SlideShare uma empresa Scribd logo

Kakomotivisatiucenike

•
•
A
anes__
Educação
1 de 328
Baixar para ler offline
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Na osnovu člana 25 Zakona o izdavačkoj djelatnosti zabranjeno je u cjelosti ili djelimično preštampavati ili neovlašteno umnožavati/fotokopirati ovu knjigu. Prilikom citiranja odnosno navođenja sadržaja iz ove knjige nužno je poštovati APA- standarde, što znači da se direktno preuzeti tekst mora dati pod znacima navoda sa oznakom stranice iz knjige, a više od 500 riječi uz odobrenje autora. Knjigu u tvrdom povezu B5-formata sa 424 stranice možete nabaviti po cijeni od 40 KM (20 eura), na adresi distributera: IZDAVAČKA KUĆA SUZIĆ "BOOKS AND SOUNDS", D.O.O. Novice Cerovića bb, Banja Luka PIB: 402368130007 PDV broj: 402368130007 Matični broj: 11000967 Žrn: 56209900018986-87 (kod Razvojne banke Banja Luka) Tel-fax: 00387-51-307-821 E-mail: xbs@blic.net
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Prof. dr Nenad Suzić Kako motivisati učenike Izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske Srpsko Sarajevo Za izdavača Mr Tomislav Šipovac Urednik Dr Mile Ilić Recenzenti Dr Petar Mandić, predsednik Akademije nauka Republike Srpske Dr Ratko Dunđerović, redovni profesor, Univerzitet Novi Sad Lektor Milutin Vujić Korektor Ranka Suzić Tehnička priprema, korice, kompjuterski slog Veljko Dejanović Štampa "GrafoMark" – Laktaši 2
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Dr Nenad Suzić KAKO MOTIVISATI UČENIKE Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske Srpsko Sarajevo, 1998. godine 3
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. SADRŽAJ KAKO MOTIVISATI UČENIKE PREDGOVOR ............................................................................................. 15 POJAM MOTIVACIJE ................................................................................ 20 TEORIJE MOTIVACIJE ............................................................................ 24 Prva učenja o motivaciji ............................................................................ 24 Rani bihejviorizam ................................................................... 29 Instinktivizam.................................................................................. 33 Psihoanaliza i motivacija ................................................................ 37 Kasni bihejviorizam ....................................................................... 45 Teorija polja Kurta Levina ............................................................. 53 Kognitivistička tumačenja motivacije............................................. 59 Učenje psihologa humanista............................................................ 71 Olportovo učenje....................................................................... 71 Maslov - teorija potreba ili hijerarhija motiva......................... 76 Motivacija postignuća..................................................................... 80 Teorije unutrašnje motivacije ............................................................ 84 Kriteriji razvrstavanja teorija unutrašnje motivacije ..................... 84 Festindžer – kognitivna disonanca................................................... 88 Heb – optimalna budnost ................................................................ 89 Hant – optimalna stimulacija .......................................................... 92 MekKlilend – adaptacioni nivo – postignuće ................................. 97 Berlajn – eksplorativna aktivnost .................................................... 99 Mek Rejnolds – kognitivna inovacija ............................................. 104 Kegan – redukcija neizvesnosti ...................................................... 108 Vajt – kompetencija ........................................................................ 115 Desaj – kompetencija i samodeterminacija .................................... 117 DeČarms – personalna uzročnost..................................................... 122 Čikzentmihalji – flou-doživljaj........................................................ 124 Doprinos dvo-ciljnih teorija motivacije ............................................ 128 VANJSKI IZVORI MOTIVACIJE ............................................................ 137 Materijalna nagrada ........................................................................... 139 Školska ocena ...................................................................................... 143 Školska ocena kao postignuće ........................................................ 143 Školska ocena i socijalni ciljevi deteta ........................................... 145 Šta ocenjivati .................................................................................. 149 Pohvala, priznanje .............................................................................. 152 Plaketa, pehar, diploma ..................................................................... 154 Ekskurzija, letovanje, izlet ................................................................. 157 4
