom sektoru od 2007. do 2009. godine ostvarila projekte čiji je cilj bilo podizanje svesti građana u mnogim gradovima i opštinama (Pirot, Novi Sad, Subotica, Majdanpek, Knjaževac, Valjevo, Beograd, Kragujevac, Kraljevo itd.). Od sredine 2009. godine sprovodi se veoma važan projekat „Studija za uvođenje energetskog menadžmenta u sektorima potrošnje energije u Republici Srbiji“, u kome učestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost, a uz podršku Japanske organizacije za međunarodnu saradnju (JICA). Konsultant na projektu sa japanske strane je Tokyo Electric Power Co. (TEPCO), najveća elektroenergetska kompanija u Japanu, kojoj je ovo prvi projekat u istočnoj Evropi. Studijom će biti definisan sistemski model energetskog menadžmenta koji bi trebalo primeniti u Srbiji, i to u sektoru zgrada, kompanija i jedinica lokalne samouprave (opština i gradova). Modelom će biti predviđeno uvođenje pozicije energetskog menadžera, koji će dobiti veoma važnu ulogu, kako na nivou kompanija, tako i na nivou opština. Modelom će, takođe, biti definisani nivoi potrošnje pojedinih sektora, obaveze u odnosu na poboljšanje energetske efikasnosti, kao i permanentna obuka i podsticaji. U septembru 2009. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji, kojim je predviđeno obavezno posedovanje energetskog sertifikata objekta pre dobijanja upotrebne dozvole. Trenutno se radi podzakonska regulativa koja će omogućiti praktičnu implementaciju zakonskih rešenja. Na inicijativu Agencije za energetsku efikasnost, uz podršku JKP Beogradske elektrane i Društva za klimatizaciju, gre- janje i hlađenje, početkom 2010. godine usvojen je predlog usaglašavanja nacionalnih standarda, kojim će se prome- niti spoljne projektne temperature za područje Beograda i ostalih gradova Srbije, u zimskom periodu (na primer, za Beograd sa –18°C na –12°C). Imajući u vidu da smo i sami svedoci sve toplijih zima, a da su projektovane temperature za grejanje do sada bile jedan od faktora, uslovno rečeno, energetskog rasipništva u Srbiji, dugoročno posmatrano, ova mera će doprineti smanjenju potrošnje energije za grejanje. Nove spoljne projektne zimske temperature biće unete u srpske standarde posle revizije nacionalnog standarda SRPS U.J5.600:1998 i njegovog usklađivanja sa evrop- skim standardima i drugim regulatornim dokumentima u oblasti energetske efikasnosti objekata. Nakon ratifikacije u parlamentu, nastavio je da se realizuje do sada veoma uspešan projekat „Povećanje energetske efikasnosti u Srbiji“, koji se finansira iz sredstava Republike Srbije iz kredita Svetske banke, a koji obuhvata energetsku rehabilitaciju škola, bolnica i ustanova socijalne namene. Ciljevi projekta, koji operativno sprovodi Agencija za ener- getsku efikasnost Republike Srbije, jesu: ŹŹ unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima socijalne namene (škole, bolnice, domovi starih, domovi za siročad) primenom mera na građevinskom omotaču, sistemu grejanja i unutrašnjem osvetljenju; ŹŹ povećanje subjektivnog osećaja komfora kod krajnjih korisnika i ŹŹ podizanje nivoa svesti krajnjih korisnika o energetskoj efikasnosti, potrebi za racionalnim korišćenjem energije i uštedama koje se mogu postići. Prva faza ovog projekta, vredna 25 miliona dolara, trajala je od 2005. do 2008. godine, i u tom periodu su, u skladu sa procedurama Svetske banke, energetski rehabilitovani Klinički centar Srbije i 28 škola i bolnica. Rezultati prve faze projekta pokazali su uštedu od oko 40% u energiji i emisiji ugljen-dioksida. Projekat je dobio nagradu na svetskom nivou „Green Award“ za 2007. godinu, kao najbolji od svih projekata Svetske banke koji se bave problematikom ener- getske efikasnosti i zaštite životne sredine, pa je i to jedan od razloga što su odobrena nova, još veća sredstva (30 miliona dolara) za novu fazu. Rok povraćaja investicija na osnovu ušteda u prvoj fazi projekta je za sve objekte 7,5 godina, što je manje od „grejs“ perioda otplate. U drugoj fazi energetski će biti rehabilitovani Klinički centar Niš, kao i oko 70 škola, bolnica i ustanova socijalne namene širom Srbije. Projekat jačanja kapaciteta za izradu nacionalnih akcija mitigacije predstavlja jednu od aktivnosti u oblasti klimatskih promena, koja, između ostalog, treba da doprinese ostvarenju ciljeva Okvirne konvencije UN o promeni klime i sma- njenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou. Protokol o saradnji na realizaciji projekta izme- đu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije i Vlade Japana/Japanske agencije za međunarodnu saradnju potpisan je 20. avgusta 2010. godine. Osposobljavanje ne-Aneks I članica Konvencije za izradu i sama izrada nacionalnih akcija mitigacije spada- ju među ključne zahteve proistekle iz Konferencije u Kopenhagenu. Izrada nacionalnih akcija mitigacije potvrđuje podršku Kopenhagenškom sporazumu, ali i opredeljenost države da, u skladu sa svojim mogućnostima, ograničava
12 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica emisije i razvija svoju ekonomiju prema principima održivog razvoja. Projekat će početi u novembru 2010. godine i trajaće dve godine i četiri meseca. Predmetni projekat realizuje se uz finansijsku pomoć Vlade Japana i podrazumeva utvrđivanje akcija sa ciljem smanjenja/ograničenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i proračun finan- sijskih potreba i vremenskog okvira za njihovu realizaciju. S obzirom da različiti sektori i podsektori daju mogućnost potencijalnog smanjenja ili ograničenja emisija, cilj je da projekat uključi one sektore i akcije koji najefikasnije i za najkraće vreme mogu doprineti ograničenju emisija na nacionalnom nivou. Iz tog razloga će projektne aktivnosti obuhvatiti oblast energetske efikasnosti. Od 1. januara 2010. stupio je na snagu paket podsticajnih mera za šire korišćenje obnovljivih izvora energije. Usvoje- ne su podsticajne otkupne cene za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora i kogenerativnih postrojenja, prema modelu „feed-in tariff“, kao i prateće uredbe, u zavisnosti od vrste obnovljivih izvora energije. Na primer, pod- sticajna otkupna cena za električnu energiju iz vetra iznosi 9,5 c€, a korišćenjem solarne energije 23 c€. Definisan je model ugovora o otkupu, u trajanju od 12 godina, koji podrazumeva obavezu države da otkupi celokupnu ponuđenu električnu energiju iz obnovljivih izvora. Početkom 2010. Ministarstvo životne sredine i prostornog razvoja definisalo je predlog za oslobađanje od carina opreme koja ima za cilj primenu obnovljivih izvora energije. U martu 2010. izra- đen je Nacionalni akcioni plan za korišćenje biomase u energetske svrhe, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 29. jula 2010. godine. U proteklom periodu Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj finansiralo je veliki broj projekata naučnog karaktera, koji se odnose na energetsku efikasnost. Takođe, energetska efikasnost je definisana kao jedan od prioriteta nove Startegije razvoja nauke. Nacionalna strategija održivog razvoja (u daljem tekstu: Strategija) jeste krovna strategija kojom su objedinjene sve sektorske politike radi uspostavljanja ravnoteže između ekonomskog razvoja, socijalne pravde i očuvanja životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Usvajanjem ove Strategije definisan je okvir za razvoj zemlje do 2017. godine. Sprovođenje Strategije koordinira Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije. Akcionim planom (AP) za sprovođenje Strategije definisane su aktivnosti i mere za ostvarivanje ciljeva utvrđenih Strategijom, nadležne i partnerske institucije, kao i rokovi za sprovođenje tih aktivnosti. Za sprovođenje aktivnosti i mera iz AP nadležno je 38 institucija i sve lokalne samouprave. U njegovom sprovođenju učestvuje i veliki broj partnera kao što su civilni sektor, mediji, privredni subjekti, banke, institucije AP Vojvodine, razne druge institucije i posebne organiza- cije, mnogobrojna udruženja i drugi. Kao podrška sprovođenju Strategije tokom 2009. godine realizovan je i projekat u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu u okviru međudržavne saradnje Kraljevine Holandije i Republike Srbije. Posebnu pažnju treba posvetiti najmlađem naraštaju, generacijama koje dolaze, a i najlakše je njih obrazovati tokom njihovog procesa odrastanja i školovanja. Agencija za energetsku efikasnost učestvuje u unapređenju obrazovnog procesa u Srbiji. Konkretno, prvi korak je uvođenje predmeta OIE u srednje elektrotehničke škole. Pokrenuta je slična inicijativa i za grupaciju građevinsko-arhitektonskih škola, a nadamo se da će se i ostale srednje škole i gimnazije priključiti ovoj inicijativi. Takođe, učestvovali smo u izradi lekcija iz EE i OIE za 6, 7. i 8. razred osnovne škole u okviru predmeta fizika. AEE je dobitnik i Specijalnog priznanja za 2007. godinu Managenergy internet portala Evropske ko- misije – Generalnog direktorata za energiju i transport za doprinos u oblasti edukacije. Takođe, od 2007. godine, AEE je i zvanični srpski partner kampanje „Održiva energija u Evropi“. Putem informativno-komunikacione kampanje „Čuvajmo energiju. Budimo pametni.“ AEE motiviše i podstiče sve društvene ciljne grupe da pozitivno utiču na svoje radno, društveno i prirodno okruženje i da uče da pametno ko- riste energiju. Važno je uticati i na promenu uverenja, navika i ponašanja potrošača energije, stvarati nove obrasce i rutine, imajući u vidu dosadašnju društveno neodgovornu praksu „rasipanja“ energije, uvesti koncept društveno odgovornog ponašanja i racionalnog odnosa prema energiji i energetskim izvorima. Sprovodeći svoju misiju, AEE će se i dalje truditi da poboljša ambijentalne uslove za ulaganja u energetsku efikasnost, da doprinese transferu znanja i aktuelne „najbolje prakse“ i poveća zainteresovanost svih potrošača energije boljom informisanošću. AEE je do sada organizovala i učestvovala na velikom broju skupova u zemlji i inostranstvu. Imajući navedeno u vidu, Agencija za energetsku efikasnost predlaže da se zakonski uvede, odnosno predvidi oba- veza uvođenja energetskih menadžera u opštinama. U tom smislu, treba definisati da se u svakoj jedinici lokalne sa- mouprave (gradu ili opštini) koja ima više od 30 hiljada stanovnika, utvrde poslovi energetskog menadžera. Ti poslovi su: prikupljanje podataka za izradu i izrada planova razvoja energetike jedinice lokalne samouprave; prikupljanje i
13 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji praćenje podataka potrošnje energije u objektima javne potrošnje u nadležnosti jedinice lokalne samouprave; pred- laganje, priprema i sprovođenje mera za poboljšanje energetske efikasnosti objekata javne potrošnje u nadležnosti jedinice lokalne samouprave i drugi poslovi utvrđeni zakonom, odnosno aktima jedinice lokalne samouprave. Jedini- ce lokalne samouprave koje imaju manje od 30 hiljada stanovnika mogu, takođe, imenovati energetskog menadžera ili se međusobno sporazumeti o organizovanju rada jednog energetskog menadžera, koji će obavljati poslove za više jedinica lokalne samouprave. Unapređenje energetske efikasnosti jeste kontinuirani proces koji zahteva organizovan, sistemski i sistematski pri- stup relevantnih državnih institucija i društvenih organizacija, lokalnih samouprava, kompanija i pojedinaca. Jedan od najvažnijih preduslova za to je dalje jačanje kapaciteta stručnih državnih institucija na svim nivoima. Energetska efikasnost nije samo jedna od mnogih sektorskih politika, već je to socio-ekonomski projekat i koncept sa izrazito po- zitivnim ciljem – jačanje konkurentnosti srpske privrede i, samim tim, poboljšanje životnog standarda građana Srbije.
14 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica
15 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou UVOD U ENERGETSKI MENADŽMENT NA LOKALNOM NIVOU Miodrag Gluščević, šef Odeljenja za komunalna i pitanja urbanizma i životne sredine, Stalna konferencija gradova i opština UVOD Jedinice lokalne samouprave su dinamični, složeni i vitalni sistemi u sektoru javne uprave. Lokalna samouprava nije izolovana od svog okruženja, koje čine građani, država, region ili regionalna autonomija, javna uprava, civilno druš- tvo, privreda, već se sa njim nalazi u odnosu žive međuzavisnosti. Osim što je dinamičan sistem, lokalna samouprava je i veoma složen sistem jer ima sopstvene zakonom propisane nadležnosti, svoje organe i službe, imovinu i finansije, specifične političke institucije, procese odlučivanja, propise i izvršni aparat. Konačno, vitalnost lokalne samouprave kao sistema ogleda se u njenoj sposobnosti da u rešavanju lokalnih problema ispolji veću fleksibilnost, prilagodlji- vost i efikasnost od drugih viših nivoa javne uprave. To je zbog toga što ona detaljno poznaje prirodu problema na lokalnom nivou, bliža je građanima i njihovim interesima i omogućava im učešće u rešavanju lokalnih problema. U lokalnoj zajednici se neposredno izvršava najveći broj zakona, pružaju najvažnije usluge građanima i ostvaruju pro- cesi participacije građana u političkom životu, što joj sve zajedno daje obeležja sistema koji je ne samo složen, već i životan i neposredan za lokalno stanovništvo. Ovakva predstava gradova i opština kao složenih sistema mora se uzeti u obzir pri razmatranju energetskih pitanja i uvođenja energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. Jedinice lokalne samouprave su pravno-strateškim okvirom označene kao jedan od ključnih subjekata obavljanja energetskih delatnosti. Zakonom o energetici1 Republike Srbije definisano je da se energetska politika na lokalnom nivou sprovodi kroz redovnu izradu lokalnih planova razvoja energetike kojima se utvrđuju potrebe za energijom, kao i uslovi i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta. Programom ostvarenja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine2, jasno je definisano da jedinice lokalne samouprave treba da promovišu i sprovode mere energetske efikasnosti na lokalnom nivou. Povećanje ener- getske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije od krajnjih korisnika energetskih usluga jedan je od pet osnovnih prioriteta navedenih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine3, a aktivnosti u ovoj oblasti se navode kao prioritet i u strategiji kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine i u Nacionalnom programu zaštite životne sredine4. U sprovođenju energetske politike lokalna administracija, kao najbliža građanima, idealno je pozicionirana da razu- me njihove potrebe i ima mogućnosti i mehanizme usaglašavanja javnih i drugih interesa. Lokalna administracija je ta koja bi potrebe građana trebalo da pretoči u jasno definisane ciljeve razvoja lokalne zajednice, a da pri tome u njih integriše i održivi razvoj energetike na lokalnom nivou. Zbog toga je neophodno da lokalna administracija ima vodeću ulogu u primeni politike održivog energetskog razvoja i u tom smislu je uvođenje sistema energetskog me- nadžmenta u potrošnji energije na lokalnom nivou od presudnog značaja. Drugim rečima, energetski menadžment na lokalnom nivou je vrlo značajan segment sveobuhvatnog sistema lokalne samouprave, odnosno vođenja lokalnih poslova i upravljanja lokalnom administracijom. Energetska pitanja postaju sve aktuelnija iz dana u dan, a energetske strategije dobijaju sve veći značaj i predstavljaju bitan segment politike svake zemlje. Trend porasta cena energenata, povećanje potrošnje svih vidova energije, iscr- pljivanje rezervi fosilnih goriva, emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i uticaj na svetsku klimu i stanje ži- votne sredine uopšte, problemi u snabdevanju i nedavna gasna kriza samo su neke od činjenica koje govore u prilog ovakvim tvrdnjama. Prevedeno u lokalni kontekst, to znači da se gradovi i opštine susreću, a u budućnosti i sve više, sa problemima stabilnog snabdevanja toplotnom energijom lokalnog stanovništva i privrede, kao i dodatnim pritiskom na ionako ograničene lokalne budžete iz kojih se pokrivaju troškovi za energiju javne uprave i komunalnih sistema. S druge strane, polazeći od nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje proizilaze iz zakonskog okvira, formulisanje i sprovođenje lokalnih energetskih politika može imati višestruko korisne efekte u lokalnoj sredini, i to na usluge koje opštine pružaju svojim građanima i uštede koje mogu biti ostvarene u lokalnim budžetima. Dinamičan razvoj gradova i naseljenih mesta kao specifičnih urbanih prostornih jedinica stvara sve veće zahteve za energijom u industriji, uslužnim delatnostima, poljoprivredi, transportu ljudi i dobara, odnosno uopšteno govoreći za zadovoljavanje svih neophodnih potreba u svakodnevnom životu. Porast potrošnje gotovo svih vrsta energenata vidljiv je i u energetskim bilansu Republike Srbije. Zbog toga, kada se govori o razvoju energetike u gradovima, mora se imati u
16 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica vidu da su gradovi najznačajniji i najveći potrošači energije. Preko polovine ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte ostvari se u gradovima. Oko 80% populacije danas živi i radi u urbanim sredinama gde se i troši do 80% ukupne energije. Pri tome, energija se najvećim delom troši za potrebe grejanja, a to dovodi do ekoloških problema na lokalnom nivou, kao i do problema dovoza i obezbeđenja goriva i njihovog racionalnog korišćenja. Osim korišćenja energije za zadovoljenje toplotnih potreba, industrijska energetika obuhvata i specifičnu potrošnju u konkretnim tehnološkim pro- cesima. Industrijska energetska potrošnja je u tesnoj vezi sa lokalnom sredinom, jer utiče na radna mesta i dohodak koji obezbeđuje stanovnicima lokalne zajednice, ali vrlo često ima i negativan ekološki efekat. Iz svega navedenog je jasno da pravilan razvoj energetskog sektora može da ima presudan značaj za održivi razvoj lokalnih zajednica. Primena mera energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i energetski menadžment sa svim svojim elementima u svetu su prepoznati kao najefikasniji i najisplativiji način postizanja ciljeva održivog razvoja. Neki od efe- kata koji se mogu postići primenom energetskog menadžmenta su smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu koji proizvodi energetski sektor, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećanje sigurnosti snabdeva- nja energijom, prekidanje povezanosti između ekonomskog rasta i povećanja potražnje za energijom, doprinos pove- ćanju konkurentnosti nacionalne privrede. Stoga bi uvođenje sistema energetskog menadžmenta u potrošnji energije u svim segmentima društvenog delovanja trebalo da ima ključnu ulogu u opštoj nacionalnoj energetskoj politici. Konačno, ako o jedinicama lokalne samouprave govorimo kao o kompleksnim sistemima koji nisu izolovani, već se nalaze u složenoj međuzavisnosti sa svojim okruženjem, koje među ostalim subjektima čine i privreda i druge lokalne sredine, onda moramo imati u vidu primetan trend borbe gradova i opština za pozicioniranje na globalnom tržištu investicija i njihovu tendenciju da se što bolje pozicioniraju i budu prepoznatljiviji od drugih konkurentnih lokalnih zajednica. Danas se napredni gradovi i opštine obično prepoznaju po brzoj i dobroj administraciji, kratkim i transpa- rentnim procedurama, dobroj komunalnoj, socijalnoj i ekonomskoj infrastrukturi, društveno i ekološko odgovornoj politici. U pogledu prepoznatljivosti, uvođenje sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou i racionalno i održivo upravljanje energijom, svakako može da bude jedna od niša koja do sada nije prepoznata ni u Srbiji ni u regionu niti je dovoljno istražena i iskorišćena. Jedan od smerova za koji se gradovi i opštine mogu odlučiti u borbi za prepoznatljivost i konkurentnost u privlačenju investicija jeste njihova promocija i osnaživanje lokalne zajednice kao brenda, vođenjem energetski odgovorne politike i uvođenjem sistema energetskog menadžmenta. O NADLEŽNOSTIMA GRADOVA I OPŠTINA U DOMENU ENERGETSKE POLITIKE I FUNKCIJAMA KOJE MOGU DA OBAVLJAJU U primeni odredaba Zakona o energetici lokalna samouprava ima važno mesto jer se njime neposredno određuje više nadležnosti gradovima i opštinama. Pre svega, jedinice lokalne samouprave donose planove razvoja energetike i uslove i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta na svojoj teritoriji, zatim one, na zahtev Ministarstva rudarstva i energetike, dostavljaju podatke za izradu Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike i podatke za izradu Energetskog bilansa Republike. Osim toga, lokalne samouprave imaju velika ovlašćenja na tržištu toplotne energije jer izdaju energetske dozvole za objekte za proizvodnju toplotne energije, donose tarifne sisteme za obračun isporučene toplotne energije, propisuju uslove, kriterijume za procenu ispunjenosti uslova i postupak za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije i vode registar povlašćenih proizvođača toplotne energije. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, odnosno Programom ostvarivanja Strategije za period do 2012. godine, predviđeno je da jedinice lokalne samouprave pripremaju planove i programe za korišćenje obnovljivih vidova energije, promovišu i sprovode mere energetske efikasnosti, kao i da uspostavljaju energetski menadžment, kao neophodan instrument za sprovođenje energetske politike na lokalnom nivou. Prema Programu, uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta u potrošnji energije treba da bude prioritet gradova i opština, a to podrazumeva i uvođenje funkcije energetskog menadžera. Ti službenici bi, u okviru lokalne administracije, trebalo da budu glavni pokretači i nosioci aktivnosti u oblasti energetike na nivou lokalne samouprave. Treba istaći i činjenicu da se na nivou Ministarstva rudarstva i energetike radi na pripremi Nacrta zakona o racional- nom korišćenju energije, koji bi trebalo da bude ključni pravni akt za uvođenje sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou, jer se njime predviđa da su obveznici primene energetskog menadžmenta, između ostalih, i sve jedinice lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika. Pomenutim Nacrtom pretpostavlja se uvođenje energet- skog menadžmenta po fazama, a uspostavljanje funkcije lokalnog energetskog menadžera ostavlja se samim gra- dovima i opštinama jer nije moguće očekivati uspostavljanje ovako složenog sistema istovremeno na svim nivoima.
