Integracija Moodle sms master rad FON

Univerzitet u Beogradu, Fakultet Organizacionih Nauka
Integracija Moodle obrazovne platforme i SMS servisa
Biljana Djukanovic
Master rad, Februar 2009. Strana 1
Univerzitet u Beogradu
Fakultet Organizacionih Nauka
kandidat: Biljana Djukanovic
indeks: 73/2006
smer: Informacioni Sistemi
Beograd, Februar, 2009.

Biljana Djukanovic
Sadržaj:
1. Uvod .................................................................................................................................. 4
1.1. Oblast i problem istraživanja .................................................................................. 4
1.2. Kome je rad namenjen? ........................................................................................... 5
1.3. Predlog rešenja ......................................................................................................... 5
1.4. Siže rada .................................................................................................................... 5
2. Sistemi obrazovanja ........................................................................................................ 7
2.1. Prikaz sistema obrazovanja u Srbiji ....................................................................... 7
2.2. Razvoj sistema obrazovanja .................................................................................... 8
2.2.1. Uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija na obrazovanje ..... 8
2.2.1.1. AMRES ........................................................................................ 14
2.3. Problemi koji se javaljaju u obrazovanju .............................................................. 15
2.4. Integracija obrazovnih sistema u Evropi ............................................................... 17
2.4.1. Bolonjska deklaracija .............................................................................. 17
3. Obrazovanje na daljinu .................................................................................................. 19
3.1. Razvoj obrazovanja na daljinu ............................................................................... 19
3.2. Uticaj obrazovanja na daljinu na društvo ............................................................ 20
3.3. Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju .................. 20
3.4. Sinhrono i asinhrono obrazovanje .......................................................................... 22
3.5. Elektronsko obrazovanje ......................................................................................... 22
3.6. Primeri iz prakse ...................................................................................................... 23
4. Obrazovne platforme ...................................................................................................... 30
4.1. Šta su obrazovne platforme? ................................................................................... 30
4.2. Pregled postojećih obrazovnih platformi ............................................................... 31
4.2.1. ATutor ....................................................................................................... 31
4.2.2. Blackboard ............................................................................................... 32
4.2.3. Moodle ....................................................................................................... 33
4.2.3.1. Poreklo imena Moodle ................................................................ 35
4.2.3.2. Osnovni principi u razvoju Moodle platforme ......................... 35
4.2.3.3. Statistički podaci ......................................................................... 35
5. Specifikacija Moodle obrazovne platforme .................................................................. 41
5.1. Razvojno okruženje .................................................................................................. 41
5.2. Baza podataka .......................................................................................................... 41
6. Aplikacija MoodleSMS ................................................................................................... 43
6.1. Servis za slanje kratkih tekstualnih poruka .......................................................... 43
6.2. Kraći opis aplikacije ................................................................................................. 45
6.3. Tehnologije korišćene u razvoju aplikacije MoodleSMS ..................................... 45
6.3.1. Opis parametara RS232 konekcije ......................................................... 46
6.3.2. Opis AT komandi ..................................................................................... 47
6.4. Slučajevi korišćenja .................................................................................................. 49
6.4.1. Unos nove poruke za dogañaj ................................................................. 50

Biljana Djukanovic
6.4.2. Unos nove poruke za konkretnog korisnika .......................................... 50
6.4.3. Pregled poruka iz baze podataka ........................................................... 50
6.4.4. Brisanje poruka iz baze podataka .......................................................... 51
6.4.5. Setovanje parametara RS232 konekcije ................................................ 51
6.4.6. Pregled SMS poruka korišćenjem AT komandi ................................... 51
6.4.7. Brisanje SMS poruka korišćenjem AT komandi .................................. 51
6.4.8. Slanje SMS poruka korišćenjem AT komandi ...................................... 52
6.5. Izgled ekrana MoodleSMS aplikacije .................................................................... 53
6.5.9. Unos nove poruke za dogañaj iz veb aplikacije .................................... 71
6.5.10. Unos nove poruke za konkretnog korisnika iz veb aplikacije ........... 72
6.6. Dijagrami sekvenci ................................................................................................... 75
7. Zaključak ......................................................................................................................... 81
8. Reference .......................................................................................................................... 82

Biljana Djukanovic
1. Uvod
1.1. Oblast i problem istraživanja
Obezbeñenje pristupa i efektivne upotrebe informaciono-komunikaconih tehnologija u
obrazovanju predstavlja jednu od važnih oblasti u okviru cilja otvaranja evropskih sistema
obrazovanja prema svetu i društvu znanja u kojem sposobnost nalaženja, selekcije, obrade i
vrednovanja informacija postaje sve značajnija u svim oblastima učenja i primene znanja.
Publikacija agencije "Eurydice" o ICT1
u evropskim obrazovnim sistemima razlikuje tri
aspekta uvoñenja ICT u obrazovne sisteme:
• značaj za pristup i razmenu informacija meñu interesnim grupama
• uticaj na pripremu programa i nastavu
• uticaj na način organizovanja sistema obrazovanja
Naravno, upotreba ICT u obrazovanju je i direktna priprema za radni proces u okruženju ICT,
što je, opet, osnovna odlika informacionog društva i razlog menjanja društvenih modela
organizacije i proizvodnje. Formalno obrazovanje se dopunjuje takozvanim neformalnim
obrazovanjem koje je često prihvaćenije od strane društva. Evropske zemlje identifikovale su
doživotno obrazovanje (lifelong learning) kao značajan koncept za podizanje konkurentnosti
evropske privrede zasnovane na znanju i društvene kohezije. Šire značenje koncepta učenja
tokom čitavog života obuhvata sve vrste i načine učenja "od kolevke do groba". Dakle, ono
obuhvata znanja i kompetencije u sferi ličnog, grañanskog i obrazovanja za zaposlenje koji se
stiču u najrazličitijim sredinama unutar i van formalnog sistema obrazovanja i obuke. Pod
reformom sistema obrazovanja u pravcu omogućavanja učenja tokom čitavog života
podrazumeva se uvoñenje fleksibilnijih oblika učenja kako bi se ljudima svih uzrasta
omogućio ravnopravan i otvoren pristup kvalitetnim mogućnostima za učenje kroz raznovrsna
iskustva.
Savremene informaciono-komunikacione tehnologije omogućavaju razvoj aplikacija koje će
zadovoljiti potrebe za obrazovanjem u savremenom svetu. S obzirom na sve navedeno
mnogo kompanija se bavi razvojem aplikacija koje unapreñuju proces obrazovanja.
Elektronsko obrazovanje, obrazovanje na daljinu, online kursevi i uopšte upotreba Interneta
za razmenu informacija i obrazovanje su sve popularniji.
Neke od platformi za elektronsko obrazovanje su:
• Moodle
• ATutor
• Blackboard
• Claroline
• Desire2Learn
• ANGEL LMS
• Dokeos
1
Information and Communication Technology in European Education Systems, 2001,
http://promitheas.iacm.forth.gr/i-curriculum/Assets/Docs/ICT.pdf

Biljana Djukanovic
• eFront
• OLAT
• Sakai Project
• Scholar360
• WebCT
Problemi koji se sreću u klasničnom obrazovanju kao što su slabo dostupne, nepravovremene
informacije, strogo definisano vreme i mesto za predavanja i slično, naterali su ljude da
razmišljaju i o alterntivnim načinima obrazovanja. Kao rezultat ovih problema i njihovih
analiza, istraživanja ali i razvoja ICT nastalo je elektronsko obrazovanje, obrazovanje na
daljinu, online kursevi i razvile su se aplikacije koje ih podržavaju.
1.2.Kome je rad namenjen?
Problematika koja se proučava u ovom radu utiče na profesore, studente i uopšte na sve u
procesu obrazovanja kako formalnog tako i neformalnog, tako da informacije iz ovog rada
mogu poslužiti studentima osnovnih i postdiplomskih studija, profesorima koji su uvideli
potrebu za ovakvim vidom nadogradnje obrazovnog sistema ali i da podstakne na razmišljanje
o novim rešenjima iz ove oblasti.
1.3.Predlog rešenja
Analizom problema u obrazovanju i prikazom jednog od mogućih rešenja za njihovo
prevazilaženje ovaj rad bi trebalo da ukaže na potrebu integracije raspoloživih tehnologija,
njihovu primenu u sistemu obrazovanja i benefit koju ti sistemi mogu imati od integracija.
Rezultat istraživanja je i ukazivanje na potrebu integracije celokupnog obrazovnog sistema.
Akcenat u ovom radu je primena platformi otvorenog koda (opensource) koje u mnogome
mogu doprineti integraciji obrazovnih institucija u Srbiji a i šire, s obzirom da je Moodle
platforma korišćena kao rešenje širom sveta.
Područje istraživanja ovog rada predstavlja projektovanje i implementacija aplikacije za
kreiranje i slanje kratkih tekstualnih poruka (Short Message Service, SMS-a) i integracija
ovog rešenja sa sajtom zasnovanim na Moodle platformi. Takoñe će biti opisana upotreba
modernih tehnologija u savremenom obrazovanju i prikazani primeri iz prakse, sa posebnim
akcentom na sajtovima koji se zasnivaju na Moodle obrazovnoj platformi. Drugi deo rada
predstavlja prikaz aplikacije za slanje poruka, kao jedno od mogućih rešenja za automatizaciju
razmene informacija i poboljšanje sistema obrazovanja jer omogućava lakšu komunikaciju
izmeñu profesora i studenata, pravovremenu razmenu informacija.
1.4.Siže rada
Integracija informacija na nivou neke organizacije postala je neminovnost. Meñutim,
razvojem informaciono-komunikacionih tehnologija ICT javlja se potreba, a i mogućnost, za
još većim stepenom integracije, integracijom informacija različitih poslovnih subjekata.
Savremeno društvo nameće potrebu brzog reagovanja na novonastale situacije. Razvoj ICT je
uticao i na razvoj obrazovanja. Razmena informacija preko veba, elektronske pošte postaje
uobičajen način komuniciranja izmeñu profesora i studenata. Studiranje na daljinu,

Biljana Djukanovic
elektronsko obrazovanje olakšavaju komunikaciju, dovode do efikasnijeg i efektivnijeg
studiranja.
Prikaz i analiza problema na koje nailazi klasični način obrazovanja, kao i mogućnosti za
prevazilaženje istih su tema ovog rada. U radu se prikazuje uticaj modernih informaciono-
komuikacionih tehnologija na razvoj obrazovanja, njegovo unapreñenje, poboljšanje
efikasnosti i efektivnosti. Pored prikaza postojećih rešenja, u ovom slučaju obrazovnih
platformi (Moodle, ATutor i druge), projektovano je i razvijeno rešenje za slanje SMS poruka
i integracija tog rešenja sa Moodle obrazovnom platformom. SMS servisi mogu da se primene
kao jedan od vidova automatizma u razmeni informacija što će biti prikazano u ovom radu.

