1. Kineske investicije u Grčkoj izazvale paniku u Turskoj<br /> <br />Rukovanje poslovnih ljudi iz kineske i grčke delegacije zabrinulo Tursku<br />Kineski planovi da od luke u grčkom Pireju naprave prometno čvorište za uvoz svoje robe u Europu, u susjednoj su Turskoj izazvali paniku među tamošnjim izvoznicima. Najviše razloga za brigu ima tekstilna industrija.<br /> <br />Otprilike 50% tekstilnih proizvoda na europskom tržištu potječe iz Kine. Turska se već godinama svim silama trudi zadržati svoj dio kolača - oko 8% tržišnog udjela. Turskim tekstilcima prijeti velika opasnost ukoliko kineske firme u Grčkoj (u pirejskoj luci) doista podignu i svoje proizvodne pogone za finalizaciju tekstilnih poluproizvoda, smatra Hikmet Tanriverdi, predsjednik Udruženja istanbulske tekstilne industrije (ISKIB):<br />quot;
Ako taj projekt podržava jedna velesila, ubuduće će se u Pirej puno jednostavnije moći uvoziti robu - i mi onda imamo problem. Ako se u Pirej uvoze poluproizvodi i na tu robu plate niske uvozne dadžbine, a onda u vrlo jednostavnoj proceduri od poluproizvoda u tvornicama u Pireju nastanu gotovi proizvodi, mi ćemo se suočiti s golemim problemima oko cijene tekstilne robe. Za nas bi veliki problem bila i činjenica da bi u tom slučaju na etiketama proizvoda stajalo quot;
Made in EUquot;
, a ne quot;
Made in Chinaquot;
!quot;
<br />quot;
Made in EUquot;
, a ne quot;
Made in Chinaquot;
<br />Europski potrošači cijene kvalitetu turskih proizvoda, Tanriverdi je uvjeren da oni smatraju da je turska roba kvalitetnija od kineske. Vrlo dobar poznavatelj kineskog izvoza, Turčin Selcuk Colakoglu, kaže da njegova zemlja u odnosu na kineske konkurente polako gubi prednosti u utrci na europskom tržištu: quot;
Turska je do sada imala prednost jer je bila u stanju brže proizvesti manje količine robe. No, nakon što su Kinezi preuzeli luku u Pireju, mi smo izgubili prednost našeg bližeg geografskog položaja i to je sigurno razlog za zabrinutost.quot;
<br />Luka u Pireju<br />Colakoglu se boji da će kineski proizvođači u Pireju skladištiti svoju robu i tako biti u stanju ubuduće puno brže reagirati na spontanu potražnju iz Europke unije - puno brže i od turskih konkurenata. On podsjeća ipak da se Turska svojedobno Kinezima quot;
ponudilaquot;
kao moguća lokacija za kinesku logističku centralu, iz koje bi se opsluživalo europsko tržište. quot;
Kina je od Turske očekivala da će Ankara ponuditi prednost u odnosu na konkurente. Npr. alternativni morski put preko kojeg bi se kineska roba iz Turske isporučivala na europsko, sjevernoafričko, bliskoistočno ili rusko tržištequot;
, dodaje Colakoglu.<br />No, Kinezi su se odlučili za Pirej - i ta bi odluka mogla quot;
pokopatiquot;
značaj Turske u tranzitu kineske robe na zapad. Istovremeno turska tekstilna industrija razmišlja kako bi mogla zadržati svoj tržišni udio u Europi. Tanriverdi kaže da je strategija jasna: Turci sve karte polažu na kvalitetu svojih proizvoda: quot;
Vrše se stroge kontrole proizvedene robe. Turske firme proizvode u skladu s važećim odredbama Europske unije. Mi ne možemo cijenom konkurirati dalekoistočnim proizvođačima gdje je radna snaga jeftina, gdje se ne poštuju socijalna prava, gdje u tekstilnoj branši djelomično rade i djeca. Mi smatramo da velike marke, koje vode računa o kvaliteti i imidžu, i dalje bez ikakvih dvojbi mogu proizvoditi svoju robu u Turskoj.quot;
<br />Europska turneja kineske delgacije<br />Grčki premijer George Papandreou (l.) kineskom je kolegi Wenu Jiabaou pokazao i neke atenske znamenitosti<br />Kineski premijer Wen Jiabao prošlog je ponedjeljka (4.10) u Ateni označio početak ambicioznog kineskog projekta na tlu Europske unije: državni brodski prijevoznik COSCO (China Ocean Shipping (Group) Company) tijekom listopada 2010. će preuzeti kontrolu nad grčkom lukom u Pireju za idućih 35 godina. COSCO namjerava utrostručiti kapacitete povijesne luke.<br />U Grčkoj bi trebale nastati moderne centrale za transport i logistiku, kako bi kineska roba brže i jednostavnije mogla stizati na europsko tržište. Ovaj projekt velikodušnim kreditima podupire i Europske investicijska banka.<br />U okviru europske turneje, Wen Jiabao je posjetio i Ankaru, gdje je sa skupinom kineskih poslovnih ljudi quot;