17 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou Svakako ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija 2001. godine pristupila Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, odnosno da je Kjoto protokol ratifikovan 2007, a stupio na snagu početkom 2008. godine. Osim toga, krajem 2009. godine, na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Vlada Republike Srbije donela je tri veoma značajne uredbe u domenu energetske politike, a to su Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Programa ostvariva- nja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine5, Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom pro- izvodnjom električne i toplotne energije6 i Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije7. Konačno, novim Zakonom o planiranju i izgradnji8 u oblast planiranja prostora i izgradnje objekata uvode se principi energetske efikasnosti i racionalnog gazdovanja energijom, a takođe daje osnov za donošenje i primenu najnovijih standarda u oblasti građevinarstva. Ukoliko sagledamo zakonske pretpostavke za obavljanje energetske delatnosti, jedinice lokalne samouprave igraju višestruku ulogu, i to kao proizvođači i isporučioci energije i usluga (sistemi daljinskog grejanja, javno osvetljenje), kao potrošači energije (javne zgrade, komunalne usluge i drugi javni servisi), kao regulatori tržišta (toplotna energija, javni transport), planeri i donosioci strateških dokumenata i odluka, ali i kao motivatori i promoteri modela ponaša- nja. Drugim rečima, njihova je pozicija u energetskom sektoru izuzetno važna i složena. One imaju veoma velike nad- ležnosti u domenu proizvodnje, distribucije i regulacije toplotne energije. Značajan je broj javnih objekata i sistema za čije su tekuće i investiciono održavanje nadležne, a kod kojih je pokrivanje troškova za utrošenu energiju značajna stavka. One sprovode lokalnu ekonomsku i socijalnu politiku, donose prostorne i urbanističke planove, staraju se o zaštiti životne sredine na svojoj teritoriji, donose lokalne propise i odlučuju o investicionom ulaganju u opštinsku infrastrukturu, propisuju uslove, izdaju različite dozvole za gradnju objekata, kao i za obavljanje privrednih delatno- sti. Tome treba dodati još i neposredan uticaj na stanovništvo putem promovisanja, edukacije, motivacije i iniciranja društvenih akcija. Ipak, uprkos svojoj mnogostrukoj ulozi, jedinice lokalne samouprave nemaju nadležnost nad svim energetskim tokovima na svojoj teritoriji, te se zbog toga energetska politika na lokalnom nivou i njeni ciljevi, u najvećoj meri, zasnivaju na proizvodnji i distribuciji toplotne energije, kao i potrošnji drugih vidova finalne energije. Lokalne zajednice imaju vrlo značajnu ulogu u energetskom sektoru. Polazeći od njihovih nadležnosti koje proizilaze iz zakonskog okvira u našoj zemlji, gradovi i opštine mogu formulisanjem i sprovođenjem lokalnih politika proizvesti višestruko korisne efekte u lokalnoj sredini, i to u pogledu usluga koje pružaju svojim građanima i ušteda koje mogu biti ostvarene u lokalnim budžetima. Međutim, postojeće stanje nije zadovoljavajuće, bez obzira na već dugo prisut- no strateško opredeljenje na nacionalnom nivou, jer je još uvek veoma mali broj jedinica lokalne samouprave koje su u svoje strateške prioritete uvrstile i pitanja kao što su korišćenje obnovljivih izvora, racionalna potrošnja energije i uvođenje sistema energetskog menadžmenta. KREIRANJE ENERGETSKE POLITIKE NA LOKALNOM NIVOU Promene u okruženju u kome jedinice lokalne samouprave funkcionišu, kao što su ekonomska kriza, smanjenje izno- sa transfera sa centralnog nivoa, poskupljenje energenata, prevashodno prirodnog gasa, čija cena dominantno utiče na troškove proizvodnje toplotne energije, neminovno će uticati na redefinisanje prioriteta lokalnih zajednica. U tom smislu, lokalne energetske politike će igrati važnu ulogu u postizanju održivosti sistema na lokalnom nivou. Opštine će u budućnosti morati da menjaju svoje ponašanje u pogledu gazdovanja energijom, a porast svesti da pitanja u vezi sa energetikom imaju strateški značaj dovešće i do definisanja ciljeva politike u ovoj oblasti. Kreiranju energetske politike na lokalnom nivou i definisanju ciljeva te politike treba pristupiti sistematično. To znači da treba sagledati postojeće stanje energetike, energetskih tokova, potencijala i potrošnje u opštini, kao i društve- no-ekonomske trendove na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, i uključiti što širu društvenu zajednicu i sve zainteresovane subjekte u raspravu o ciljevima politike. Rezultat ovih aktivnosti treba da bude unošenje energetske politike u lokalne strateške dokumente. Drugim rečima, energetska politika i njeni ciljevi treba da budu precizno definisani, jasno postavljeni i vidljivi u okviru opštinskih planova razvoja. Iako je proces definisanja jedne politike uvek složen i zahteva konsultacije u okviru šire društvene zajednice uz uvažavanje lokalnih prilika, u tom postupku je moguće voditi se nekim univerzalnim principima i opštim ciljevima kao što su: -- obezbeđivanje optimalnog i sigurnog snabdevanja energentima i energijom; -- smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu; -- smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte;
18 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica -- smanjenje potrošnje energije, pa time i troškova za energiju koji se podmiruju iz lokalnih budžeta; -- povećanje komfora u javnim objektima; -- unapređenje nivoa usluga koje opštine pružaju svojim građanima; -- smanjenje potrošnje energije u privatnom i komercijalnom sektoru; -- smanjenje potrošnje energije, odnosno troškova za energiju u javnim komunalnim preduzećima; -- upotreba obnovljivih izvora energije; -- proširenje obima i kvaliteta komunalnih usluga. Naravno, moguće je proklamovati i druge više specifične ciljeve energetske politike u zavisnosti od konkretnih pro- blema, uslova i resursa kojima opštine raspolažu. Kada su jednom definisani, ciljeve treba rangirati po prioritetu, a zatim je za njih neophodno dobiti i političku podrš- ku, odnosno oni moraju biti verifikovani adekvatnom odlukom lokalne skupštine. Iz ovako definisane politike treba da proizađe uvođenje funkcije energetskog menadžera i izrada akcionog plana, kojim bi bile definisane aktivnosti u vremenskom okviru, zatim raspoloživi resursi, odnosno budžet, odgovorni pojedinci ili organizacione jedinice u lokalnoj administraciji, merljivi rezultati i način praćenja njihovog ostvarivanja. Po usvajanju akcionog plana nastu- pa faza njegove implementacije, a nakon definisanog vremenskog perioda i evaluacije ostvarenih rezultata sledi i redefinisanje ciljeva energetske politike. Takav sled koraka, prikazan u kratkim crtama, karakterističan je za proces upravljanja i predstavlja osnov savremenog energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. Sistem energetskog menadžmenta može da bude moćno sredstvo u realizaciji energetske politike jedne jedinice lo- kalne samouprave. Međutim, u Srbiji on još uvek nije zaživeo u punoj meri, iako nadležne institucije, pre svih Ministar- stvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost, uz podršku različitih programa bilateralne pomoći, a putem obuka i pripreme uputstava, ulažu značajne napore za njegovu institucionalizaciju. Kada imamo u vidu da je Srbija na dobrom putu da svoj strateško-pravni okvir, koji reguliše energetiku, energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, u bliskoj budućnosti zaokruži i uskladi sa evropskim tekovinama, a da finansijski instrumenti za realizaciju lokalnih energetskih politika ne bi trebalo da predstavljaju problem, jer aktiv- nosti i projekti iz ove oblasti po pravilu donose značajne uštede u potrošnji energije, pa tako i u budžetima, onda se može zaključiti da su glavne prepreke za masovnije uvođenje sistema energetskog menadžmenta zapravo kapaciteti jedinica lokalne samouprave i nivo svesti donosilaca odluka na lokalnom nivou. O ENERGETSKOM MENADŽMENTU Jedna od krajnje uprošćenih definicija menadžmenta je da je to zapravo veština upravljanja sistemom, procesima i resursima, koja se zasniva na naučnim disciplinama i metodama. Svrha menadžmenta je da se u određenom sistemu na najproduktivniji način, uz racionalno korišćenje ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa, ostvare zadati ciljevi. Najopštije, proces menadžmenta ili upravljanja sastoji se od četiri osnovne faze, a to su: planiranje, organizovanje, upravljanje i kontrola. Principi menadžmenta se mogu primeniti na svaki sistem, pa tako i na lokalnu administraciju i energetske funkcije koje obavlja. Imajući pomenuto u vidu, možemo doći i do sledeće definicije energetskog menadžmenta: to je upravljanje toko- vima energije u definisanom sistemu, od faze nabavke i proizvodnje, preko transformacije primarne u sekundarnu energiju, do korišćenja, odnosno konačne potrošnje energije. Jednice lokalne samouprave predstavljaju jedan takav sistem definisan nadležnostima, koje proizilaze iz ustavnopravnog okvira, teritorijom i resursima sa kojima raspolažu. Gradovi i opštine imaju značajne nadležnosti u sproviđenju energetske politike, ali i u: upravljanju zemljištem, or- ganizovanju i pružanju komunalnih usluga, zaštiti i unapređenju životne sredine, lokalnom ekonomskom razvoju, regionalnoj saradnji, staranju o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečje zaštite, sporta i fizičke kulture. Sve navedene nadležnosti su u većoj ili manjoj meri u vezi sa energetskim tokovima, što se posebno odnosi na potrošnju energije u javnim objektima i sistemima. Kada je reč o prostornoj rasprostranjenosti, sistem lokalnog energetskog menadžmenta je ograničen teritorijom op- štine. Ovaj aspekt nije zanemarljiv kada se ima u vidu da sistem treba da obuhvati sve energetske tokove u okviru granica jedne opštine, a da se one mogu značajno razlikovati prema veličini, tipu, broju naseljenih mesta i drugim karakteristikama.
19 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou U budžetsko-računovodstvenom smislu, okvir sistema lokalnog energetskog menadžmenta je definisan energetskim tokovima za koje je jedinica lokalne samouprave u finansijskom pogledu odgovorna i nad kojima ima potpunu ili delimičnu kontrolu, odnosno na koje može u određenoj meri ili potpuno da utiče. Tako je, na primer, proizvodnja, distribucija i regulacija električne energije u celini pod ingerencijom institucija centralnog nivoa vlasti, ali zato lokalna administracija ima ključnu ulogu u potrošnji struje u javnim objektima i sistemima na svojoj teritoriji. Ova tri okvira ne moraju obavezno da se poklape, zbog čega, pri koncipiranju sistema lokalnog energetskog me- nadžmenta, treba voditi računa o njegovim granicama, uz uvažavanje činjenice da je nekim energetskim tokovima moguće samo delimično upravljati. Osim toga, opštine imaju ingerenciju samo nad objektima i sistemima javne po- trošnje, ali to ne znači da privatni i privredni objekti treba da ostanu potpuno izvan sistema. Obuhvatanjem nejavnih subjekata lokalnim energetskim menadžmentom može se uticati na ukupnu potrošnju energije, a nije redak slučaj da su neka industrijska preduzeća proizvođači i isporučioci toplotne enregije. Iako bi uspostavljanje sistema lokalnog energetskog menadžmenta trebalo da bude utemeljeno u strateškim opre- deljenjima gradova i opština, jer može da doprinese ostvarivanju ciljeva lokalnih politika, proizvede uštede u budžetu i omogući lakši pristup finansiranju projekata energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, vrlo često je podstaknuto nekim drugim razlozima, kao što su uvođenje zakonske obaveze izvešta- vanja, teškoće u snabdevanju nekim vidovima energije, veliki troškovi za energiju koje opština plaća iz sopstvenog budžeta, ekološki problemi ili teškoće u funkcionisanju nekih komunalnih sistema. Vrlo je čest slučaj da jedinice lokalne samouprave već poseduju neki vid menadžmenta energetike, ali sa ograničenim dometi jer se zasniva na zastarelim principima i procedurama, a gotovo uvek je ograničen na operativni nivo komu- nalnih preduzeća. Takve sisteme treba transformisati, odnosno unaprediti i prilagoditi aktuelnom stanju i ciljevima lo- kalnih politika. S obzirom da ovoga časa najveći broj jedinica lokalne samouprave nema definisanu jasnu energetsku politiku ni ciljeve u tom domenu, vrlo je verovatno da opštinska rukovodstva nisu u mogućnosti da razviju potpuno jasnu viziju kako sistem energetskog menadžmenta treba da izgleda u budućnosti. Međutim, šta god da je razlog zbog koga se uvodi ili transformiše sistem energetskog menadžmenta, ključni značaj za ovaj proces ima politička podrška rukovodećih struktura u gradu ili opštini. Sledeći vrlo bitan aspekt energetskog menadžmenta na lokalnom nivou jeste definisanje struktura sistema, što će zavisiti od veličine opštine, broja i vrste javnih komunalnih preduzeća, kao i od intenziteta privrednih aktivnosti na njenoj teritoriji. Nijedan od ovih kriterijuma ne sme biti dominantan pri koncipiranju strukture sistema, već se među njima mora uspostaviti pravilan odnos. Tako, opštine sa sličnim brojem stanovnika mogu imati sasvim različite potre- be u pogledu energetskog menadžmenta jer se znatno razlikuju po broju javnih zgrada ili po komunalnim uslugama koje pružaju na svojoj teritoriji. Slično važi i za opštine koje se, na primer, nalaze u istom regionu i koje po veličini, broju stanovnika i tipu mogu biti slične, ali jedna na svojoj teritoriji pruža vrlo složenu energetsku komunalnu uslugu daljinskog grejanja, dok druga to ne čini. Imajući u vidu da je energetski menadžment sredstvo za realizciju ener- getske politike, opštine treba da sagledaju svoje obaveze, potrebe, ciljeve i kapacitete, pa da na osnovu tih činilaca koncipiraju strukturu sopstvenog sistema energetskog menadžmenta. Kao što je već istaknuto, politička podrška u procesu uvođenju sistema energetskog menadžmenta je jedan od pre- sudnih faktora, a treba da se ogleda najpre u donošenju odgovarajućih strateških dokumenta, a onda i u usvajanju odgovarajućih opštinskih odluka, kojima bi se uspostavila struktura neposredno zadužena i odgovorna za ostva- rivanje ciljeva energetske politike, odnosno uveo sistem energetskog menadžmenta. Takva odluka treba da bude jasno obrazložena, a javnost redovno i iscrpno obaveštavana o naporima koje jedinica lokalne samouprave čini u sprovođenju lokalne energetske politike. Okosnicu strukture energetskog menadžmenta treba da čini energetski menadžer sa jasno definisanim zaduženjima i opisom posla. Osoba angažovana na ovoj poziciji treba da poseduje odgovarajuće kvalifikacije i prođe obuku za energetskog menadžera na kojoj treba da se upozna sa metodologijom prikupljanja podataka i izrade lokalnog energetskog bilansa. Za uspešno funkcionisanje energetskog menadžmenta treba obezbediti i adekvatne uslove za rad energetskog menadžera, odnosno punu saradnju i kvalitetnu komuni- kaciju sa drugim službama u lokalnoj administraciji, javnim komunalnim preduzećima, javnim ustanovama i javnim zgradama i drugim relevantnim subjektima u ovoj oblasti. To podrazumeva da su procedure za prikupljanje podataka i izveštavanje energetskog menadžera jasno definisane, a uloge svih učesnika u ovom procesu poznate.
20 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Osim menadžera, strukturu sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou trebalo bi da čini i tim koji bi u idealnoj situaciji mogao da se sastoji bar od jednog predstavnika opštinskog ili gradskog rukovodstva, više stručnih lica koja se u lokalnoj upravi bave pravnim, ekonomskim i tehničkim pitanjima, kao i predstavnika javnih komunalnih preduzeća. Tako formiran energetski tim trebalo bi da se sastaje u redovnim vremenskim intervalima, prati i analizira najnovije podatke o potrošnji energije u objektima javne potrošnje, priprema periodične izveštaje i priprema pred- loge lokalne energetske politike. Kako među jedinicama lokalne samouprave postoje značajne razlike u pogledu veličine, tipa, broja stanovnika, bro- ja naseljenih mesta, broja javnih komunalnih preduzeća, tako će se i sistem energetskog menadžmenta koji uspo- stavljaju razlikovati od opštine do opštine i od grada do grada. U opštinama srednje veličine biće dovoljno da se poslovima energetskog menadžmenta bavi samo energetski menadžer i neko iz rukovodstva opštine, a u slučaju malih opština obavljanje tih poslova bi moglo zajednički da organizuje više jedinica lokalne samouprave. Struktura energetskog menadžmenta u gradovima mora da bude složenija jer se na njihovim teritorijama nalazi veći broj javnih objekata i sistema, a neki od njih, kao što su velika javna komunalna preduzeća, bolnice ili sportski objekti, već sami po sebi mogu da budu složeni sistemi u energetskom smislu. Aktivnosti u sistemu energetskog menadžmenta mogu se svrstati u nekoliko osnovnih kategorija, kao što su: priku- pljanje podataka i izrada baze o snabdevanju i potrošnji energije u objektima javne potrošnje, izrada lokalnog ener- getskog bilansa, utvrđivanje mogućnosti i potencijala za uštedu energije, priprema periodičnih izveštaja koji sadrže analizu potrošnje energije i troškova u javnim objektima i sistemima, priprema i realizacija projekata energetske efi- kasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, izrada energetskog plana opštine, kao i informisanje, organizovanje promotivnih akcija i priprema i realizacija obuka. ENERGETSKI MENADŽER Kada se razmatra angažovanje energetskog menadžera, u situaciji kada ova funkcija nije obavezna, treba obuhvatiti sve zakonom propisane načine, a preduslov za radno angažovanje po bilo kom osnovu mora da bude opis posla, odnosno spisak radnih obaveza koje pripadaju lokalnom energetskom menadžeru, kao i minimalne potrebne kvalifi- kacije. Jedinice lokalne samouprave mogu angažovati opštinskog energetskog menadžera na više načina. Prva opcija je možda najpogodnija kada opština nije velika i nema veliki broj objekata javne potrošnje, a ima odgo- varajuće stručne kadrove; tada poslove opštinskog energetskog menadžera može da obavlja pomoćnik predsednika opštine za ovu oblast. To može biti i način kako energetski menadžer može brzo da počne da funkcioniše i da pri tome dobije odgovarajuću političku težinu, ali nije trajno rešenje i zbog toga nije najpogodnije. Budući da lokalni energetski menadžer, osim rada na projektima racionalnog korišćenja energije, treba da obavlja i složene poslove energetskog menadžmenta trajnog karaktera, politička funkcija je privremeno rešenje. Poslove energetskog menadžera može da obavlja i stručno lice na osnovu ugovora o delu. To je rešenje u situaci- ji kada jedinica lokalne samouprave nema odgovarajuće kapacitete u svojoj administraciji, a zainteresovana je za energetski menadžment. Elementi takvog ugovora, kao što su opis posla, obim posla, predviđeno vreme izvršenja, način izveštavanja, osnovica za obračun naknade, nadzor nad izvršenjem obaveza i druga bitna pitanja treba odrediti prema konkretnim prilikama u svakoj opštini. Konačno, ako postoje mogućnosti, opština ili grad mogu da otvore posebno radno mesto za energetsgkog menadže- ra sa punim radnim vremenom koje se popunjava na osnovu ugovora o radu. Postupak uvođenja novog radnog mesta u lokalnu upravu je strogo formalan i zahteva izmenu akta o organizaciji opštinske, odnosno gradske uprave i sistematizaciji radnih mesta, što je posao predsednika opštine ili gradonačelnika i načelnika uprave. Suštinski najvaž- niji deo ovog postupka jeste odluka o tome koliko je izvršilaca poslova energetskog menadžmenta potrebno, zatim procena obima posla i, u skladu sa njom, opis poslova, čemu sledi odluka o unutrašnjoj organizaciji. Za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i za radni odnos na neodređeno vreme postupak je potpuno isti, pri čemu je, zbog trajnosti i vitalnosti samog sistema, bolje da se radni odnos zasnuje na neodređen rok. U bilo kojem slučaju angažovanja energetskog menadžera, jedinica lokalne samouprave će morati da poveća pred- viđeni obim sredstava namenjen za isplate po osnovu ugovora o delu ili za zarade zaposlenih u upravi, odnosno organizacionoj jedinici uprave u koju je raspoređen novi izvršilac ili izvršioci poslova energetskog menadžmenta, a to podrazumeva izmene u budžetu jedinice lokalne samouprave. Međutim, angažman energetskog menadžera može značajno da doprinese sprovođenju projekata racionalnog korišćenja energije, tako da ovo radno mesto može doneti
21 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou određene prihode zahvaljujući realizaciji projekata i uštedama u budžetu na osnovu smanjenih troškova za energiju u objektima javne potrošnje. Opis posla lokalnog energetskog menadžera zavisiće od strukture sistema, odnosno od veličine i tipa opštine, kao i broja javnih objekata obuhvaćenih sistemom energetskog menadžmenta. Opis posla lokalnog energetskog me- nadžera sa maksimalnim obimom radnih obaveza mogao bi da obuhvati sledeće aktivnosti: -- prikupljanje, praćenje i analizu podataka koji se odnose na nabavku, transformaciju i potrošnju energije u javnim komunalnim preduzećima, javnim zagradama, ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje, kao i u ostalim objektima na strani potrošnje energije; -- prikupljanje, praćenje i analizu ostalih informacija relevantnih za proizvodnju, transformaciju ili potrošnju energije; -- redovno periodično izveštavanje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno skupštine o prikuplje- nim podacima, uz prikaz potrošnje energije i troškova, kao i ostalih relevantnih podataka; -- neposrednu saradnju sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave u pripremi izveštaja za rukovodstvo opštine i više državne instance, predlaganju mera i pripremi projekata; -- izradu energetskog bilansa opštine u skladu sa propisanom metodologijom; -- pripremu energetskog plana opštine u skladu sa preporučenom ili propisanom metodologijom; -- utvrđivanje tehničkih mogućnosti za uštedu energije u javnim komunalnim preduzećima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje, kao i u ostalim objektima na strani potrošnje energije; -- utvrđivanje mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije na teritoriji opštine, a posebno u javnim komunal- nim preduzećima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje; -- priprema projekata za uštedu energije ili korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i izrada potrebnih tehničkih i ekonomskih analiza; -- utvrđivanje i predlaganje načina finansiranja projekata za uštedu energije ili korišćenje obnovljivih izvora energije (budžetski transferi, donacije, krediti, ugovaranje učinka i sl.); -- pripremu i/ili praćenje realizacije javnih nabavki energenata za javna komunalna preduzeća, javne zgrade i ostale sisteme koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje; -- pripremu i/ili praćenje realizacije javnih nabavki relevantne opreme i radova za tekuće i investiciono održavanje javnih komunalnih preduzeća, javnih zgrada i ostalih sistema koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje; -- pripremu javnih nabavki u realizaciji projekata za uštedu energije ili korišćenje obnovljivih izvora energije; -- praćenje realizacije projekata za uštedu energije ili korišćenje obnovljivih izvora energije; -- održavanje komunikacije sa zaposlenima u javnim komunalnim preduzećima i javnim zgradama u vezi sa pitanji- ma energije; -- informisanje javnosti na lokalnom nivou o pitanjima iz oblasti energetike, pripremu i učešće na stručnim skupovima; -- utvrđivanje potreba za obuku u vezi sa energetskim menadžmentom zaposlenih u javnim komunalnim preduze- ćima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje. Oblast delovanja energetskog menadžera u okviru unutrašnje organizacije lokalne uprave je najsrodnija sa komunal- nom potrošnjom i komunalnim poslovima, koji najčešće obuhvataju objekte javne potrošnje za koje je nadležna opšti- na, odnosno grad. Možda je najbolje rešenje da lokalni energetski menadžer bude deo lokalne uprave jer su njegova zaduženja, po pravilu, u vezi sa obavezama jedinice lokalne samouprave i obuhvataju obeležja vršenja vlasti. To po- drazumeva obavezno dostavljanje traženih podataka subjekata obuhvaćenih energetskim menadžmentom lokalnom energetskom menadžeru, obradu podataka po propisanoj metodologiji, izradu izveštaja za Ministarstvo, pripremu izve- štaja i predloga planova za potrebe skupštine i drugih organa jedinice lokalne samouprave i drugo. Zbog svega toga može se zaključiti da je mnogo svrsishodnije da lokalni energetski menadžer bude u opštinskoj upravi nego izvan nje. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Nadležnosti jedinica lokalne samouprave u sprovođenju energetske politike su značajna, a funkcije koje u tom smislu mogu da ostvare su još šire, pa su tako one proizvođači i isporučioci energije i energetskih usluga, potrošači energije, regulatori lokalnog tržišta energije, planeri i donosioci strateških dokumenata i odluka, ali i motivatori i promote- ri modela ponašanja. Uzimajući u obzir, s jedne strane, nabrojane nadležnosti i funkcije i osnovne principe mena džmenta, s druge strane, možemo doći do definicije prema kojoj energetski menadžment predstavlja upravljanje tokovima energije u definisanom sistemu, kao što su to jedinice lokalne samouprave, od faze nabavke i proizvodnje, preko transformacije, pa do konačne potrošnje energije.
