Ekotoksiokologija-uticaj otrova na životnu sredinu i živa bićča u njoj. Detoksikacija-proces odstranjivanja toksina iz organizma.

2.  Šta je zagađenje?
 Koji su tipovi zagađenja?
 Šta su zagađujuće materije?
 Nabrojte neke zagađujuće materije.
 Koji je glavni uzrok povećanog
zagađivanja?
 Koji su izvori zagađujućih materija?

3.  Toksini-otrovi (pesicidi, teški
metali, CO, aditivi itd.)
 Toksikologija-nauka koja proučava
štetne (toksične) efekte različitih materija
na ţive organizme.
 Ekotoksikologija-nauka koja proučava
uticaj otrova na organizme, populacije i
zajednice u uslovima zagađene ţivotne
sredine.

4.  Uništavanje vodenog ekosistema
 Povećanje brojnosti bakterija, protozoa, crva
 Smanjenje brojnosti riba
 Smanjenje providnosti vode
 Promenjen hemijski sastav vode
 Promenjena temperatura vode
 Bolesti (dizenterija, malarija)
 Velika količina organskih materija u vodi

5.  Promenjen hemijski sastav vazduha
 Oštećenje ozonskog omotača
 Kisele kiše
 Efekat staklene bašte
 Sušenje šuma
 Bolesti (astma, bronhitis, rak pluća)

6.  Promenjen hemijski sastav zemljišta
 Akumulacija teških metala, pesticida
 Erozija
 Širenje pustinja (dezertifikacija)
 Smanjenje prinosa
 Narušen fizički izgled (deponije)
 Nezdrava hrana

8.  Sistem za varenje
 Sistem za disanje
 Preko koţe

9. Zagađeno
zemljište
Zagađen
vazduh
Zagađena
voda
Biljke
Ţivotinje
Hrana
Ĉovek

10.  Apsorpcija
 Eliminacija
 Akumulacija
Prelazak toksina u krv
Odstranjivanje
Nagomilavanje

11.  Teratogeno
 Mutageno
 Kancerogeno
Razviće
Geni
Ćelije

12.  Količina toksične supstance koja se pojavi u
nekoj ţivotnoj sredini ili u organizmu.
 Od doze će zavisiti i efekat tj. stepen dejstva
toskične supstance na organizam.

13.  Delovanje toksičnih materija na mestu
kontakta sa organizmom.
 Širenje toksične supstance putem krvi od
mesta kontakta u druge organe i sisteme
organa.
Lokalno
Sistemsko

14.  Kratkotrajno, brzo delovanje visokih doza
toksina nakon koga organizam ili brzo
ozdravi ili umire. (CO, H2SO4)
 Dugotrajno delovanje malih doza
toksina, koji se godinama nagomilavaju
u orgnaizmu. (aditivi, pesticidi)
Akutno
Hronično

15.  Preko 600.000 različithin hemijskih supstanci se
koristi, i svakim danom ih je sve više
 Mnoge od njih su potencijalno opasne i
toksične za organizam
(arsen, akrolein, ugljovodonici, pesicidi, olovo,
lekovi otd.)

16.  Dve gljive, Aspergillus flavus i Aspergillus
parasiticus, prisutne su i u zemljištu i u vazduhu.
 Spora iz vazduha padne na zrno kukuruza i nakon
nekog vremena boravka gljive na zrnu produkuje
se toksin.
 U mleku postoji opasnost jer ni pasterizacija ni
homogenizacija mleka ne mogu da unište
aflatoksin, ali nakon prerade od koje nastaju
jogurti, kisela mleka i slične namirnice, mogućnost za
opstanak aflatoksina je smanjena.
 opasnost koju predstavlja za zdravlje u smislu razvoja
malignih bolesti i smanjenja imunoloških funkcija
organizma.

17.  Štrudla sa smokvama proizvođača iz Srbije
povučena je sa tržišta Evropske unije, jer sadrži
nedozvoljen nivo ohratoksina A - toksične
materije koja je u velikim dozama potencijalno
kancerogena, potvrđeno je iz Ministarstva za
poljoprivredu Srbije.
 Prema propopisima EU, dozvoljena su tri mikrograma
ohratoksina po kilogramu proizvoda za odrasle i 0,5
mikrograma za decu, a iz Nacionalne organizacije
potrošača Srbije navode da je u štrudlama iz Srbije bilo
više od 15 mikrograma ohratoksina.
 Ohratoksin ima potencijalno kancerogeno
delovanje, dovodi se u vezu sa razvojem endemske
nefropatije, primarno je nefrotoksičan, što znači da moţe
oštetiti urinarni sistem, a u velikim dozama je
hepatotoksičan, što znači da moţe da ošteti jetru.

18.  Duvanski dim sadrţi preko 4 000 različitih hemijskih sastojaka. Najpoznatiji
od njih - nikotin – stvara zavisnost.
 Štetni sastojci duvanskog dima (ugljen monoksid, nikotin, policiklički
aromatski ugljovodonici, acetaldehid, benzen, akrolein, neki
pesticidi, kadmijum, hrom, olovo itd.) deluju ne samo kao
iritansi, toksini, kancerogeni, mutageni
 Delovanjem nikotina na nadbubrežnu žlezdu oslobađa se adrenalin i
noradrenalin, što dovodi do povećanja frekvencije srca, stiskanja
malih krvnih sudova i povišenja krvnog pritiska.
 Pušenje znatno povećava rizik od nastanka bolesti srca i krvnih sudova, i
to posebno srčanog i moţdanog udara i bolesti periferne cirkulacije.
 Sastojaka duvanskog dima, posebno za katran, dokazano je da imaju
kancerogeno delovanje. Danas se smatra da je pušenje glavni rizični
faktor za razvoj raka bronha i pluća, grkljana, ţdrela, usne
šupljine, jednjaka, bubrega, mokraćne bešike, gušterače, a i rak grlića
materice i neki oblici leukemije češći su u osoba koje puše, pušenje
znatno utiče i na reproduktivno zdravlje. Ono povećava rizik od
neplodnosti.

19.  Proces
odstranjivanja
toksina iz organizma.
 Načini: zdrava
ishrana, dovoljno
tečnosti, fizička
aktinost.