ispitivao mogućnosti investiranja i zajedničkih projekata s turskim tvrtkamaquot;
.<br />Srbijanske traperice za europsko tržište<br /> <br />Tanja Roppelt, menadžerica Muzeja Levi Strauss u njemačkom Nürnbergu pokazuje primjerke nekoć popularnih 'levisica'<br />Nijemci bi uskoro mogli nositi traperice iz Srbije, točnije iz Novog Pazara. Četiri tvrtke iz toga sandžačkoga grada odlučile su se za zajednički prodor na njemačko i europsko tržište i već zabilježile prvi uspjeh.<br /> <br />Novi Pazar poznat je po tekstilnoj, preciznije industriji traperica. A Düsseldorf je modni centar Njemačke. Tamo je trenutno u tijeku Međunarodni sajam ženske mode (CPD) na kojem zajednički nastupaju i četiri tvrtke iz Novog Pazara pod sloganom „Jeans from Serbia“ (Traperice iz Srbije).<br /> <br />Na lijepim ljudima je sve lijepo: kreacija turskog modnog dizajnera Ümita Ünala<br />Tvrtke Egzit, Bros, Beneli i Denistar predstavljaju se na Sajmu mode u Düsseldorfu uz financijsku podršku Agencije za međunarodni razvoj (USAID), a u organizaciji Agencije za ekonomski razvoj Sandžaka (SEDA). Podršku pruža i Privredna komora Srbije (PKS). Šef regionalnog ureda USAID-a Ahmet Halilagić kaže da je cilj da se s uspješnim novopazarskim tvrtkama osvoji tržište zemalja Europske unije. Da je to moguće, potvrđuje i zanimanje već prvog dana sajma: „Posebno su bili zainteresirani vlasnici butika, konkretno iz Njemačke i Austrije. To jesu usitnjene narudžbe, ali su vrlo značajne s obzirom na njihov broj – bilo je 40 do 50 zainteresiranih kupaca. To nas možda navodi na neki zaključak da je realno da se ovdje (u Njemačkoj) napravi neki ’show-room’, jedna tvrtka i da se s njima direktno nastavi suradnja u nekoj bliskoj budućnosti.“<br /> <br />Na njemačkom tržištu od iduće godine<br /> <br />Zadovoljan je i predstavnik tvrtke Egzit, Eldin Međedović, koja u Düsseldorfu predstavlja svoj jeans-program kao i kolekciju sportskih košulja. On najavljuje da će novopazarski tekstilci najvjerojatnije već od sljedeće godine biti prisutni na njemačkom tržištu. „Naš cilj je bio ovdje, ne toliko da napravimo neki posao i da prodamo, koliko nam je bilo važno da vidimo svoje mjesto: da li smo konkurentni na ovom tržištu, da li možemo izaći na ovo tržište, kakva je naša cijena u usporedbi s drugima …“<br /> <br />Na Sajmu u Düsseldorfu predstavlja se oko 500 izlagača iz cijeloga svijeta s više od 1.000 kolekcija za sezonu zima-proljeće 2010/2011.<br /> <br />Autor: Ivan Đerković<br />Odg. urednik: Anto Janković<br />Vartex<br />ovim imidžem želimo izboriti još čvršću poziciju na domaćem i inozemnom modnom tržištu te postati vodeća modna kompanija u regiji. Varteks danas prolazi proces transformacije iz proizvođački usmjerene industrije u modernu, tržišno orijentiranu profitabilnu modnu kompaniju. Nadogradnja brendova, praćenje modnih trendova, uvođenje vodećih svjetskih brendova u maloprodajnu mrežu, te definiranje kvalitetnog koncepta prodajnog prostora temelji su novog modnog koncepta Varteksa. Novi vizualni identitet u potpunosti prati takvu poslovnu strategiju te kontinuirano ulaganje u razvoj modnih brendova i novih, modernijih i osvježenih koncepata prodajnih prostora. Stanje u tekstilnoj industriji je teško. Plaće su niske, tržište vrlo konkurentno.<br />Strategija je usmjerena na repozicioniranje tekstilne industrije, smanjenje lohn poslova, poticanje punih poslova, jačanje brendova, izradu proizvoda visoke dodane vrijednosti, rast izvoza te uvođenje novih tehnologija.<br />B2B Business to business електронско пословање (скраћено B2B) односи се на коришћење Интернета и веб технологија за куповину, продају, јефтинију, бржу и бољу сарадњу пословних субјеката. <br />Драматично смањење трошкова<br />Повећање транспарентности пословања<br />Могућност приступа новим тржиштима<br />Многе нове, ефикасније и флексибилније трансакционе методе<br />Успешан B2B се односи пре на оптимизацију пословних процеса и начина управљања, него на технологију. <br />Интернет, као јефтина, флексибилна и универзална мрежа, понудио је могућост мањим компанијама да се укључе у савремене токове електронске трговине. Интернет технологије су обезбедиле обраду трансакција у реалном времену, као и богатију размену података.