22 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Posmatrajući jedinicu lokalne samouprave kao kompleksan sistem koji se nalazi u odnosu složene međuzavisnosti sa različitim akterima i činiocima na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i globalnom nivou, a u situaciji kada ekonom- ska kriza, smanjenje iznosa transfera sa centralnog nivoa i poskupljenje energenata sve više pritiskaju već opterećene lokalne budžete i dovode u pitanje kvalitet i nivo usluga koje opštine i gradovi pružaju svojim građanima, može se zaključiti da je energetski menadžment na lokalnom nivou vrlo značajan segment sveobuhvatnog sistema lokal- ne samouprave, odnosno vođenja lokalnih poslova i upravljanja lokalnom administracijom. U tom smislu, lokalne energetske politike će igrati važnu ulogu u postizanju održivosti sistema na lokalnom nivou, a gradovi i opštine će u budućnosti morati da menjaju svoje ponašanje u gazdovanju energijom. Kada se sistem energetskog menadžmenta posmatra u širem kontekstu nacionalne politike i globalnih ekonomskih, energetskih i trendova u pogledu zaštite životne okoline, može se steći jasna slika o značaju i potencijalima koji leže u njegovoj primeni na lokalnom nivou. Uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou bi trebalo da bude podstaknuto očiglednim prednostima koje takav sistem donosi jednoj lokalnoj zajednici, kao što su ostvarivanje ciljeva lokalnih politika, una- pređenje stanja životne sredine i uštede u lokalnim budžetima. Međutim, u Srbiji ovaj proces teče sporo i sporadično, a značajniji pomaci mogli bi da se očekuju tek sa izmenama i dopunama Zakona o energetici i donošenjem zakona o racionalnom korišćenju energije. S obzirom na to da je Srbija na dobrom putu da svoj strateško-pravni okvir, koji reguliše energetiku, energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, u bliskoj budućnosti zaokruži i uskladi sa evropskim tekovinama, a da finansijski instrumenti za realizaciju lokalnih energetskih politika ne bi trebalo da predstavljaju problem, jer aktivnosti i projekti iz ove oblasti po pravilu donose značajne uštede u potrošnji ener- gije, pa tako i u budžetima, može se zaključiti da su glavne prepreke za masovnije uvođenje sistema energetskog menadžmenta zapravo kapaciteti jedinica lokalne samouprave i nivo svesti donosilaca odluka na lokalnom nivou. Za uspešnu implementaciju sistema energetskog menadžmenta važno je pravilno sagledati lokalne okolnosti i ener- getske tokove, ali je za ceo proces možda presudna politička podrška. Ona bi trebalo da se ogleda u definisanju energetske politike i njenom unošenju u strateško-planske dokumente na lokalnom nivou, nakon čega bi trebalo da usledi i donošenje odgovarajućih opštinskih odluka kojima bi se sistem energetskog menadžmenta institucionalizo- vao uvođenjem funkcije lokalnog energetskog menadžera i formiranjem energetskog tima. Kada je sistem jednom uspostavljen, za njegovo funkcionisanje je posebno značajno da postoji dobra i redovna komunikacija energetskog menadžera i nadležnih u javnim objektima i komunalnim preduzećima. Uvođenje sistema energetskog menadžmenta, odnosno racionalnog upravljanja potrošnjom energije na lokalnom nivou, može značajno i višestruko doprineti, s jedne strane, razvoju lokalnih zajednica i njihovoj promociji i pozicio- niranju, pa samim tim i prosperitetu u ekonomskom smislu, a s druge strane može imati pozitivne efekte na lokalne budžete i stanje životne sredine. U tom smislu, na svim nivoima treba uložiti dodatne napore da jedinice lokalne samouprave u Srbiji ne bi propuštale šanse koje se ukazuju primenom energetskog menadžmenta. 1 Službeni glasnik RS, br. 84/04 2 Službeni glasnik RS, br. 17/07, 73/07 i 99/09 3 Službeni glasnik RS, br. 44/05 4 Službeni glasnik RS, br. 12/10 5 Službeni glasnik RS, br. 99/09 6 Službeni glasnik RS, br. 72/09 7 Službeni glasnik RS, br. 72/09 8 Službeni glasnik RS, br. 72/09 Bibliografija: � Gluščević, M. „Racionalno gazdovanje energijom u funkciji razvoja lokalnih zajednica“, Agenda, časopis za javnu upravu i lokalnu samoupravu, broj 1, PALGO centar, Beograd, 2010. � Grupa autora, Save Energy, Save Climate, Save Money, Guide for Local and Regional Governments, CEMR, Brussels, 2006. � Ivezić, D. Analiza stanja u oblasti energetske efikasnosti na lokalnom nivou, Stalna konferencija gradova i opština, Beograd, 2009. � Karamarković, V. et al. Uputstvo za izradu energetskog bilansa u opštinama, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd, 2007. � Marković, P. „Predlog modela angažovanja opštinskog/gradskog energetskog menadžera“, SKGO, 2010. � Milosavljević, B. Sistem lokalne samouprave u Srbiji, Stalna konferencija gradova i opština, Beograd, 2009.
23 Strateški urbani marketing – energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica STRATEŠKI URBANI MARKETING – ENERGETSKA EFIKASNOST KAO PRILIKA ZA STVARANJE NOVOG BRENDA LOKALNIH ZAJEDNICA Dušan Damjanović, izvršni direktor PALGO centra URBANI MARKETING I BRENDIRANJE GRADOVA Čemu služi urbani marketing? Na imidžu određenog grada se može raditi, on se može vremenom menjati, na njega se može uticati. Prisetimo se slogana i logoa „I ♥ NY“, koji je nastao kao deo turističke marketinške kampanje države Njujork 1977. go- dine, a koji se danas nepogrešivo vezuje za sâm grad Njujork. Logo koji je stvorio grafički umetnik Milton Glaser doživeo je svetsku slavu, a rešenje u kome srce simbolizuje reč „voleti“ imitirano je u mnogo prilika. Logo je nastao u periodu finansijske krize, povećane stope kriminala, loše percepcije grada, izgubljenog glamura i oslabljenog turizma. Država je pozvala u pomoć profesionalnu agenciju i dobila logo za promociju turizma koji je ubrzo postao najprepoznatljiviji logo grada u svetu. I danas je u opticaju. Iako je posle rušenja kula bliznakinja 2001. autor ovog slogana ponudio aktuelizovan moto – „Volim Njujork više nego ikada“ (I love NY more than ever) i simbolično grafičko rešenje na kome je srce bilo sup- tilno oprljeno u donjem levom uglu, što odgovara geografskom položaju bliznakinja na Menhetnu, gradske i državne vlasti odlučile su da zadrže stari slogan, u neizmenjenom obliku i nepromenjenog sadržaja. Eric Swartz (Tagline Guru) sproveo je 2005. u Americi vrlo obimnu anketu među stotinak profesionalaca u oblasti brendiranja, marketinga i reklamiranja, koja je obuhvatila više stotina slogana američkih gradova. Najbolje je rangi- ran slogan Las Vegasa “What Happens Here, Stays Here“, zatim “So Very Virginia” (Charlottesville), pa “Always Turned On” (Atlantic City, NJ), “Cleveland Rocks!” (Cleveland) i “The Sweetest Place on Earth” (Hershey, PA).1 Kriterijumi za rangiranje gradskih slogana kojima su se rukovodili marketinški profesionalci bili su sledeći: da slogan izražava posebni karakter grada, afinitet, stil, osobenost; da je njegova poruka inteligentna, zabavna i pamtljiva; da je poruka unikatna i origi- nalna; da slogan inspiriše na turističku posetu ili čak na trajno nastanjivanje u tom gradu. Osim osmišljenih slogana, američki gradovi imaju i nadimke, a najpoznatiji je opet njujorški – Velika jabuka (The Big Apple), zatim Grad greha (Sin City) – Las Vegas, a čuven je i nadimak za Čikago, Vetroviti grad (The Windy City). Nešto bliže nama, u Evropi, vrlo popularan slogan „I amsterdam“ predstavlja zaštićen znak (trademark) u vlasništvu grada Amsterdama, a vidljiv je i na zvaničnom sajtu grada. Ovi slogani, naravno, ne bi ništa značili da nisu deo mnogo kompleksnijih marketinških procesa koji se primenjuju u svim razvijenim gradovima sveta. Pojam urbanog marketinga predstavlja proces strateškog pozicioniranja grada u kome se marketinške tehni- ke primenjuju radi njegove valorizacije i promocije. Urbanim marketingom se ohrabruju određene aktivnosti koje menjaju spoljnu percepciju grada sa ciljem podrške turizmu, privlačenja stanovnika i biznisa. Posebna karakteristika urbanog marketinga jeste razvijanje novog obeležja ili belega (landmark, flagship). Razvijanje gradova kao robe za veliko globalno tržište treba razumeti u kontekstu sve očiglednije kompeticije između gradova i borbe za strana i domaća ulaganja. Ovo je najočiglednije u naporima gradova da privuku sportske događaje od među- narodnog značaja (na primer, Olimpijske igre). To rivalstvo među gradovima postoji kako na regionalnom i nacional- nom, tako i na međunarodnom nivou, a može se tumačiti pomoću fenomena metropolizacije, ali i globalizacije. Motivi za kompeticiju su očigledni i sadržani su u potrebi ovih gradova da svoj razvoj osiguraju privlačenjem ljudi i kapitala. Principom singulariteta do sopstvenog brenda2 Brendiranje gradova je disciplina u razvoju, čija su teorijska promišljanja zaživela u praksi tek poslednjih godina. Iako je stručna literatura sa dobrim primerima i naučenim lekcijama ograničenog obima, sa pravom se može očekivati da će proces brendiranja biti na dnevnom redu većine gradova u bliskoj budućnosti.
24 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Gradovi širom sveta se sve očiglednije i agresivnije bore za ekonomski primat, investicije, turiste, kupce, događaje, manifestacije itd. Zahvaljujući ubrzanoj i intenzivnoj globalizaciji, rivalstvo se više ne zaustavlja na gradu ili gradovi- ma u neposrednom okruženju, već se odnosi na gradove sa potpuno drugih meridijana. Ovde ne mislimo samo na velike gradove koji su sedišta multinacionalnih kompanija, tela Ujedinjenih nacija ili domaćini planetarnih sportskih događaja, već i na srednje i male gradove koji, usled neverovatnih tehnoloških mogućnosti i deregulacije tržišta, svoje rivale mogu imati na drugom kraju planete. Francuski grad Bordo (Bordeaux) se, tako, ne utrkuje samo sa nepo- srednim vinarskim okruženjem u Francuskoj, već je u oštroj tržišnoj utakmici sa južnom Australijom i Južnom Afrikom. U poslednjih pedeset godina, ekonomska baza se preokrenula od proizvodnje ka potrošnji, odnosno često je pre- lazila iz sveta racionalnosti u carstvo želja, iz objektivnog u subjektivno... Velike svetske korporacije danas polažu manje na tradicionalne teme smanjenja troškova proizvodnje i povećanja profita, jer one više ne predstavljaju jedinu garanciju uspeha na tržištu, a više energije ulažu u potpuno nove tokove prihoda zasnovane na novim idejama – što podrazumeva izgradnju solidnijih veza, čak partnerskog odnosa, između korporacija i potrošača. Ovaj novi vid ko- munikacije se naziva i brendingom i njegov cilj je da istakne osnov za diferencijaciju jednog proizvoda od mnoštva drugih u ponudi. Nekada suštinske razlike nema, već sve zavisi od naše percepcije samog proizvoda. Uspešni bren- ding program zasniva se na principu singulariteta, i to tako da se u svesti potrošača stvori percepcija da na tržištu ne postoji nijedan sličan proizvod, da je on jedinstven i da ga kao takvog treba zapamtiti. Često se u marketingu koristi moto čuvenog nemačko-američkog arhitekte Miesa van der Rohea: „Manje je više“ (Less is more), u čijoj se osnovi nalazi ideja da se do dobrog dizajna dolazi kreiranjem jasnih i pojednostavljenih formi. U marketingu to znači da se preporučuje izbegavanje kontradikcija i pojednostavljivanje poruke da bi se postigao trajniji utisak kod onih kojima je namenjena. Posebne i autentične vrednosti lokalne sredine U savremenoj ekonomiji, dobra pozicija vredi više od gotovo svih drugih činilaca u poslovanju. Smatra se da je vred- nost brenda Coca-Cola oko osamdeset milijardi dolara, i to samo imena, ne uključujući sve ostalo što sačinjava ovu multinacionalnu kompaniju. Koncept brendiranja gradova liči na brendiranje kakvo je opisano u kontekstu privatnog sektora, a brojni uspešni primeri pokazuju da gradovi mogu da stvaraju sopstveni imidž. Da bi grad ili opština imala uspešan brend, neophodno je da donosioci odluka uzmu u obzir sve prednosti i mane koje karakterišu tu sredinu. Kako je teško zamislivo da lokalne vlasti mogu efikasno ukloniti sve negativne aspekte i pojave u svom okrilju, s druge strane je moguće zamisliti potenciranje onih dobrih i pozitivnih sadržaja. Brending grada nije samo u njegovom logu, već u brojnim međuuslovljenim sadržajima – od čistih ulica do ponosnih građana koji predstavljaju ambasadore brenda sopstvenog grada. Uprave koje su najbliže građanima trude se ne samo da ispune očekivanja svojih sugrađana, već i da ih premaše. Svakako da proces brendiranja grada/opštine treba da bude zasnovan na činjenicama, a ne na fikciji. Ukoliko se vlasti odluče da ponude brend pre nego što stvore realan ambijent za njegovu promociju, ta inicijativa će svakako propasti. Većina zaista velikih gradova je svoje brendove razvila prirodno, na organski način, bilo da se radi o gradu svetlosti (Pariz) ili o gradu trgovine (Hong Kong). Za mnoge gradove, s druge strane, nemoguće je ponuditi tako jasan i nedvosmislen brend, ti gradovi su višedimenzionalni i u stalnim promenama. Zato možemo zaključiti da se ne treba upuštati u avanturu pravljenja brenda na veštačkim pretpostavkama i da lokalne vlasti treba najpre da obezbede normalno funkcionisanje grada, pa da se tek onda pozabave stvaranjem brenda. U Beogradu je, pre početka Univerzijade 2009. godine, promovisana maskota 25. letnjih studentskih igara – vrabac. O kvalitetu promotivne kampanje najbolje govori činjenica da je ta maskota pala u zaborav posle svega godinu dana, što se sigurno ne može reći za neke druge maskote sa ovih prostora, poput Zagija (Univerzijada u Zagrebu 1987) ili Vučka (Sarajevo, ZOI, 1984). Da li danas znamo kako izgleda zvanični brend beogradskog turizma? Šta je zvanični simbol, a šta prepoznatljivi su- venir Beograda? Zašto Pobednik, kao najviše reprodukovan, iako neproklamovan, simbol Beograda, ne dobije takav status, bar kao ljubljanski Zmaj?
25 Strateški urbani marketing – energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica Proces brendiranja može doprineti stvaranju pozitivne predstave o određenom gradu. U Evropi postoje gradovi koji imaju mnoge željene atribute, ali su, ipak, nedovoljno aktivni u prenošenju poruke o svojim glavnim vrednostima (pre- ma nekim studijama, u tu kategoriju bismo mogli da smestimo Antverpen ili Lisabon). Neki gradovi imaju šta da ponu- de, ali ih na regionalnom ili međunarodnom nivou prati loša reputacija (na primer, Sofija). Da li spori protok međunarod- nog saobraćaja preko jednog mosta, kroz sam centar glavnog grada Srbije, stvara negativnu predstavu putnika o celom gradu Beogradu? Koliko napora treba uložiti da bi se jednom stečena loša impresija promenila u svoju suprotnost? Tako dolazimo do sledeće poruke: ukoliko grad ne izgradi autentičan i uverljiv brend, u svesti ljudi će se stvoriti određena predstava o tom gradu, koja se samo slučajno može podudarati sa pozitivnim naporima gradske vlasti. Treba sveobuhvatno promisliti o sadašnjoj i budućoj ponudi grada. Kako stvoriti vrednost koja je imanentna određe- nom gradu i koja će obezbediti da u njemu ostanu preduzeća, organizacije, stanovnici, odnosno koja će privući nove investitore, posetioce i talente koji će pohvalno govoriti o tom gradu i tako uticati na dalje pozitivne trendove? Bren- diranje grada podrazumeva svesno i prilježno stvaranje i negovanje te posebne vrednosti, uz neizostavno oslanjanje na planove, programe, sve vidove komunikacije sa javnošću i dr. Brendiranje grada/opštine ne može biti isključivo zadatak lokalne samouprave ili nekog njenog sekretarijata, agenci- je, odeljenja... U definisanje i stvaranje brenda treba da se uključe svi lokalni akteri kako bi svet dobio jasnu i nedvo- smislenu poruku o tom gradu ili opštini. URBANI MARKETING U FUNKCIJI LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA Racionalna uporišta za globalnu utakmicu Kakva je održivost lokalnih mera koje se tiču posebnih oblika kreditiranja, pozajmica, pogodnosti pri kupovini zemlji- šta, poreskih olakšica i finansijskih stimulacija? Da li je predstavljanje na televiziji CNN ili slanje ekonomskih misija u inostranstvo racionalno u finansijskom smislu? Da li će neki novi komercijalni, industrijski ili kulturni kompleks uspeti da istakne komparativnu prednost određene sredine? Danas se gradovi međusobno takmiče u privlačenju talentovanih ljudi, kompanija i resursa. U mnogim aspektima, to utrkivanje podražava logiku trgovine po kojoj se kupcima – u ovom slučaju investitorima, posetiocima i kreativnim industrijama – nude uspešni i dinamični brendovi, orijentisani ka budućnosti. Svaki moderan grad mora dobro da promisli o svojoj ulozi i svrsi na međunarodnoj sceni i da učini napor u pravcu stvaranja prepoznatljivog brenda po kome se lako razlikuje od svojih rivala. Nije dovoljno oslanjati se samo na staru slavu – uspešne kompanije i mladi talenti danas se ne opterećuju mislima o rodnom mestu i ne rukovode tom vrstom emocija. Ono što će privući ljude i kompanije jesu svakako ekonomske performanse, kulturni život, stanje životne sredine i stil života koji grad nudi. Identitet grada se, neizbežno, gradi na temeljima minulih vremena, pa se čini razumnim da se iskoriste svi kvaliteti koje prošlost može da ponudi. I gradovi koji obiluju impozantnim istorijskim spomenicima i koje karakterišu viševe- kovni običaji, mogu uspešno da izgrade novi identitet upravo na tim, starim vrednostima. Kada neki grad poseduje toliko mnogo kulturnih vrednosti, kao na primer Rim, to može samo da predstavlja veliku komparativnu prednost. U slučaju Rima, ogromnom arhitektonskom nasleđu treba dodati i činjenicu da je Rim duže od dva milenijuma uticao na društveni, kulturni i politički razvoj sveta. Njegovo nasleđe privlači posetioce iz celog sveta, samo učvršćujući nje- govu reputaciju Večnog grada. Koloseum godišnje obiđe 4 miliona turista, muzeje Vatikana čak 4,2 miliona. U Parizu, Ajfelov toranj godišnje poseti 6,2 miliona turista, Muzej Luvr 5,7 miliona, a Centar Pompidu 5,5 miliona posetilaca. Ovakvi rezultati u turističkim posetama se ne moraju temeljiti isključivo na hiljadugodišnjoj istoriji i bogatom kultur- nom nasleđu. Kao ilustraciju takve tvrdnje, navešćemo primer festivala zabave Oktoberfesta u Minhenu, koji svake godine poseti preko 5 miliona ljudi. Koliko puta se može postići „efekat Bilbao“? Los Anđeles je poznat po Holivudu, Toyota po brendu japanske, a Wolfsburg po brendu nemačke automobilske indu- strije (Volkswagen). Fenomen kompanija koje su nastale na jednom lokalitetu, ili koje su uticale na formiranje naselja (kao što je mesto Hershey u SAD) možemo nazvati monobrendiranjem.
26 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Poznat je i trend da vodeće međunarodne firme vode sopstvene strategije urbanog marketinga, a najbolji primer za to je sportska marka „Nike“, koja je u čak 18 svetskih gradova otvorila sportske prodavnice kolosalnih razmera, tzv. Niketowns3. Prvi evropski Niketown je otvoren 1999. u Berlinu, potom u Londonu. Na prvi pogled, Niketown izgleda kao radnja u kojoj se prodaju isključivo „Nike“ proizvodi. Zapravo, kompleks se sastoji od više paviljona, a svaki pavi- ljon je tematski. U njima se nalazi sportska oprema koju su nosili sportski asovi, a te postavke su dopunjene prigod- nim sportskim video-projekcijama. U njujorškom Niketown, 50% prostora je ustupljeno izložbenom delu, u kome se mogu videti patike, reketi i odeća koju su nosili svetski poznati sportisti. Da bi privukli mlađu populaciju, Niketowns koriste metode marketinške gerile koja se, u ovom prostoru, poistovećuje sa urbanom gerilom (slogani nose poruku o potrebi prevazilaženja društvenih normi i pružanja otpora urbanoj represiji). Niketowns imaju dvostruki značaj jer ih ne opsedaju samo sportski entuzijasti, već i brojni turisti. U svakom gradu u kome postoji, ova radnja se nalazi na samom vrhu spiska turističkih atrakcija. Uspeh takvih repernih i prestižnih radnji je toliki da i drugi svetski gradovi (Šangaj, Sidnej...) priželjkuju da ponesu epitet Niketown i na taj način prisvoje nešto od popularnosti i imidža ove sportske marke. Grad Bilbao, u španskoj Baskiji, u drugoj polovini 20. veka obeležila je propast industrije čelika i brodogradnje. Strate- giji transformacije ovog grada u centar turizma i moderne industrije doprinela je na prvom mestu odluka Fondacije Guggenheim da u njemu izgradi svoj novi muzej (pored muzeja u Njujorku, Veneciji, Las Vegasu i Berlinu), a zatim i odluka da renomirani američki arhitekta Frank Gehry projektuje to zdanje s ciljem da ono bude najznačajniji gradski reper. Uspeh i amblematičnost tog zdanja (otvorenog 1997. godine) postali su sinonim za takozvani „efekat Bilbao“ koji se danas odnosi na ciljano unapređenje gradskog pejzaža spektakularnom i jedinstvenom arhitekturom. Iz nešto drugačijeg ugla posmatrano, možemo reći i da je Fondacija Guggenheim imala sreću da sarađuje sa tako posvećenim i progresivnim gradskim vlastima. Sa dovoljnom vremenskom distancom (od deset godina) urađena je procena uticaja muzeja na proces reaktiviranja lokalne ekonomije. Muzej godišnje privuče oko 800.000 nebaskijskih posetilaca u Bilbao (u poređenju sa manje od 100.000 posetilaca pre inauguracije muzeja), što je izuzetan uspeh – po broju stanovnika, metropolitensko područje Bilbaa je peto u Španiji. Uprkos pokušajima da se drugde u svetu ponovi uspeh muzeja u Bilbau, vrlo je mali broj novih muzeja i galerija lociranih van glavnog grada, koji mogu da pariraju po broju posetilaca.4 Grad Bilbao nije učestvovao u izgradnji muzeja samo da bi mogao da se podiči spektakularnim arhitektonskim ostvarenjem, već da bi odgovorio na mnoge izazove: 25% nezaposlenih građana, prevaziđena industrija, veliki saobraćajni problemi u ne- posrednoj blizini rečne luke, procesi urbane deterioracije, zagađenje i loš sistem javnog prevoza. Nakon osamdesetih, Bilbao je doneo odluku da otpočne proces preobražaja od industrijskog grada u grad uslužnih delatnosti. Tako se u Bilbau danas nalazi sedište brojnih kompanija od nacionalnog, ali i međunarodnog značaja (od kojih se dve nalaze na listi 150 najvećih svetskih kompanija, po listi „Forbes“ magazina, BBVA i Iberdrola). BDP grada Bilbaa je značajno iznad španskog proseka, a najsnažniji su sektori građevinarstva, trgovine i turizma. Ključni rezultat opisanog preobražaja je, ipak, unapređenje kvaliteta života u ovom gradu. Od izgradnje muzeja, više od 10 miliona ljudi je posetilo Bilbao. Muzej je, u pravom smislu, probudio nadu kod građana i gradskih vlasti, ujedinio političke partije, sindikate i organizacije civilnog društva u procesu spektakularne urbane obnove, koja još uvek traje. U tom smislu, urbani marketing je zaista neodvojiv element strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Najveći izazov urbanog marketinga predstavljaju promene u strukturi i dinamici tržišta koje prevazilaze kapacitete grada da ade- kvatno reaguje i prilagodi se. Strateški urbani marketing predstavlja prilagodljiv i konstruktivan pristup rešavanju problema zajednice. Urbani marketing se ne bavi samo tehničkim problemima i marketinškim porukama, već realno pomaže u definisanju lokalnog razvoja u smislu tumačenja sistema vrednosti zajednice. Unapređenje vizuelnog identiteta grada Savremeni grad nedvosmisleno predstavlja motor privrednog i kulturnog razvoja, mesto modernizma, inovacija i novih tehnologija. Iz perspektive grada, nastojanje da se razvije i istakne vlastiti brend zapravo omogućava privla- čenje ili zadržavanje određenih struktura građana, osiguranje sadašnjeg i budućeg ekonomskog razvoja, garanciju društvenog i kulturnog prosperiteta grada. U današnje vreme, ogromna većina naprednih regiona/gradova/opština razmišlja o strategiji razvoja sopstvenog brenda.
27 Strateški urbani marketing – energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica Ovo sjajno ilustruje primer grada Liona, u centralnoj Francuskoj, koji je na originalan način izgradio sopstveni imidž i tako izbegao da ostane u senci Pariza, s kojim se, sigurno, nije lako takmičiti. Lion je još 1989. pokrenuo Plan osvet- ljavanja (Plan Lumière), koji je podrazumevao veštačku iluminaciju više od 200 zgrada i javnih prostora, čime je grad „obojen“ novom, svetlosnom estetikom. Ovaj tehnološki zahtevan praznik svetla se, ipak, oslanjao na tradiciju ver- skog praznika (svakog 8. decembra, građani Liona su na prozore svojih domova postavljali sveće, u znak zahvalnosti Bogorodici), tzv. Fête des lumières. Prepoznat kao unikatan događaj u Evropi, lionski praznik je produžen na četiri dana i svake godine privuče više od četiri miliona posetilaca. Svi gradski kvartovi su animirani inovativnim svetlosnim sce- nografijama, a kao podloga služe kako klasični kulturni spomenici, tako i sasvim neočekivane lokacije. Slika 1. Lion, Francuska Izgradnjom i unapređenjem vizuelnog identiteta grada definiše se i jača ukupan urbani identitet, poboljšava i dopu- njuje turistička i kulturna ponuda, ali i postiže unapređenje rada gradskih službi u komunikaciji sa građanima. U kontekstu domaćih prilika, i iz perspektive lokalne samouprave, rad na poboljšanju vizuelnog identiteta (unapređe- nje komunikativnosti, preglednosti i vizuelne prepoznatljivosti) može se odvijati, u elementima grafičkog i urbanog dizajna, na nekoliko nivoa: 1. Unapređenje autentičnog i prepoznatljivog, turistički i kulturno konkurentnog i prestižnog identiteta lokalne zajednice afirmacijom vizuelnih atrakcija i specifičnosti (značajni kulturni i istorijski spomenici, pojedinačni objekti, kompleksi i ambijentalne celine i drugi turistički potencija 2. Generisanje i nadogradnja novih kvaliteta u svakodnevnom životu i javnom prostoru određenim intervencijama u vizuelnom identitetu (kao, na primer, brojni neiskorišćeni elementi urbane memorije koji se mogu istaći jednostav- nim vizuelnim i dizajnerskim intervencijama u prostoru, a koji promovišu određene pozitivne vrednosti zajednice); 3. Uspostavljanje vizuelno-komunikativne i pregledne matrice obeležavanja administrativnih objekata, prostora, uputstava, dokumenata i sličnog materijala (da bi se postigle zadovoljavajuća čitljivost i komunikativnost službenih prostorija i dokumenata, koje će građanima omogućiti da se jednostavnije i efikasnije snalaze u opštinskim i prosto- rima mesnih zajednica, kao i da bolje razumeju procedure i način rada opštinskih tela). Programi intervencija u javnom prostoru nekog grada ne mogu se odvojiti od teme identiteta, tj. osećaja pripadnosti građana teritoriji na kojoj žive. Višedimenzionalne, kompleksne gradove karakteriše postojanje referentnih tačaka, horizontalnih i vertikalnih belega u javnom prostoru, vizuelnih repera: kulturno-istorijskih, simboličkih, arhitektonsko-fizičkih i umetničkih repera. Dok je u slučaju Pariza neprikosnoveni reper već pomenuti Ajfelov toranj, teritorijalni i mnemonički beleg (landmark) grada Beograda može biti jedino Beogradska tvrđava sa Pobednikom, sagledana sa Dunavskog keja, Donjeg grada ili
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE
OIE