Biljana Djukanovic
2. Sistemi obrazovanja
2.1.Prikaz sistema obrazovanja u Srbiji
Delatnost obrazovanja i vaspitanja u Srbiji se obavlja u (Shema 1 preuzeta sa sajta Centra za
obrazovne politike):
• predškolskom vaspitanju i obrazovanju – predškolska ustanova (vrtić)
• osnovnom obrazovanju – osnovna škola (osnovna, muzička – baletska škola, osnovna
škola za obrazovanje odraslih i specijalna škola za učenike sa smetnjama u razvoju)
• srednjem obrazovanju – srednja škola (gimanzija, stručna škola, mešovita, umetnička,
srednja škola za obrazovanje odraslih i specijalna srednja škola za učenike sa
smetnjama u razvoju)
• visokom obrazovanju – visokoškolske ustanove, univerziteti (fakultet, umetnička
akademija, akademija strukovnih studija, visoka škola i visoka škola strukovnih
studija)
Shema 1. Sistem obrazovanja u Srbiji
Osnovno
obrazovanje
VisokoobrazovanjeSrednje
obrazovanje
Predškolsko obrazovanje
min 6 meseci
Osnovno obrazovanje
8 godina
Srednje 4 – godišnje
obrazovanje
Srednje 3 – godišnje
obrazovanje
Osnovne akademske
studije 180 – 240 bodova
Osnovne strukovne studije
180 bodova
Diplomske akademske
studije 60 – 120 bodova
Specijalističke akademske
studije 60 bodova
Specijalističke strukovne
studije 60 bodova
Doktorske studije
180 bodova

Biljana Djukanovic
Nacionalni izveštaj Republike Srbije2
naglašava da dugoročni prioriteti obrazovne politike u
Srbiji, koji su u osnovi sadašnje i predstojeće reforme jesu: ravnopravnost, pravičnost i
socijalna pravda, naročito u pogledu dostupnosti obrazovanja; kvalitet i konkurentnost u
evropskom okviru kao i efikasnost obrazovnog sistema. Razvoj obrazovanja zavisi i od broja
i obima investicija. Procenat bruto nacionalnog dohotka koji se izdvajao za obrazovanje
zabeležio je porast od 2.7% u 2001. godini na 3.7% u 2007. godini. Investicije u
restrukturiranje i opremanje takoñe su se značajno povećale, izgrañen je veći, ali ipak za naše
potrebe nedovoljan broj, prvenstveno predškolskih ustanova.
Iako je reforma obrazovnog sistema u Srbiji počela 2000. godine još uvek je ostalo dosta
nerešenih problema.
• Od 2002. godine Srbija je uključena u Meñunarodni program za procenu učeničkih
postignuća (PISA) u organizaciji OECD-a. Testovi rañeni 2003. i 2006. godine su
pokazali nizak nivo obrazovanja u poreñenju sa prosekom OECD-a (Organization for
Economic Cooperation and Development)
• Pitanje inkluzije dece sa smetnjama u razvoju
• Nedovoljna pažnja se poklanja potrebama siromašne dece u pogledu obrazovanja.
2008. godine su načinjeni ozbiljniji koraci u rešavanju ovog problema obezbeñivanjem
stipendija iz Nacionalog investicionog plana
• Nedovoljno razvijen sistem opismenjavanja odraslih, prekvalifikacije i profesionalnog
razvoja
Ključne oblasti koje se navode za unapreñenje obrazovnog sistema u Srbiji su:
• Osigurati dostupnost obrazovanja, povećati obuhvat dece na svim nivoima
obrazovanja
• Sprečiti diskriminaciju u obrazovanju
• Obezbediti kvalitetno obrazovanje za sve
• Razvoj stručnog obrazovanja u skladu sa potrebama privrede
• Sticanje zanimanja, stvaranje uslova za doživotno učenje i dostupnost visokog
obrazovanja
• Razvoj visokog obrazovanja
• Uspostavljanje modernog sistema finansiranja
• Uspostavljanje sistema obezbeñivanja kvaliteta, monitoringa i evaluacije
2.2.Razvoj sistema obrazovanja
2.2.1. Uticaj informaciono-komunikacionih tehnologija na obrazovanje
Dostupnost savremenih tehnologija i mogućnost njihove primene nije ravnomerno
rasporeñena u svim regionima u svetu. Najrazvijenije zemlje nemaju većih poteškoća kada su
u pitanju uvoñenja nekih novih tehnologija u obrazovni sistem, na primer uvoñenje brzog
Interneta u školske ustanove, razni vidovi elektronskog obrazovanja, mogućnost da svaki ñak,
student ima računar i slično. Meñutim ekonomski slabije razvijene zemlje, meñu kojima je
2
Inkluzivno obrazovanje: Put razvoja, Nacionalni izveštaj Republike Srbije,Ministarstvo prosvete, 2008.

Biljana Djukanovic
svakako i Srbija, imaju poteškoća prilikom implementacije novih tehnologija i uglavnom
kasne sa samom implementacijom po nekoliko (desetina) godina.
Kako je obrazovni kadar jedan od najznačajnijih resursa koje jedna država može imati veoma
je bitno omogućiti učenicima kvalitetno obrazovanje. Neravnomeran razvoj i nejednake
mogućnosti za obrazovanje dovode do sve većeg jaza izmeñu razvijenih i nerazvijenih
zemalja, regiona. Stoga je veoma bitno što pre uvideti značaj konstantnog razvoja obrazovnog
sistema i omogućiti velike investicije u razvoj obrazovanja.
Kompanija "Telekom Srbija" je pokrenula inicijativu čiji cilj je da svaka osnovna i srednja
škola u Srbiji dobije ADSL priključak po simboličnoj ceni od jednog dinara mesečno. Kako
su škole u Srbiji, posebno one u unutrašnjosti i ruralnim sredinama, veoma slabo opremljene
računarskom opremom potrebno je i na tom polju mnogo više investicija. U Srbiji oko 41%
domaćinstava ima računar, a oko 33% koristi Internet. 8,6% školaraca kompjuter koristi za
obrazovanje, a samo 11% njih koristi Internet. Takoñe potrebno je adekvatno i planski
iskoristiti mogućnosti koje svaka škola ima, jer računari i Internet u škole se ne uvode da bi
deca iste koristila za igrice i popularne sajtove (facebook, youtube, second life i slično) već
da se unapredi proces učenja i razmene infromacija i iskustava svih učesnika u procesu
obrazovanja.
Na slici 1 prikazan je broj korisnika Interneta po regionima u svetu. Kao što se vidi najveći
broj priključaka postoji u Aziji, što je i razumljivo kada se uzme u obzir populacija tog
kontinenta. Kasnije su prikazani procentualni grafikoni koji daju realniju sliku o korišćenju
Interneta po državama jer prikazuju broj korisnika Interneta u odnosnu na celokupnu
populaciju neke države (slika 3 i slika 4).
Slika 1. Broj Internet korisnika po geografskim regionima

Master rad, Februar 2009.
Slika 2. Procentualno učešće broja korisnika po geografskim regionima
Kao što je prikazano na slici 2 p
kontinentu 39.5% od ukupnog broj Internet korisnika u svetu
Severna Amerika sa učešćem od
Podaci korišćeni za prikaz procentulanog korišćenja Interneta (slika 3 i slika 4) u svetu
preuzeti su sa sajta https://www.cia.gov/library/publications/the
Slika 3. Dvadeset država sa najvećim procentom korisnika Interneta
Biljana Djukanovic
rocentualno učešće broja korisnika po geografskim regionima
Kao što je prikazano na slici 2 procentualno najviše korisnika Interneta ima na Azijskom
39.5% od ukupnog broj Internet korisnika u svetu, sledi Evropa
učešćem od 17.0%.
šćeni za prikaz procentulanog korišćenja Interneta (slika 3 i slika 4) u svetu
https://www.cia.gov/library/publications/the-world-factbook/
država sa najvećim procentom korisnika Interneta
obrazovne platforme i SMS servisa
Biljana Djukanovic
Strana 10
Interneta ima na Azijskom
, sledi Evropa sa 26.3% i
šćeni za prikaz procentulanog korišćenja Interneta (slika 3 i slika 4) u svetu
factbook/

Master rad, Februar 2009.
Slika 4. Dvadeset država sa najmanjim
Srbija se nalazi na 44. mestu
Internet. Kao što se vidi sa ovih grafikona Kina ima najviše Internet priključaka preko 250
miliona, ali u odnosu na preko milijardu
Biljana Djukanovic
država sa najmanjim procentom korisnika Interneta
mestu (od 76 zemalja) na ovoj listi sa 33% populacije koja koristi
Kao što se vidi sa ovih grafikona Kina ima najviše Internet priključaka preko 250
, ali u odnosu na preko milijardu ljudi u zemlji nalazi se na 58. mesto.
obrazovne platforme i SMS servisa
Biljana Djukanovic
Strana 11
na ovoj listi sa 33% populacije koja koristi
Kao što se vidi sa ovih grafikona Kina ima najviše Internet priključaka preko 250
58. mesto.

Biljana Djukanovic
Slika 5. Deset najzastupljenijih jezika na Internetu
Najzastupljeniji jezik na Internetu je engleski. Često je baš to prepreka za korisnike van
engleskog govornog područja stoga je veoma bitno da sajtovi čija ciljna grupa nisu samo
korisnici engleskog govornog područja podržavaju višejezičnost i da budi lokalizovani.
Moodle obrazovna platforma je do sada lokalizovana na preko 70 jezika što govori u prilog
neophodnosti lokalizacije bez obzira na široku prihvaćenost engleskog jezika.
Intenzivan razvoj informacionog društva najtešnje je povezan sa razvojem sektora
telekomunikacija. Bez širenja telekomunikacione infrastrukture i bez njegove liberalizacije
nije moguće ozbiljno govoriti o planovima za razvoj informacionog društva. Ubrzani razvoj
sektora elektronskih komunikacija i sa njim povezanih privrednih grana može pomoći Srbiji
da u kraćim rokovima bitno nadoknadi zaostajanje u razvoju, reši problem dispariteta u
unutrašnjem regionalnom razvoju, smanji stopu nezaposlenosti i podigne stepen
kompetitivnosti svoje ekonomije na meñunarodnim tržištima. Prioritetni tretman koji razvoju
informacionog društva daje Evropska unija je polazište za sagledanjevanje značaja ove oblasti
za proces približavanja Srbije EU i istovremeno jedna od repernih tačaka za tumačenje
trenutnog stanja razvoja informacionog društva u Srbiji.

Biljana Djukanovic
Sa aspekta društva znanja, od interesa je upotreba ICT kao nastavnog sredstva koje dopušta
pristup obrazovnim bazama podataka, izvoñenje nastave upotrebom ICT, povezivanje
obrazovnih institucija u razne vrste mreža, rad i komunikaciju i škola i nastavnika i učenika
na elektronskoj mreži. Mada se broj računara u školama u Srbiji od 2001. godine stalno
povećava, njihova primena je limitirana na predmet informatika, a škole u smislu institucija
ga koriste kao sredstvo koje olakšava odreñene administrativne i finansijske poslove. Za
ovakvu upotrebu ICT u Srbiji potrebno je obezbediti adekvatnu opremljenost škola za
umrežavanje i pristup Internetu svih učenika, što se može učiniti stavljanjem na raspolaganje
Akademske mreže svim obrazovnim institucijama i obezbeñivanjem tehničkih mogućnosti za
njihovo priključenje u svim školama. Drugi uslov je sistematska primena besplatnog softvera i
podsticanje projekata baziranih na rešenjima sa otvorenim kodom, od informacionih sistema
do edukativnih i drugih sadržaja. Treći uslov je, svakako, obuka svog nastavnog osoblja za
upotrebu ICT kroz inicijalnu ali i kasniju dodatnu obuku. U cilju podizanja opšteg nivoa ICT
pismenosti, treba obezbediti da se u okviru školskog sistema stiču adekvatne veštine za
rukovanje softverskim alatima. U Srbiji se moraju uvesti standardne meñunarodno priznate
mere računarskog znanja i sertifikat poznat kao „Evropska računarska vozačka dozvola”
(ECDL). Ovaj sertifikat treba da postane dokument koji će posedovati svi mladi sa završenom
srednjom školom. Ova znanja treba tokom studija upotpuniti u smislu primene savremenih
softverskih alata primerenih struci koja se studira.
2005 2006 2007
Broj
pretplatnik
a (hiljada)
Penetracij
a (%)
Broj
pretplatnik
a (hiljada)
Penetracij
a (%)
Broj
pretplatnik
a (hiljada)
Penetracij
a (%)
Fiksna
telefonija
2.527,30 33,70 2.719,40 36,30 2.854,50 38,00
Mobilna
telefonija
5.510,70 73,50 6.643,70 88,60 8.452,60 112,70
Internet 756,70 10,00 1.005,00 13,40 1.268,50 16,90
KDS 530,50 7,00 541,90 7,20 774,10 10,30
Širokopojasn
i pristup
40,50 0,54 121,60 1,62 583,10 7,80
Tabela 1. Broj pretplatnika telekomunikacionih usluga u Srbiji (Izvor: Ratel, na dan:
31.12.2007.)