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Grafikon školskog uspeha .................................................................. 160 Školska izložba, školski list ................................................................ 162 Školska priredba ................................................................................. 165 MOTIVACIJA I MORAL .......................................................................... 168 Društvene promene, moral i motivacija ........................................... 168 Od dogmatskog ka humanom moralu ............................................... 176 Vrednosti i motivacija ......................................................................... 180 Moral i ponašanje .............................................................................. 191 ODNOS MOTIVACIJE I KOGNITIVNOG STILA.................................. 197 Klasifikacije kognitivnih stilova ........................................................ 197 Memorijske strukture, kognitivni stil i motivacija ........................ 204 Pedagoške pouke – veza kognitivnog stila i motivacije ................... 209 UTICAJ EMOCIONALNE KLIME NA MOTIVACIJU............................. 211 Emocionalna klima u tradicionalnoj nastavi .................................... 211 Kako graditi emocionalnu klimu koja podupire motivaciju............ 217 ALTRUIZAM, EMPATIJA I MOTIVACIJA ............................................. 219 Socijalni ciljevi, altruizam i školsko postignuće - motivacija.......... 219 Empatija i motivacija.......................................................................... 225 Edukacija za empatiju podstiče motivaciju ..................................... 230 MOTIVACIJA U CILJNO-VOĐENOM UČENJU .................................... 231 Izvođenje ciljeva učenja ..................................................................... 232 Izvođenje ciljeva učenja – pedagoške pouke za motivaciju ............ 239 Aktivno ciljno učenje .......................................................................... 241 Neke metode, oblici i tehnike učenja u aktivnoj nastavi ................. 244 Izvori motivacije u aktivnom ciljnom učenju .................................. 248 Učenje zasnovano na objašnjenju ..................................................... 250 Kako učenje na osnovu objašnjenja rezultira motivacijom ............ 255 Učenje na osnovu greške .................................................................. 257 Motivacija učenika učenjem na osnovu greške ................................ 262 Ciljno-zasnovana evaluacija .............................................................. 263 DETETOVE PREDRASUDE O UČENJU, IMPLICITNE TEORIJE........ 267 Šta su to "implicitne teorije o učenju" ............................................. 267 U korist motivacije i protiv predrasuda o nastavi i učenju ............. 272 UČENJE UČENJA ...................................................................................... 274 Značaj učenja učenja .......................................................................... 274 Intuitivna osnova učenja i motivacije ................................................ 280 Jedan konvencionalni program obuke za učenje učenja ................. 288 5
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. MOTIVACIONA SNAGA HUMORA ....................................................... 291 Humor – neiskorišteni izvor motivacije u nastavi ............................ 291 Legalni i ilegalni humor u nastavi ...................................................... 294 Pedagoški efekti humora u nastavi .................................................... 296 Primjer jedne "radionice" za upotrebu humora u nastavi ............. 299 Didaktička upotreba humora ............................................................ 301 POGOVOR .................................................................................................. 305 REZIME ...................................................................................................... 309 ZABELEŠKE .............................................................................................. 310 LITERATURA ............................................................................................ 311 6
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. CONTENT HOW TO MOTIVATE THE PUPILS PREFACE..................................................................................................... 15 MOTIVATION AS A TERM...................................................................... 20 THEORIES ABOUT MOTIVATION......................................................... 24 The first theories about motivation ......................................................... 24 The early behaviorism.................................................................... 29 Instinctivism .................................................................................. 33 Psycho-analysis and motivation..................................................... 37 The late biheviorism....................................................................... 45 Kurt Lewin's theory ....................................................................... 53 Cognitivistic theories about motivation.......................................... 59 The theories of humanistic psychologists........................................ 