Recomendados

Vodic
VodicVodic
VodicMaja Petrović
 
NLP principi
NLP principiNLP principi
NLP principiNLP Centar Beograd
 
Energetska mapa puta grad Nis
Energetska mapa puta grad NisEnergetska mapa puta grad Nis
Energetska mapa puta grad NisBojan Gaji?
 
Nacrt energetska-efikasnost
Nacrt energetska-efikasnostNacrt energetska-efikasnost
Nacrt energetska-efikasnostJohan244492
 
Medijana 201112 Povelja Gradonacelnika - forum energetski svesno i efikasno
Medijana 201112 Povelja Gradonacelnika - forum energetski svesno i efikasnoMedijana 201112 Povelja Gradonacelnika - forum energetski svesno i efikasno
Medijana 201112 Povelja Gradonacelnika - forum energetski svesno i efikasnoBojan Gaji?
 
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada NišaStudija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada NišaBojan Gaji?
 
SEAP 17-11-2014
SEAP 17-11-2014SEAP 17-11-2014
SEAP 17-11-2014Bojan Gaji?
 
2024 State of Marketing Report – by Hubspot
2024 State of Marketing Report – by Hubspot2024 State of Marketing Report – by Hubspot
2024 State of Marketing Report – by HubspotMarius Sescu
 

Recomendados

Vodic
VodicVodic
VodicMaja Petrović
 
NLP principi
NLP principiNLP principi
NLP principiNLP Centar Beograd
 
Energetska mapa puta grad Nis
Energetska mapa puta grad NisEnergetska mapa puta grad Nis
Energetska mapa puta grad NisBojan Gaji?
 
Nacrt energetska-efikasnost
Nacrt energetska-efikasnostNacrt energetska-efikasnost
Nacrt energetska-efikasnostJohan244492
 
Medijana 201112 Povelja Gradonacelnika - forum energetski svesno i efikasno
Medijana 201112 Povelja Gradonacelnika - forum energetski svesno i efikasnoMedijana 201112 Povelja Gradonacelnika - forum energetski svesno i efikasno
Medijana 201112 Povelja Gradonacelnika - forum energetski svesno i efikasnoBojan Gaji?
 
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada NišaStudija Ka održivom sistemu grejanja grada Niša
Studija Ka održivom sistemu grejanja grada NišaBojan Gaji?
 
SEAP 17-11-2014
SEAP 17-11-2014SEAP 17-11-2014
SEAP 17-11-2014Bojan Gaji?
 
2024 State of Marketing Report – by Hubspot
2024 State of Marketing Report – by Hubspot2024 State of Marketing Report – by Hubspot
2024 State of Marketing Report – by HubspotMarius Sescu
 
Everything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPTEverything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPTExpeed Software
 
Product Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage EngineeringsProduct Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage EngineeringsPixeldarts
 
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental HealthHow Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental HealthThinkNow
 
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdfAI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdfmarketingartwork
 
Skeleton Culture Code
Skeleton Culture CodeSkeleton Culture Code
Skeleton Culture CodeSkeleton Technologies
 
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024Neil Kimberley
 
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)contently
 
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024Albert Qian
 
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie InsightsSocial Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie InsightsKurio // The Social Media Age(ncy)
 
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024Search Engine Journal
 
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summarySpeakerHub
 
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd Clark Boyd
 
Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next Tessa Mero
 
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search IntentGoogle's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search IntentLily Ray
 
How to have difficult conversations
How to have difficult conversations How to have difficult conversations
How to have difficult conversations Rajiv Jayarajah, MAppComm, ACC
 
Introduction to Data Science
Introduction to Data ScienceIntroduction to Data Science
Introduction to Data ScienceChristy Abraham Joy
 
Time Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best PracticesTime Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best PracticesVit Horky
 
The six step guide to practical project management
The six step guide to practical project managementThe six step guide to practical project management
The six step guide to practical project managementMindGenius
 
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...RachelPearson36
 
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...Applitools
 

Mais conteúdo relacionado

Destaque

Everything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPTEverything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPTExpeed Software
 
Product Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage EngineeringsProduct Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage EngineeringsPixeldarts
 
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental HealthHow Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental HealthThinkNow
 
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdfAI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdfmarketingartwork
 
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024Neil Kimberley
 
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)contently
 
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024Albert Qian
 
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie InsightsSocial Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie InsightsKurio // The Social Media Age(ncy)
 
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024Search Engine Journal
 
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summarySpeakerHub
 
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd Clark Boyd
 
Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next Tessa Mero
 
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search IntentGoogle's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search IntentLily Ray
 
Time Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best PracticesTime Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best PracticesVit Horky
 
The six step guide to practical project management
The six step guide to practical project managementThe six step guide to practical project management
The six step guide to practical project managementMindGenius
 
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...RachelPearson36
 
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...Applitools
 

Destaque (20)

Everything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPTEverything You Need To Know About ChatGPT
Everything You Need To Know About ChatGPT
 
Product Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage EngineeringsProduct Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
Product Design Trends in 2024 | Teenage Engineerings
 
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental HealthHow Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
How Race, Age and Gender Shape Attitudes Towards Mental Health
 
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdfAI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
AI Trends in Creative Operations 2024 by Artwork Flow.pdf
 
Skeleton Culture Code
Skeleton Culture CodeSkeleton Culture Code
Skeleton Culture Code
 
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
PEPSICO Presentation to CAGNY Conference Feb 2024
 
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
Content Methodology: A Best Practices Report (Webinar)
 
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
How to Prepare For a Successful Job Search for 2024
 
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie InsightsSocial Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
Social Media Marketing Trends 2024 // The Global Indie Insights
 
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
Trends In Paid Search: Navigating The Digital Landscape In 2024
 
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
5 Public speaking tips from TED - Visualized summary
 
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
ChatGPT and the Future of Work - Clark Boyd
 
Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next Getting into the tech field. what next
Getting into the tech field. what next
 
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search IntentGoogle's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
Google's Just Not That Into You: Understanding Core Updates & Search Intent
 
How to have difficult conversations
How to have difficult conversations How to have difficult conversations
How to have difficult conversations
 
Introduction to Data Science
Introduction to Data ScienceIntroduction to Data Science
Introduction to Data Science
 
Time Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best PracticesTime Management & Productivity - Best Practices
Time Management & Productivity - Best Practices
 
The six step guide to practical project management
The six step guide to practical project managementThe six step guide to practical project management
The six step guide to practical project management
 
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
Beginners Guide to TikTok for Search - Rachel Pearson - We are Tilt __ Bright...
 
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...
Unlocking the Power of ChatGPT and AI in Testing - A Real-World Look, present...
 