Biljana Djukanovic
2.2.1.1. Akademska mreža Srbije
Fakulteti kao jedni od osnovnih činilaca razvoja obrazovanja imaju veliku, često i presudnu,
ulogu u praktičnoj primeni naučnih dostignuća. Ovde se ne misli samo na dostignuća iz
oblasti informaciono-komunikacionih tehnologija već i svih drugih naučnih disciplina.
Veliku ulogu u primeni Interneta u Srbiji imala je Akademska mreža Srbije, nastala
udruživanjem Računarskog centra Univerziteta u Beogradu (RCUB) i nekoliko beogradskih
fakulteta, meñu kojima su Elektrotehnički fakultet (ETF), Fakultet Organizacionih Nauka
(FON), Prirodno-matematički fakultet (PMF) i drugi. U krugu tehničkih fakulteta i na
Studentskom trgu su realizovane prve optičke veze u zemlji.
Akademska mreža Srbije (AMRES) je naučno-istraživačka i obrazovna računarska mreža. U
organizacionom smislu, AMRES predstavlja neprofitnu asocijaciju naučno-istraživačkih i
obrazovnih organizacija članica. U smislu infrastrukture i servisa, AMRES predstavlja
računarsku mrežu, koja obezbeñuje savremene informaciono-komunikacione servise i vezu sa
Internetom za AMRES korisnike.
AMRES nije posebno pravno lice, pa je rad i upravljanje AMRES-om organizovano u formi
projekta, tzv. AMRES projekat, pod resorom Ministarstva za telekomunikacije i informatičko
društvo Republike Srbije. Ugovorom o realizaciji projekta odreñeno je da se upravna i izvršna
struktura AMRES projekta ujedno prenosi na upravnu i izvršnu strukturu Akademske mreže
Srbije kao računarske mreže i asocijacije naučno-istraživačkih i obrazovnih institucija. Stoga
je za upravljanje AMRES-om nadležno Upravno telo AMRES-a, a pravno lice koje
predstavlja AMERS je Univerzitet u Beogradu.
Početkom 90-tih godina 20. veka AMRES je
nastao povezivanjem nekoliko većih
fakulteta, da bi danas postao najsavremenija
računarska mreža u Srbiji, sa preko 150
povezanih naučno-istraživačkih i obrazovnih
institucija članica i više od 100.000 aktivnih
korisnika. Po tehnologiji, kapacitetima i
servisima AMRES predstavlja
najsavremeniju računarsku mrežu u Srbiji.
Stoga je AMRES jedan od najznačajnijih
resursa naučno-istraživačkog i obrazovnog
rada i nosilac razvoja informatičkog društva.
Efektivni kapacitet meñunarodnih Internet
veza AMRES-a danas iznosi oko 350 Mbit/s
(megabita u sekundi). Poslednje povećanje
Slika 6. Kapaciteti AMRES-a
kapaciteta Internet veze realizovano je 2006. godine u okviru evropskog FP6 projekta
SEEREN2 (South Eastern European Research and Education Network). Na sastanku

Biljana Djukanovic
predstavnika Akademskih mreža Evrope (30.07.2008.), odlučeno je da AMRES postane
punopravni član ove organizacije (GEANT www.geant2.net), zajedno sa MARNETom
(Makedonija). GEANT funkcioniše u formi projekta (kao i AMRES od 2007. godine) i
finansiran je od strane Evropske Unije.
2.3.Problemi koji se javljaju u obrazovanju
Problemi koji se sreću u klasničnom obrazovanju kao što su slabo dostupne, nepravovremene
informacije, strogo definisano vreme i mesto za predavanja i slično, naterali su ljude da
razmišljaju i o alterntivnim načinima obrazovanja, posebno u visokoškolskom i dodatnom
obrazovanju. Kao rezultat ovih problema i njihovih analiza, istraživanja ali i razvoja ICT
nastalo je elektronsko obrazovanje, obrazovanje na daljinu, online kursevi i razvile su se
aplikacije koje ih podržavaju. Savremene informaciono-komunikacione tehnologije
omogućavaju razvoj aplikacija koje će zadovoljiti potrebe za obrazovanjem u savremenom
svetu.
Obezbeñenje pristupa i efektivne upotrebe informaciono-komunikaconih tehnologija u
obrazovanju predstavlja jednu od važnih oblasti u okviru cilja otvaranja evropskih sistema
obrazovanja prema svetu i društvu znanja u kojem sposobnost nalaženja, selekcije, obrade i
vrednovanja informacija postaje sve značajnija u svim oblastima učenja i primene znanja.
Publikacija agencije „Eurydice” o ICT u evropskim obrazovnim sistemima razlikuje tri
aspekta uvoñenja ICT u obrazovne sisteme:
1. značaj za pristup i razmenu informacija meñu interesnim grupama
2. uticaj na pripremu programa i nastavu
3. uticaj na način organizovanja sistema obrazovanja.
S aspekta značaja za pristup i razmenu informacija meñu interesnim grupama uvoñenje ICT u
obrazovanje otvara dragocene mogućnosti saradnje putem elektronske komunikacije kako
meñu školama, tako i sa relevantnim institucijama. U Evropi su u stalnom porastu primeri
uspostavljanja ovakve saradnje uglavnom meñu razredima iz različitih zemalja, i izmeñu
škola i muzeja, lokalnih vlasti, biblioteka, kompanija, udruženja itd. Pored prednosti koju ICT
omogućavaju kroz učešće škola u raznim multimedijalnim projektima i partnerstvima, ono
donosi i nove izazove, pre svega za nastavnike. Evropske zemlje su uvele niz mera za podršku
nastavnicima i primeni ICT, a pre svega uvoñenje ICT u inicijalnu obuku i sistem
usavršavanja nastavnika.
Primena ICT u organizaciji i izvoñenju nastave značajno je razvijena u evropskim školama od
sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, kada je ICT uglavnom smatran predmetom.
Danas su ICT prisutne u evropskim školama i kao predmet i kao nastavno sredstvo koje može
da omogući nove načine za učenje, probudi radoznalost, razvija sposobnosti rešavanja
problema, pruži informaciju i olakša komunikaciju. Posebno, one doprinose sprovoñenju
inkluzivnih politika obrazovanja kada su u pitanju učenici sa odreñenim vrstama hendikepa.
Kompjuterska industrija je brzo uvidela mogućnosti upotrebe ICT kao nastavnog sredstva i
reagovala razvojem obrazovnih softvera i usluga u različitim oblastima. Posebna pažnja se
posvećuje dostupnosti ICT u ruralnim oblastima i deci sa posebnim obrazovnim potrebama.

Biljana Djukanovic
U pogledu organizacije obrazovanja, upotreba ICT je otvorila značajne mogućnosti za
modernizaciju i inovacije u upravljanju sistemom na nivou škole, lokalne, regionalne i
nacionalne zajednice. ICT otvara mogućnost poreñenja na evropskom i meñunarodnom nivou,
jer se u školama sve više koriste veb stranice za sopstvenu prezentaciju, a intranet i Internet,
e-mail za komunikaciju i razmenu znanja, otvara se mogućnost za razvoj mehanizama za
praćenje i merenje obrazovnih poduhvata, što je od značaja za kreiranje nacionalnih politika.
Na evropskom nivou se kontinuirano ulažu napori u razvoj kompatibilnih sistema prikupljanja
podataka u različitim segmentima obrazovnih sistema.
U okviru projekta “Razvoj školstva u Republici Srbiji”3
Ministarstvo prosvete Republike
Srbije radi na realizaciji posebne projektne komponente “Izgradnja informacionog sistema u
obrazovanju”.
Dva osnovna cilja ovog projekta:
• Stvaranje jedinstvenog, integrisanog i konzistentnog sistema podataka vezanih za
obrazovanje na teritoriji Republike Srbije
• Obezbeñenje potrebnih podataka i informacija svim interesnim grupama vezanim za
obrazovanje i to na sledećim nivoima:
Škole
Opštine
Regionalne školske uprave Ministarstva
Ministarstvo centralni nivo
Zainteresovane institucije van obrazovnog sistema
Od projekta se očekuje da doprinese unapreñenju upravljanja svim resursima u sistemu
obrazovanja, povećanju efikasnosti i efektivosti obrazovnog sistema kroz efikasno upravljanje
sledećim aktivnostima:
Planiranje mreže škola
Planiranje potrebnog osoblja u školstvu
Finansijsko planiranje
Efikasno izveštavanje, praćenje rezultata učenika i škola
Uporeñivanje postignutih rezultata različitih ustanova
Baza ovog informacionog sistema treba da obuhvati podatke o učenicima, zaposlenim,
inventaru i finansijama u školama. Jedan od delova aplikacije treba da bude modul za
simulaciju koji će omogućiti analizu različitih oblika finansiranja obrazovanja.
Iako nije direktno povezan sa učenjem, jer programi ovog tipa olakšavaju administrativne
poslove zaposlenih u sistemu obrazovanja, planiranje ali i evaluaciju postignutih rezultata i
lakše uporeñivanje sa standardima u Evropi i svetu, ne može se negirati činjenica da uvoñenje
3
Projekat razvoja školstva u Republici Srbiji, Vlada Republike Srbije,
www.arhiva.srbija.sr.gov.yu/dokvlada/projekat_razvoja_skolstva1.doc

Biljana Djukanovic
ovakvog programa pozitivno utiče i na učenike, studente. Stoga treba raditi na njihovoj
implementaciji i optimalnom korišćenju u svakoj obrazovnoj ustanovi u zemlji.
Naravno, upotreba ICT u obrazovanju je i direktna priprema za radni proces u okruženju ICT,
što je, opet, osnovna odlika informacionog društva i razlog menjanja društvenih modela
organizacije i proizvodnje. Formalno obrazovanje se dopunjuje takozvanim neformalnim
obrazovanjem koje je često prihvaćenije od strane društva. Evropske zemlje identifikovale su
doživotno obrazovanje (lifelong learning) kao značajan koncept za podizanje konkurentnosti
evropske privrede zasnovane na znanju i društvene kohezije. Šire značenje koncepta učenja
tokom čitavog života obuhvata sve vrste i načine učenja “od kolevke do groba”. Dakle, ono
obuhvata znanja i kompetencije u sferi ličnog, grañanskog i obrazovanja za zaposlenje koji se
stiču u najrazličitijim sredinama unutar i van formalnog sistema obrazovanja i obuke. Pod
reformom sistema obrazovanja u pravcu omogućavanja učenja tokom čitavog života
podrazumeva se uvoñenje fleksibilnijih oblika učenja kako bi se ljudima svih uzrasta
omogućio ravnopravan i otvoren pristup kvalitetnim mogućnostima za učenje kroz raznovrsna
iskustva.
Kada se uzme u obzir činjenica da je u savremenom svetu neophodna maksimalna integracija
sa ostalim subjektima dolazi se do zaključka da se i u razvoju informacionih sistema
obrazovnih ustanova moraju poštovati odreñena pravila kako bi se njihovi sistemi mogli
povezati. Na tržištu su se pojavile obrazovne platfrome koje su razvijene poštujući svetske
standarde i koji omogućavaju lako integrisanje svih sistema koji poštuju te standarde bez
obzira na proizvoñača. S obzirom na sve navedeno mnogo kompanija se bavi razvojem
aplikacija, obrazovnih platformi koje unapreñuju proces obrazovanja.
2.4.Integracija obrazovnih sistema u Evropi
2.4.1. Bolonjska deklaracija
Bolonjska deklaracija predstavlja odgovor na najčešće probleme koji se javljaju u
obrazovnom sistemu zemalja Evrope. Deklaracija je nastala kao rezultat shvatanja da uprkos
svim razlikama, evropski sistem visokoškolskog obrazovanja se suočava sa sličnim
problemima vezanim za rast i diversifikaciju visokog obrazovanja, zapošljavanje studenata
posle završenih studija, nedostatak veština, prakse u ključnim segmentima, ekspanzija
privatnih univerziteta i razmene studenata. Došlo se do zaključka da samo koordinirane
reforme, kompatibilni obrazovni sistemi i zajedničke akcije mogu dovesti do najboljih
rezultata.
Deklaracija je dokument u kome su predstavljeni ključni principi kojima se treba rukovoditi u
planiranju i razvoju obrazovnog sistema. Sam dokument, poštujući sve različitosti i
specifičnosti, ostavlja obrazovnom sistemu, fakultetu svake zemlje slobodu o načinu
implementacije i voñenju reformi ka cilju a to je integracija sa drugim obrazovnim sistemima
u Evropi.