71 Allport's Theory........................................................................ 71 Maslow – Theory of needs or hierarchy of motives................. 76 Motivation of achievement.............................................................. 80 Theories of intrinsic motivation......................................................... 84 Criteria for separation of theories of intrinsic motivation ............. 84 Festinger – cognitive dissonancea.................................................. 88 Hebb – optimal vigilance................................................................. 89 Hunt – optimal stimulation ............................................................ 92 McClelland – adaption level – achievement .................................. 97 Berlyne – explorative activity ....................................................... 99 Mc Reynolds - cognitive inovation ............................................... 104 Kagan – reduction of uncertainty.................................................... 108 Vhite – competency ....................................................................... 115 Deci – competency and self-determination ................................... 117 DeCharms – personal causality ..................................................... 122 Csikszentmihalyi flow-experience .................................................. 124 Contribution of two-goal theories of motivation............................... 128 THE EXTERNAL RESOURCES OF MOTIVATION................................ 137 Materijal reword ................................................................................. 139 School mark ......................................................................................... 143 School mark as an achievement....................................................... 143 School mark and social aims of a child .......................................... 145 What to grade ................................................................................. 149 Praise, acknowledgement.................................................................... 152 Medallion, goblet, diploma.................................................................. 154 Excursion, summer vacation, picnic ................................................. 157 7
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Graph of success in school .................................................................. 160 School exibition, school paper ............................................................ 162 School performance ............................................................................. 165 MOTIVTION AND MORAL ...................................................................... 168 Social changes, moral and motivation .............................................. 168 From dogmatic to humanistic moral.................................................. 176 Values and motivation ......................................................................... 180 Moral and behavior ............................................................................ 191 RELATION BETWEEN MOTIVATION AND COGNITIVE STILES..... 197 Clasifications of cognitive stiles ......................................................... 197 Memory structures, cognitive stile and motivation ......................... 204 Pedagogical lessons – relation between cognitive stile and 209 motivation ............................................................................................ INFLUENCE OF EMOTIONAL CLIMATE ON MOTIVATION ............ 211 Emotional climate in treditional schooling ....................................... 211 How to build emotional climate that supports the motivation ..... 217 ALTRUISM, EMPHATY AND MOTIVATION ...................................... 219 Social aims, altruism and school achievement, motivation ............ 219 Empathy and motivation ................................................................... 225 Education for empathy stimulates the motivation .......................... 230 MOTIVATION IN THE GOAL-DRIVEN LEARNING ........................... 231 Deriving the purpose of learning ...................................................... 232 Deriving the purpose of learning – pedagogical lessons about 239 motivation ........................................................................................... Active goal-drivem learning ............................................................... 241 Some methods, forms and techniques in active learning ................. 244 Resources of motivation in active goal-driven learning .................. 248 Explanation-based learning ............................................................... 250 How explanated-based learning results the motivation .................. 255 Learning according to a mistake ....................................................... 257 Motivation of pupils by learning according to a mistake ................ 262 Goal-based evaluation ........................................................................ 263 CHILD'S PREJUDICES ABOUT LEARNING – "IMPLICIT THEORIES 267 ABOUT LEARNING" ............................................................................... What are "Implicit theories about learning"................................... 267 Contribution to the motivation and against prejudices abou 272 teaching and learning ......................................................................... 8