OIE

  • 1.
  • 2.
  • 3. 1 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Zbirka dobre prakse
  • 4. 2 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Zbirka dobre prakse Izdavač PALGO centar Za izdavača Dušan Damjanović Kneginje Ljubice 14, Beograd Tel: + 381 11 30 25 813, faks: + 381 11 30 25 842 office@palgo.org, www.palgo.org Urednici Dušan Damjanović, Miodrag Gluščević, Marija Grujić Recenzija Prof. Dr Miloš Banjac, Mašinski fakultet Univerziteta u Beogradu Doc. Aleksandru Vuja, Arhitektonski fakultet Univerziteta u Beogradu Prevod priloga na str. 55 i 75 Sandra Milojević Lektura i korektura Irena Popović Dizajn korica Vesna Mila Čolić-Damjanović Prelom i dizajn Tijana Dinić Tiraž 400 Štampa Standard 2, Beograd Partneri projekta: Ministarstvo rudarstva i energetike Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije Privredna komora Srbije Stalna konferencija gradova i opština РЕПУБЛИКА СРБИЈА АГЕНЦИЈА ЗА ЕНЕРГЕТСКУ ЕФИКАСНОСТ REPUBLIC OF SERBIA ENEGRY EFFICIENCY AGENCY Projekat podržali: Ambasada Sjedinjenih Američkih Država Fond za otvoreno društvo Think Tank Fund, Budapest KfW Projekat kreditne podrške opštinskoj infrastrukturi Société Générale Banka Srbija Copyright © PALGO centar, Beograd, Srbija
  • 5. 3 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Zbirka dobre prakse PALGO CENTER Beograd, 2010.
  • 6. 4 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica SADRŽAJ 5 Predgovor 9 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim mendžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji Bojan Kovačić 15 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou Miodrag Gluščević 23 Strateški urbani marketing – Energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica Dušan Damjanović 31 Saradnja tri sektora u promociji i razvoju energetskog menadžmenta Marija Grujić 37 Strategije i mreže nulte emisije na primeru Nemačke i Srbije Dragana Oberst, Peter Heck 45 Dobra praksa evropskih gradova: 47 Evropska politika energetske efikasnosti Branislava Lepotić-Kovačević, Aleksandar Kovačević 55 Energetsko planiranje kao sastavni deo politika lokalne samouprave: slučaj Barselone Aleksandar Ivančić 61 Ugovaranje učinka – Berlinsko partnerstvo za uštedu energije Maja Matejić 67 Grad budućnosti – Energetski održiva stambena naselja u Malmeu Vesna Mila Čolić-Damjanović 75 Güssing – Energetska efikasnost kao ključ regionalnog razvoja Gabriele Haselsberger 83 Stanje energetskog menadžmenta u regionu i primeri dobre prakse: 85 Pregled institucionalno-pravnog okvira u oblasti energetike u zemljama u okruženju Miodrag Gluščević 89 Energetski menadžment u opštini Velenje Boštjan Krajnc 97 Dobra edukacija donosi milijunske uštede Goran Pichler 101 Banja Luka na putu energetski održivog razvoja – Akcioni plan energetski održivog razvoja Aleksandra Stanivuković 109 Opština Varvarin u svetlu energetske efikasnosti Slađana Jevremović 115 Mogućnosti korišćenja solarne energije u mikroklimatskim uslovima grada Čačka Velimir Mitrović 123 Finansiranje projekata racionalnog korišćenja energije – Primer KfW Projekta kreditne podrške razvoju opštinske infrastrukture Valentina Milošević
  • 7. 5 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji PREDGOVOR Promišljanju grada, odnosno njegove održive budućnosti, mora se pristupati organski, holistički i ekološki, a kroz kompleksne multidisciplinarne cikluse. Ukoliko grad posmatramo kao proizvod na tržištu, taj proizvod – u smislu trajnog kvaliteta i energetske efikasnosti – može opstati jedino ukoliko postoji neka suštinska i verodostojna ideja vodilja, koja neće samo zadovoljavati funkciju, već će težiti stalnoj koristi za sve aktere. Održive gradove karakteriše sposobnost kreativnog preobražaja. U otvorenoj kompeticiji gradova i opština za pozicioniranje na globalnom tržištu, postoji očigledna potreba za prepo- znatljivošću spram drugih konkurentnih lokalnih zajednica. Jedan od smerova za koji se gradovi i opštine mogu od- lučiti, jeste njihova promocija i osnaživanje lokalne zajednice kao brenda, kroz primenu mera energetske efikasnosti. Cilj ove zbirke dobre prakse je da ponudi razloge i objasni koristi od uvođenja sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou i racionalnog i održivog upravljanja energijom. Prikazom opštih postulata i principa energetske efika- snosti i energetskog menadžmenta, ali i uvodom u filozofiju promocije lokalnih zajednica, odnosno kombinovanjem ovih oblasti, kao i pregledom ovakvih primera iz regiona i Evrope, autori publikacije učestvuju u podizanju svesti predstavnika javnih vlasti o ovim temama, podržavaju napore organizacija civilnog društva, ali i ohrabruju lokalnu administraciju u Srbiji da se odluči za uvođenje lokalnog energetskog menadžmenta. Dušan Damjanović Zbirka dobre prakse „Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica“ je nastala u sklopu priprema za istoimeni regionalni skup, posvećen temama racionalnog korišćenja energije i lokalnog razvoja, u novembru 2010. u organizaciji PALGO centra, Stalne konferencije gradova i opština i Privredne komore Srbije. Podršku objavljivanju ove publikacije i održavanju regionalnog skupa pružilo je Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za energetsku efikasnost RS, Ambasada SAD u Beogradu, Fond za otvoreno društvo, Think Tank Fund iz Budimpešte, KfW Projekat kreditne podrške opštinskoj infrastrukturi i Société Générale Banka Srbija.
  • 8. 6 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica
  • 9. 7 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji
  • 10. 8 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica
  • 11. 9 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji AKTIVNOSTI NA DRŽAVNOM NIVOU U VEZI SA ENERGETSKOM EFIKASNOŠĆU I ENERGETSKIM MENADŽMENTOM U GRADOVIMA I OPŠTINAMA U SRBIJI Bojan Kovačić, zamenik direktora Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije Politički, ekonomski i ekološki razlozi, kao i rast potrebe za sve intenzivnijim korišćenjem postojećih energetskih re- sursa koje bi pratilo ubrzaniji industrijsku razvoj, nalažu da Srbija razvija nove izvore energije i energetsku efikasnost. Za ostvarivanje energetske stabilnosti jedne države i njen održivi razvoj treba unaprediti energetsku efikasnost, kako proizvodnje, tako i svih sektora potrošnje: industrije, komunalne energetike, zgradarstva i transporta. Održivi razvoj Srbije zavisi od spremnosti svakog pojedinca da prihvati neophodnost promena, ali i od spremnosti države da usva- janjem zakonske regulative i podsticajnih mera sprovede reformu energetskog sektora i stvori uslove za poboljšanje energetske efikasnosti u svim sektorima potrošnje. Strategija razvoja energetike Srbije do 2015. godine bila je prva strategija usvojena u parlamentu, 2005. godine. Nju sprovodi država putem svojih organa – Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetiku, Agencije za ener- getsku efikasnost Republike Srbije (AEE) i drugih. U Strategiji razvoja energetike Srbije do 2015. godine energetska efikasnost i šire korišćenje obnovljivih izvora energije svrstani su među prioritete. Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine utvrđeni su uslovi, način i dinamika ostvarivanja Strategije za sve oblasti energetskog sektora. Poseban modul (deo) Programa jeste energetska efikasnost. Postojeći pravni okvir nije dovoljno obavezujući kada je reč o povećanju energetske efikasnosti u sektorima potroš- nje energije. Stoga, osim dalje podrške radu Agencije za energetsku efikasnost, država u narednom periodu mora da donese zakon kojim se uređuje racionalna upotreba energije kako bi omogućila realizaciju utvrđenih prioritetnih tehničkih mera. Izrada ovog zakona, koji imaju gotovo sve tzv. zemlje u tranziciji, pod ingerencijom je Ministarstva rudarstva i energetike, koje je nedavno pokrenulo i konkretne korake za okončanje nacrta ovog zakona, u čijoj izradi je Agencija za energetsku efikasnost dala svoj puni doprinos. Povećanje energetske efikasnosti mora biti trajan pro- ces u svim sektorima potrošnje energije, kao što je to slučaj u svim prosperitetnim zemljama. Sa tim ciljem, zakon će preciznije definisati obaveze svih energetskih subjekata iz različitih sektora u odnosu na energetsku efikasnost i sadržati kvalitativno nova rešenja. U pogledu ispunjavanja Direktive Evropske unije o energetskoj efikasnosti na strani potrošnje (2006/32/EC), a u sa- radnji sa Energetskom zajednicom jugoistočne Evrope, polovinom 2010. Vlada Republike Srbije usvojila je Akcioni plan energetske efikasnosti, sa definisanim ciljevima, merama i dinamikom. Značajan segment jeste i fond za energetsku efikasnost, koji bi trebalo da bude osnovan radi podsticanja i sufinan- siranja aktivnosti definisanih Programom ostvarivanja Strategije razvoja energetike do 2012. godine, čiji je cilj po- boljšanje energetske efikasnosti u sektorima proizvodnje i potrošnje energije, kao i povećanje korišćenja obnovljivih izvora energije u Republici Srbiji. Cilj osnivanja i rada tog fonda jeste poboljšanje energetske efikasnosti u privatnim, javnim, poslovnim i drugim zgradama intervencijama na omotaču zgrade, izmenama, modernizacijom i zamenom kotlova i toplotnih podstanica sa instalacijama grejanja, sistema za pripremu sanitarne tople vode i unutrašnjeg osvetljenja, kao i poboljšanjem energetske efikasnosti i korišćenjem obnovljivih izvora energije u industrijskim pre- duzećima i komunalnim sistemima, kao i sufinansiranjem istraživačkih i razvojnih programa, projekata i studija iz oblasti energetske efikasnosti. Takođe se očekuje da fond obezbedi i sufinansiranje obrazovnih programa u okviru permanentnog obrazovanja stručnjaka u oblastima energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, obuku lokalnih samouprava za izradu energetskog bilansa i planova energetskog razvoja uz uvođenje sistema ener- getske statistike, kao i obuku i edukaciju menadžmenta industrijskih preduzeća i operatora za mašinama. Potpisivanjem Ugovora o energetskoj zajednici zemalja jugoistočne Evrope, Srbija je potvrdila svoju spremnost za sprovođenje reformi i u energetskom sektoru. Osim toga, Srbija je potpisala ugovor o energetskoj povelji, čime je is- punila sve neophodne uslove da postane punopravni član Konferencije energetske povelje. Ovaj ugovor predstavlja multilateralni sporazum koji daje smernice za kreiranje šireg evropskog energetskog tržišta i jačanje njegovog efika- snijeg funkcionisanja, koji, osim trgovine i zaštite investicija, obuhvata i energetsku efikasnost.
  • 12. 10 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije pokrenula je niz inicijativa i, uz finansijsku podršku Evropske unije, do sada ostvarila 29 demonstracionih investicionih projekata u gradovima i opštinama, koji podstiču i pro- movišu energetsku efikasnost u sektoru potrošnje energije. Edukacija više od 600 inženjera i drugih stručnjaka za gazdovanje i planiranje potrošnje energije u industriji i opštinama, organizacija stručnih programa na međunarod- nim sajmovima energetike, uključujući i prvu Nacionalnu konferenciju o energetskoj efikasnosti sa međunarodnim učešćem, kao i mnogobrojnih stručnih skupova i seminara, informativno-komunikaciona i medijska kampanja, prikaz demonstracionih projekata i izrada studija opravdanosti, samo su neke od aktivnosti koje Agencija sprovodi sa ciljem podizanja svesti o tehno-ekonomskim, ekološkim i socijalnim aspektima primene mera energetske efikasnosti i obnovljivih izvora energije i njihovom značaju za ekonomsku budućnost i održivi razvoj Srbije. Ministarstvo rudarstva i energetike i AEE realizovali su projekat „Norveška pomoć Srbiji za sprovođenje politike energetske efikasnosti, izradu energetskog bilansa na lokalnom nivou i primenu Kjoto protokola“. Taj projekat je pružio značajnu pomoć Regionalnim centrima za energetsku efikasnost (u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i Kraljevu) i Mreži za energetsku efikasnost u industriji Srbije, kao i za pripremu CDM strategije i projekata. AEE je dala svoj doprinos i u realizaciji programa TAM (TurnAround Management) i BAS (Business Advisory Program), čiji je cilj povećanje konkurentnosti srpskih preduzeća, kao i u saradnji sa Privrednom komorom Srbije i regionalnim privrednim komorama. AEE je realizovala projekat izrade energetskih bilansa i planova energetskog razvoja za tri grada (Sombor, Jagodina i Kraljevo) kao pokazni primer i za druge gradove u Srbiji. Takođe, Agencija za energetsku efikasnost je 2005. godine realizovala projekat obuke za opštinske administracije za gazdovanje energijom i pripremila softver za praktičnu implementaciju ove obuke. Ministarstvo rudarstva i energetike, uz podršku Nemačke organizacije za međunarodnu tehničku saradnju (GTZ) i, u saradnji sa Stalnom konferencijom gradova i opština i Agencijom za energetsku efikasnost, nastavilo je ove aktivnosti, sa ciljem da se uspostavi energetsko planiranje na lokalnom nivou. U okviru ovih aktivnosti razvijena je metodologija i Uputstvo za pripremu energetskog bilansa na lokalnom nivou, kao i metodologija i Uputstvo za pripremu projekata u oblasti energetske efikasnosti na lokalnom nivou. Takođe su sprovedene i obuke za primenu pomenutih metodologija u kojima je učestvovao jedan broj opština. Na nivou vlada Srbije i Nemačke dogovoren je i 2009. godine pokrenut projekat GTZ-a pod opštim nazivom „Jačanje lokalne samouprave”. Osnovna svrha projekta je da se bavi planiranjem održive opštinske infrastrukture na području otpada, vodosnabdevanja i energetske efikasnosti. U oktobru 2010. oformljena je Mreža nulte emisije kao operativna mreža ravnopravnih partnera na lokalnom nivou sa zadatkom da izrade, realizuju i promovišu projekte nulte emisije. Među ciljevima ove Mreže su povećanje energetske efikasnosti na lokalnom nivou i pristup obnovljivim izvorima energije i njihova efikasna primena. U okviru evropskog programa TEMPUS iz oblasti zaštite životne sredine i energetske efikasnosti, grad Kragujevac, Mašinski fakultet u Kragujevcu, poljski grad Bidgošć i Univerzitet u Bidgošću, u saradnji sa AEE i Agencijom za zaštitu životne sredine, realizovali su obuku za opštinske administracije šumadijskog regiona u oblasti energetske efikasnosti i zaštite životne sredine tokom 2008. i 2009. godine. Od 2009. godine sprovodi se projekat „Razvoj i realizacija pilot projekata ugovaranja učinka u javnom sektoru u Srbiji“, na kome, osim GTZ-a i Berlinske agencije za energiju, učestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja, Agencija za energetsku efikasnost i drugi relevantni državni organi i institucije. Cilj projekta je razvijanje standardizovanog modela realizacije projekata energetske efikasnosti koji se mogu finansirati iz ušteda, odnosno tzv. ESCO modela. Agencija za energetsku efikasnost Republike Srbije i Stalna konferencija gradova i opština (SKGO) su krajem 2007. godine potpisali Memorandum o saradnji, kojim se postavio okvir za zajedničke aktivnosti. U okviru Odbora za energetsku efikasnost SKGO-a oformljene su tri radne grupe: za zgradarstvo, komunalnu energetiku i obnovljive izvore energije. AEE je potpisala i memorandume o saradnji u oblasti energetske efikasnosti i sa opštinom Varvarin i gradovima Kragujevcem, Nišom i Novim Sadom.
  • 13. 11 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji AEE je u okviru projekta podrške nevladinom sektoru od 2007. do 2009. godine ostvarila projekte čiji je cilj bilo podizanje svesti građana u mnogim gradovima i opštinama (Pirot, Novi Sad, Subotica, Majdanpek, Knjaževac, Valjevo, Beograd, Kragujevac, Kraljevo itd.). Od sredine 2009. godine sprovodi se veoma važan projekat „Studija za uvođenje energetskog menadžmenta u sektorima potrošnje energije u Republici Srbiji“, u kome učestvuju Ministarstvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost, a uz podršku Japanske organizacije za međunarodnu saradnju (JICA). Konsultant na projektu sa japanske strane je Tokyo Electric Power Co. (TEPCO), najveća elektroenergetska kompanija u Japanu, kojoj je ovo prvi projekat u istočnoj Evropi. Studijom će biti definisan sistemski model energetskog menadžmenta koji bi trebalo primeniti u Srbiji, i to u sektoru zgrada, kompanija i jedinica lokalne samouprave (opština i gradova). Modelom će biti predviđeno uvođenje pozicije energetskog menadžera, koji će dobiti veoma važnu ulogu, kako na nivou kompanija, tako i na nivou opština. Modelom će, takođe, biti definisani nivoi potrošnje pojedinih sektora, obaveze u odnosu na poboljšanje energetske efikasnosti, kao i permanentna obuka i podsticaji. U septembru 2009. godine stupio je na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji, kojim je predviđeno obavezno posedovanje energetskog sertifikata objekta pre dobijanja upotrebne dozvole. Trenutno se radi podzakonska regulativa koja će omogućiti praktičnu implementaciju zakonskih rešenja. Na inicijativu Agencije za energetsku efikasnost, uz podršku JKP Beogradske elektrane i Društva za klimatizaciju, gre- janje i hlađenje, početkom 2010. godine usvojen je predlog usaglašavanja nacionalnih standarda, kojim će se prome- niti spoljne projektne temperature za područje Beograda i ostalih gradova Srbije, u zimskom periodu (na primer, za Beograd sa –18°C na –12°C). Imajući u vidu da smo i sami svedoci sve toplijih zima, a da su projektovane temperature za grejanje do sada bile jedan od faktora, uslovno rečeno, energetskog rasipništva u Srbiji, dugoročno posmatrano, ova mera će doprineti smanjenju potrošnje energije za grejanje. Nove spoljne projektne zimske temperature biće unete u srpske standarde posle revizije nacionalnog standarda SRPS U.J5.600:1998 i njegovog usklađivanja sa evrop- skim standardima i drugim regulatornim dokumentima u oblasti energetske efikasnosti objekata. Nakon ratifikacije u parlamentu, nastavio je da se realizuje do sada veoma uspešan projekat „Povećanje energetske efikasnosti u Srbiji“, koji se finansira iz sredstava Republike Srbije iz kredita Svetske banke, a koji obuhvata energetsku rehabilitaciju škola, bolnica i ustanova socijalne namene. Ciljevi projekta, koji operativno sprovodi Agencija za ener- getsku efikasnost Republike Srbije, jesu: ŹŹ unapređenje energetske efikasnosti u javnim objektima socijalne namene (škole, bolnice, domovi starih, domovi za siročad) primenom mera na građevinskom omotaču, sistemu grejanja i unutrašnjem osvetljenju; ŹŹ povećanje subjektivnog osećaja komfora kod krajnjih korisnika i ŹŹ podizanje nivoa svesti krajnjih korisnika o energetskoj efikasnosti, potrebi za racionalnim korišćenjem energije i uštedama koje se mogu postići. Prva faza ovog projekta, vredna 25 miliona dolara, trajala je od 2005. do 2008. godine, i u tom periodu su, u skladu sa procedurama Svetske banke, energetski rehabilitovani Klinički centar Srbije i 28 škola i bolnica. Rezultati prve faze projekta pokazali su uštedu od oko 40% u energiji i emisiji ugljen-dioksida. Projekat je dobio nagradu na svetskom nivou „Green Award“ za 2007. godinu, kao najbolji od svih projekata Svetske banke koji se bave problematikom ener- getske efikasnosti i zaštite životne sredine, pa je i to jedan od razloga što su odobrena nova, još veća sredstva (30 miliona dolara) za novu fazu. Rok povraćaja investicija na osnovu ušteda u prvoj fazi projekta je za sve objekte 7,5 godina, što je manje od „grejs“ perioda otplate. U drugoj fazi energetski će biti rehabilitovani Klinički centar Niš, kao i oko 70 škola, bolnica i ustanova socijalne namene širom Srbije. Projekat jačanja kapaciteta za izradu nacionalnih akcija mitigacije predstavlja jednu od aktivnosti u oblasti klimatskih promena, koja, između ostalog, treba da doprinese ostvarenju ciljeva Okvirne konvencije UN o promeni klime i sma- njenju emisija gasova sa efektom staklene bašte na globalnom nivou. Protokol o saradnji na realizaciji projekta izme- đu Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Ministarstva rudarstva i energetike, Agencije za energetsku efikasnost Republike Srbije i Vlade Japana/Japanske agencije za međunarodnu saradnju potpisan je 20. avgusta 2010. godine. Osposobljavanje ne-Aneks I članica Konvencije za izradu i sama izrada nacionalnih akcija mitigacije spada- ju među ključne zahteve proistekle iz Konferencije u Kopenhagenu. Izrada nacionalnih akcija mitigacije potvrđuje podršku Kopenhagenškom sporazumu, ali i opredeljenost države da, u skladu sa svojim mogućnostima, ograničava