Biljana Djukanovic
Neki od ciljeva Deklaracije su:
• usvajanje zajedničke obrazovne platforme koja će omogućiti uporeñivanje stečenih
diploma
• definisanje dodiplomskih i postdiplomskih studija
• uvoñenje sistema bodovanja (ECTS - European Credit Transfer and Accumulation
System, ESPB - Evropski Sistem Prenosa Bodova)
• osiguranje kvaliteta studija
• omogućiti jednostavnu, efikasnu razmenu studenata, profesora, istraživača
Srbija je takoñe uključena u Bolonjski proces septembra 2003. godine. Potpisivanje Bolonjske
deklaracije je podrazumevalo velike promene u dotadašnjem sistemu školstva u Srbiji.
Bolonjska deklaracija promoviše ideju efikasnog, modernog studiranja i ozbiljnu kontrolu
fakulteta koji su morali proći kroz proces akreditacije i dobijanja dozvole za rad (ovo se
odnosi i na privatne univerzitete). Ispunjenje zahteva koji su propisani Deklaracijom trebalo
bi da bude realizovano do 2010, a Ministarstvo prosvete i sporta zaduženo je za sprovoñenje
Deklaracije na fakultetima i usaglašavanje programa.

Biljana Djukanovic
3. Obrazovanje na daljinu
3.1.Razvoj obrazovanja na daljinu
Obrazovanje na daljinu je sistem koji povezuje distribuirane korisnike sa distribuiranim
obrazovnim sadržajima. Obrazovanje na daljinu ne zahteva upotrebu savremene
informaciono-komunikacione tehnologije, ali do ekspanzije ovog vida učenja je došlo baš
njenim razvojem. Ono što karakteriše svako obrazovanje na daljinu bez obzira na njegovu
formu je sledeće:
• Separacija mesta i/ili vremena izmeñu instruktora, ljudi koji pružaju obrazovanje i
učenika, studenata, separacija izmeñu studenata i studenata i samog sadržaja učenja.
• Interakcija izmeñu participanata u ovom sistemu se sprovodi korišćenjem različitih
medijuma, bilo da su to pisma, opticki ureñaji, elektronska pošta i slično.
Prvi vidovi obrazovanja na daljinu zasnivali su se na prepiskama koje su slate poštom.
Univerzitet u Londonu je prvi univerzitet koji je omogućio obrazovanje na daljinu i dobijanje
diploma. Na ovom univerzitetu 1858 godine je ustanovljen program za obrazovanje na
daljinu (External Programme), koji je omogućavao studentima da doñu do diplome bez
potrebe da pohañaju predavanja u samoj ustanovi. Vremenom pojavilo se mnogo organizacija,
profitnih i neprofitnih, državnih i privatnih koje nude ovakav vid obrazovanja, takoñe se
menjaju i tehnologije na kojima se ovi sistemi zasnivaju (papirno – elektronsko pismo).
Primer jednog sajta za obrazovanje na daljinu koji je aktivan i na teritoriji Srbije je sajt
Visoke Poslovne Škole iz Maribora, Slovenija prikazan na slici 7. (http://www.vpsm.si/).
Ekonomski fakultet u Beogradu pruža mogućnost da studenti dobiju diplomu po sistemu
studiranja na daljinu. Naravno, diplome stečene na ovaj način se ne razlikuju od diploma
dobijenih klasičnim načinom studiranja i pohañanja nastave.

Biljana Djukanovic
Slika 7. Primer sajta za obrazovanje na daljinu – Visoka Poslovna Škola, Maribor
3.2.Uticaj obrazovanja na daljinu na društvo
Dostupnost kvalitetnog obrazovanja svim članovima društva je osnovni preduslov za jednak
razvoj tog društva. Inkluzija svih društvenih slojeva u obrazovni sistem, i ne samo obrazovni,
je veoma značajna stavka u razvojnoj politici svake zemlje. U Srbiji je pokrenuto dosta
programa koji se bave pitanjima inkluzije nacionalnih manjina u sve segmente društva a
posebno u obrazovanju. Obrazovanje na daljinu ne podrazumeva samo upotrebu računara i
Interneta, naprotiv, prvi oblici obrazovanja na daljinu se javljaju mnogo pre pojave računara.
Korespodencija, prepiska izmeñu učenika i profesora javlja se još u 18-om veku. Veća
primena ove forme obrazovanja se razvijala sa razvojem poštanskih usluga u 19-om veku.
3.3.Primena informaciono-komunikacionih tehnologija u obrazovanju
Informaciono-komunikacione tehnologije (ICT) smatraju se jednim od ključnih faktora ili
glavnih pokretačkih snaga promena u savremenom globalizovanom svetu. S jedne strane, ICT
otvaraju nove perspektive za vlade, kompanije i pojedince time što omogućavaju nesmetani

Biljana Djukanovic
informacioni tok na svim nivoima, veliku transparentnost podataka, informacija, znanja i
značajnu dostupnost svih delova tržišta, kako velikim tako i onim srednjim i malim
učesnicima. Sa druge strane, veća ili manja dostupnost i raspoloživost ICT potencijala vodi
novim linijama razdvajanja izmeñu onih koji su shvatili značaj i adekvatno počeli da
primenjuju nove ICT alate i tehnologije, i onih koji to nisu sagledali i nisu pridali dovoljan
stepen važnosti transformaciji svojih ekonomija prema društvima zasnovanim na znanju i
korišćenju ICT potencijala. U današnjem razvoju malo je aktivnosti u kojima ICT ne igraju
direktnu ili indirektnu ulogu. Informaciono-komunikacione tehnologije predstavljaju osnov
savremene informacione ekonomije, olakšavajući i podržavajući globalne tokove informacija,
kapitala, ideja, robe, usluga i ljudi. Na taj način, ICT direktno transformišu savremene načine
poslovanja, trgovanja i organizaciju samih tržišta. Takoñe, one revolucionarno menjaju način
učenja i podele znanja, i omogućavaju značajno veće učešće svih država, regiona, kompanija i
pojedinaca u poslovanju, doprinoseći tako promociji i ubrzanju ukupnog ekonomskog,
društvenog i ljudskog razvoja u svetu.
Grañenje društva obrazovanih, fleksibilnih i kreativnih ljudi, sa mogućnostima da se obrazuju,
da uče tokom celog svog života i da se zaposle je zadatak koji zavisi od aktuelnih obrazovnih
politika i sposobnosti obrazovnog sistema da ostvari ovaj zadatak. Na institucionalnom nivou
je bavljenje ovim pitanjima zadatak Nacionalnog saveta za obrazovanje, Nacionalnog saveta
za visoko obrazovanje, Ministarstva za obrazovanje i Ministarstva za nauku. Obrazovanje i
obuku radne snage koja će biti osposobljena da primenjuje elektronske komunikacije, kao i
aktivnosti na modernizaciji školskih i fakultetskih programa, koji treba da obuhvate navedenu
problematiku i obuku podmlatka, treba otpočeti na vreme. Pri tome je potrebno da se podigne
opšti nivo ICT pismenosti, a sa druge, da se obezbedi radna snaga sposobna za primenu i
razvoj informacionih tehnologija.
Poboljšanje kvaliteta nastave i učenja kroz upotrebu novih tehnologija je jedan od osnovih
ciljeva svih obrazovnih sistema. Integracija i usklañivanje znanja je takoñe veoma važan cilj
ka kome teže svi. Tako se poslednjih godina u Srbiji uveliko radi na implementaciji Bolonjske
deklaracije. Bolonjska deklaracija daje jasne normative i standarde koje svaka obrazovna
institucija mora ispuniti da bi se uspešno akreditovala i uhvatila korak sa evropskim i
svetskim obrazovnim institucijama. Elektronsko obrazovanje i obrazovanje na daljinu ne
samo da poboljšavaju kvalitet obrazovanja već i dostupnost istog, bez obzira na lokacijsku
udaljenost. Kao podskupovi elektronskog (e-learning) obrazovanja javljaju se online
obrazovanje (online learning) i mobilno obrazovanje (mobile learning, m-learning). M-
learning predstavlja najfleksibilniji vid učenja. Koristeći mobilne – prenosne ureñaje, kao što
su laptop i PDA računari, mobilni telefoni, bežični Internet ukidaju se sva ograničenja vezana
za lokaciju.
Pored hardverske infrastructure koja je potrebna da bi se realizovao ovakav vid učenja
neophodna su i softverska rešnja koja će koristeći sve prednosti koje savremeni hardver i
prenos podataka nudi, korisniku pružiti pouzdan, lak za upotrebu i održavanje, i ne manje
važno, dopadljiv proizvod. Razvoj veba, od Web 1.0 koji se naziva i “veb za čitanje” do Web
2.0 koji se naziva “veb za čitanje i pisanje”, bio je osnova za razvoj rešenja za elektronsko
obrazovanje. Razmena slika, video i audio materijala a ne samo teksta, aktivno a ne pasivno
učestvovanje predstavlju bitnu prekretnicu u razvoju Internet aplikacija. Elekronsko
obrazovanje zahteva interaktivnost, dinamičnost, kreativnost od učesnika.

Biljana Djukanovic
Informacije koje predstavljaju srž svakog obrazovanja moraju biti uvek raspoložive, i to ne
samo u pravo vreme već i na pravom mestu i pravim ljudima. Obaveštenja okačena na
oglasnoj tabli o tome gde se održavaju predavanja, kada su ispiti, gde se mogu pronaći
rezultati nekog ispita i slično nisu najbolji put do pravovremene informisanosti studenata
izmeñu ostalog i zato što zahtevaju fizičko prisustvo studenta na fakultetu. Ovakav vid
komunikacije predstavlja teret kako profesorima tako i studentima. Jedan od načina da se
ovaj problem prevaziñe je automatizacija procesa obaveštavanja studenata u što je moguće
većoj meri. Mejling liste koje su veoma popularne su jedno od implementacija ovog rešenja.
Još popularinije rešenje može biti korišćenje mobilnih telefona i SMS servisa, čime se ovaj
rad i bavi. Broj mobilnih telefona je veća nego ikada i svakoga dana broj korisnika mobilne
telefonije je sve veći što svakako treba iskoristiti.
3.4.Sinhrono i asinhrono obrazovanje
Tehnologije koje se koriste u obrazovanju na daljinu mogu se podeliti prema tome da li
zahtevaju istovremen pristup učesnika (sinhroni) ili je moguć asinhroni rad.
Sinhrone tehnologije
• Telefon
• Video konferencije
• Veb konferencije
Asinhrone tehnologije
• Audio i video zapisi na raznim ureñajima (cd, dvd)
• Elektronska pošta (email)
• Štampani materijali
• Forumi na Internetu (Message Board)
Najčešće se prilikom razvoja sistema za obrazovanje na daljinu koristi kombinacija
tehnologija u cilju pronalaženja optimalnog rešenja koje će omogućiti što efikasniju i
efektivniju razmenu informacija.
3.5.Elektronsko obrazovanje
Elektronsko obrazovanje (eLearning) je način obrazovanja koje se zasniva na upotrebi
savremenih tehnologija (TSL – Technology supported education/learning) u učenju. Jedno od
prvih predstavljanja ovog koncepta bilo je 1993. godine. William D. Graziadei je predstavio
online razmenu tutorijala, predavanja i projekata koristeći elektronsku poštu, Gopher/Lynx i
VAX Notes. Lynx je omogućavao korisnicima Unix-a i VMS platforme veoma prihvatljiv
interfejs za razmenu podataka a da pritom zadrže kontrolu nad istim. VAX Notes je sistem za
konferencije koji se zasniva na računarima i koji omogućava korisnicima da na lak i
jednostavan način razmenjuju informacije. Za razliku od elektronske pošte gde poruku može
da vidi samo jedan korisnik, ovde su poruke dostupne svim učesnicima konferencije što bitno