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. LEARNING TO LEARN ............................................................................ 274 Importance of learning to learn ......................................................... 274 Intuitive basis of learning and motivation ........................................ 280 One conventional program of education for learning to learn ....... 288 MOTIVATIONAL POWER OF HUMOR .................................................. 291 Humor – unused resource of motivation in school ........................... 291 Legal and ilegal humor in schooling .................................................. 294 Pedaggical effects of humor in schooling .......................................... 296 Exaple for one "workshop" using humor in schooling ................... 299 Didactical usage of humor .................................................................. 301 EPILOGUE ................................................................................................. 305 SUMMARY ................................................................................................ 309 NOTES ........................................................................................................ 310 REFERENCES ............................................................................................. 311 9
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. O SADRŽAJU Pojam motivacije Nakon uvida u veliki broj teoretskih određenja pojma motiva i motivacije jasno je da se ne može izdvojiti jedna kompletna i kompleksna definicija ovog pojma. Stoga se u ovom radu ide putem određivanja kriterijuma izvođenja definicije i izvođenja dosad nespornih elemenata definicije u raznim teorijama motivacije. Na ovaj način se ovaj pojam šire i neposrednije objašnjava. Teorije motivacije U okviru analize teoretskih učenja o motivaciji polazi se od prvih filozofskih postavki Dekarta, Spinoze, Lajbnica, Hobsa, Loka i Kanta u kojima se temelje savremena učenja o motivaciji. Dalje, sledi istorijska geneza od ranog bihevio- rizma, instinktivizma, psihoanalize, kognitivizma, preko humanističke psiholo- gije do savremenih učenja o teorijama unutrašnje motivacije. Na kraju je data analiza dvociljnih teorija motivacije i njihovog doprinosa tumačenju ljudskih motiva. Vanjski izvori motivacije U teoretskim radovima o motivaciji u novije vreme se intentivno govori o unutrašnjim izvorima motivacije a da se gotovo ništa ne kaže o vanjskim izvorima motiva. Niz ovih izvora ovde je razmotren sa teoretskog i praktičnog aspekta, uz ukazivanje na njihov pedagoški značaj. Posebno su izdvojene pedagoške pouke o svakom od ovih izvora motivacije u školskim uslovima. Motivacija i moral Vrednosno-moralna osnova motivacije malo je analizirana je malo analizirana u većem broju teorija motivacije. Pošto su ljudske vrednosti najznačajnije determinante čovekovog delovanja, one su nezaobilazne pri objašnjavanju motivacije. Ta društvena dimenzija motivacije i istorijske promene od dogmatskog ka humanom moralu predmet su šire rasprave u ovom podnaslovu. Ovde se ukazuje na neke dimenzije proučavanja motivacije koje tek treba da uslede. Odnos motivacije i kognitivnog stila Odavna se u pedagogiji i psihologiji ističe važnost kognitivnog stila u školskom učenju, ali se malo radova bavi vezom kognitivnog stila i motivacije učenika. Analizom niza istraživanja i nastavnih situacija u ovom podnaslovu se izvodi niz korisnih pedagoških pouka o vezi kognitivnog stila i motivacije. Uticaj emocionalne klime na motivaciju U tradicionalnoj nastavi malo pažnje se pridavalo emocionalnoj klimi u razredu. To pitanje nije smatrano važnim aspektom nastave. Tako su generacije nastavnika završile profesionalno obrazovanje a da nisu upoznate sa elementar- 10
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. nim polazištima i značenjem emocionalne klime za učenje. Ovde se daje niz uputstava koja odgovaraju na pitanje kako graditi emocionalnu klimu koja pomaže motivaciju. Altruizam, empatija i motivacija Ovde se razgraničavaju pojmovi altruizam, empatija i preuzimanje uloge. Dalje, analizira se veza socijalnih ciljeva dece i motivacija. Empatija kao nužan uslov ostvarivanja motivacije u nastavi se analizira teoretski p reko istraživanja obavljenih u nastavnoj praksi. Na kraju se izvodi niz pretpostavki edukacije nastavnika za motivaciju. Motivacija u ciljno-vođeno učenju Ciljno-vođeno učenje je novo u našoj i svetskoj pedagoškoj i psihološkoj literaturi. Ovde se daje jedan zaokruženi koncept ciljno-vođenog učenja: izvođe- nje ciljeva, aktivno ciljno učenje, učenje zasnovano na obrazloženju, učenje na osnovu greške i ciljno zasnovana evaluacija. Sve to dovedeno je u vezu sa moti- vacijom uz niz instrukcija i pouka, korisnih za nastavnike. Detetove predrasude o učenju – implicitne teorije o učenju Pojam "implicitnih teorija" o učenju je nov u našoj i svetskoj literaturi. Radi se o predrasudama koje su dobile teoretska obličja u glavama učenika. Kako prevazići ova implicitna predubeđenja i razvijati korisne modele motivacije u nastavi, pitanje