  • 14. 12 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica emisije i razvija svoju ekonomiju prema principima održivog razvoja. Projekat će početi u novembru 2010. godine i trajaće dve godine i četiri meseca. Predmetni projekat realizuje se uz finansijsku pomoć Vlade Japana i podrazumeva utvrđivanje akcija sa ciljem smanjenja/ograničenja emisija gasova sa efektom staklene bašte, kao i proračun finan- sijskih potreba i vremenskog okvira za njihovu realizaciju. S obzirom da različiti sektori i podsektori daju mogućnost potencijalnog smanjenja ili ograničenja emisija, cilj je da projekat uključi one sektore i akcije koji najefikasnije i za najkraće vreme mogu doprineti ograničenju emisija na nacionalnom nivou. Iz tog razloga će projektne aktivnosti obuhvatiti oblast energetske efikasnosti. Od 1. januara 2010. stupio je na snagu paket podsticajnih mera za šire korišćenje obnovljivih izvora energije. Usvoje- ne su podsticajne otkupne cene za električnu energiju proizvedenu iz obnovljivih izvora i kogenerativnih postrojenja, prema modelu „feed-in tariff“, kao i prateće uredbe, u zavisnosti od vrste obnovljivih izvora energije. Na primer, pod- sticajna otkupna cena za električnu energiju iz vetra iznosi 9,5 c€, a korišćenjem solarne energije 23 c€. Definisan je model ugovora o otkupu, u trajanju od 12 godina, koji podrazumeva obavezu države da otkupi celokupnu ponuđenu električnu energiju iz obnovljivih izvora. Početkom 2010. Ministarstvo životne sredine i prostornog razvoja definisalo je predlog za oslobađanje od carina opreme koja ima za cilj primenu obnovljivih izvora energije. U martu 2010. izra- đen je Nacionalni akcioni plan za korišćenje biomase u energetske svrhe, koji je Vlada Republike Srbije usvojila 29. jula 2010. godine. U proteklom periodu Ministarstvo za nauku i tehnološki razvoj finansiralo je veliki broj projekata naučnog karaktera, koji se odnose na energetsku efikasnost. Takođe, energetska efikasnost je definisana kao jedan od prioriteta nove Startegije razvoja nauke. Nacionalna strategija održivog razvoja (u daljem tekstu: Strategija) jeste krovna strategija kojom su objedinjene sve sektorske politike radi uspostavljanja ravnoteže između ekonomskog razvoja, socijalne pravde i očuvanja životne sredine i racionalnog korišćenja prirodnih resursa. Usvajanjem ove Strategije definisan je okvir za razvoj zemlje do 2017. godine. Sprovođenje Strategije koordinira Kabinet potpredsednika Vlade za evropske integracije. Akcionim planom (AP) za sprovođenje Strategije definisane su aktivnosti i mere za ostvarivanje ciljeva utvrđenih Strategijom, nadležne i partnerske institucije, kao i rokovi za sprovođenje tih aktivnosti. Za sprovođenje aktivnosti i mera iz AP nadležno je 38 institucija i sve lokalne samouprave. U njegovom sprovođenju učestvuje i veliki broj partnera kao što su civilni sektor, mediji, privredni subjekti, banke, institucije AP Vojvodine, razne druge institucije i posebne organiza- cije, mnogobrojna udruženja i drugi. Kao podrška sprovođenju Strategije tokom 2009. godine realizovan je i projekat u oblasti energetske efikasnosti u zgradarstvu u okviru međudržavne saradnje Kraljevine Holandije i Republike Srbije. Posebnu pažnju treba posvetiti najmlađem naraštaju, generacijama koje dolaze, a i najlakše je njih obrazovati tokom njihovog procesa odrastanja i školovanja. Agencija za energetsku efikasnost učestvuje u unapređenju obrazovnog procesa u Srbiji. Konkretno, prvi korak je uvođenje predmeta OIE u srednje elektrotehničke škole. Pokrenuta je slična inicijativa i za grupaciju građevinsko-arhitektonskih škola, a nadamo se da će se i ostale srednje škole i gimnazije priključiti ovoj inicijativi. Takođe, učestvovali smo u izradi lekcija iz EE i OIE za 6, 7. i 8. razred osnovne škole u okviru predmeta fizika. AEE je dobitnik i Specijalnog priznanja za 2007. godinu Managenergy internet portala Evropske ko- misije – Generalnog direktorata za energiju i transport za doprinos u oblasti edukacije. Takođe, od 2007. godine, AEE je i zvanični srpski partner kampanje „Održiva energija u Evropi“. Putem informativno-komunikacione kampanje „Čuvajmo energiju. Budimo pametni.“ AEE motiviše i podstiče sve društvene ciljne grupe da pozitivno utiču na svoje radno, društveno i prirodno okruženje i da uče da pametno ko- riste energiju. Važno je uticati i na promenu uverenja, navika i ponašanja potrošača energije, stvarati nove obrasce i rutine, imajući u vidu dosadašnju društveno neodgovornu praksu „rasipanja“ energije, uvesti koncept društveno odgovornog ponašanja i racionalnog odnosa prema energiji i energetskim izvorima. Sprovodeći svoju misiju, AEE će se i dalje truditi da poboljša ambijentalne uslove za ulaganja u energetsku efikasnost, da doprinese transferu znanja i aktuelne „najbolje prakse“ i poveća zainteresovanost svih potrošača energije boljom informisanošću. AEE je do sada organizovala i učestvovala na velikom broju skupova u zemlji i inostranstvu. Imajući navedeno u vidu, Agencija za energetsku efikasnost predlaže da se zakonski uvede, odnosno predvidi oba- veza uvođenja energetskih menadžera u opštinama. U tom smislu, treba definisati da se u svakoj jedinici lokalne sa- mouprave (gradu ili opštini) koja ima više od 30 hiljada stanovnika, utvrde poslovi energetskog menadžera. Ti poslovi su: prikupljanje podataka za izradu i izrada planova razvoja energetike jedinice lokalne samouprave; prikupljanje i
  • 15. 13 Aktivnosti na državnom nivou u vezi sa energetskom efikasnošću i energetskim menadžmentom u gradovima i opštinama u Srbiji praćenje podataka potrošnje energije u objektima javne potrošnje u nadležnosti jedinice lokalne samouprave; pred- laganje, priprema i sprovođenje mera za poboljšanje energetske efikasnosti objekata javne potrošnje u nadležnosti jedinice lokalne samouprave i drugi poslovi utvrđeni zakonom, odnosno aktima jedinice lokalne samouprave. Jedini- ce lokalne samouprave koje imaju manje od 30 hiljada stanovnika mogu, takođe, imenovati energetskog menadžera ili se međusobno sporazumeti o organizovanju rada jednog energetskog menadžera, koji će obavljati poslove za više jedinica lokalne samouprave. Unapređenje energetske efikasnosti jeste kontinuirani proces koji zahteva organizovan, sistemski i sistematski pri- stup relevantnih državnih institucija i društvenih organizacija, lokalnih samouprava, kompanija i pojedinaca. Jedan od najvažnijih preduslova za to je dalje jačanje kapaciteta stručnih državnih institucija na svim nivoima. Energetska efikasnost nije samo jedna od mnogih sektorskih politika, već je to socio-ekonomski projekat i koncept sa izrazito po- zitivnim ciljem – jačanje konkurentnosti srpske privrede i, samim tim, poboljšanje životnog standarda građana Srbije.
  • 16. 14 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica
  • 17. 15 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou UVOD U ENERGETSKI MENADŽMENT NA LOKALNOM NIVOU Miodrag Gluščević, šef Odeljenja za komunalna i pitanja urbanizma i životne sredine, Stalna konferencija gradova i opština UVOD Jedinice lokalne samouprave su dinamični, složeni i vitalni sistemi u sektoru javne uprave. Lokalna samouprava nije izolovana od svog okruženja, koje čine građani, država, region ili regionalna autonomija, javna uprava, civilno druš- tvo, privreda, već se sa njim nalazi u odnosu žive međuzavisnosti. Osim što je dinamičan sistem, lokalna samouprava je i veoma složen sistem jer ima sopstvene zakonom propisane nadležnosti, svoje organe i službe, imovinu i finansije, specifične političke institucije, procese odlučivanja, propise i izvršni aparat. Konačno, vitalnost lokalne samouprave kao sistema ogleda se u njenoj sposobnosti da u rešavanju lokalnih problema ispolji veću fleksibilnost, prilagodlji- vost i efikasnost od drugih viših nivoa javne uprave. To je zbog toga što ona detaljno poznaje prirodu problema na lokalnom nivou, bliža je građanima i njihovim interesima i omogućava im učešće u rešavanju lokalnih problema. U lokalnoj zajednici se neposredno izvršava najveći broj zakona, pružaju najvažnije usluge građanima i ostvaruju pro- cesi participacije građana u političkom životu, što joj sve zajedno daje obeležja sistema koji je ne samo složen, već i životan i neposredan za lokalno stanovništvo. Ovakva predstava gradova i opština kao složenih sistema mora se uzeti u obzir pri razmatranju energetskih pitanja i uvođenja energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. Jedinice lokalne samouprave su pravno-strateškim okvirom označene kao jedan od ključnih subjekata obavljanja energetskih delatnosti. Zakonom o energetici1 Republike Srbije definisano je da se energetska politika na lokalnom nivou sprovodi kroz redovnu izradu lokalnih planova razvoja energetike kojima se utvrđuju potrebe za energijom, kao i uslovi i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta. Programom ostvarenja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine2, jasno je definisano da jedinice lokalne samouprave treba da promovišu i sprovode mere energetske efikasnosti na lokalnom nivou. Povećanje ener- getske efikasnosti u proizvodnji, distribuciji i korišćenju energije od krajnjih korisnika energetskih usluga jedan je od pet osnovnih prioriteta navedenih u Strategiji razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine3, a aktivnosti u ovoj oblasti se navode kao prioritet i u strategiji kojom se uređuje privredni razvoj Republike Srbije do 2012. godine i u Nacionalnom programu zaštite životne sredine4. U sprovođenju energetske politike lokalna administracija, kao najbliža građanima, idealno je pozicionirana da razu- me njihove potrebe i ima mogućnosti i mehanizme usaglašavanja javnih i drugih interesa. Lokalna administracija je ta koja bi potrebe građana trebalo da pretoči u jasno definisane ciljeve razvoja lokalne zajednice, a da pri tome u njih integriše i održivi razvoj energetike na lokalnom nivou. Zbog toga je neophodno da lokalna administracija ima vodeću ulogu u primeni politike održivog energetskog razvoja i u tom smislu je uvođenje sistema energetskog me- nadžmenta u potrošnji energije na lokalnom nivou od presudnog značaja. Drugim rečima, energetski menadžment na lokalnom nivou je vrlo značajan segment sveobuhvatnog sistema lokalne samouprave, odnosno vođenja lokalnih poslova i upravljanja lokalnom administracijom. Energetska pitanja postaju sve aktuelnija iz dana u dan, a energetske strategije dobijaju sve veći značaj i predstavljaju bitan segment politike svake zemlje. Trend porasta cena energenata, povećanje potrošnje svih vidova energije, iscr- pljivanje rezervi fosilnih goriva, emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte i uticaj na svetsku klimu i stanje ži- votne sredine uopšte, problemi u snabdevanju i nedavna gasna kriza samo su neke od činjenica koje govore u prilog ovakvim tvrdnjama. Prevedeno u lokalni kontekst, to znači da se gradovi i opštine susreću, a u budućnosti i sve više, sa problemima stabilnog snabdevanja toplotnom energijom lokalnog stanovništva i privrede, kao i dodatnim pritiskom na ionako ograničene lokalne budžete iz kojih se pokrivaju troškovi za energiju javne uprave i komunalnih sistema. S druge strane, polazeći od nadležnosti jedinica lokalne samouprave koje proizilaze iz zakonskog okvira, formulisanje i sprovođenje lokalnih energetskih politika može imati višestruko korisne efekte u lokalnoj sredini, i to na usluge koje opštine pružaju svojim građanima i uštede koje mogu biti ostvarene u lokalnim budžetima. Dinamičan razvoj gradova i naseljenih mesta kao specifičnih urbanih prostornih jedinica stvara sve veće zahteve za energijom u industriji, uslužnim delatnostima, poljoprivredi, transportu ljudi i dobara, odnosno uopšteno govoreći za zadovoljavanje svih neophodnih potreba u svakodnevnom životu. Porast potrošnje gotovo svih vrsta energenata vidljiv je i u energetskim bilansu Republike Srbije. Zbog toga, kada se govori o razvoju energetike u gradovima, mora se imati u
  • 18. 16 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica vidu da su gradovi najznačajniji i najveći potrošači energije. Preko polovine ukupne emisije gasova sa efektom staklene bašte ostvari se u gradovima. Oko 80% populacije danas živi i radi u urbanim sredinama gde se i troši do 80% ukupne energije. Pri tome, energija se najvećim delom troši za potrebe grejanja, a to dovodi do ekoloških problema na lokalnom nivou, kao i do problema dovoza i obezbeđenja goriva i njihovog racionalnog korišćenja. Osim korišćenja energije za zadovoljenje toplotnih potreba, industrijska energetika obuhvata i specifičnu potrošnju u konkretnim tehnološkim pro- cesima. Industrijska energetska potrošnja je u tesnoj vezi sa lokalnom sredinom, jer utiče na radna mesta i dohodak koji obezbeđuje stanovnicima lokalne zajednice, ali vrlo često ima i negativan ekološki efekat. Iz svega navedenog je jasno da pravilan razvoj energetskog sektora može da ima presudan značaj za održivi razvoj lokalnih zajednica. Primena mera energetske efikasnosti, korišćenje obnovljivih izvora energije i energetski menadžment sa svim svojim elementima u svetu su prepoznati kao najefikasniji i najisplativiji način postizanja ciljeva održivog razvoja. Neki od efe- kata koji se mogu postići primenom energetskog menadžmenta su smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu koji proizvodi energetski sektor, smanjenje emisije gasova sa efektom staklene bašte, povećanje sigurnosti snabdeva- nja energijom, prekidanje povezanosti između ekonomskog rasta i povećanja potražnje za energijom, doprinos pove- ćanju konkurentnosti nacionalne privrede. Stoga bi uvođenje sistema energetskog menadžmenta u potrošnji energije u svim segmentima društvenog delovanja trebalo da ima ključnu ulogu u opštoj nacionalnoj energetskoj politici. Konačno, ako o jedinicama lokalne samouprave govorimo kao o kompleksnim sistemima koji nisu izolovani, već se nalaze u složenoj međuzavisnosti sa svojim okruženjem, koje među ostalim subjektima čine i privreda i druge lokalne sredine, onda moramo imati u vidu primetan trend borbe gradova i opština za pozicioniranje na globalnom tržištu investicija i njihovu tendenciju da se što bolje pozicioniraju i budu prepoznatljiviji od drugih konkurentnih lokalnih zajednica. Danas se napredni gradovi i opštine obično prepoznaju po brzoj i dobroj administraciji, kratkim i transpa- rentnim procedurama, dobroj komunalnoj, socijalnoj i ekonomskoj infrastrukturi, društveno i ekološko odgovornoj politici. U pogledu prepoznatljivosti, uvođenje sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou i racionalno i održivo upravljanje energijom, svakako može da bude jedna od niša koja do sada nije prepoznata ni u Srbiji ni u regionu niti je dovoljno istražena i iskorišćena. Jedan od smerova za koji se gradovi i opštine mogu odlučiti u borbi za prepoznatljivost i konkurentnost u privlačenju investicija jeste njihova promocija i osnaživanje lokalne zajednice kao brenda, vođenjem energetski odgovorne politike i uvođenjem sistema energetskog menadžmenta. O NADLEŽNOSTIMA GRADOVA I OPŠTINA U DOMENU ENERGETSKE POLITIKE I FUNKCIJAMA KOJE MOGU DA OBAVLJAJU U primeni odredaba Zakona o energetici lokalna samouprava ima važno mesto jer se njime neposredno određuje više nadležnosti gradovima i opštinama. Pre svega, jedinice lokalne samouprave donose planove razvoja energetike i uslove i način obezbeđivanja neophodnih energetskih kapaciteta na svojoj teritoriji, zatim one, na zahtev Ministarstva rudarstva i energetike, dostavljaju podatke za izradu Programa ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike i podatke za izradu Energetskog bilansa Republike. Osim toga, lokalne samouprave imaju velika ovlašćenja na tržištu toplotne energije jer izdaju energetske dozvole za objekte za proizvodnju toplotne energije, donose tarifne sisteme za obračun isporučene toplotne energije, propisuju uslove, kriterijume za procenu ispunjenosti uslova i postupak za sticanje statusa povlašćenog proizvođača toplotne energije i vode registar povlašćenih proizvođača toplotne energije. Strategijom razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine, odnosno Programom ostvarivanja Strategije za period do 2012. godine, predviđeno je da jedinice lokalne samouprave pripremaju planove i programe za korišćenje obnovljivih vidova energije, promovišu i sprovode mere energetske efikasnosti, kao i da uspostavljaju energetski menadžment, kao neophodan instrument za sprovođenje energetske politike na lokalnom nivou. Prema Programu, uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta u potrošnji energije treba da bude prioritet gradova i opština, a to podrazumeva i uvođenje funkcije energetskog menadžera. Ti službenici bi, u okviru lokalne administracije, trebalo da budu glavni pokretači i nosioci aktivnosti u oblasti energetike na nivou lokalne samouprave. Treba istaći i činjenicu da se na nivou Ministarstva rudarstva i energetike radi na pripremi Nacrta zakona o racional- nom korišćenju energije, koji bi trebalo da bude ključni pravni akt za uvođenje sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou, jer se njime predviđa da su obveznici primene energetskog menadžmenta, između ostalih, i sve jedinice lokalne samouprave sa više od 20.000 stanovnika. Pomenutim Nacrtom pretpostavlja se uvođenje energet- skog menadžmenta po fazama, a uspostavljanje funkcije lokalnog energetskog menadžera ostavlja se samim gra- dovima i opštinama jer nije moguće očekivati uspostavljanje ovako složenog sistema istovremeno na svim nivoima.
  • 19. 17 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou Svakako ne treba zaboraviti ni činjenicu da je Srbija 2001. godine pristupila Okvirnoj konvenciji UN o promeni klime, odnosno da je Kjoto protokol ratifikovan 2007, a stupio na snagu početkom 2008. godine. Osim toga, krajem 2009. godine, na predlog Ministarstva rudarstva i energetike, Vlada Republike Srbije donela je tri veoma značajne uredbe u domenu energetske politike, a to su Uredba o izmenama i dopunama Uredbe o utvrđivanju Programa ostvariva- nja Strategije razvoja energetike Republike Srbije do 2015. godine za period od 2007. do 2012. godine5, Uredba o merama podsticaja za proizvodnju električne energije korišćenjem obnovljivih izvora energije i kombinovanom pro- izvodnjom električne i toplotne energije6 i Uredba o uslovima za sticanje statusa povlašćenog proizvođača električne energije7. Konačno, novim Zakonom o planiranju i izgradnji8 u oblast planiranja prostora i izgradnje objekata uvode se principi energetske efikasnosti i racionalnog gazdovanja energijom, a takođe daje osnov za donošenje i primenu najnovijih standarda u oblasti građevinarstva. Ukoliko sagledamo zakonske pretpostavke za obavljanje energetske delatnosti, jedinice lokalne samouprave igraju višestruku ulogu, i to kao proizvođači i isporučioci energije i usluga (sistemi daljinskog grejanja, javno osvetljenje), kao potrošači energije (javne zgrade, komunalne usluge i drugi javni servisi), kao regulatori tržišta (toplotna energija, javni transport), planeri i donosioci strateških dokumenata i odluka, ali i kao motivatori i promoteri modela ponaša- nja. Drugim rečima, njihova je pozicija u energetskom sektoru izuzetno važna i složena. One imaju veoma velike nad- ležnosti u domenu proizvodnje, distribucije i regulacije toplotne energije. Značajan je broj javnih objekata i sistema za čije su tekuće i investiciono održavanje nadležne, a kod kojih je pokrivanje troškova za utrošenu energiju značajna stavka. One sprovode lokalnu ekonomsku i socijalnu politiku, donose prostorne i urbanističke planove, staraju se o zaštiti životne sredine na svojoj teritoriji, donose lokalne propise i odlučuju o investicionom ulaganju u opštinsku infrastrukturu, propisuju uslove, izdaju različite dozvole za gradnju objekata, kao i za obavljanje privrednih delatno- sti. Tome treba dodati još i neposredan uticaj na stanovništvo putem promovisanja, edukacije, motivacije i iniciranja društvenih akcija. Ipak, uprkos svojoj mnogostrukoj ulozi, jedinice lokalne samouprave nemaju nadležnost nad svim energetskim tokovima na svojoj teritoriji, te se zbog toga energetska politika na lokalnom nivou i njeni ciljevi, u najvećoj meri, zasnivaju na proizvodnji i distribuciji toplotne energije, kao i potrošnji drugih vidova finalne energije. Lokalne zajednice imaju vrlo značajnu ulogu u energetskom sektoru. Polazeći od njihovih nadležnosti koje proizilaze iz zakonskog okvira u našoj zemlji, gradovi i opštine mogu formulisanjem i sprovođenjem lokalnih politika proizvesti višestruko korisne efekte u lokalnoj sredini, i to u pogledu usluga koje pružaju svojim građanima i ušteda koje mogu biti ostvarene u lokalnim budžetima. Međutim, postojeće stanje nije zadovoljavajuće, bez obzira na već dugo prisut- no strateško opredeljenje na nacionalnom nivou, jer je još uvek veoma mali broj jedinica lokalne samouprave koje su u svoje strateške prioritete uvrstile i pitanja kao što su korišćenje obnovljivih izvora, racionalna potrošnja energije i uvođenje sistema energetskog menadžmenta. KREIRANJE ENERGETSKE POLITIKE NA LOKALNOM NIVOU Promene u okruženju u kome jedinice lokalne samouprave funkcionišu, kao što su ekonomska kriza, smanjenje izno- sa transfera sa centralnog nivoa, poskupljenje energenata, prevashodno prirodnog gasa, čija cena dominantno utiče na troškove proizvodnje toplotne energije, neminovno će uticati na redefinisanje prioriteta lokalnih zajednica. U tom smislu, lokalne energetske politike će igrati važnu ulogu u postizanju održivosti sistema na lokalnom nivou. Opštine će u budućnosti morati da menjaju svoje ponašanje u pogledu gazdovanja energijom, a porast svesti da pitanja u vezi sa energetikom imaju strateški značaj dovešće i do definisanja ciljeva politike u ovoj oblasti. Kreiranju energetske politike na lokalnom nivou i definisanju ciljeva te politike treba pristupiti sistematično. To znači da treba sagledati postojeće stanje energetike, energetskih tokova, potencijala i potrošnje u opštini, kao i društve- no-ekonomske trendove na lokalnom, nacionalnom i globalnom planu, i uključiti što širu društvenu zajednicu i sve zainteresovane subjekte u raspravu o ciljevima politike. Rezultat ovih aktivnosti treba da bude unošenje energetske politike u lokalne strateške dokumente. Drugim rečima, energetska politika i njeni ciljevi treba da budu precizno definisani, jasno postavljeni i vidljivi u okviru opštinskih planova razvoja. Iako je proces definisanja jedne politike uvek složen i zahteva konsultacije u okviru šire društvene zajednice uz uvažavanje lokalnih prilika, u tom postupku je moguće voditi se nekim univerzalnim principima i opštim ciljevima kao što su: -- obezbeđivanje optimalnog i sigurnog snabdevanja energentima i energijom; -- smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu; -- smanjenje emisije gasova koji stvaraju efekat staklene bašte;