Biljana Djukanovic
ubrzava proces komunikacije a i štedi resurse. Ove tehnologije su omogućile profesorima da
zajedno sa studentima formiraju virtualno okruženje koje služi obrazovanju VICES - Virtual
Instructional Classroom Environment in Science.
Obrazovanje na daljinu ne podrazumeva obaveznu upotrebu modernih informaciono-
komunikacionih tehnologija, za razliku od elektronskog obrazovanja, jedan vid obrazovanja
na daljinu je korespodencija poštom. Dakle, kod elektronskog obrazovanja se radi o upotrebi
računara, Interneta, mobilnih ureñaja za razmenu informacija. Naravno da je elektronsko
obrazovanje pogodan, verovatno i najčešće korišćen način za realizaciju obrazovanja na
daljinu, a može se koristiti i kao dopuna klasičnom obrazovanju.
Proizvodi koji omogućavaju eLearning moraju biti laki za upotrebu, održavanje, skalabilni
(ne smeju ograničavati broj korisnika, kurseva, materijala, itd.), jeftini u eksploataciji.
Virtualne učionice, blogovi, kolaborativni softver (softver dizajniran tako da podrži i
pomogne sve učesnike u ostvarivanju nekog zajedničkog cilja), ePortfolio (kolekcija
elektronskih fajlova, slika, multimedije održavanih od strane korisnika) su samo neke od
tehnologija koje se koriste, najčešće zajedno, u elektronskom obrazovanju.
Mnogo napora se ulaže u kreiranje standarda koji će omogućiti razmenu i ponovnu upotrebu
obrazovnih materijala, nastavnih jedinica (Learning Objects). Nastavna jedinica predstavlja
jednu zaokruženu celinu, i ako se pravilno formatira, dokumentuje lako se može upotrebiti u
nekom drugom kontekstu ili drugoj platformi za razvoj elearning portala. Za ovakvo
dokumentovanje, formatiranje sadržaja se koriste metatagovi, ključne reči i slično i to
najčešće korišćenjem XML-a.
Često se pojavljuje termin mobile learning tj. m-learning koji označava korišćenje mobilnih
tehnologija u obrazovanju. M-learning koristi sve prednosti mobilnih tehnologija (3 G, Wi-Fi,
GPRS) i ukida ograničenja vezana za lokaciju. Procenjuje se da eLearning tržište vredi oko 38
milijardi eura.
3.6.Primeri iz prakse
Na sajtu moodle.org se nalaze linkovi za registrovane sajtove koji se zasnivaju na Moodle
obrazovnoj platformi. Meñu zemljama u kojima postoje registrovani sajtovi na ovoj platformi
je i Srbija. Po podacima koji su tu prikazani u Srbiji je registrovano 68 sajtova, ovde će neki
biti prikazani. To su sajtovi za fakultete, srednje i osnovne škole, sajtovi privatnih pravnih i
fizičkih lica. Svi sajtovi su lokalizovani na srpski jezik i zastupljena su oba pisma i latinica i
ćirilica.
Lista linkova trenutno raspoloživa na moodle.org (na dan 12.01.2009.)
AEmdl.com
Bionet Škola
Centar za obrazovanje i kulturu - FENIX

Biljana Djukanovic
CIITLAB eLearning - Elektronski fakultet u Nišu - Martin Jovanović
Course Support - Chair of Computer Science
Department of Mathematics and Informatics Course Support
E-Klupa - Prozor u svet sa-znanja
E-lab sistem za učenje
e-ucionca fenix centar
e-učionica
elab.fon.bg.ac.yu
eLearning
eLearning Mechanical Engineering High School Novi Sad
Excalibur Language School - Online
Excalibur Language School - Online
FACULTY OF CIVIL ENGINEERING
Faculty of Economics, Subotica, Serbia
i-Znanje.info
igic.moodle4free.com
Laboratorija za računarsku grafiku i GIS
Learning portal Laboratorije za elektronsko poslovanje
MEGATREND ISTORIJA
Mőszaki és informatikai tanfolyamok
NVU - NEGOUS Virtuelni Univerzitet
OTPOR CONSULTING
Pedagoško društvo Srbije - stručno usavršavanje prosvetnih radnika
http://licej.petnica.net/moodle
Platforma za on-line učenje Ekonomsko - trgovinske škole Bečej
reforma obrazovanja u Srbiji
Reticulum - eLearning Network
Sajt za elektronsko učenje Katedre za IT
School of Medicine - University of Belgrade (Medicinski fakultet u Beogradu)
School of Medicine - University of Belgrade (Medicinski fakultet u Beogradu)
Shkolla Alhoo
Sistem za elektronsko procenjivanje učeničkih postignuća
Sistem za elektronsko učenje
Sistem za elektronsko učenje
Sistem za učenje na daljinu
Škola elektrotehnike
škola jave
Softversko Injzenjerstvo
Tehnička škola - Zaječar
Tehnički fakultet, Čačak - Laboratorija za računarsku tehniku
TimProfitSistem
TNG Campus
Ucenje na daljinu, Medicinski Fakultet Novi Sad
University of Belgrade, Faculty of Pharmacy VLE
University of Prishtina
VET SERBIA
Visoka škola strukovnih studija za vaspitače Kruševac
VŠSS za poslovnoindustrijski menadžment

Biljana Djukanovic
Web Škola
www.centarfenix.com
www.mrezaskola.net
http://web.f.bg.ac.yu/moodle
Миланче
Мудлујмо домаће
Портал за учење на даљину - Београдска пословна школа
Факултет за индустријски менаџмент
Факултет за индустријски менаџмент - мастер студије
Slika 8. Laboratorija za multimedijalne komunikacije, Fakultet Organizacionih Nauka,
Univerzitet u Beogradu, http://mmk.fon.rs/moodle/
Na slici 9 prikazan je detaljniji pregled aktivnosti u okviru nekog kursa, u ovom slučaju
"Računarske mreže i komunikacije" laboratorije za multimedijalne komunikacije. Kao što se
sa slike može videti postavljena su razna obaveštenja za ispit, nastavni materijali i slično.

Biljana Djukanovic
Slika 9. Detaljniji prikaz kursa "Računarske mreže i telekomunikacije"
Slika 10. Prirodno matematički fakultet, Novi Sad, http://perun.im.ns.ac.yu/moodle/

Biljana Djukanovic
Slika 11. Sajt Istraživačke stanice Petnica http://licej.petnica.net/moodle
U naslovu sajta stoji "Petnički sistem za elektronske resurse, učenje i nastavu na daljinu" što
sasvim dovoljno govori o nastojanju ljudi iz ovog centra da primene mogućnosti savremenih
obrazovnih alata u nastavne svrhe svog centra.

Biljana Djukanovic
Slika 12. Sistem za elektronsko procenjivanje učeničkih postignuća, http://ab.phy.bg.ac.yu
Na slici 12 je "Sistem za elektronsko procenjivanje učeničkih postignuća" realizovan
korišćenjem moodle platforme i služi za elektronsko testiranje znanja učenika.

Biljana Djukanovic
Slika 13. http://javaskola.itnenadskola.com/
Za razliku od predhodno prikazanih sajtova koji se zasnivaju na moodle platformi i koji su
kreirani za potrebe državnih škola i fakulteta na slici broj 13 je prikazana upotreba moodle
platforme za pravljenje sajta jedne privatne škole koja nudi online kurseve. Kao što se na
sajtovima koji su prikazani može primetiti većina implemetnatora se odlučila za izmene
samog izgleda krajnjeg interfejsa. Tu se uglavnom radi o različitim "skinovima", dodavanju
slićica i slično. Klasičan, osnovni izgled moodle sajta predstavlja prezentacija Laboratorije za
multimedijalne komunikacije prikazana na slikama 8 i 9.

Biljana Djukanovic
4. Obrazovne platforme
4.1.Šta su obrazovne platforme ?
Obrazovne platforme u smislu koji se u ovom radu koristi predstavljaju sisteme za upravljanje
sadržajem. Sistemi za upravljanje sadržajem (Content Management System – CMS) su
programi koji omogućavaju lako i efikasno upravljanje sadržajem bilo kog tipa (tekst, slika,
zvuk, video). Njihov cilj je da omoguće korisnicima da bez mukotrpnog programiranja
naprave svoje prezentacije i da se fokusiraju na ono što je najbitnije a to je sam sadržaj koji je
potrebno na neki način prezentovati. Ovaj koncept se mnogo koristi na vebu, poznt kao
webCMS, pa tako i u elektronskom obrazovanju, obrazovanju na daljinu, online obrazovanju.
Često se kao sinonimi upotrebljavaju i sledeći izrazi:
• Virtual Learning Environment (VLE)
• Learning Management System (LMS)
• Content Management System (CMS)
• Learning Content Management System (LCMS)
• Managed Learning Environment (MLE)
• Learning Support System (LSS)
• Online Learning Centre (OLC)
• Learning Platform (LP)
Sistemi za upravljanje sadržajem su aplikacije koje se koriste za kreiranje, menjanje sadržaja
ali i za upravljanje sadržajem. Većina CMS-ova podržava kreiranje uloga u sistemu,
dodeljivanje tih uloga korisnicima i definisanje posla kojeg svaka uloga obavlja. Na primer
može postojati uloga koja omogućava unos novog sadržaja u sistem ali ne i njegovu objavu,
dok druga uloga u sistemu može pogledati taj sadržaj i omogućiti njegovu objavu. Moodle
obrazovna platforma takoñe podržava definisanje različitih uloga i mogućnosti koje te uloge
imaju. Tako postoji uloga administratora, profesora, studenta i mogućnosti koje imaju
korisnici sa tim ulogama su različite. Student ne može da kreira novi sadržaj. Poželjno je sa
sistemi za upravljanje sadržajem podržavaju višejezičnost, i da se mogu izgledom prilagoditi
specifičnim potrebama korisnika, na primer pozicija slika na ekranu, boja koja dominira
ekranom, veličina slova i slično.
Ono što se nikako ne sme zaboraviti je jednostavnost u održavanju i eksploataciji sajtova koji
se zasnivaju na nekoj platformi. Takoñe je i sigurnost jedna od vrlo bitnih stavki i o njoj
posebno treba voditi računa prilikom kreiranja platforme.
U ovom radu je detaljnije prikazana moodle platforma i nekoliko sajtova koji su na njoj
zasnovani. Razlog prikaza više sajtova koji su zasnovani na moodle platformi je da se prikažu
bar neke od mnogo mogućnosti ove popularne platforme (izgled, jezik).

Biljana Djukanovic
4.2. Pregled postojećih obrazovnih platformi
4.2.1. ATutor
ATutor je open source platforma razvijena za podršku sistemima za obrazovanje. Zasnovana
je na vebu i omogućava upravljanje sadržajem namenjenim obrazovanju. Prilikom kreiranja
ovog rešenja njegovi tvorci su imali na umu potrebu da njihov proizvod bude korinicima
veoma lak za upotrebu. Administratorima omogućava laku instalaciju, programerima koji žele
da dodaju nove funkcionalnosti omogućava jednostavnu integraciju, a krajnjim korisnicima,
profesorima i studentima pruža jednostavan interfejs za postavljanje sadržaja, njegovu
distribuciju i razmenu, i učenje u veoma prilagodljivom, dinamičnom okruženju. Kao i većina
proizvoda ove nemene i ATutor podržava glavne standarde ove oblasti.
Standardi vezani za način pristupa, dostupnost (accessibility)
W3C WCAG 1.0
W3C WCAG 2.0
W3C ATAG 2.0
US Section 508
Italy Stanca Act
IMS AccessForAll 2.0 draft
ISO FDIS 24751
Standardi vezani za pogodnosti korišćenja i razmenu podataka (interoperability)
IMS Content Packaging 1.1.2+
SCORM Content Packaging
SCORM 1.2 LMS RTE3
IMS Question Test Interoperability (QTI) 1.2/2.1
IMS Common Cartridge 1.0
W3C XHTML 1.0
Slika 14. Standardi primenjeni u razvoju platforme ATutor
Proizvod je solidno dokumentovan od strane ljudi koji su ga razvili. Takoñe postoji
mogućnost da korisnici svoje iskustvo podele sa drugim članovima ostavljajući komentare na
forumu sajta. ATutor omogućava korisnicima da razmenjuju poruke preko internog email
naloga, što poboljšava komunikaciju izmeñu participanata u procesu učenja.