je kome se posvećuje pažnja u ovom podnaslovu. Učenje učenja Polazi se od značaja učenja učenja u današnje vreme kada nastupa doba učeće civilizacije. Niz pretpostavki za osposobljavanje učenika za samostalni rad na nastvanim sadržajima, na problemima, izvodi se i analizira sa pedagoško motivaciopnog aspekta. Posebno značajna novina je intuitivna osnova učenja koja je u tradicionalnoj nastavi bila gotovo u potpunosti potisnuta, a u nizu situacija smatrana je i nepoželjnom. Na primeru jednog konvencionalnog programa učenja učenja daje se pedagoški koristan sistem za učenje učenja. Motivaciona snaga humora Humor je do sada zapostavljan kao predmet seriozne pedagoške analize. Smatralo se da on pre ometa nego potpomaže nastavu. Suprotno ovim shvata- njima, u ovom podnaslovu se analizira niz pedagoški korisnih efekata humora u nastavi. 11
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. ABOUT THE CONTENT Motivation as a term After considering many theoretical definitions of the terms motiv and motivation, we can destinguish one complete and complex definition of the term. This can be done by defining a criteria for deriving a definition and by deriving the elements of a definition in the various theories of motivation. In that way, the term can be directly and precisely explained. Theories of motivation In zhe analysis of the theories about motivation, we can start with first assumptions of some famous phylosophists, who gare the basis for the con- temporary theories about motivation. Than comes the historical genesis of the early behaviorism, instinctivism, psychoanalisis, cognitivism, humanistic, psy- chology and contemporary, theories about the internal motivation. At the end, we gave an analysisi of the two-goal theories of motivation and their contri- bution to the wxplanations of the human motives. The external resources of motivation The recent theoretical works about motivation explain the internal resources of motivationbut say almost nothing about the external resources of motivation. Here, the most of these resources have been considered from the theoretical and practical aspect, by paing the attention to their pedagogical importance. The pedagogical lessons about each of these resources of motivation in the schoolong conditions are especially emphasized. Motivation and moral The valuably-moral basis of motivation is minimally analysed in many theories of motivation. Since the human values are the most important determinants of the human actions, they are unavoidable in the explanations of motivation. The social dimension of motivation and the historical change from dogmatica to humanisitic moral are widely explained in this chapter. Here, we point on some dimensions of studing of motivation that are planned to be used. A relationship between motivation and cognitive style For a long time the pedagogy and psychology emphasite the importance of cognitive style in the school learning, but a small number of the studies consider the relationship between the cognitive style and motivation of the pupils. After analysing many researches and schooling situations, we have derived many useful pedagogical lessons about cognitive stile and motivation. 12
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. An influence of the emotional climate on the motivation The tradicional schooling didn't pay enough attention to the emotional climate in a class. That issue hasn't been considered as an important aspect of schooling. Therefore, the generations of teachers have finished their professional education, without knowing some elementary starting-points and the importance of the emotional climate for learning. A plenty of instructions, which answer the question how to build the emotional climate that helps the motivation, have been given here. Altruism, emphaty and motivation The terms altruism, emphaty and taking a role are distinguished here. Further, the analysis of the relatrionship between the social aims of the children and motivations is given. The emphaty, as a neccessary condition for realization of motivation, is analyzedtheoretically, by using some research from the scho- oling practice. At the end, some suggestions for education of the teachers about motivation are given. Motivation in goal-driven learning It is something new in pedagogically-psychological literature. A completed concept of the goal-driven learning is here: defining the goals, an active learning with a purpose, learning based on explanation, learning according to a mistake, and evaluation based on a purpose. All that has been brought in a relationship with motivation including many instructions and lessons that are useful for teachers. Child's prejudices about learning – implicit theories about learning The term "implicit Theories" in learning is new in both domestic and world literature. It concerns the prejudices that have got the theoretical forms in pupils' minds. How to overcome those implicit prejudices and develop the useful models of motivation in schooling is an issue that the most attention has been paid on tih chapter. Learnig how to learn The starting point was the importance of learning how to learn in this time of learning civilization. Many suggestions for training the pupils for the individual work on the school contents, have been analyzed from the pedagogically moti- vational aspect. A very important innovation is the intuitive basis of learning, which had been put autside in the traditional schooling, and in many situations it was considered as unwanted issue. By using the example of one conventional program of "learning to learn", pedagogically useful sistem for "learnig to learn" has been given. 13
