2. Последице Церске битке
• У крвавој Церској бици, која је трајала од 11. до 18. августа, српске дивизије не само да
су зауставиле аустријску офанзиву, него су потпуно разбиле аустријску војску и
натерале је на повлачење.
• Губици на обе стране били су веома велики : Аустријанци су имали 23 000 мртвих и
рањених и 5000 заробљених војника, док су Срби изгубили 16.000 људи.
Најтрагичније је прошло српско становништво, јер је непријатељ свој бес искалио на
недужним становницима Мачве и Подриња ( места где је битка одржана ). У
нечувеним зверствима убијено је 4.000 стараца, жене и деце. У свом првом нападу на
Србију, аустроугарска војска је била поражена, а Церска битка је у историји Првог
светског рата остала забележена као прва победа савезника над Централним силама.
3. • Да би смањили јак притисак Немаца на Западном фронту, савезници су од Србије
тражили да пређе у офанзиву и нападне Аустријанце у Босни и Срему. Знајући да су
њене трупе изморене, и да немају опрему за форсирање великих река, српска влада је
невољно ушла у овај подухват, који се на крају неуспешно завршио.
• У Срему су српске трупе биле заустављене и приморане на повлачење.
• Решен да се освети за пораз на Церу, Поћорек се одлучио за нови напад, овога пута са
јачим снагама. Ове борбе су познате као Битка на Дрини. Главне борбе водиле су се у
реону Мачковог камена, Гучева и Еминових вода. Битка на Мачковом камену вођена је
од 19. до 22. септембра и била је једна од најкрвавијих битака на српском бојишту.
4. Удар преко Дрине
• Главни заповедник аустроугарске војске, која је имала задатак да
казни Србију, био је поглавар Босне и Херцеговине, понемчени
Словенац – Оскар Пoћорек. Он је био један од лидера ратничке
странке у Аустро-Угарској и важио за једног од најбољих војних
стручњака. Његова мржња према Србима била је велика и стално је
говорио да Аустро-Угарска неће имати мира док Србија не буде
уништена. Бечки војни стручнјаци, рачунајући на фактор
изненађења нису упутили свој главни удар у правцу Београда, већ
преко Дрине у правцу планине Цер.
5. Битка на Дрини
• Битка на Дрини или Дринска битка представља низ борби које су водиле снаге
Краљевине Србије, са циљем да зауставе други покушај Аустроугарске да продре у
Србију, током 1914. године. После тешких и крвавих рововских борби, српска војска је
била приморана на повлачење, услед мањка хране, ратног материјала, а поготово
артиљеријске муниције. Повлачење српске војске, повукло је са собом и масу локалног
становништва, које се бојало нових напада на њихова домаћинства.
• У вези са овом битком је Мачков камен. Окончавањем битке на Дрини и продором
Аустроугара у Србију, отпочеле су операције српске војске крајем 1914. године, чији је
најзначајнији део Колубарска битка.
6.
7.
8. *Мачков камен
• Мачков камен је највиша тачка планине Јагодња
(923m), која се налази око 70km западно од Ваљева. На
врху шумовите, питоме планине, која је добила име по
обиљу шумских јагода, подигнута је спомен-
костурница у чијој се крипти чувају кости ратника из
Првог светског рата. Унаоколо, по целој Јагодини и
Борањи, још су видљиви остаци из 1914.год.
9.
10. Припреме
• Непосредно пре битку на Мачковом камену, српске снаге биле су распоређене на
линији Шабац - Лешница - Лозница - Зворник - Љубовија.
• После неуспеха аустроугара у Церској бици, они су одморили и попунили 5. и 6.
армију и прешли у напад 6. септембра 1914. Српска 2. армија је успела да задржи 5.
аустроугарску на обалама доње Дрине, а 6. армија је прешла Дрину, потисла српску 3.
армију и заузела Гучево, Борању и Јагодњу, десним крилом избивши на Соколску
планину.
• Српска 1. армија, коју је предводио генерал Петар Бојовић, противнападом присиљава
десно крило противника на повлачење до положаја Мачков камен-Црвење-Јаворник.
11. • У војној историји, борбе на Мачковом Камену, забележене су као
најогорченије, најкрвавије и најдинамичније борбе. У очајничком рвању
Мачков Камен је као магнет привлачио обе стране и прелазио у руке час
једној, час другој страни и по неколико пута на дан.
• У Поћорековом дневнику је записано да га је штаб 16. корпуса 21 септембра
известио, као команданта Балканских снага, да жестина борби на Мачковом
Камену „превазилази све досадашње борбе". У операциском дневнику 6.