Biljana Djukanovic
Slika 15. ATutor demo – Početni ekran za studente
4.2.2. Blackboard
Blackboard za razliku od prethodno predstavljenog alata nije opensource rešenje. Da bi se
dodala nova funkcionalnost mogu se koristiti Blackboard Building Blocks. Instaliran je u
preko 2 hiljade akademskih ustanova. Akcenat je stavljen na tri ključne oblasti ove platforme
koje obuhvataju mnoštvo alata koji olakšavaju upravljanje sadržajem i korišćenje istog.
Upravljanje sadržajem kurseva, komunikacija i ocenjivanje.
Upravljanje sadržajem
• Upravljanje sadržajem – cilj je omogućiti efektivno i efikasno kreiranje, postavljanje i
arhiviranje sadržaja
• Autorizacija sadržaja – alat za editovanje sadržaja sa bogatim korisničkim okruženjem
• Prilagoñavanje sadržaja – aktivacija sadržaja kada je to potrebno

Biljana Djukanovic
• Nastavne jedinice – povezivanje lekcija i kontrola navigacije kroz te lekcije
Komunikacija
• Asinhrona komunikacija – povezivanje sadržaja iz različitih foruma, tema u celinu
• Sinhrona komunikacija – virtuelne učionice, sinhrona interakcija preko Chat-a
• Grupni rad – svaka grupa može da ima svoj prostor za razmnu podataka, virtualnu
učionicu, grupni email koji omogućava de se poruke lako šalju unutar grupe
Ocenjivanje
• Ocenjivanje i izveštavanje – profesori mogu automatizovati proces ocenjivanja i
prikaza rezultata, kreirati svoju bazu pitanja
• Assignments – kreiranje formi koje omogućavaju automatsko prikupljanje odgovora
od studenata i skladištenje u Gradebook
• Gradebook – testovi studenata se mogu čuvati u tzv. Gradebook –u i kasnije
obrañivati
• Izveštavanje – praćenje rada studenata ili neke grupe
Blackboard je veoma dobro rešenje, korisnički interfejs je veoma dopadljiv, ali sama
činjenica da nije besplatan često opredeljuje potencijalne kupce na neku drugu, besplatnu
platformu. U razvoju su ispoštovani standardi IMS, SIF (Schools Interoperability
Framework), SCORM, i NLN (The National Learning Network)
4.2.3. Moodle
Moodle je besplatna, open source platforma za elektronsko obrazovanje. Često se naziva i
Course Management System (CMS), Learning Managemenat System (LMS) ili Virtual
Learning Enviroment (VLE). Do novembra 2008. u svetu je registrovano više od 45 hiljada
sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi sa približno 24 miliona korisnika i preko 2
miliona kurseva.
Idejni tvorac Moodle platforme je Martin Dougiamas, administrator WebCT (Course Tools -
virtualno okruženje za obrazovanje (virtual learninig enviroment) u vlasništvu kompanije
Blackboard) na Curtin univerzitetu u Australiji. Nastao kao posledica izučavanja upotrebe
opensource rešenja u obrazovanju zasnovanom na Internetukoje je Martin Dougiamas
izučavao na doktorskim studijama.
Moodle je počeo da se razvija 1999 godine, a 2001. godine se menja arhitektura samog
sistema koja je i do danas ostala ista. Poslednja verzija ovog programa je 1.9.3 (official
release) od 15. oktobra.
Kreiran je poštujući pedagoške principe, sa ciljem da omogući profesorima lako kreiranje
online kurseva i stvaranje efektivne i efikasne zajednice korisnika sistema za elektronsko
obrazovanje a studentima lako pristupanje sadržajima istih bez obzira na lokaciju i vreme.

Biljana Djukanovic
Razvijen je korišćenjem PHP-a koji i sam predstavlje besplatno rešenje. Koristi se za
kreiranje, modifikovanje i upravljanje sadržajem na vebu pa zapravo predstavlja veb CMS. Po
mnogim anketama koje su objavljene na Internetu moodle predstavlja jednu od
najprihvaćenijih platformi u svom segmentu. Jednostavna instalacija i eksploatacija ovaj
proizvod čine veoma prihvatljivim rešenjem i za studente i profesore ali i za ljude čiji je posao
održavanje aplikacije.
Poseban naglasak kod svih besplatnih rešenja, rešenja otvorenog koda, je stavljen na
dokumentaciju i podršku u eksploataciji. S obzirom da kreatori ovakvih aplikacija nisu
odgovorni za eventualne štete nastale upotrebom njihovih proizvoda često za takva rešenje ne
postoji dobra dokumentacija a ni podrška od stane tvoraca rešenja. Tvorci moodle platforme
su shvatili da takav pristup ne može dovesti do veće upotrebe njihovog proizvoda i iz tog
razloga su posebnu pažnju posvetili dokumentaciji i uopšte podršci za instalaciju, razvoj ali i
krajnju upotrebu. Online zajednica na zvaničnom sajtu moodle.org broji skoro 600 hiljada
registrovanih korisnika. Korisnicima je pored dokumentacije i liste najčešće postavljanih
pitanja (FAQ) na raspolaganju i forum gde mogu pronaći odgovore na svoja pitanja ali takoñe
mogu otvarati nove teme i pitanja. Posebna stavka na moodle.org je i lista dodatnih modula i
plugin-ova koji se mogu ugraditi u svaki sajt zasnovan na moodle platformi.
Slika 16. Početna strana zvaničnog moodle sajta, http://moodle.org

Biljana Djukanovic
4.2.3.1. Poreklo imena Moodle
Reč Moodle predstavlja akronim od Modular Object-Oriented Dynamic Learning
Enviroment. Drugo moguće tumačenje imena Moodle je vezano za jedan od osnovnih
principa kod kreiranja same platforme koji je objašnjen u tački 4.2.3.2.
4.2.3.2. Osnovni principi u razvoju
Jedan od osnovnih principa kojim se rukovodilo u razvoju Moodle platforme je olakšati
proces učenja. Često su studenti opterećeni odlaskom na fakultet, slušanjem predavanja jer
se sve dešava u striktno za to predviñenom vremenu i mestu (posebno ako je to vreme rano
ujutro i mesto slušanja daleko od mesta stanovanja studentima to teže pada) i oni nemaju
nikakav uticaj na to već moraju poštovati pravila. Moodle i njemu slični sistemi omogućavaju
da student u bilo koje vreme i sa bilo kog mesta pristupi nekim sadržajima kursa,
obaveštenjima, polaganju ispita. Studiranje na daljinu kao jedan od sve popularnijih metoda
studiranja omogućava manje stresno učenje jer studenti nemaju pritisak da moraju biti na
odreñenom mestu u odreñeno vreme a tako lakše i efikasnije organizuju svoje vreme, kao
takav moodle predstavlja svojevrsnu improvizaciju procesa klasičnog studiranja.
Razmena iskustva je veoma bitan koncept u procesu učenja. Omogućavajući studentima da
aktivno učestvuju u kreiranju sadržaja kurseva, ostavljaju svoja iskustva i komentare vezane
za neki predmet, dogañaj znatno se unapreñuje proces.
4.2.3.3. Statistički podaci
Kao što se može videti na slici 17. zajednica korisnika Moodle platforme je svakog meseca
sve veća. Internacionalizacija sajova zasnovanih na ovoj platformi još više doprinosi
njegovoj popularnosti, tako da ga korisnici van engleskog govornog područja (u softverskoj
industriji najčešće korišćenog jezika) mogu koristiti na svom maternjem jeziku. Trenutno je
Moodle lokalizovan na preko 73 jezika u 193 zemlje.

Biljana Djukanovic
Slika 17. Kretanje broja registrovanih korisnika (http://moodle.org/stats/ na dan 22.12.2008.)
Ne postoji ograničenje u broju servera koji jedna ustanova može da ima i nije redak slučaj da
organizacije imaju više od jednog Moodle servera. Postoje sajtovi koji imaju prijavljeno više
od 40 hiljada studenata i 19 hiljada kurseva, jedan od većih sajtova je i Open University iz
Velike Britanije koji ima 200 hiljada korisnika u svom sistemu za obrazovanje na daljinu.
Trenutno broj registrovanih sajtova je 46 hiljada, i postoji preko 25 miliona korisnika.
Trendovi broja sajtova koji se zasnivaju na Moodle platformi su prikazani na slici 18.

Biljana Djukanovic
Slika 18. Broj sajtova koji se zasnivaju na Moodle (http://moodle.org/stats/ na dan
22.12.2008.)
Broj korisnika po sajtu varira i ne postoji gornje ograničenje za broj korisnika. Postoji preko
370 sajtova koji trenutno imaju više od 10 hiljada aktivnih korisnika. Kao matični sajt
Moodle.org ima 573 hiljade korisnika.

Biljana Djukanovic
Slika 19. Broj korisnika po sajtovima (http://moodle.org/stats/ na dan 22.12.2008.)
Sajt koji ima najviše raspoloživih kurseva je sajt Brno univerziteta tehničkih nauka , u okviru
koga postoji devet fakulteta, https://www.vutbr.cz na kome postoji preko 19 hiljada kurseva.
Kao što se vidi na slici 20. sajt je lokalizovan na češki jezik.

Biljana Djukanovic
Slika 20. Sajt Brno univerziteta – deo raspoloživih kurseva za 2008/2009
Jedan od pokazatelja primenljivosti i popularnosti Moodle platforme je i broj skinutih
instalacija na mesečnom nivou. U 2008. godini prosečan broj "skinutih" instalacija je veći od
70 hiljada. Trendovi za protekle četiri godine su prikazani na slici 21.

Biljana Djukanovic
Slika 21. Broj download-a Moodle platforme (http://moodle.org/stats/ na dan 22.12.2008.)

Biljana Djukanovic
5. Specifikacija Moodle platforme
5.1.Razvojno okruženje
Moodle ja platformski nezavisan. Instalacija je moguća na svim operativnim sistemima Unix,
Linux, Windows, Mac OS X, koji podržavaju PHP i korišćenje baza podataka.
Podaci su smešteni u jednu bazu koja može biti u MySQL , PostgreSQL verziji a novije
verzije mogu koristiti i Oracle ili Microsoft SQL Server. Baza podataka se kreira prilikom
instalacije Moodle sistema i sadrži 199 tabela. Za potrebe ovog rada baza je instalirana na
MySQL serveru 5.0 i dodate su još dve tabele. Okruženje koje je korišćeno za rad sa bazom je
besplatno rešenje Toad for MySQL 4.0.
Kako je reč o rešenjima otvorenog koda (opensource) svaki korisnik u zavisnosti od svojih
potreba može menjati funkcionalnost originalne verzije programa. Kod je napisan koristeći
PHP tehnologiju, modularnost mu omogućava uključivanje novih funkcionalnosti i to ne
samo napravljenih koristeći PHP već i korišćenjem drugih tehnologija. Baza koja se kreira je
takoñe podložna izmenama kako u postojećim tabelama (menjanje tipa podataka, dodavanje
novih polja), tako i dodavanje novih tabela.
Kako je Moodle besplatno rešenje u ovom radu je korišćeno besplatno okruženje za razvoj
Java desktop i veb aplikacija a to je NetBeans 6.5
Za potrebe ovog rada dodate su tabele i napisan je program u Javi koji se poziva iz
originalnog PHP koda. Poziv java veb aplikacije razvijene u NetBeans-u iz php koda neke
moodle stranice je veoma jednostavan i odrañen je preko likova html-a, podaci se šalju preko
http parametara.
5.2.Baza podataka
Baza koja se dobije instalacijom sadrži oko 200 tabela. Neke od osnovnih tabela su mdl_user,
mdl_course, mdl_event, mdl_course_display, i druge. Na slici 22 prikazane su tabele
mdl_sms_message i mdl_sms_message_log koje su dodate za potrebe ovog rada i u njima se
čuvaju podaci o porukama koje treba slati kroz program odnosno podaci o poslatim
porukama, respektivno. Prefiks za nazive tabela korisnik definiše prilikom same instalacije
baze, u ovom slučaju kao prefiks se koristi mdl_ (moodle).