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Motivational power of humor Humor, as a subject of pedagogical analizys, has been neglected so far. It was considered as an obstruction rather than something that is helpful to schooling. Opposite to these opinions, this chapter analyzes some pedagogically useful effects of humor in schooling. 14
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. PREDGOVOR Knjiga dr Nenada Suzića "Kako motivisati učenike" je inteligentno obliko- vana, originalno napisana, marljivo naučno utemeljena, aktuelna i kao takva predstavlja izazovno osvježenje u našoj pedagoškoj nauci. U ovoj knjizi autor vispreno analizuje, interdisciplinarno obrađuje i smjelo otvara brojna područja motivacije koja nisu, ovoliko produbljeno i široko, obrađivana u našoj pedagoš- koj i psihološkoj literaturi. Motivacija je zbog toga ostala na marginama inte- resovanja prosvjetnih radnika i zato nije mogla znatnije uticati na podizanje nivoa i kvaliteta nastave i učenja u osnovnim i srednjim školama. Ovim djelom, koje dolazi u pravo vrijeme, biće obogaćena pedagoška teorija, a pedagoška praksa dobiće podsticajne izvore saznanja koji će doprinijeti osmišljenijem moti- visanju učenika u procesu nastave i učenja. Djelo dr Nenada Suzića sadrži suptilnu analizu pojma motivacije, sistemat- sku obradu teorije motivacije (prva učenja o motivaciji, rani bihejviorizam, instinktivizam, psihoanalitička učenja o motivaciji, kasni bihejviorizam, teoriju Kurta Levina, kognitivističko tumačenje motivacije, učenje o motivaciji psiholo- ga humanista Olporta i Maslova i odnos motivacije i postignuća u učenju), pro- dubljenu analizu unutrašnje motivacije i rezultate istraživanja naučnika koji su se njom bavili (Festindžer, Heb, Hant, MekKlilend, Berlajn, Kegan, Vajt, Desaj, De Čarms i Čikzentmihalji), prihvatljivu i za praksu korisnu obradu vanjskih izvora motivacije (materijalna nagrada, školska ocjena, pohvala, priznanje, pla- keta, pehar, diploma, ekskurzija, izlet, ljetovanje, grafikon školskog uspjeha, školska izložba, školski list, školska priredba), pokazao je ulogu morala u procesu motivacije učenika (motivacija i moral, dogmatski i humanistički moral, vrijednosti i motivacija), obradio je odnos motivacije i kognitivnih stilova (klasifikacija kognitivnih stilova, kognitivni stilovi i motivacija), analizovao je odnos altruizma, empatije i motivacije (altruizam, empatija i motivacija u međuzavisnom odnosu, edukacija za emaptiju), pokazao je uticaj emocionalne klime na motivaciju učenika (emocionalna klima u modernoj nastavi), istakao je ulogu motivacije u učenju koje ima precizirane ciljeve (realizacija ciljeva učenja i bitni činioci koji tome doprinose), ukazao je na značaj učenja učenja (intuitivna osnova učenja i motivacija, program obuke kako treba učiti učenje), obradio je dječije predrasude u vezi sa učenjem (mogućnost suprotstavljanja dječijim pred- rasudama u vezi sa učenjem) i objasnio u čemu je značaj humora u procesu motivacije. Na kraju svakog dijela rada autor je znalački pokazao pedagošku vrijednost pojedinih teorija, naučnika i rezultata njihovih istraživanja, sa finim osjećajem za mjeru ukazao je na ograničenja nekih teorija i uspješno je proanalizirao rezul- tate istraživanja koji se mogu primijeniti u našim uslovima. Gdje je bilo nužno, dao je konkretne programe pedagoškog djelovanja koje može da motiviše uče- nike i doprinese kvalitetu učenja. 15
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Iz analize glavnih dijelova ove knjige može se nedvosmisleno steći uvjerenje da je autor temeljito proučio djela autora koji su se, direktno ili indirektno, bavili motivacijom u prošlosti, da je marljivo analizovao djela autora koji se u našem vremenu bave različitim aspektima motivacije, da je vlastite rezultate istraži- vanja vješto ugradio u cjelinu djela i na tim izvorima napisao djelo neprolazne vrijednosti. Unutrašnja i spoljašnja motivacija obrađene su na zanimljiv način, zaključci u vezi sa njihovim pedagoškim značenjem uvjerljivo su izvedeni, a praktična primjena pojedinih programa motivacije data je tako da ju je moguće primijeniti u različitim uslovima praktične pedagoške djelatnosti. Obrađujući na ovakav način delikatna pitanja motivacije, autor je dokazao da ima dobar uvid u relevan- tna naučna istraživanja, da raspolaže vrijednim vlastitim istraživanjima, da poz- naje školu i učenike i da može davati kompetentne programe za podizanje nivoa i kvaliteta motivacije u procesu učenja. Naučnici koji su do sada kod nas obra- đivali probleme motivacije više su pisali o opštim pitanjima motivacije, kao pedagoškog i psihološkog fenomena, nego što su ukazivali kako je moguće efikasnije motivisati učenike u nastavi i učenju. Profesoru Suziću se mora odati priznanje da je našao pravu mjeru između teorije i prakse, nastave i učenja uče- nika, motivacije