Za učenike 8.razreda

1. SVOJSTVA UGLJOVODONIKA
Biljana Butorovid

2. FIZIČKA SVOJSTVA
Fizička svojstva ugljovodonika zavise od broja i
rasporeda ugljenikovih atoma u molekulu, kao
i od načina na koji su ti atomi vezani.

3. AGREGATNO STANJE
Mogu se nadi u sva 3 agregatna stanja.
Alkeni i alkini ključaju na nižim temperaturama
od alkana sa istim brojem C – atoma.
Tačka topljenja i tačka ključanja se povedavaju
sa porastom broja ugljenikovih atoma.
Gasoviti ugljovodonici imaju manju gustinu od
vazduha, a tečni manju gustinu od vode.
*nafta pliva po površini mora

4. Agregatno stanje i boja
GASOVITO
TEČNO
ČVRSTO
Alkani
C1 – C4
Alkani
C5 – C17
Alkani
C18 – C∞
Alkeni
C2 – C4
Alkeni
C5 – C16
Alkeni
C17 – C∞
Alkini
C2 – C4
Alkini
C1 – C12
Alkini
C13 – C∞
BOJA
bezbojni
bezbojni
bezbojni

5. RASTVORLJIVOST
Zbog prirode hemijske veze u ugljovodonicima –
kovalentna nepolarna (C-C) i kovalentna slabo
polarna (C-H), ugljovodonici se NE
RASTVARAJU u vodi i drugim POLARNIM
rastvaračima, a DOBRO se rastvaraju u
NEPOLARNIM, organskim rastvaračima.

6. HEMIJSKA SVOJSTVA
Svi ugljovodonici podležu reakciji OKSIDACIJE ili
SAGOREVANJA na visokoj temperaturi.
Potpunim sagorevanjem ugljovodonika
nastaju ugljenik(IV) oksid- CO2 i voda.
Pri ovoj reakciji oslobađa se velika količina
toplote, pa se zbog toga ugljovodonici koriste
kao goriva.
*Toplotna moć goriva je količina toplote koju prilikom sagorevanja oslobađa
1mol ugljovodonika. Izražava se u kJ/mol.

7. SAGOREVANJE UGLJOVODONIKA
Jednačine reakcije sagorevanja:
metana CH4 + 2 O2 → CO2 + 2 H2O
etena
C2H4 + 3 O2 → 2CO2 + 2 H2O
etina
2C2H2 + 5 O2 → 4CO2 + 2 H2O
benzena 2C6H6 + 15 O2 → 12CO2 + 6 H2O
* Nepotpunim sagorevanjem ugljovodonika (u nedostatku dovoljne količine kiseonika), nastaje smeša
ugljenik(II)oksida ili ugljen-monoksida, vodene pare i čađi.

8. SUPSTITUCIJA ILI ZAMENA
Ova reakcija karakteristična je za zasidene
ugljovodonike ALKANE, kao i za BENZEN.
U ovoj reakciji dolazi do zamene jednog ili više atoma vodonika,
atomima drugih elemenata ili atomskim grupama. Nastaju
dva proizvoda – supstituisani alkan koji se naziva derivat
alkana i sporedni proizvod (zavisi od supstituenta, atoma ili
grupe koji zamenjuju vodonik). Pošto su alkani slabo reaktivni,
reakcija se odvija u prisustvu svetlosti ili pri visokoj
temperaturi.

9. SUPSTITUCIJA METANA
zamena atoma vodonika atomima hlora
CH4
+ Cl−Cl
→ CH3Cl
metan
hlormetan
CH3Cl + Cl−Cl
→ CH2Cl2
hlormetan
+ HCl
dihlormetan
CH2Cl2 + Cl−Cl → CHCl3
dihlormetan
CHCl3
+ HCl
+ HCl
trihlormetan
+ Cl−Cl →
trihlormetan
CCl4
+ HCl
tetrahlormetan

10. ADICIJA
ADICIJA ili DODAVANJE
je reakcija karakteristična za izrazito reaktivnu
dvostruku i trostruku vezu. Ovoj reakciji
podleže i benzen, ali u posebnim uslovima.

11. ADICIJA
U reakciji adicije sa drugim molekulima, u prisustvu katalizatora,
dolazi do raskidanja dvostruke ili trostruke veze i vezivanja
drugih atoma ili atomskih grupa za C-atome na kojima je bila
dvostruka ili trostruka veza.
Molekuli koji se dodaju mogu biti :
vodonik – hidrogenizacija,
hlor – hlorovanje,
zatim brom, hlorovodonik i mnogi drugi.
* Katalizatori su supstance koje se dodaju reakcionim sistemima da bi hemijska
reakcija otpočela ili bila brža, pri čemu oni sami ne učestvuju u toj reakciji.