Biljana Djukanovic
Slika 22. Dodate tabele: mdl_sms_message i mdl_sms_message_log

Biljana Djukanovic
6. Aplikacija SMS Moodle
6.1.Servis za slanje kratkih tekstualnih poruka
Short Message Service – SMS je komunikacioni protokol koji omogućava razmenu kratkih
tekstualnih poruka, do 160 karaktera, izmeñu mobilnih ureñaja. Razvijen je kao deo GSM
(Global System for Mobile Communications) standarda 80-ih godina 20.veka. Prvobitna ideja
za razvoj ovakvog servisa potekla je od Matti Makkonen-a, zaposlenog u kompaniji Telecom
Finland, i podrazumevala je slanje poruka od tačke do tačke (Piont to Point SMS-PP). Kasnije
je ovom serivsu dodata nova funkcionalnost slanje poruka na više prijemnika Short Message
Service – Cell Broadcast (SMS-CB).
Servis za slanje kratkih poruka (SMS – Short Message Service) danas predstavlja jedan od
najpopularnijih servisa. Milijarde poruka se pošalje svakodnevno, tako da SMS predstavlja i
jedan od najisplativijih servisa za kompanije koje se bave mobilnom telefonijom. Mogućnosti
ovog servisa su veoma velike. Kako se broj korisnika mobilne telefonije rapidno povećava
tako se povećava i broj aplikacija koje podržavaju SMS. SMS se prvo pojavio u Evropi 1992.
godine.
Potreba za razmenom i drugih vidova informacija a ne samo običnog teksta dovela je do
razvoja EMS (Enhanced Messaging Service) od strane kompanije Ericsson. Mobilni telefoni
koji podržavaju ovaj servis mogu osim običnog teksta da šalju i formatiran tekst (bold, italic),
ali i predefinisane multimedijalne objekte (animacije, slike, zvučne efekte). Veća upotreba
ovog servisa je bila od kompanija Ericsson i Sony. EMS predstavlja prelaznu fazu izmeñu
SMS i MMS servisa i nikada nije dostigao popularnost običnog SMS-a.
Multimedia Messaging Service – MMS je sledeća faza u razvoju servisa za razmenu
informacija putem mobilnih telefona. Omogućava slanje poruka koje imaju više od 160
karaktera. Takoñe moguće je slati multimedijalne objeke kao što su slike, zvuk, video. Za
razliku od EMS-a koji podržava razmenu ograničenog broja predefinisanih objekata, MMS
podrazimeva slanje sadržaja koje sam korisnik kreira. Na primer video zapis koji se napravi
korišćenjem kamere na mobilnom telefonu ili neki snimljen zvuk.
Intelligent SMS (iSMS) predstavlja sledeću fazu u razvoju servisa za slanje informacija preko
mobilnih ureñaja.
Slika 23. Arhitektira Intelligent SMS

Biljana Djukanovic
U sledećoj tabeli dat je uporedni prikaz tradicionalnog i “inteligentnog“ servisa.
Karakteristike Tradicionalni SMS Inteligentni SMS
(BookIT DDM)
Potencijalni korisnici Korisnici odrañenog skupa
mobilnih operatera
Korisnici svih GSM (CDMA)
mobilnih operatera
Tip aplikacije/servisa Jednostavne aplikacije Kompleksne aplikacije,
procesiranje podataka
Iniciranje transakcije Korisnik telefona (pull) Servis/aplikacija (push)
Interaktivnost Jednosmerne, upit ili slanje
odgovora
Interakcija servis/aplikacija i
korisnik
Slanje i odgovor korisnika
na poruku
Komplikovana procedura
(praćenje šifre servisa, šifre
sesije)
“One Button“ princip
jednostavnog odgovora
Autentifikacija Broj telefona, posebni kod BookIT DDMtm
(Dynamic
Dialogue Matrix)
autentifikacija
Broj aktivnih sesija po
korisniku
Jedna Više
Tabela 2. Uporedni prikaz SMS i iSMS standarda
Pioniri u primeni iSMS-a u svom poslovanju su Finska avio kompanija – Finnair, mobilni
operater Elisa, Sampo Bank. Kompanije koje koriste iSMS navode da im ova tehnologija
omogućava smanjenje troškova, uštedu vremena, efikasnije i efektivnije organizovanje posla,
takoñe ističu da su njihovi korisnici veoma zadovoljni jer im aplikacije ovog tipa smanjuju
vreme potrebno da obave neki posao, na primer nema čekanja u redu za avionsku kartu i
slično. Povraćaj investicija u primenu ovog servisa za kompaniju Finnair je za samo dva
meseca.
Kompleksnost obrade podataka i aplikacija koju podržava iSMS omogućava korisnicima da
mobilni telefon koriste u onim situacijama gde je bilo moguće samo koristiti računare. Tvorci
ovog standarda navode da u nerazvijenijim područjima gde ne postoji toliko korisnika
računara a postoji veliki broj korisnika mobilnih telefona (na primer Indija) ova tehnologija
ima ogromnu upotrebnu vrednost.
Intelligent SMS se sastoji od tri komponente:
1. iSMS Komunikacioni server (Enterprise Server/Communication Server)
2. iSMS Servisni Centar (Service Center)
3. iSMS Gateway (Service Gateway)
Ove komponente su grafčki prikazane na slici ispod (slike 23 i 24 su preuzete sa sajta
www.bookit.net).

Biljana Djukanovic
Slika 24. Komponente Intelligent SMS
6.2.Kraći opis aplikacije
SMS poruke koje se kreiraju u ovom sistemu imaju dva bitna atributa. To su status i datum do
kada poruka treba da bude poslata. Svaka poruka u sistemu prolazi kroz dva statusa. Prvi
status koji poruka dobija kada se kreira je "created". Poruke ulaze u proceduru za slanje samo
ako su u statusu "created". Kada se poruka pošalje sistem joj dodeljuje status "send" i u tabeli
sms_message_log se upisuje slog za poruku koja je poslata sa atributima kada je poslata i na
koji broj. Datum do kada je neka poruka validna (Expiration date) se unosi prilikom kreiranja
poruka. Poruka se ne može poslati ukoliko je ovaj datum prošao bez obzira na status poruke.
Kada se brišu poruke brišu se i slogovi u podreñenoj strukturi u tabeli sms_message_log. Broj
karaktera u SMS porukama je 160 tako da je ovde postavljeno ograničenje u bazi nad poljem
messagetext. Ukoliko se pokuša unos poruke sa više znakova sistem će javiti grešku.
Veb aplikacija se koristi za unos poruka u bazu odakle će kasnije te poruke biti poslate.
Aplikacija pokriva dva osnovna scenarija a to su unos poruke za neki dogañaj i unos poruke
za konkretnog korisnika. Izgledi ekrana su identični. Linkovi za poziv ove aplikacije su u
PHP kodu originalne moodle strane. Poziv aplikacije za unos poruke u vezi nekog dogañaja je
u moodle/calendar/event.php a za konkretnog korisnika moodle/user/view.php.
6.3.Korišćene tehnologije u razvoju
U razviju ove aplikacije je korišćena Java tehnologija za poslovnu logiku i razvoj interfejsa.
Kao baza se koristi MySQL gde se nalaze i storne procedure.
Za razvoj su korišćene sledeće tehnologije i alati
• Sistem okruženje Windows Vista Home Premium ver. 6.0
• Internet Information Service 7.0
• Java 1.6.0_10 i NetBeans IDE 6.5
• MySQL Server 5.0 i Toad for MySQL 4.0.1.882

Biljana Djukanovic
• PHP 5 i PHP Editor 2.22 Beta 2
• GSM Terminal GR64T Decode - Wavecom / Sony Ericsson GR64
Slika 25. Decode GPRS modem
Komunikacija sa modemom je ostvarena preko RS 232 porta korišćenjem AT komandi.
6.3.1. Opis parametara RS232 konekcije
Slika 26. Moguć izgled jedne sekvence koja se prenosi
Port name – naziv porta na koji je zakačen modem i preko koga se šalju instrukcije na
modem, na primer COM1, COM5
Baud rate – broj bita u sekundi, definisano je na GSM-GPRS modemu, na primer
2400, 4800, 9600, 19200
Flow control In – način razmene podataka (handshake) , opcije su Xon/Xoff In
(softverska kontrola slanja, Xoff – zaustavljanje, Xon – nastavljanje slanja), RTS/CTS
In (hardverska kontrola slanja, RTS – Request To Send, CTS – Clear To Send), None
Flow control Out – način razmene podataka (handshake), opcije su Xon/Xoff Out,
RTS/CTS Out, None (značenje isto kao kod Flow Control In)
Data bits – maksimalna veličina podataka koji se prenose, opcije su 5,6,7 ili 8
Start bit – signal za početak nove sekvence koja se prenosi
Stop bits – signal za kraj sekvence koja se prenosi, opcije su 1, 1.5 ili 2
Parity bit – način provere grešaka, opcije su Odd, Even, ili None

Biljana Djukanovic
Slika 27. Ekran za podešavanje parametara serijske konekcije MoodleSMS aplikacije
6.3.2. Opis AT komandi
AT - Hayes komande su prvenstveno bile razvijene za Hayes Smartmodem 300. AT komande
su kratki stringovi čijim se kombinovanjem kreiraju komande za operacije kao što su
setovanje parametara konekcije, poziv i prekid veze i slično. Većina dialup modema poštuje
ove komande i svoje funkcionisanje zasniva na njima. AT je skraćenica od ATtention. Svaka
komanda počinje sa “AT” ili “at”. Mnoge komande koje se koriste za kontrolu dial-up
modema, kao što su ATD – dial, ATA – answer, ATH – hook, su podržane i od strane
GSM/GPRS modema i mobilnih telefona.
Osim ovih osnovnih AT komandi za GSM/GPRS modeme i mobilne telefone razvijen je
dodatni skup komandi. Neke od njih omogućavaju slanje i primanje kratkih tekstualnih
poruka – SMS-a: AT + CMGS, slanje SMS poruka koje se nalaze u memoriji telefona AT +

Biljana Djukanovic
CMSS, prikaz svih pristiglih poruka AT + CMGL, AT + CMGR čitanje poruka sa zadate
lokacije. Zajedničko za sve ove komande je prefiks “AT” koji obaveštava modem da sledi
komanda.
Uz instaliran Windows operativni sistem se dobija program koji omogućava da se šalju AT
komande na ureñaj povezan na serijski ( RS232 ) port. Jednostavan interfejs HyperTerminal-a
omogućava podešavanje, slanje i primanje SMS poruka korišćenjem AT komandi.
Slika 28. Izgled ekrana Microsoft programa za slanje AT komandi na port, HyperTerminal
Ekran kao što je prikazan na slici 28 je napravljen i u aplikaciji i kasnije će biti prikazan u
slučaju korišćenja za prikaz SMS poruka i brisanje SMS poruka pristiglih na SIM karticu.
Prikaz osnovnih komandi za rad sa SMS porukama
Komanda Parametar Opis
AT Attention, inicijalizacija modema
ATD broj koji se zove iniciranje poziva
ATA prihvatanje poziva
ATH prekid poziva
CMGF 0 ili 1 format SMS poruke (PDU- 0,Tekst - 1)
CMGS broj na koji se šalje
i tekst poruke
slanje SMS poruke
CMSS broj poruke iz slanje SMS poruke iz memorije

Biljana Djukanovic
memorije
CMGD broj poruke koja se
briše
brisanje SMS poruke
CMGL all, rec unread, rec
read, sto unsent, sto
sent
prikaz SMS poruka odreñenog statusa
CMGW broj na koji se
poruka šalje,
145/129, status,
tekst poruke
upis poruke u memoriju
CLAC raspoložive AT komande
CPBR indeksi koji
predstavljaju opseg
čitanja poruka
prikaz brojeva iz memorije
Tabela 3. Najčešće korišćene AT komande
6.4.Slučajevi korišćenja
1. Unos poruke za
dogadjaj u bazu
4. Brisanje poruka
iz baze
6. Citanje poruka
iz telefona
3. Pregled poruka
iz baze
5. Setovanje
parametara RS232 konekcije
7. Brisanje poruka
iz telefona
8. Slanje poruka 2. Unos poruke za
korisnika u bazu
Profesor
Slika 29. Obrañeni slučajevi korišćenja u aplikaciji