i njene realizacije u školskom učenju. Sa sigurnošću se može reći da su inteligentno obrađena pitanja motivacije i morala (posebno njihova međuzavisnost), uticaj emocionalne klime na motiva- ciju, tokove i ishode vaspitno-obrazovne djelatnosti. U vezi s ovim altruizam, empatija i motivacija dovedeni su u vezu sa finim smislom za realnost, kao što je dobro istaknut značaj motivacije u učenju kome su precizirani ciljevi. Područja kognitivnih stilova učenja i motivacije i učenja učenja dva su pedagoška problema o kojima se malo pisalo u našoj pedagoškoj literaturi, a značajni su za unapređivanje nastave i učenja. I ova područja dr Suzić je pokazo da poznaje, da je u stanju da njihovu suštinu prihvatljivo prezentuje pedagoškoj javnosti i približi savremenom nastavniku one činjenice koje će mu omogućiti da inovira nastavu i učenje. Sa punom odgovornošću se može tvrditi da je rad dr Nenada Suzića temeljen na naučnom univerzalizmu, otvorenosti prema novim idejama, uvjerenju autora da su nauka i obrazovanje temelj razvoja društva i čovjeka, da obrazovanje treba da bude znatno više okrenuto budućnosti, sposobno da promišlja i daje viziju čovjeka budućnosti. Iz cjeline knjige može se saznati da su sticanje znanja i raz- voj sposobnosti bogatstvo od koga zavisi brzina, smjer i kvalitet razvoja pojedin- ca i društva. Ovim se podržava poznata latinska maksima koja glasi: "Tantum possumus, quantum scimus" - toliko možemo, koliko znamo. Svjestan ove činje- nice, autor je temeljito obradio učenje učenja koje je bitan činilac permanentnog obrazovanja bez koga se ne može napredovati u informatičkom društvu, global- nom selu i u uslovima "eksplozije" znanja. Autor ove knjige svjestan je činjenice da vaspitanje nije proces oblikovanja sirovine u određeni proizvod, već proces 16
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. razvoja ličnosti koja želi da uči, sadržajima učenja pristupa selektivno i ne može se oblikovati po želji vaspitača, bez obzira na njegovu pedagošku virtuoznost. Ljudsko biće bira sebe, želi izgraditi svoju autentičnost, upravljati sobom, ostvarivati svoj identitet i profilirati personalitet. Čitajući ovaj rad, možemo se uvjeriti da je autor izabrao originalan problem istraživanja, da je uspješno primijenio metodologiju naučnog rada, pokazao fini smisao za analizu delikatnih pedagoških problema, sigurnost u argumentaciji svojih stavova, odmjerenost u kritici naučnih rezultata drugih autora i uvjerlji- vost u procesu izvođenja zaključaka. To će doprinijeti da se ovo djelo rado čita, višestruko koristi i nađe u bibliotekama naučnika i praktičara jer plijeni bogat- stvom ideja, čistotom misli, vještinom pristupa problemima ličnosti i njenog vaspitanja, ljepotom stila, naučnim poštenjem i finim smislom za mjeru. Ko pročita ovo djelo proširiće svoja znanja, oslobodiće se nekih zabluda i mitova koji se mogu naći u teoriji nastave i vaspitanja, biće podstaknut da razmišlja, sam istražuje ili primjenjuje ono što je dr Suzić istražio, doživjeće zadovoljstvo saznanja koje doprinosi da se čovjek osjeća potvrđen, uveličan, obogaćen. Petar D. Mandić 17
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. 18
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. 19
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. POJAM MOTIVACIJE Vilius argentum est auro, virtutibus aurum. Srebro je jevtnije od zlata, a zlato od vrline. Uobičajeno je da se ne problematizuje pojam motiv i motivacija. Smatra se da sadržaj, opseg i semantika ovog pojma imaju dobro poznate okvire koji su, za većinu površnih pristupa, ujedno i dovoljno pouzdani. Tek kada pokušamo zadovoljiti strožije i obuhvatnije kriterijume definisanja, shvatamo kompleksnost i nedorečenosti u raznim teoretskim pristupima koji se bave pitanjem motivacije. I pored ogromnog broja teoretskih radova i istraživanja, danas ne možemo konstatovati da postoji jedna opšteprihvaćena i kompleksna teorija motivacije iz koje bismo postulirali pojam motivacije. Pred takvu teoriju Gordon Olport (Al- lport, 1961) postavlja više zahteva: a) takva teorija mora poći od aktuelnosti, sadašnjosti motiva; prošlost ne može objasniti motive, moramo uvažiti to da su motivi aktuelni (ibidem, str. 220), b) ova teorija mora priznavati postojanje velikog broja motiva; svođenje na mali broj motiva, redukcionizam ne može objasniti ljudsko ponašanje (ibidem, str. 221), c) namerama, planovima i težnjama, uopšte kognitivnim pro-cesima poje- dinca, treba dati dinamičku snagu planova i ciljeva i d) takva teorija mora biti konkretna u pogledu posebnosti motiva svakog pojedinca; svaki pojedinac ima svoju specifičnu motivacionu osnovu na kojoj opšti zakoni koji vrede za sve ljude daju specifičan odraz (ibidem, str. 222). Olport smatra da su motivi toliko individualni, toliko različiti i specifični da je u njima teško naći zajednička svojstva (ibidem, str. 221). Koliko je bio u pravu ilustrativno pokazuje uvid u rečnike psiholoških pojmova i izraza. Kod Horesa i Ave Ingliš (English i English, 1972) pojam motiv i motivacija defini- sani su na dve stranice, a samo na jednom mestu se navodi preko trideset pojmo- va kojima se objašnjava motivacija: apet, apetit, žudnja, stav, kompleks, želja... itd. (ibidem, str. 229). U rečniku Dragana Krstića (Крстић, 1988) ovom pojmu se posvećuje širok prostor, a osnovno polazište da je "motiv svesni i nesvesni povod i podstrek na određenu delatnost" (ibidem, str. 348) ne može zadovoljiti kriterijume koje bismo ispostavili na osnovu novijih saznanja o motivaciji. Godinama je psihologija ovaj pojam tumačila u prostoru mehanicističkih obra- zaca. Prvi takav model je psihoanalitički – model parnog kotla. Organizam se puni, energizuje id-energijom koja se zadržava sublimacijom, katektiranjem, razdruživanjem, a oslobađa ili prazni agresijom, seksom ili na drugi način. Čovekovo ponašanje je motivisano još u ranom detinjstvu ili u prošlosti. 20