  • 20. 18 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica -- smanjenje potrošnje energije, pa time i troškova za energiju koji se podmiruju iz lokalnih budžeta; -- povećanje komfora u javnim objektima; -- unapređenje nivoa usluga koje opštine pružaju svojim građanima; -- smanjenje potrošnje energije u privatnom i komercijalnom sektoru; -- smanjenje potrošnje energije, odnosno troškova za energiju u javnim komunalnim preduzećima; -- upotreba obnovljivih izvora energije; -- proširenje obima i kvaliteta komunalnih usluga. Naravno, moguće je proklamovati i druge više specifične ciljeve energetske politike u zavisnosti od konkretnih pro- blema, uslova i resursa kojima opštine raspolažu. Kada su jednom definisani, ciljeve treba rangirati po prioritetu, a zatim je za njih neophodno dobiti i političku podrš- ku, odnosno oni moraju biti verifikovani adekvatnom odlukom lokalne skupštine. Iz ovako definisane politike treba da proizađe uvođenje funkcije energetskog menadžera i izrada akcionog plana, kojim bi bile definisane aktivnosti u vremenskom okviru, zatim raspoloživi resursi, odnosno budžet, odgovorni pojedinci ili organizacione jedinice u lokalnoj administraciji, merljivi rezultati i način praćenja njihovog ostvarivanja. Po usvajanju akcionog plana nastu- pa faza njegove implementacije, a nakon definisanog vremenskog perioda i evaluacije ostvarenih rezultata sledi i redefinisanje ciljeva energetske politike. Takav sled koraka, prikazan u kratkim crtama, karakterističan je za proces upravljanja i predstavlja osnov savremenog energetskog menadžmenta na lokalnom nivou. Sistem energetskog menadžmenta može da bude moćno sredstvo u realizaciji energetske politike jedne jedinice lo- kalne samouprave. Međutim, u Srbiji on još uvek nije zaživeo u punoj meri, iako nadležne institucije, pre svih Ministar- stvo rudarstva i energetike i Agencija za energetsku efikasnost, uz podršku različitih programa bilateralne pomoći, a putem obuka i pripreme uputstava, ulažu značajne napore za njegovu institucionalizaciju. Kada imamo u vidu da je Srbija na dobrom putu da svoj strateško-pravni okvir, koji reguliše energetiku, energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, u bliskoj budućnosti zaokruži i uskladi sa evropskim tekovinama, a da finansijski instrumenti za realizaciju lokalnih energetskih politika ne bi trebalo da predstavljaju problem, jer aktiv- nosti i projekti iz ove oblasti po pravilu donose značajne uštede u potrošnji energije, pa tako i u budžetima, onda se može zaključiti da su glavne prepreke za masovnije uvođenje sistema energetskog menadžmenta zapravo kapaciteti jedinica lokalne samouprave i nivo svesti donosilaca odluka na lokalnom nivou. O ENERGETSKOM MENADŽMENTU Jedna od krajnje uprošćenih definicija menadžmenta je da je to zapravo veština upravljanja sistemom, procesima i resursima, koja se zasniva na naučnim disciplinama i metodama. Svrha menadžmenta je da se u određenom sistemu na najproduktivniji način, uz racionalno korišćenje ljudskih, materijalnih i finansijskih resursa, ostvare zadati ciljevi. Najopštije, proces menadžmenta ili upravljanja sastoji se od četiri osnovne faze, a to su: planiranje, organizovanje, upravljanje i kontrola. Principi menadžmenta se mogu primeniti na svaki sistem, pa tako i na lokalnu administraciju i energetske funkcije koje obavlja. Imajući pomenuto u vidu, možemo doći i do sledeće definicije energetskog menadžmenta: to je upravljanje toko- vima energije u definisanom sistemu, od faze nabavke i proizvodnje, preko transformacije primarne u sekundarnu energiju, do korišćenja, odnosno konačne potrošnje energije. Jednice lokalne samouprave predstavljaju jedan takav sistem definisan nadležnostima, koje proizilaze iz ustavnopravnog okvira, teritorijom i resursima sa kojima raspolažu. Gradovi i opštine imaju značajne nadležnosti u sproviđenju energetske politike, ali i u: upravljanju zemljištem, or- ganizovanju i pružanju komunalnih usluga, zaštiti i unapređenju životne sredine, lokalnom ekonomskom razvoju, regionalnoj saradnji, staranju o zadovoljavanju potreba građana u oblasti prosvete, kulture, zdravstvene i socijalne zaštite, dečje zaštite, sporta i fizičke kulture. Sve navedene nadležnosti su u većoj ili manjoj meri u vezi sa energetskim tokovima, što se posebno odnosi na potrošnju energije u javnim objektima i sistemima. Kada je reč o prostornoj rasprostranjenosti, sistem lokalnog energetskog menadžmenta je ograničen teritorijom op- štine. Ovaj aspekt nije zanemarljiv kada se ima u vidu da sistem treba da obuhvati sve energetske tokove u okviru granica jedne opštine, a da se one mogu značajno razlikovati prema veličini, tipu, broju naseljenih mesta i drugim karakteristikama.
  • 21. 19 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou U budžetsko-računovodstvenom smislu, okvir sistema lokalnog energetskog menadžmenta je definisan energetskim tokovima za koje je jedinica lokalne samouprave u finansijskom pogledu odgovorna i nad kojima ima potpunu ili delimičnu kontrolu, odnosno na koje može u određenoj meri ili potpuno da utiče. Tako je, na primer, proizvodnja, distribucija i regulacija električne energije u celini pod ingerencijom institucija centralnog nivoa vlasti, ali zato lokalna administracija ima ključnu ulogu u potrošnji struje u javnim objektima i sistemima na svojoj teritoriji. Ova tri okvira ne moraju obavezno da se poklape, zbog čega, pri koncipiranju sistema lokalnog energetskog me- nadžmenta, treba voditi računa o njegovim granicama, uz uvažavanje činjenice da je nekim energetskim tokovima moguće samo delimično upravljati. Osim toga, opštine imaju ingerenciju samo nad objektima i sistemima javne po- trošnje, ali to ne znači da privatni i privredni objekti treba da ostanu potpuno izvan sistema. Obuhvatanjem nejavnih subjekata lokalnim energetskim menadžmentom može se uticati na ukupnu potrošnju energije, a nije redak slučaj da su neka industrijska preduzeća proizvođači i isporučioci toplotne enregije. Iako bi uspostavljanje sistema lokalnog energetskog menadžmenta trebalo da bude utemeljeno u strateškim opre- deljenjima gradova i opština, jer može da doprinese ostvarivanju ciljeva lokalnih politika, proizvede uštede u budžetu i omogući lakši pristup finansiranju projekata energetske efikasnosti, korišćenja obnovljivih izvora energije i zaštite životne sredine, vrlo često je podstaknuto nekim drugim razlozima, kao što su uvođenje zakonske obaveze izvešta- vanja, teškoće u snabdevanju nekim vidovima energije, veliki troškovi za energiju koje opština plaća iz sopstvenog budžeta, ekološki problemi ili teškoće u funkcionisanju nekih komunalnih sistema. Vrlo je čest slučaj da jedinice lokalne samouprave već poseduju neki vid menadžmenta energetike, ali sa ograničenim dometi jer se zasniva na zastarelim principima i procedurama, a gotovo uvek je ograničen na operativni nivo komu- nalnih preduzeća. Takve sisteme treba transformisati, odnosno unaprediti i prilagoditi aktuelnom stanju i ciljevima lo- kalnih politika. S obzirom da ovoga časa najveći broj jedinica lokalne samouprave nema definisanu jasnu energetsku politiku ni ciljeve u tom domenu, vrlo je verovatno da opštinska rukovodstva nisu u mogućnosti da razviju potpuno jasnu viziju kako sistem energetskog menadžmenta treba da izgleda u budućnosti. Međutim, šta god da je razlog zbog koga se uvodi ili transformiše sistem energetskog menadžmenta, ključni značaj za ovaj proces ima politička podrška rukovodećih struktura u gradu ili opštini. Sledeći vrlo bitan aspekt energetskog menadžmenta na lokalnom nivou jeste definisanje struktura sistema, što će zavisiti od veličine opštine, broja i vrste javnih komunalnih preduzeća, kao i od intenziteta privrednih aktivnosti na njenoj teritoriji. Nijedan od ovih kriterijuma ne sme biti dominantan pri koncipiranju strukture sistema, već se među njima mora uspostaviti pravilan odnos. Tako, opštine sa sličnim brojem stanovnika mogu imati sasvim različite potre- be u pogledu energetskog menadžmenta jer se znatno razlikuju po broju javnih zgrada ili po komunalnim uslugama koje pružaju na svojoj teritoriji. Slično važi i za opštine koje se, na primer, nalaze u istom regionu i koje po veličini, broju stanovnika i tipu mogu biti slične, ali jedna na svojoj teritoriji pruža vrlo složenu energetsku komunalnu uslugu daljinskog grejanja, dok druga to ne čini. Imajući u vidu da je energetski menadžment sredstvo za realizciju ener- getske politike, opštine treba da sagledaju svoje obaveze, potrebe, ciljeve i kapacitete, pa da na osnovu tih činilaca koncipiraju strukturu sopstvenog sistema energetskog menadžmenta. Kao što je već istaknuto, politička podrška u procesu uvođenju sistema energetskog menadžmenta je jedan od pre- sudnih faktora, a treba da se ogleda najpre u donošenju odgovarajućih strateških dokumenta, a onda i u usvajanju odgovarajućih opštinskih odluka, kojima bi se uspostavila struktura neposredno zadužena i odgovorna za ostva- rivanje ciljeva energetske politike, odnosno uveo sistem energetskog menadžmenta. Takva odluka treba da bude jasno obrazložena, a javnost redovno i iscrpno obaveštavana o naporima koje jedinica lokalne samouprave čini u sprovođenju lokalne energetske politike. Okosnicu strukture energetskog menadžmenta treba da čini energetski menadžer sa jasno definisanim zaduženjima i opisom posla. Osoba angažovana na ovoj poziciji treba da poseduje odgovarajuće kvalifikacije i prođe obuku za energetskog menadžera na kojoj treba da se upozna sa metodologijom prikupljanja podataka i izrade lokalnog energetskog bilansa. Za uspešno funkcionisanje energetskog menadžmenta treba obezbediti i adekvatne uslove za rad energetskog menadžera, odnosno punu saradnju i kvalitetnu komuni- kaciju sa drugim službama u lokalnoj administraciji, javnim komunalnim preduzećima, javnim ustanovama i javnim zgradama i drugim relevantnim subjektima u ovoj oblasti. To podrazumeva da su procedure za prikupljanje podataka i izveštavanje energetskog menadžera jasno definisane, a uloge svih učesnika u ovom procesu poznate.
  • 22. 20 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Osim menadžera, strukturu sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou trebalo bi da čini i tim koji bi u idealnoj situaciji mogao da se sastoji bar od jednog predstavnika opštinskog ili gradskog rukovodstva, više stručnih lica koja se u lokalnoj upravi bave pravnim, ekonomskim i tehničkim pitanjima, kao i predstavnika javnih komunalnih preduzeća. Tako formiran energetski tim trebalo bi da se sastaje u redovnim vremenskim intervalima, prati i analizira najnovije podatke o potrošnji energije u objektima javne potrošnje, priprema periodične izveštaje i priprema pred- loge lokalne energetske politike. Kako među jedinicama lokalne samouprave postoje značajne razlike u pogledu veličine, tipa, broja stanovnika, bro- ja naseljenih mesta, broja javnih komunalnih preduzeća, tako će se i sistem energetskog menadžmenta koji uspo- stavljaju razlikovati od opštine do opštine i od grada do grada. U opštinama srednje veličine biće dovoljno da se poslovima energetskog menadžmenta bavi samo energetski menadžer i neko iz rukovodstva opštine, a u slučaju malih opština obavljanje tih poslova bi moglo zajednički da organizuje više jedinica lokalne samouprave. Struktura energetskog menadžmenta u gradovima mora da bude složenija jer se na njihovim teritorijama nalazi veći broj javnih objekata i sistema, a neki od njih, kao što su velika javna komunalna preduzeća, bolnice ili sportski objekti, već sami po sebi mogu da budu složeni sistemi u energetskom smislu. Aktivnosti u sistemu energetskog menadžmenta mogu se svrstati u nekoliko osnovnih kategorija, kao što su: priku- pljanje podataka i izrada baze o snabdevanju i potrošnji energije u objektima javne potrošnje, izrada lokalnog ener- getskog bilansa, utvrđivanje mogućnosti i potencijala za uštedu energije, priprema periodičnih izveštaja koji sadrže analizu potrošnje energije i troškova u javnim objektima i sistemima, priprema i realizacija projekata energetske efi- kasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, izrada energetskog plana opštine, kao i informisanje, organizovanje promotivnih akcija i priprema i realizacija obuka. ENERGETSKI MENADŽER Kada se razmatra angažovanje energetskog menadžera, u situaciji kada ova funkcija nije obavezna, treba obuhvatiti sve zakonom propisane načine, a preduslov za radno angažovanje po bilo kom osnovu mora da bude opis posla, odnosno spisak radnih obaveza koje pripadaju lokalnom energetskom menadžeru, kao i minimalne potrebne kvalifi- kacije. Jedinice lokalne samouprave mogu angažovati opštinskog energetskog menadžera na više načina. Prva opcija je možda najpogodnija kada opština nije velika i nema veliki broj objekata javne potrošnje, a ima odgo- varajuće stručne kadrove; tada poslove opštinskog energetskog menadžera može da obavlja pomoćnik predsednika opštine za ovu oblast. To može biti i način kako energetski menadžer može brzo da počne da funkcioniše i da pri tome dobije odgovarajuću političku težinu, ali nije trajno rešenje i zbog toga nije najpogodnije. Budući da lokalni energetski menadžer, osim rada na projektima racionalnog korišćenja energije, treba da obavlja i složene poslove energetskog menadžmenta trajnog karaktera, politička funkcija je privremeno rešenje. Poslove energetskog menadžera može da obavlja i stručno lice na osnovu ugovora o delu. To je rešenje u situaci- ji kada jedinica lokalne samouprave nema odgovarajuće kapacitete u svojoj administraciji, a zainteresovana je za energetski menadžment. Elementi takvog ugovora, kao što su opis posla, obim posla, predviđeno vreme izvršenja, način izveštavanja, osnovica za obračun naknade, nadzor nad izvršenjem obaveza i druga bitna pitanja treba odrediti prema konkretnim prilikama u svakoj opštini. Konačno, ako postoje mogućnosti, opština ili grad mogu da otvore posebno radno mesto za energetsgkog menadže- ra sa punim radnim vremenom koje se popunjava na osnovu ugovora o radu. Postupak uvođenja novog radnog mesta u lokalnu upravu je strogo formalan i zahteva izmenu akta o organizaciji opštinske, odnosno gradske uprave i sistematizaciji radnih mesta, što je posao predsednika opštine ili gradonačelnika i načelnika uprave. Suštinski najvaž- niji deo ovog postupka jeste odluka o tome koliko je izvršilaca poslova energetskog menadžmenta potrebno, zatim procena obima posla i, u skladu sa njom, opis poslova, čemu sledi odluka o unutrašnjoj organizaciji. Za zasnivanje radnog odnosa na određeno vreme i za radni odnos na neodređeno vreme postupak je potpuno isti, pri čemu je, zbog trajnosti i vitalnosti samog sistema, bolje da se radni odnos zasnuje na neodređen rok. U bilo kojem slučaju angažovanja energetskog menadžera, jedinica lokalne samouprave će morati da poveća pred- viđeni obim sredstava namenjen za isplate po osnovu ugovora o delu ili za zarade zaposlenih u upravi, odnosno organizacionoj jedinici uprave u koju je raspoređen novi izvršilac ili izvršioci poslova energetskog menadžmenta, a to podrazumeva izmene u budžetu jedinice lokalne samouprave. Međutim, angažman energetskog menadžera može značajno da doprinese sprovođenju projekata racionalnog korišćenja energije, tako da ovo radno mesto može doneti
  • 23. 21 Uvod u energetski menadžment na lokalnom nivou određene prihode zahvaljujući realizaciji projekata i uštedama u budžetu na osnovu smanjenih troškova za energiju u objektima javne potrošnje. Opis posla lokalnog energetskog menadžera zavisiće od strukture sistema, odnosno od veličine i tipa opštine, kao i broja javnih objekata obuhvaćenih sistemom energetskog menadžmenta. Opis posla lokalnog energetskog me- nadžera sa maksimalnim obimom radnih obaveza mogao bi da obuhvati sledeće aktivnosti: -- prikupljanje, praćenje i analizu podataka koji se odnose na nabavku, transformaciju i potrošnju energije u javnim komunalnim preduzećima, javnim zagradama, ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje, kao i u ostalim objektima na strani potrošnje energije; -- prikupljanje, praćenje i analizu ostalih informacija relevantnih za proizvodnju, transformaciju ili potrošnju energije; -- redovno periodično izveštavanje nadležnog organa jedinice lokalne samouprave, odnosno skupštine o prikuplje- nim podacima, uz prikaz potrošnje energije i troškova, kao i ostalih relevantnih podataka; -- neposrednu saradnju sa nadležnim organom jedinice lokalne samouprave u pripremi izveštaja za rukovodstvo opštine i više državne instance, predlaganju mera i pripremi projekata; -- izradu energetskog bilansa opštine u skladu sa propisanom metodologijom; -- pripremu energetskog plana opštine u skladu sa preporučenom ili propisanom metodologijom; -- utvrđivanje tehničkih mogućnosti za uštedu energije u javnim komunalnim preduzećima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje, kao i u ostalim objektima na strani potrošnje energije; -- utvrđivanje mogućnosti korišćenja obnovljivih izvora energije na teritoriji opštine, a posebno u javnim komunal- nim preduzećima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje; -- priprema projekata za uštedu energije ili korišćenje obnovljivih izvora energije, kao i izrada potrebnih tehničkih i ekonomskih analiza; -- utvrđivanje i predlaganje načina finansiranja projekata za uštedu energije ili korišćenje obnovljivih izvora energije (budžetski transferi, donacije, krediti, ugovaranje učinka i sl.); -- pripremu i/ili praćenje realizacije javnih nabavki energenata za javna komunalna preduzeća, javne zgrade i ostale sisteme koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje; -- pripremu i/ili praćenje realizacije javnih nabavki relevantne opreme i radova za tekuće i investiciono održavanje javnih komunalnih preduzeća, javnih zgrada i ostalih sistema koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje; -- pripremu javnih nabavki u realizaciji projekata za uštedu energije ili korišćenje obnovljivih izvora energije; -- praćenje realizacije projekata za uštedu energije ili korišćenje obnovljivih izvora energije; -- održavanje komunikacije sa zaposlenima u javnim komunalnim preduzećima i javnim zgradama u vezi sa pitanji- ma energije; -- informisanje javnosti na lokalnom nivou o pitanjima iz oblasti energetike, pripremu i učešće na stručnim skupovima; -- utvrđivanje potreba za obuku u vezi sa energetskim menadžmentom zaposlenih u javnim komunalnim preduze- ćima, javnim zagradama i ostalim sistemima koji se ubrajaju u objekte javne potrošnje. Oblast delovanja energetskog menadžera u okviru unutrašnje organizacije lokalne uprave je najsrodnija sa komunal- nom potrošnjom i komunalnim poslovima, koji najčešće obuhvataju objekte javne potrošnje za koje je nadležna opšti- na, odnosno grad. Možda je najbolje rešenje da lokalni energetski menadžer bude deo lokalne uprave jer su njegova zaduženja, po pravilu, u vezi sa obavezama jedinice lokalne samouprave i obuhvataju obeležja vršenja vlasti. To po- drazumeva obavezno dostavljanje traženih podataka subjekata obuhvaćenih energetskim menadžmentom lokalnom energetskom menadžeru, obradu podataka po propisanoj metodologiji, izradu izveštaja za Ministarstvo, pripremu izve- štaja i predloga planova za potrebe skupštine i drugih organa jedinice lokalne samouprave i drugo. Zbog svega toga može se zaključiti da je mnogo svrsishodnije da lokalni energetski menadžer bude u opštinskoj upravi nego izvan nje. ZAVRŠNA RAZMATRANJA Nadležnosti jedinica lokalne samouprave u sprovođenju energetske politike su značajna, a funkcije koje u tom smislu mogu da ostvare su još šire, pa su tako one proizvođači i isporučioci energije i energetskih usluga, potrošači energije, regulatori lokalnog tržišta energije, planeri i donosioci strateških dokumenata i odluka, ali i motivatori i promote- ri modela ponašanja. Uzimajući u obzir, s jedne strane, nabrojane nadležnosti i funkcije i osnovne principe mena džmenta, s druge strane, možemo doći do definicije prema kojoj energetski menadžment predstavlja upravljanje tokovima energije u definisanom sistemu, kao što su to jedinice lokalne samouprave, od faze nabavke i proizvodnje, preko transformacije, pa do konačne potrošnje energije.
  • 24. 22 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Posmatrajući jedinicu lokalne samouprave kao kompleksan sistem koji se nalazi u odnosu složene međuzavisnosti sa različitim akterima i činiocima na lokalnom, regionalnom, nacionalnom i globalnom nivou, a u situaciji kada ekonom- ska kriza, smanjenje iznosa transfera sa centralnog nivoa i poskupljenje energenata sve više pritiskaju već opterećene lokalne budžete i dovode u pitanje kvalitet i nivo usluga koje opštine i gradovi pružaju svojim građanima, može se zaključiti da je energetski menadžment na lokalnom nivou vrlo značajan segment sveobuhvatnog sistema lokal- ne samouprave, odnosno vođenja lokalnih poslova i upravljanja lokalnom administracijom. U tom smislu, lokalne energetske politike će igrati važnu ulogu u postizanju održivosti sistema na lokalnom nivou, a gradovi i opštine će u budućnosti morati da menjaju svoje ponašanje u gazdovanju energijom. Kada se sistem energetskog menadžmenta posmatra u širem kontekstu nacionalne politike i globalnih ekonomskih, energetskih i trendova u pogledu zaštite životne okoline, može se steći jasna slika o značaju i potencijalima koji leže u njegovoj primeni na lokalnom nivou. Uspostavljanje sistema energetskog menadžmenta na lokalnom nivou bi trebalo da bude podstaknuto očiglednim prednostima koje takav sistem donosi jednoj lokalnoj zajednici, kao što su ostvarivanje ciljeva lokalnih politika, una- pređenje stanja životne sredine i uštede u lokalnim budžetima. Međutim, u Srbiji ovaj proces teče sporo i sporadično, a značajniji pomaci mogli bi da se očekuju tek sa izmenama i dopunama Zakona o energetici i donošenjem zakona o racionalnom korišćenju energije. S obzirom na to da je Srbija na dobrom putu da svoj strateško-pravni okvir, koji reguliše energetiku, energetsku efikasnost i korišćenje obnovljivih izvora energije, u bliskoj budućnosti zaokruži i uskladi sa evropskim tekovinama, a da finansijski instrumenti za realizaciju lokalnih energetskih politika ne bi trebalo da predstavljaju problem, jer aktivnosti i projekti iz ove oblasti po pravilu donose značajne uštede u potrošnji ener- gije, pa tako i u budžetima, može se zaključiti da su glavne prepreke za masovnije uvođenje sistema energetskog menadžmenta zapravo kapaciteti jedinica lokalne samouprave i nivo svesti donosilaca odluka na lokalnom nivou. Za uspešnu implementaciju sistema energetskog menadžmenta važno je pravilno sagledati lokalne okolnosti i ener- getske tokove, ali je za ceo proces možda presudna politička podrška. Ona bi trebalo da se ogleda u definisanju energetske politike i njenom unošenju u strateško-planske dokumente na lokalnom nivou, nakon čega bi trebalo da usledi i donošenje odgovarajućih opštinskih odluka kojima bi se sistem energetskog menadžmenta institucionalizo- vao uvođenjem funkcije lokalnog energetskog menadžera i formiranjem energetskog tima. Kada je sistem jednom uspostavljen, za njegovo funkcionisanje je posebno značajno da postoji dobra i redovna komunikacija energetskog menadžera i nadležnih u javnim objektima i komunalnim preduzećima. Uvođenje sistema energetskog menadžmenta, odnosno racionalnog upravljanja potrošnjom energije na lokalnom nivou, može značajno i višestruko doprineti, s jedne strane, razvoju lokalnih zajednica i njihovoj promociji i pozicio- niranju, pa samim tim i prosperitetu u ekonomskom smislu, a s druge strane može imati pozitivne efekte na lokalne budžete i stanje životne sredine. U tom smislu, na svim nivoima treba uložiti dodatne napore da jedinice lokalne samouprave u Srbiji ne bi propuštale šanse koje se ukazuju primenom energetskog menadžmenta. 1 Službeni glasnik RS, br. 84/04 2 Službeni glasnik RS, br. 17/07, 73/07 i 99/09 3 Službeni glasnik RS, br. 44/05 4 Službeni glasnik RS, br. 12/10 5 Službeni glasnik RS, br. 99/09 6 Službeni glasnik RS, br. 72/09 7 Službeni glasnik RS, br. 72/09 8 Službeni glasnik RS, br. 72/09 Bibliografija: � Gluščević, M. „Racionalno gazdovanje energijom u funkciji razvoja lokalnih zajednica“, Agenda, časopis za javnu upravu i lokalnu samoupravu, broj 1, PALGO centar, Beograd, 2010. � Grupa autora, Save Energy, Save Climate, Save Money, Guide for Local and Regional Governments, CEMR, Brussels, 2006. � Ivezić, D. Analiza stanja u oblasti energetske efikasnosti na lokalnom nivou, Stalna konferencija gradova i opština, Beograd, 2009. � Karamarković, V. et al. Uputstvo za izradu energetskog bilansa u opštinama, Ministarstvo rudarstva i energetike Republike Srbije, Beograd, 2007. � Marković, P. „Predlog modela angažovanja opštinskog/gradskog energetskog menadžera“, SKGO, 2010. � Milosavljević, B. Sistem lokalne samouprave u Srbiji, Stalna konferencija gradova i opština, Beograd, 2009.
