закључивање

1. ВрстеВрсте

2. Увод
Елементи мишљења, појмови, само под
одређеним условима могу да формирају
логички ваљане тврдње, судове; такве
творевине треба такође непроизвољно
повезати да би произвеле нов логички
облик мишљења — закључак.
Деф > Закључивање је повезивање судова
којим производимо ново сазнање на основу
онога што смо у њима засебно тврдили.

3. Овај производ, односно закључак, и сам је један суд
(тврдња или порицање). Логичка правила
закључивања обезбеђују заснованост,
образложеност закључка судовима од којих се
пошло (премисе → конклузија).
Закључак у коме конклузија следи из премиса је
ваљан (≠ неваљан) без обзира да ли је конклузија
као суд истинита или не (она може бити
последица неистинитих премиса).

4. Врсте закључивања: Према броју премиса
закључивање је подељено на:
1. НЕПОСРЕДНО (уз помоћ једне премисе,
тако да се у закључку појављују сви појмови
из премисе, само се мења њихов положај,
квантитет или квалитет везе) – опозиција,
конверзија, обверзија, контрапозиција,
инверзија, обверзија конверзије;

5. 2. ПОСРЕДНО
У закључивању учествују најмање две премисе, тако да
располажу већим бројем појмова од конклузије пошто
се поједини јављају само у функцији повезивања оних
који “силазе” у закључак.
Посредно закључивање се у погледу односа квантитета
премиса и закључка традиционално даље дели на:
 дедуктивно (бар једна пр. је универзални суд и
премисе су општије, тврде више од конклузије),
 индуктивно (само је конклузија универзалан суд и
представља генерализацију на основу партикуларних
случајева који се тврде у премисама) и
 аналогијско (што представља закључак од испитаних
сличности на неиспитане, у оквиру партикуларних и
сингуларних премиса које дају конклузију истоветног
квантитета).

6. Закључак
Посредни
Дедуктивни Индуктивни Аналогијски
Непосредни
По опозицији
Конверзија
Обверзија
Контрапозиција
Обверзија конверзи
Инверзија

7. Савремена подела разликује само дедуктивно и
индуктивно закључивање, и то с обзиром на
заснованост конклузије премисама.
Дедуктивна конклузија је нужна, логичка
последица премиса, а индуктивна није, њу
истините премисе могу да учине само
вероватном.
Тенденција је да се индуктивно и аналогијско
потисну као неконсеквентно закључивање.

8. Аристотеловска логика развила је теорију
дедуктивног закључка у форми силогизма:
1. једноставног и сложеног у погледу броја
премиса,
2. чистог и мешовитог, разликујући категорички,
хипотетички, дисјунктивни и алтернативни
силогизам (према врсти суда у премисама), као
и њихове комбинације (према којима добијају
одговарајуће називе).

9. Силогизам
према броју премиса
чисти мешовити
категорички
хипотетички
дисјунктивни-
алтернативни
категоричко-
хипотетички
категоричко-
дисјунктивни
категоричко-
алтернативни
хипотетичко-
алтернативни
једноставан сложени
према врсти
премиса

10. Примери за препознавање:
 Који закључак је непосредно изведен а који посредно?
Сваки број који се завршава нулом дељив је са два.
*Број 50 дељив је са два.
*Неки бројеви дељиви са два завршавају се нулом.
Меркур кружи око Сунца. Венера кружи око Сунца.
Земља кружи око Сунца.
Марс кружи око Сунца.
Меркур, Венера, Земља и Марс су неке планете Сунчевог система.
*Све планете С. система круже око Сунца.
Све планете круже око Сунца.
Марс је планета.
*Марс кружи око Сунца.
Земља има одлике x, y, и настањена је разумним бићима.
Марс има одлике x, y.
*Марс је настањен разумним бићима.