армије се такође каже да је борба на Мачковом Камену била „најжешћа и
најогорченија од свих досадашњих", „Срби су се бранили са нарочитом
жилавошћу и предузимали су још жешће нападе".
12. Ток битке
• Српски 5. прекобројни пук уз подршку пољске артиљерије је почео напад на
аустроугарску одбрану на јутро 19. септембра, али је због снажног отпора одбијен.
• Напади Срба се настављају из дана у дан, са великим губицима, али тек око 17 часова
5. прекобројни и 9. пук I позива из дивизијске резерве заузимају јуришем предње
положаје непријатеља. Противнапад Аустроугара је одбијен око 18:30 часова, али
највиши врх остаје у њиховим рукама. Ноћу 19/20. септембра аустроугарска 6. бригада
врши препад на српске трупе, али без успеха.
13.
14. Прво освајање
• Ујутро Аустроугари изводе нов безуспјешан напад с 6. и 7. брдском бригадом.
Послеподне Срби нападају са 5. прекобројним пуком, и 9. пуком I и II позива да би
заузели врх и гребен Мачковог камена. На уском простору, изложене јакој
артиљеријској ватри, јединице трпе велике губитке и напад је прекинут.
• Срби тад привлаче резерве и пољску артиљерију, и уништавају блиском ватром
истакнута митраљеска гнијезда непријатеља. Уз те погодности, сва 3 пука крећу
поново у напад праћени артиљеријском ватром и око 19 часова јуришом освајају врх
Мачковог камена.
15. Аустроугарски
противнапади
• Да би преотео Мачков камен, командант 16.
аустроугарског корпуса напада ујутру 21.
септембра са 1., 2., и 7. брдском бригадом. У трену
кад су аустроугарске снаге потисле Србе са
гребена око Мачковог камена, пристиже српски
батаљон 4. пука I позива, напада противничке
снаге у леви бок и тера их на повлачење уз
подршку артиљерије. Тиме Срби поново
овладавају гребеном око Мачковог камена.
16. • Предвече су услиједила још два напада аустроугарских снага, и други напад успева да
потисне Србе са североисточног дијела Мачковог камена. У збрци долази до
напуштања српских топова, али су они поново заузети по повлачењу аустроугарских
снага противнападом 4. пешадијског пука I позива.
• Падом ноћи ау. снаге су ојачане са још 2 батаљона
и уз подршку артиљерије крећу у напад послије поноћи.
И поред тешке ситуације и унакрсне ватре на њихове
положаје, српске трупе су се одржале на својим
положајима.
17. Крај битке
• У зору 22. септембра непријатељ поново напада од Кошутње стопе гребеном ка
Мачковом камену са 1. и 2. брдском бригадом и Скадарским одредом ( доведеним из
Скадра ), 7. брдском од Ужиналишта, 6. брдском на Перуници, и 13. брдском од
Липничке главе ( Липник ) ка Црвењу. Послије жестоких борби са наизменичним
узастопним јуришима и борбама прса о прса, аустроугарске снаге успевају да одбију
српске трупе због велике надмоћности артиљерије. У једном јуришу погиба командант
4. пука I позива потпуковник - Душан Пурић. Послије овога 4. пук почиње да одступа,
а око 16 часова и остали пукови, на линију Шанац-Рујевачке рудине-Ободњик.
18. • О жестини тих борби најречитије говоре обострани губици. Од 16. до 22. септембра у
огорченом рвању и клању, борењу прса у прса, где су бајонети ломили кости ратника,
кундаци разбијали лобање, зуби заривали у месо, а прасак бомби и граната
загушивали бојну вику, поред војника изгинуо је велики број елитних официра. на
Мачковом Камену и околним положајима погинуло је 115 српских официра а рањено
176 официра, међу којима и принц Ђорђе Карађорђевић. Укупни губици на српској
страни је око 15.000 бораца избачених из строја. Само 22 ИX непријатељ је тога дана
пребројао 2000 мртвих од тога 1200 својих и 800 српских војника.
19.
20.
21. Издржаност српских војника
• О овој бици до сада није много објављивано јер то није била победа
српске војске. Остала је у сенци великих победа и на Церу и Колубари.
Међутим, ова битка има велики значај, јер није дозволила непријатељу
да за три дана, по Поћорековом наређењу овлада Јагодњом и
Соколским планинама већ после 13 дана тешке борбе непријатељ је
тотално изморен и десеткован са укупним губицима 16000 избачених из
строја.
22. Главне личности,
учесници у бици
• Оскар Поћорек ( Oskar Potiorek ) главни заповедник аустроугарске војске
• Генерал Петар Бојовић предводник 1. српске армије
• Душан Пурић командант 4. пука I позива потпуковник
• Принц Ђорђе Карађорђевић