12. ADICIJA VODONIKA na ALKENE
Adicijom molekula vodonika na alken nastaje
samo jedan proizvod – odgovarajudi alkan.
Hemijska reakcija adicije vodonika na eten :
H H
H H
ӏ ӏ
ӏ ӏ
H─ C = C ─H + H─H → H─ C ─ C ─H
ETEN
ӏ ӏ
H H
ETAN

13. ADICIJA HLORA na ALKENE
Adicijom molekula hlora na ETEN, u prisustvu katalizatora,
nastaje zasideni derivat alkana – 1,2 – dihlorETAN
H H
H H
ӏ ӏ
ӏ ӏ
H─ C = C ─H + Cl─Cl → H─ C ─ C ─H
ETEN
ӏ ӏ
Cl Cl
1,2- dihlorETAN

14. ADICIJA NA ALKINE
Adicija na alkine može biti delimična ili potpuna.
Delimičnom adicijom na alkin nastaje nezasideni alken.
Potpunom adicijom, od alkina nastaje alkan ili neki
njegov zasideni derivat.
Za nepotpunu adiciju na trostruku vezu, za jedan mol
alkina potreban je jedan mol reaktanta koji se adira.
Pri potpunoj adiciji na jedan mol alkina adiraju se dva
mola drugog reaktanta.

15. ADICIJA VODONIKA na ALKINE
H─C ≡ C─H + H─H → H─C = C─H
ETIN
ӏ ӏ
H H
ETEN
H H
ӏ ӏ
H─C = C─H + H─H → H─C ─ C─H
ETEN
ӏ ӏ
H H
ETAN
delimična ili nepotpuna adicija
potpuna adicija

16. ADICIJA HLORA na ALKINE
H─C ≡ C─H + Cl─Cl → H─C = C─H
delimična ili nepotpuna adicija
ETIN
ӏ ӏ
Cl Cl
1,2-dihlorETEN
Cl Cl
ӏ ӏ
H─C = C─H + Cl─Cl → H─C ─ C─H
potpuna adicija
ӏ ӏ
ӏ ӏ
Cl Cl
Cl Cl
1,2-dihlorETEN
1,12,2-tetrahlorETAN

17. POLIMERIZACIJA
Polimerizacija je reakcija u kojoj molekuli jedinjenja
male molekulske mase- MONOMERI reaguju
međusobno gradedi dugačke lance ili
trodimenzionalne strukture velike molekulske masePOLIMERE.
Polimerizacija se odvija na određenoj temperaturi i
pritisku i u prisustvu katalizatora.
Reakcija polimerizacije je osnovna reakcija za dobijanje
plastičnih masa.

18. POLIMERIZACIJA
Polimerizacijom ETENA nastaje plastična masa POLIETEN,
poznatija kao POLIETILEN (PE).
Polimerizacijom PROPENA nastaje POLIPROPEN, poznatiji kao
POLIPROPILEN.
Polimerizacijom HLORETENA (vinilhlorid) nastaje
POLIVINILHLORID (PVC).
Poznati su vam i BIOLOŠKI ili prirodni polimeri, tzv.
BIOMAKROMOLEKULI, kao što su proteini, polisaharidi (skrob,
celuloza, glikogen) i drugi.

19. HEMIJSKA SVOJSTVA BENZENA
Molekul benzena je zbog svoje specifične strukture
izuzetno stabilan, a samim tim i slabo reaktivan.

20. HEMIJSKE REAKCIJE BENZENA
Podleže reakciji SUPSTITUCIJE uz prisustvo katalizatora.
Proizvodi reakcije mogu biti različiti, što zavisi od
broja zamenjenih atoma vodonika i od supstituenta
(hlor, brom, alkil grupa).
C6 H6 + Cl2 → C6 H5Cl + HCl
hlorbenzen
C6 H6 + 6Cl2 → C6 Cl6 + 6HCl
heksahlorbenzen

21. HEMIJSKE REAKCIJE BENZENA
U posebnim uslovima, uz prisustvo dovoljne količine
energije, benzen podleže i reakciji ADICIJE.
U ovoj hemijskoj reakciji raskidaju se dvostruke veze i od
nezasidenog benzena nastaje zasideni cikloalkan.
C6 H6 + 3H2 → C6 H12
benzen
+ 3H2 →
cikloheksan