  • 25. 23 Strateški urbani marketing – energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica STRATEŠKI URBANI MARKETING – ENERGETSKA EFIKASNOST KAO PRILIKA ZA STVARANJE NOVOG BRENDA LOKALNIH ZAJEDNICA Dušan Damjanović, izvršni direktor PALGO centra URBANI MARKETING I BRENDIRANJE GRADOVA Čemu služi urbani marketing? Na imidžu određenog grada se može raditi, on se može vremenom menjati, na njega se može uticati. Prisetimo se slogana i logoa „I ♥ NY“, koji je nastao kao deo turističke marketinške kampanje države Njujork 1977. go- dine, a koji se danas nepogrešivo vezuje za sâm grad Njujork. Logo koji je stvorio grafički umetnik Milton Glaser doživeo je svetsku slavu, a rešenje u kome srce simbolizuje reč „voleti“ imitirano je u mnogo prilika. Logo je nastao u periodu finansijske krize, povećane stope kriminala, loše percepcije grada, izgubljenog glamura i oslabljenog turizma. Država je pozvala u pomoć profesionalnu agenciju i dobila logo za promociju turizma koji je ubrzo postao najprepoznatljiviji logo grada u svetu. I danas je u opticaju. Iako je posle rušenja kula bliznakinja 2001. autor ovog slogana ponudio aktuelizovan moto – „Volim Njujork više nego ikada“ (I love NY more than ever) i simbolično grafičko rešenje na kome je srce bilo sup- tilno oprljeno u donjem levom uglu, što odgovara geografskom položaju bliznakinja na Menhetnu, gradske i državne vlasti odlučile su da zadrže stari slogan, u neizmenjenom obliku i nepromenjenog sadržaja. Eric Swartz (Tagline Guru) sproveo je 2005. u Americi vrlo obimnu anketu među stotinak profesionalaca u oblasti brendiranja, marketinga i reklamiranja, koja je obuhvatila više stotina slogana američkih gradova. Najbolje je rangi- ran slogan Las Vegasa “What Happens Here, Stays Here“, zatim “So Very Virginia” (Charlottesville), pa “Always Turned On” (Atlantic City, NJ), “Cleveland Rocks!” (Cleveland) i “The Sweetest Place on Earth” (Hershey, PA).1 Kriterijumi za rangiranje gradskih slogana kojima su se rukovodili marketinški profesionalci bili su sledeći: da slogan izražava posebni karakter grada, afinitet, stil, osobenost; da je njegova poruka inteligentna, zabavna i pamtljiva; da je poruka unikatna i origi- nalna; da slogan inspiriše na turističku posetu ili čak na trajno nastanjivanje u tom gradu. Osim osmišljenih slogana, američki gradovi imaju i nadimke, a najpoznatiji je opet njujorški – Velika jabuka (The Big Apple), zatim Grad greha (Sin City) – Las Vegas, a čuven je i nadimak za Čikago, Vetroviti grad (The Windy City). Nešto bliže nama, u Evropi, vrlo popularan slogan „I amsterdam“ predstavlja zaštićen znak (trademark) u vlasništvu grada Amsterdama, a vidljiv je i na zvaničnom sajtu grada. Ovi slogani, naravno, ne bi ništa značili da nisu deo mnogo kompleksnijih marketinških procesa koji se primenjuju u svim razvijenim gradovima sveta. Pojam urbanog marketinga predstavlja proces strateškog pozicioniranja grada u kome se marketinške tehni- ke primenjuju radi njegove valorizacije i promocije. Urbanim marketingom se ohrabruju određene aktivnosti koje menjaju spoljnu percepciju grada sa ciljem podrške turizmu, privlačenja stanovnika i biznisa. Posebna karakteristika urbanog marketinga jeste razvijanje novog obeležja ili belega (landmark, flagship). Razvijanje gradova kao robe za veliko globalno tržište treba razumeti u kontekstu sve očiglednije kompeticije između gradova i borbe za strana i domaća ulaganja. Ovo je najočiglednije u naporima gradova da privuku sportske događaje od među- narodnog značaja (na primer, Olimpijske igre). To rivalstvo među gradovima postoji kako na regionalnom i nacional- nom, tako i na međunarodnom nivou, a može se tumačiti pomoću fenomena metropolizacije, ali i globalizacije. Motivi za kompeticiju su očigledni i sadržani su u potrebi ovih gradova da svoj razvoj osiguraju privlačenjem ljudi i kapitala. Principom singulariteta do sopstvenog brenda2 Brendiranje gradova je disciplina u razvoju, čija su teorijska promišljanja zaživela u praksi tek poslednjih godina. Iako je stručna literatura sa dobrim primerima i naučenim lekcijama ograničenog obima, sa pravom se može očekivati da će proces brendiranja biti na dnevnom redu većine gradova u bliskoj budućnosti.
  • 26. 24 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Gradovi širom sveta se sve očiglednije i agresivnije bore za ekonomski primat, investicije, turiste, kupce, događaje, manifestacije itd. Zahvaljujući ubrzanoj i intenzivnoj globalizaciji, rivalstvo se više ne zaustavlja na gradu ili gradovi- ma u neposrednom okruženju, već se odnosi na gradove sa potpuno drugih meridijana. Ovde ne mislimo samo na velike gradove koji su sedišta multinacionalnih kompanija, tela Ujedinjenih nacija ili domaćini planetarnih sportskih događaja, već i na srednje i male gradove koji, usled neverovatnih tehnoloških mogućnosti i deregulacije tržišta, svoje rivale mogu imati na drugom kraju planete. Francuski grad Bordo (Bordeaux) se, tako, ne utrkuje samo sa nepo- srednim vinarskim okruženjem u Francuskoj, već je u oštroj tržišnoj utakmici sa južnom Australijom i Južnom Afrikom. U poslednjih pedeset godina, ekonomska baza se preokrenula od proizvodnje ka potrošnji, odnosno često je pre- lazila iz sveta racionalnosti u carstvo želja, iz objektivnog u subjektivno... Velike svetske korporacije danas polažu manje na tradicionalne teme smanjenja troškova proizvodnje i povećanja profita, jer one više ne predstavljaju jedinu garanciju uspeha na tržištu, a više energije ulažu u potpuno nove tokove prihoda zasnovane na novim idejama – što podrazumeva izgradnju solidnijih veza, čak partnerskog odnosa, između korporacija i potrošača. Ovaj novi vid ko- munikacije se naziva i brendingom i njegov cilj je da istakne osnov za diferencijaciju jednog proizvoda od mnoštva drugih u ponudi. Nekada suštinske razlike nema, već sve zavisi od naše percepcije samog proizvoda. Uspešni bren- ding program zasniva se na principu singulariteta, i to tako da se u svesti potrošača stvori percepcija da na tržištu ne postoji nijedan sličan proizvod, da je on jedinstven i da ga kao takvog treba zapamtiti. Često se u marketingu koristi moto čuvenog nemačko-američkog arhitekte Miesa van der Rohea: „Manje je više“ (Less is more), u čijoj se osnovi nalazi ideja da se do dobrog dizajna dolazi kreiranjem jasnih i pojednostavljenih formi. U marketingu to znači da se preporučuje izbegavanje kontradikcija i pojednostavljivanje poruke da bi se postigao trajniji utisak kod onih kojima je namenjena. Posebne i autentične vrednosti lokalne sredine U savremenoj ekonomiji, dobra pozicija vredi više od gotovo svih drugih činilaca u poslovanju. Smatra se da je vred- nost brenda Coca-Cola oko osamdeset milijardi dolara, i to samo imena, ne uključujući sve ostalo što sačinjava ovu multinacionalnu kompaniju. Koncept brendiranja gradova liči na brendiranje kakvo je opisano u kontekstu privatnog sektora, a brojni uspešni primeri pokazuju da gradovi mogu da stvaraju sopstveni imidž. Da bi grad ili opština imala uspešan brend, neophodno je da donosioci odluka uzmu u obzir sve prednosti i mane koje karakterišu tu sredinu. Kako je teško zamislivo da lokalne vlasti mogu efikasno ukloniti sve negativne aspekte i pojave u svom okrilju, s druge strane je moguće zamisliti potenciranje onih dobrih i pozitivnih sadržaja. Brending grada nije samo u njegovom logu, već u brojnim međuuslovljenim sadržajima – od čistih ulica do ponosnih građana koji predstavljaju ambasadore brenda sopstvenog grada. Uprave koje su najbliže građanima trude se ne samo da ispune očekivanja svojih sugrađana, već i da ih premaše. Svakako da proces brendiranja grada/opštine treba da bude zasnovan na činjenicama, a ne na fikciji. Ukoliko se vlasti odluče da ponude brend pre nego što stvore realan ambijent za njegovu promociju, ta inicijativa će svakako propasti. Većina zaista velikih gradova je svoje brendove razvila prirodno, na organski način, bilo da se radi o gradu svetlosti (Pariz) ili o gradu trgovine (Hong Kong). Za mnoge gradove, s druge strane, nemoguće je ponuditi tako jasan i nedvosmislen brend, ti gradovi su višedimenzionalni i u stalnim promenama. Zato možemo zaključiti da se ne treba upuštati u avanturu pravljenja brenda na veštačkim pretpostavkama i da lokalne vlasti treba najpre da obezbede normalno funkcionisanje grada, pa da se tek onda pozabave stvaranjem brenda. U Beogradu je, pre početka Univerzijade 2009. godine, promovisana maskota 25. letnjih studentskih igara – vrabac. O kvalitetu promotivne kampanje najbolje govori činjenica da je ta maskota pala u zaborav posle svega godinu dana, što se sigurno ne može reći za neke druge maskote sa ovih prostora, poput Zagija (Univerzijada u Zagrebu 1987) ili Vučka (Sarajevo, ZOI, 1984). Da li danas znamo kako izgleda zvanični brend beogradskog turizma? Šta je zvanični simbol, a šta prepoznatljivi su- venir Beograda? Zašto Pobednik, kao najviše reprodukovan, iako neproklamovan, simbol Beograda, ne dobije takav status, bar kao ljubljanski Zmaj?
  • 27. 25 Strateški urbani marketing – energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica Proces brendiranja može doprineti stvaranju pozitivne predstave o određenom gradu. U Evropi postoje gradovi koji imaju mnoge željene atribute, ali su, ipak, nedovoljno aktivni u prenošenju poruke o svojim glavnim vrednostima (pre- ma nekim studijama, u tu kategoriju bismo mogli da smestimo Antverpen ili Lisabon). Neki gradovi imaju šta da ponu- de, ali ih na regionalnom ili međunarodnom nivou prati loša reputacija (na primer, Sofija). Da li spori protok međunarod- nog saobraćaja preko jednog mosta, kroz sam centar glavnog grada Srbije, stvara negativnu predstavu putnika o celom gradu Beogradu? Koliko napora treba uložiti da bi se jednom stečena loša impresija promenila u svoju suprotnost? Tako dolazimo do sledeće poruke: ukoliko grad ne izgradi autentičan i uverljiv brend, u svesti ljudi će se stvoriti određena predstava o tom gradu, koja se samo slučajno može podudarati sa pozitivnim naporima gradske vlasti. Treba sveobuhvatno promisliti o sadašnjoj i budućoj ponudi grada. Kako stvoriti vrednost koja je imanentna određe- nom gradu i koja će obezbediti da u njemu ostanu preduzeća, organizacije, stanovnici, odnosno koja će privući nove investitore, posetioce i talente koji će pohvalno govoriti o tom gradu i tako uticati na dalje pozitivne trendove? Bren- diranje grada podrazumeva svesno i prilježno stvaranje i negovanje te posebne vrednosti, uz neizostavno oslanjanje na planove, programe, sve vidove komunikacije sa javnošću i dr. Brendiranje grada/opštine ne može biti isključivo zadatak lokalne samouprave ili nekog njenog sekretarijata, agenci- je, odeljenja... U definisanje i stvaranje brenda treba da se uključe svi lokalni akteri kako bi svet dobio jasnu i nedvo- smislenu poruku o tom gradu ili opštini. URBANI MARKETING U FUNKCIJI LOKALNOG EKONOMSKOG RAZVOJA Racionalna uporišta za globalnu utakmicu Kakva je održivost lokalnih mera koje se tiču posebnih oblika kreditiranja, pozajmica, pogodnosti pri kupovini zemlji- šta, poreskih olakšica i finansijskih stimulacija? Da li je predstavljanje na televiziji CNN ili slanje ekonomskih misija u inostranstvo racionalno u finansijskom smislu? Da li će neki novi komercijalni, industrijski ili kulturni kompleks uspeti da istakne komparativnu prednost određene sredine? Danas se gradovi međusobno takmiče u privlačenju talentovanih ljudi, kompanija i resursa. U mnogim aspektima, to utrkivanje podražava logiku trgovine po kojoj se kupcima – u ovom slučaju investitorima, posetiocima i kreativnim industrijama – nude uspešni i dinamični brendovi, orijentisani ka budućnosti. Svaki moderan grad mora dobro da promisli o svojoj ulozi i svrsi na međunarodnoj sceni i da učini napor u pravcu stvaranja prepoznatljivog brenda po kome se lako razlikuje od svojih rivala. Nije dovoljno oslanjati se samo na staru slavu – uspešne kompanije i mladi talenti danas se ne opterećuju mislima o rodnom mestu i ne rukovode tom vrstom emocija. Ono što će privući ljude i kompanije jesu svakako ekonomske performanse, kulturni život, stanje životne sredine i stil života koji grad nudi. Identitet grada se, neizbežno, gradi na temeljima minulih vremena, pa se čini razumnim da se iskoriste svi kvaliteti koje prošlost može da ponudi. I gradovi koji obiluju impozantnim istorijskim spomenicima i koje karakterišu viševe- kovni običaji, mogu uspešno da izgrade novi identitet upravo na tim, starim vrednostima. Kada neki grad poseduje toliko mnogo kulturnih vrednosti, kao na primer Rim, to može samo da predstavlja veliku komparativnu prednost. U slučaju Rima, ogromnom arhitektonskom nasleđu treba dodati i činjenicu da je Rim duže od dva milenijuma uticao na društveni, kulturni i politički razvoj sveta. Njegovo nasleđe privlači posetioce iz celog sveta, samo učvršćujući nje- govu reputaciju Večnog grada. Koloseum godišnje obiđe 4 miliona turista, muzeje Vatikana čak 4,2 miliona. U Parizu, Ajfelov toranj godišnje poseti 6,2 miliona turista, Muzej Luvr 5,7 miliona, a Centar Pompidu 5,5 miliona posetilaca. Ovakvi rezultati u turističkim posetama se ne moraju temeljiti isključivo na hiljadugodišnjoj istoriji i bogatom kultur- nom nasleđu. Kao ilustraciju takve tvrdnje, navešćemo primer festivala zabave Oktoberfesta u Minhenu, koji svake godine poseti preko 5 miliona ljudi. Koliko puta se može postići „efekat Bilbao“? Los Anđeles je poznat po Holivudu, Toyota po brendu japanske, a Wolfsburg po brendu nemačke automobilske indu- strije (Volkswagen). Fenomen kompanija koje su nastale na jednom lokalitetu, ili koje su uticale na formiranje naselja (kao što je mesto Hershey u SAD) možemo nazvati monobrendiranjem.
  • 28. 26 Racionalno korišćenje energije u funkciji razvoja lokalnih zajednica Poznat je i trend da vodeće međunarodne firme vode sopstvene strategije urbanog marketinga, a najbolji primer za to je sportska marka „Nike“, koja je u čak 18 svetskih gradova otvorila sportske prodavnice kolosalnih razmera, tzv. Niketowns3. Prvi evropski Niketown je otvoren 1999. u Berlinu, potom u Londonu. Na prvi pogled, Niketown izgleda kao radnja u kojoj se prodaju isključivo „Nike“ proizvodi. Zapravo, kompleks se sastoji od više paviljona, a svaki pavi- ljon je tematski. U njima se nalazi sportska oprema koju su nosili sportski asovi, a te postavke su dopunjene prigod- nim sportskim video-projekcijama. U njujorškom Niketown, 50% prostora je ustupljeno izložbenom delu, u kome se mogu videti patike, reketi i odeća koju su nosili svetski poznati sportisti. Da bi privukli mlađu populaciju, Niketowns koriste metode marketinške gerile koja se, u ovom prostoru, poistovećuje sa urbanom gerilom (slogani nose poruku o potrebi prevazilaženja društvenih normi i pružanja otpora urbanoj represiji). Niketowns imaju dvostruki značaj jer ih ne opsedaju samo sportski entuzijasti, već i brojni turisti. U svakom gradu u kome postoji, ova radnja se nalazi na samom vrhu spiska turističkih atrakcija. Uspeh takvih repernih i prestižnih radnji je toliki da i drugi svetski gradovi (Šangaj, Sidnej...) priželjkuju da ponesu epitet Niketown i na taj način prisvoje nešto od popularnosti i imidža ove sportske marke. Grad Bilbao, u španskoj Baskiji, u drugoj polovini 20. veka obeležila je propast industrije čelika i brodogradnje. Strate- giji transformacije ovog grada u centar turizma i moderne industrije doprinela je na prvom mestu odluka Fondacije Guggenheim da u njemu izgradi svoj novi muzej (pored muzeja u Njujorku, Veneciji, Las Vegasu i Berlinu), a zatim i odluka da renomirani američki arhitekta Frank Gehry projektuje to zdanje s ciljem da ono bude najznačajniji gradski reper. Uspeh i amblematičnost tog zdanja (otvorenog 1997. godine) postali su sinonim za takozvani „efekat Bilbao“ koji se danas odnosi na ciljano unapređenje gradskog pejzaža spektakularnom i jedinstvenom arhitekturom. Iz nešto drugačijeg ugla posmatrano, možemo reći i da je Fondacija Guggenheim imala sreću da sarađuje sa tako posvećenim i progresivnim gradskim vlastima. Sa dovoljnom vremenskom distancom (od deset godina) urađena je procena uticaja muzeja na proces reaktiviranja lokalne ekonomije. Muzej godišnje privuče oko 800.000 nebaskijskih posetilaca u Bilbao (u poređenju sa manje od 100.000 posetilaca pre inauguracije muzeja), što je izuzetan uspeh – po broju stanovnika, metropolitensko područje Bilbaa je peto u Španiji. Uprkos pokušajima da se drugde u svetu ponovi uspeh muzeja u Bilbau, vrlo je mali broj novih muzeja i galerija lociranih van glavnog grada, koji mogu da pariraju po broju posetilaca.4 Grad Bilbao nije učestvovao u izgradnji muzeja samo da bi mogao da se podiči spektakularnim arhitektonskim ostvarenjem, već da bi odgovorio na mnoge izazove: 25% nezaposlenih građana, prevaziđena industrija, veliki saobraćajni problemi u ne- posrednoj blizini rečne luke, procesi urbane deterioracije, zagađenje i loš sistem javnog prevoza. Nakon osamdesetih, Bilbao je doneo odluku da otpočne proces preobražaja od industrijskog grada u grad uslužnih delatnosti. Tako se u Bilbau danas nalazi sedište brojnih kompanija od nacionalnog, ali i međunarodnog značaja (od kojih se dve nalaze na listi 150 najvećih svetskih kompanija, po listi „Forbes“ magazina, BBVA i Iberdrola). BDP grada Bilbaa je značajno iznad španskog proseka, a najsnažniji su sektori građevinarstva, trgovine i turizma. Ključni rezultat opisanog preobražaja je, ipak, unapređenje kvaliteta života u ovom gradu. Od izgradnje muzeja, više od 10 miliona ljudi je posetilo Bilbao. Muzej je, u pravom smislu, probudio nadu kod građana i gradskih vlasti, ujedinio političke partije, sindikate i organizacije civilnog društva u procesu spektakularne urbane obnove, koja još uvek traje. U tom smislu, urbani marketing je zaista neodvojiv element strategije lokalnog ekonomskog razvoja. Najveći izazov urbanog marketinga predstavljaju promene u strukturi i dinamici tržišta koje prevazilaze kapacitete grada da ade- kvatno reaguje i prilagodi se. Strateški urbani marketing predstavlja prilagodljiv i konstruktivan pristup rešavanju problema zajednice. Urbani marketing se ne bavi samo tehničkim problemima i marketinškim porukama, već realno pomaže u definisanju lokalnog razvoja u smislu tumačenja sistema vrednosti zajednice. Unapređenje vizuelnog identiteta grada Savremeni grad nedvosmisleno predstavlja motor privrednog i kulturnog razvoja, mesto modernizma, inovacija i novih tehnologija. Iz perspektive grada, nastojanje da se razvije i istakne vlastiti brend zapravo omogućava privla- čenje ili zadržavanje određenih struktura građana, osiguranje sadašnjeg i budućeg ekonomskog razvoja, garanciju društvenog i kulturnog prosperiteta grada. U današnje vreme, ogromna većina naprednih regiona/gradova/opština razmišlja o strategiji razvoja sopstvenog brenda.
  • 29. 27 Strateški urbani marketing – energetska efikasnost kao prilika za stvaranje novog brenda lokalnih zajednica Ovo sjajno ilustruje primer grada Liona, u centralnoj Francuskoj, koji je na originalan način izgradio sopstveni imidž i tako izbegao da ostane u senci Pariza, s kojim se, sigurno, nije lako takmičiti. Lion je još 1989. pokrenuo Plan osvet- ljavanja (Plan Lumière), koji je podrazumevao veštačku iluminaciju više od 200 zgrada i javnih prostora, čime je grad „obojen“ novom, svetlosnom estetikom. Ovaj tehnološki zahtevan praznik svetla se, ipak, oslanjao na tradiciju ver- skog praznika (svakog 8. decembra, građani Liona su na prozore svojih domova postavljali sveće, u znak zahvalnosti Bogorodici), tzv. Fête des lumières. Prepoznat kao unikatan događaj u Evropi, lionski praznik je produžen na četiri dana i svake godine privuče više od četiri miliona posetilaca. Svi gradski kvartovi su animirani inovativnim svetlosnim sce- nografijama, a kao podloga služe kako klasični kulturni spomenici, tako i sasvim neočekivane lokacije. Slika 1. Lion, Francuska Izgradnjom i unapređenjem vizuelnog identiteta grada definiše se i jača ukupan urbani identitet, poboljšava i dopu- njuje turistička i kulturna ponuda, ali i postiže unapređenje rada gradskih službi u komunikaciji sa građanima. U kontekstu domaćih prilika, i iz perspektive lokalne samouprave, rad na poboljšanju vizuelnog identiteta (unapređe- nje komunikativnosti, preglednosti i vizuelne prepoznatljivosti) može se odvijati, u elementima grafičkog i urbanog dizajna, na nekoliko nivoa: 1. Unapređenje autentičnog i prepoznatljivog, turistički i kulturno konkurentnog i prestižnog identiteta lokalne zajednice afirmacijom vizuelnih atrakcija i specifičnosti (značajni kulturni i istorijski spomenici, pojedinačni objekti, kompleksi i ambijentalne celine i drugi turistički potencija 2. Generisanje i nadogradnja novih kvaliteta u svakodnevnom životu i javnom prostoru određenim intervencijama u vizuelnom identitetu (kao, na primer, brojni neiskorišćeni elementi urbane memorije koji se mogu istaći jednostav- nim vizuelnim i dizajnerskim intervencijama u prostoru, a koji promovišu određene pozitivne vrednosti zajednice); 3. Uspostavljanje vizuelno-komunikativne i pregledne matrice obeležavanja administrativnih objekata, prostora, uputstava, dokumenata i sličnog materijala (da bi se postigle zadovoljavajuća čitljivost i komunikativnost službenih prostorija i dokumenata, koje će građanima omogućiti da se jednostavnije i efikasnije snalaze u opštinskim i prosto- rima mesnih zajednica, kao i da bolje razumeju procedure i način rada opštinskih tela). Programi intervencija u javnom prostoru nekog grada ne mogu se odvojiti od teme identiteta, tj. osećaja pripadnosti građana teritoriji na kojoj žive. Višedimenzionalne, kompleksne gradove karakteriše postojanje referentnih tačaka, horizontalnih i vertikalnih belega u javnom prostoru, vizuelnih repera: kulturno-istorijskih, simboličkih, arhitektonsko-fizičkih i umetničkih repera. Dok je u slučaju Pariza neprikosnoveni reper već pomenuti Ajfelov toranj, teritorijalni i mnemonički beleg (landmark) grada Beograda može biti jedino Beogradska tvrđava sa Pobednikom, sagledana sa Dunavskog keja, Donjeg grada ili