<br />kористи од аутоматизовања процеса набавке су:<br />Повећање контроле трошења<br />Редуковање оперативних трошкова везаних за набавку<br />Аутоматизација рутинских трансакција<br />Фокусирање на стратешка питања набавке<br />Развијање још кориснијих веза са добављачима<br />Kористи које остварују добављачи:<br />Нижи трошкови - B2B електронско пословање треба да резултира нижим трошковима преговарања, продаје и трансакција.<br />Приступ новим купцима - Омогућен је директан приступ купцима. Овакав систем омогућава контакт са новим купцима и организацију мањих рачуна на далеко ефикаснији начин.<br />Унапређење контроле залиха - B2B системи, посебно они развијени од стране дистрибутера, могу да омогуће већу транспарентност наруџбина и цена агрегирањем информација, што води смањеном нивоу залиха и конкурентнијим ценама.<br />Задржавање купаца - Ово је једна од можда најмање очигледних предности оваквог начина пословања. Чврста интеграција са купцима ради задовољења њихових потреба је значајан фактор у спречавању купаца да промене добављача.<br />Класификација купаца - B2B омогућава ефикаснију класификацију купаца.<br />Користи које остварују потрошачи:<br />Приступ добро познатим, сигурним брендовима<br />Репликација познате каталошке продаје<br />Хијерархијска структура и добро организована претрага.<br />B2C (business to consumer) представља трговачку делатност која продаје производе и услуге до крајњих потрошача посредством интернет технологија.<br />B2C означава продају роба или услуга крајњим потрошачима посредством Интернета. Основна форма B2C економије су аутоматизоване онлајн продавнице. Предности су штедња времена, конкурентост, ниже цене роба, услуга итрансакција.<br />Неки од начина да се унапреди процес B2C трговине су:<br />Сајт који је лак за употребу,<br />Поједностављивање процеса плаћања, као што је плаћање у једном кораку и лозинке које су лако заменљиве,<br />Слање e-mail порука са специјалним понудама.<br />TEKSTILNA INDUSTRIJA U SRBIJI <br />Izvor: “Textile industry in Serbia” Jefferson Institute www.jeffersoninst.org <br />Osnovne prednosti tekstilne industrije u Srbiji su: • Visok nivo kvaliteta • Niski troškovi radne snage • Brz odgovor• Proizvodnja od 5,000 do 180,000 komada mesečno<br />Tekstilna industrija u Srbiji je idealno mesto za inostrane kompanije koje žele da proizvode u Srbiji i da na pravi način odgovore modnim trendovima. Povrh toga, blizina modnim centrima kao što su Pariz, Milano i Rim, kao i glavnim maloprodajnim tržištima, vodi do brzog odgovora na modne trendove, ekspanziji tržišta tekstila i smanjenja transportnih troškova, jednog od glavnih faktora u proizvodnji konfekcije.<br />Vartex<br />- Osnovna smjernica srednjoročne strategije je prije svega jačanje strateških poslovnih jedinica: maloprodaje, veleprodaje, izvoza i B2B segmenta poslovanja. To ćemo postići širenjem i standardizacijom maloprodajne mreže, jačanjem naših i uvođenjem poznatih uvoznih brendova, novim pozicioniranjem na stranim tržištima i širenjem u segmentu B2B korporativnih ugovora.<br /> Jedan od najvažnijih projekata u srednjoročnom razdoblju je strateška relokacija kojom će se poslovni sustav preseliti na novu lokaciju s optimaliziranom infrastrukturom i suvremenijim tehnologijama, što će dati nužnu podršku u optimalizaciji troškova i aktivnostima operativnog upravljanja. Sadašnja lokacija će se iskoristiti za nove razvojne projekte koji čine dodatnu stratešku inicijativu, što će imati i dugoročne efekte, kako u pogledu rasta, tako i razvoja. U nadolazećem srednjoročnom razdoblju Varteks će svoju poziciju na tržištu ojačati dodatnim rastom koji neće biti samo organski, nego i putem akvizicija, a novi razvojni projekti će dati dodatnu dimenziju rasta i izvan core businessa.<br />