Biljana Djukanovic
6.4.1. Slučaj korišćenja broj 1. Unos poruke za dogañaj u bazu
Osnovni scenario:
1. Sistem prikazuje listu raspoloživih korisnika i dogañaja
2. Aktor bira dogañaj na koji se odnosi poruka
3. Aktor unosi tekst poruke koji želi poslati kao SMS
4. Aktor unosi datum do kada bi poruka trebala biti poslata
5. Klikom na dugme "Dodaj poruku" aktor poziva sistem da zapamti poruku
Alternativni scenario:
1.1. Ne postoje definisani korisnici i dogañaji u bazi
2.1. Nije izabran ni jedan dogañaj iz liste
3.1. Uneta poruka sadrži više od 160 karaktera, sistem ispisuje grešku
4.1. Nepravilno unet datum, sistem briše unet datum
5.1. Greška prilikom izvršavanje procedure (neuspešna konekcija i slično)
6.4.2. Slučaj korišćenja broj 2. Unos poruke za korisnika u bazu
1. Sistem prikazuje listu raspoloživih korisnika i dogañaja
2. Aktor bira korisnika na koji se odnosi poruka
3. Aktor selektuje opciju "Privatna" koja označava da se radi o poruci za konkretnog
korisnika
4. Aktor unosi tekst poruke koji želi poslati kao SMS
5. Aktor unosi datum do kada bi poruka trebala biti poslata
6. Klikom na dugme "Dodaj poruku" aktor poziva sistem da zapamti poruku
1.1. Ne postoje definisani korisnici i dogañaji u bazi
2.1. Nije izabran ni jedan korisnik iz liste
3.1. Nije selektovana opcija "Privatna"
4.1. Uneta poruka sadrži više od 160 karaktera, sistem ispisuje grešku
5.1. Nepravilno unet datum, sistem briše unet datum
6.1. Greška prilikom izvršavanje procedure (neuspešna konekcija i slično)
6.4.3. Slučaj korišćenja broj 3. Pregled poruka iz baze
Osnovni scenario:
1. Aktor poziva sistem da prikaže poruke iz baze klikom na dugme "Učitaj poruke"
2. Sistem prikazuje poruke
2.1. Greška prilikom izvršavanja procedure (neuspešna konekcija i slično)

Biljana Djukanovic
6.4.4. Slučaj korišćenja broj 4. Brisanje poruke iz baze
Osnovni scenario:
1. Aktor bira neku od poruka koje su prikazane u tabeli kroz prethodni korak
2. Aktor poziva sistem da izbriše selektovanu poruku klikom na dugme "Izbriši poruku"
3. Sistem briše selektovanu poruku i sve slogove iz podreñene strukture a koji se odnose na
selektovanu poruku
Alternativi scenario:
1.1. Ne postoje poruke u bazi, ili nisu prikazane u tabeli
2.1. Nije selektovana ni jedna poruka
3.1. Greška prilikom izvršavanja procedure (neuspešna konekcija i slično)
6.4.5. Slučaj korišćenja broj 5. Setovanje parametara RS232 konekcije
Osnovni scenario:
1. Sistem učitava moguće opcije i prikazuje podrazumevane parametre
2. Aktor menja podrazumevane parametre (opciono)
3. Aktor klikom na dugme "Podesi parametre" poziva sistem da podesi parametre
4. Sistem dodeljuje parametre konekciji
4.1. Neuspešno podešavanje parametara (nemogućnost otvaranja porta i slično)
6.4.6. Slučaj korišćenja broj 6. Čitanje poruka iz telefona
Osnovni scenario:
1. Aktor poziva sistem da prikaže SMS poruke koje su primljene
2. Sistem prikazuje poruke
2.1. Nije uspostavljena uspešna konekcija sa portom
6.4.7. Slučaj korišćenja broj 7. Brisanje poruka iz telefona
Osnovni scenario:
1. Aktor poziva sistem da izbrise sve SMS poruke

Biljana Djukanovic
6.4.8. Slučaj korišćenja broj 8. Slanje SMS poruka
Osnovni scenario:
1. Aktor poziva sistem da prikaže sve poruke koje treba poslati klikom na dugme "Učitaj
poruke za slanje"
2. Sistem prikazuje poruke u tabeli
3. Aktor selektuje poruku koju želi da pošalje i klikom na dugme "Pošalji" poziva sistem da
pošalje poruku
4. Sistem šalje poruku-poruke
5. Sistem ažurira status poruke i upisuje u tabelu logova podatak o svakoj poslatoj poruci
2.1. Ne postoje poruke koje čekaju naslanje
4.1. Nije selektovana ni jedna poruka iz tabele

Biljana Djukanovic
6.5. Izgled ekrana MoodleSMS aplikacije
Slika 30. Početni ekran desktop aplikacije MoodleSMS
6.5.1. Unos nove poruke za konkretni dogañaj u bazu
Aplikacija je razvijena tako da za slanje koristi poruke koje se nalaze u bazi, tako da sve
poruke moraju prvo biti unete u bazu, tačnije u tabelu mdl_sms_message. Unos u ovu tabelu
je moguć iz ove, desktop aplikacije ali iz veb aplikacije koja je integrisana u moodle veb sajt a
koja će kasnije biti detaljnije opisana. Obe aplikacije koriste sql procedure koje su napravljene
kao storne procedure. Forma za unos, prikaz i brisanje poruka iz baze prikazana je na slici
gore. Poruka se može odnositi na jednog korisnika ili za neki dogañaj.
Na sledećoj slici je prikazan postupak za unos poruke koja se odnosi na neki dogañaj iz
sistema. Postupak je sličan kao i kod poruka koje se odnose na konkretnog korisnika.
Korisnik bira iz padajuće liste dogañaj na koji se poruka odnosi (narandžasta strelica). Dalje

Biljana Djukanovic
se unosi tekst SMS poruke i datum do kada poruka može da se pošalje, do kada je validna.
Posle unetog datum poruka se ne može slati bez obzira ako ima status "created" a ne "sent"
(plave strelice). Klikom na dugme "Dodaj poruku" poruka se upisuje u bazu (zelena strelica).
Slika 31. Unos poruke za dogañaj "Upravljanjem razvojem preduzeća"
Na kraju izvršenja procedure za unos poruke u bazu sistem ispisuje poruku o uspešnosti unosa
(crvena strelica, slika 31).

Biljana Djukanovic
6.5.2. Unos nove poruke za konkretnog korisnika u bazu
Procedura za unos nove poruke koja se šalje jednom korisniku je prikazana na slikama ispod.
Prvi korak je izbor korisnika kome se šalje poruka, to može biti svaki korisnik, student,
profesor, administrator, koji je unet u sistem kroz implementiranu veb aplikaciju zasnovanu
na moodle platformi. Da bi se poruka odnoslila samo na jednog korisnika neophodno je da se
selektuje opcija "Privatna" (kao što je prikazano na slici, narandžaste strelice). Dalje se unosi
tekst SMS poruke i datum do kada poruka može da se pošalje, do kada je validna. Posle
unetog datum poruka se ne može slati bez obzira ako ima status "created" a ne "sent" (plave
strelice). Klikom na dugme "Dodaj poruku" poruka se upisuje u bazu (zelena strelica).
Slika 32. Unos podataka

Biljana Djukanovic
Slika 33. Generisanje greške i ispis upozorenja – Poruka sadrži više od 160 karaktera
Posle ispravke i smanjivanja broja karaktera u poruci sistem upisuje poruku u bazu i ispisuje
poruku o uspešnosti upisa.

Biljana Djukanovic
Slika 34. Uspešan upis poruke u bazu

Biljana Djukanovic
6.5.3. Pregled poruka iz baze
Klikom na dugme "Učitaj poruke" (zelena strelica) prikazuju se sve poruke koje su upisane u
bazu. Pored šifre svake poruke prikazan je datum kreiranja i isteka poruke, tekst poruke,
status i polje za šifru dogañaja i šifra korisnika.
Slika 35. Prikaz poruka upisanih u bazu

Biljana Djukanovic
6.5.4. Brisanje poruka iz baze
Da bi se neka poruka izbrisala potrebno je da se selektuje u tabeli gde je prikazana (prikazano
narandžastom strelicom na slici ispod) i da se klikne na dugme "Izbriši poruku". Ukoliko je
poruka koja se briše poslata ona ima i slog u tabeli mdl_sms_message_log. Kod brisanja
poruka iz tabele mdl_sms_message brišu se i podaci u podreñenoj strukturi vezani za tu
poruku.
Slika 36. Brisanje poruke

Biljana Djukanovic
6.5.5. Podešavanje parametara RS232 konekcije
Konekcija sa RS232 portom ima niz parametara koji se podešavaju prilikom inicijalizacije
konekcije. Ukoliko se ne setuju parametri konekcije aplikacija će pokušati da uspostavi
konekciju sa podrazumevanim parametrima. Svaki parametar je detaljnije objašnjen u 6.3.1.
poglavlju. Inicijalne vrednosti koje se dobiju kada se otvori tab "Setovanje parametara" su
prikazane na slici ispod.
Slika 37. Ekran za setovanje parametara RS232 konekcije sa inicijalnim vrednostima
Najbitniji parametar konekcije je naziv porta na koji je modem instaliran u ovom slučaju to je
port sa nazivom "COM5".

Biljana Djukanovic
Slika 38. Izmenjeni parametri konekcije
6.5.6. Pregled pristiglih SMS poruka korišćenjem AT komandi
Pregled poruka koje se nalaze na kartici je sličan kao kod HyperTerminala. U polje se upisuju
pristigle poruke sa rednim brojem, brojem telefona sa kog su pristigle, datumom i sa statusom.
Na ekranu za pregled poruka postoje opcije za otvaranje i zatvaranje porta. Korisnik može
otvoriti port klikom na dugme "Otvori port" i onda klikom na dugme "Pročitaj poruke"
pozvati sistem da prikaže sve pristigle poruke. Opciono po prijemu poruka korisnik može
zatvoriti port klikom na dugme "Zatvori port" i tako omogućiti drugim aplikacijam ukoliko je
to potrebno da koriste port. Sistem prikazuje i pročitane i nepročitane poruke AT komandom
+CMGL="ALL" , što će biti prikazano na slikama ispod.
Klikom na dugme "Otvori port" (zelena strelica) otvara se port i sistem prikazuje poruku
(crvena strelica).

Biljana Djukanovic
Slika 39. Generisanje greške prilikom otvaranja porta
Na slici 39 generisana je greška: "Greška Port je trenutno zauzela aplikacija:COM5" što
znači da neka aplikacija, u ovom slučaju aplikacija nazvana "COM5" već koristi port koji
želimo otvoriti.

Biljana Djukanovic
Slika 40. Uspešno otvaranje porta
Slika 40 predstavlja uspešno otvaranje porta i dalje je moguće čitati poruke koje se nalaze na
modemu instaliranom na taj port. Klikom na dugme "Pročitaj poruke" u polje ispod se upisuju
sve poruke koje se trenutno nalaze na kartici.

Biljana Djukanovic
Slika 41. Poruka sa statusom "REC UNREAD" znači da poruka nije pre čitana
Kao što se može videti na slici 41 postoji jedna poruka i njen status je "REC UNREAD" što
znači da je prvi put pročitana. Na sledećoj slici je prikazan drugi poziv za prikazivanje poruka
gde se vidi da je poruka izmenila status u "REC READ" što znači da je već bila pročitana.

Biljana Djukanovic
Slika 42. Lista primljenih poruka
6.5.7. Brisanje SMS poruka korišćenjem AT komandi
Procedura za brisanje SMS poruka sa SIM kartice se poziva klikom na dugme "Izbriši
poruke" kao što je prikazano na slici 43. Ovom procedurom se brišu sve primljene SMS
poruke bez obzira na njihov status, tj. da li su pročitane ili ne. AT komanda koja briše poruke
je AT+CMGD sa parametrom broj poruke.

Biljana Djukanovic
Slika 43. Prikaz poruka neposredno pre poziva procedure za brisanje
Posle poziva procedure za brisanje, klikom na dugme "Pročitaj poruke" mogu se pročitati
komande koje su poslate na port (na primer at+cmgd=1 komanda za brisanje prve poruke iz
memorije).

Biljana Djukanovic
Slika 44. Praćenje izvršenja komandi za brisanje poruka
Na slici 45 je prikazana poruka koja se dobije posle uspešnog izvršenja komande za
zatvaranje porta.

Integracija Moodle sms master rad FON

Integracija Moodle sms master rad FON

Recommended

Recommended

More Related Content

What's hot

What's hot (12)

Viewers also liked

Viewers also liked (20)

Similar to Integracija Moodle sms master rad FON

Similar to Integracija Moodle sms master rad FON (20)

Recently uploaded

Recently uploaded (16)

Integracija Moodle sms master rad FON