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Nakon psihoanalize, bihejviorizam razvija model S-R obrasca koji neki psi- holozi nazivaju "mehanizmom za okidanje", pri čemu je dovoljno dati stimulans (pritisnuti obarač) pa da usledi reakcija ili određeno ponašanje (vidi: Popović, 1979, str. 331). Ovaj mehanicizam u tumačenju i definisanju motivacije je doslovno preselio u rečnike i udžbenike psihologije i pedagogije. Kod Ingliš i Ingliš nalazimo da "se draž zamišlja kao okidač motivacije" (English i English, str. 229), a Dragan Krstić navodi sledeće: "U vezi sa ljudima nije strogo izdife- rencirana upotreba termina instinkt, nagon, težnja, interesovanje, pa ni incentiva, ili drugi spoljni okidači" (Крстић, 1988, str. 348). Osim mehanicizma, kao problem pri definisanju motivacije javlja se pitanje da li je ovaj proces svestan ili nesvestan ili i jedno i drugo. Ako je proces motivacije svestan i nesvestan ujedno, možemo li tada govoriti o motivaciji kod životinja. Mnogi psiholozi su se koristili ovim pojmom opisujući ponašanje životinja u eksperimentalnim uslovima. U eksperimentima Volfa (Wolfe, 1936) i Kaulza (Cowels, 1937) je dokazano da šimpanze, nakon određenog treninga, nauče upotrebljavati žeton da bi pomoću njega došle do hrane, a da su zatim spremne dugotrajno i naporno raditi da bi došle do žetona. Ovo istrajavanje na aktivnosti moderna psihologija motivacije naziva perzistencijom. Ako o motiva- ciji možemo govoriti kod životinja, pitanje je onda u kom kontekstu možemo govoriti o svesnosti u vezi sa pojmom motivacije. Još jedan problem je evidentan u određivanju pojma motivacije. Možemo li prihvatiti tvrdnju da je motiv hipotetički konstrukt ili možemo naći uporišta da je motiv realnost koja nije samo hipotetički konstrukt. Skiner (Skinner, 1966) zahteva da se nauka mora oslanjati samo na dokazive činjenice, a ne na hipote- tičke konstrukte koji se odnose na unutrašnju determinisanost ponašanja pojedin- ca, kao što su: motivi, nagoni, stavovi, emocije, konflikti i slično. Na sličan način, analizirajući niz definicija ličnosti, Olport (Allport, 1937) zaključuje da su sve te definicije tautološke i da ličnost nije samo hipotetički konstrukt koji služi teoretičaru da je objasni, već realnost koja postoji (ibidem, str. 48). Skine- rovu rigidnost naučnici su brzo odbacili, uvidevši korist hipotetičkih konstrukata pri tumačenju realnih pojava. Stoga se, bez oklevanja, možemo opredeliti za Ol- portov pristup i prihvatiti postavku da je motivacija realnost jer je evidentna u ponašanju pojedinca, ali i da je hipotetički konstrukt koji opservatoru omoguća- va objašnjenje ponašanja ili stanje jedne osobe. Kako, dakle, uz prethodno navedene probleme, dati "pravo" određenje poj- ma motiv i motivacija? Činjenica je da su, od instinktivizma i psihoanalize naovamo, mnogi autori i svi psihološki pravci dali svoj doprinos, svoje "zrnce istine" koje pomaže tumačenju motivacije. Ovde nam se čini probitačnim slediti njihove pozitivne doprinose i, slično Olportovom pristupu, dati nedvojbene kri- terijume, sparive i logične, koji se ne mogu osporiti, ne pledirajući na komplet- nost i završenost ove definicije. 21
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Prvo, motiv je pokretač ponašanja, ali prikazuje i kretanje u ponašanju. La- tinska reč motus = kretnja, tečaj, kretanje, obrt, osećanje, čuvstvo, duševna delatnost, nagon, nadahnuće, ustanak, buna (Žepić, 1961, str. 219) ukazuje na to da je osnovno značenje, ili koren reči motiv prvenstveno kretanje. U psihologiji je dugo preovladavalo shvatanje da je motivacija samo početna faza neke aktiv- nosti ili pripremna faza koja prethodi aktivnosti. To se u nastavu prenelo kao stereotip po kome faza motivisanja traje samo u uvodnom delu nastavnog časa. Proces motivacije nije bio shvaćen kao trajanje, kao priprema, ali i kao izvo- đenje i kao verifikacija efekata aktivnosti, a zatim ponovno vraćanje na aktiv- nost. Ova saznanja o motivaciji kao ciklusu možemo zahvaliti novijim radovima u psihologiji motivacije, a posebno Hekhauzenu (Heckhausen, 1974, str. 152). Drugo, motiv kao pokretač i motivacija kao personalna odrednica ponašanja se, u pravilu, vežu za određeni cilj aktivnosti, a ciljevi su neodvojivi od trenutnih ili trajnih potreba pojedinca. "Potrebe i ciljevi su međusobno zavisni – jedno ne postoji bez drugoga" (Kreč i saradn., 1972, str. 71). Autori navode primer vlasti. Ne možemo reći da neko ima potrebu za vlašću ali možemo reći da je vlast cilj preko koga se ostvaruju različite potrebe za afirmacijom, za pripadanjem i slično. Istrajavanje na aktivnosti kojoj je cilj vlast prepoznajemo kao motivisano ponašanje. Cilj je krajnji uslov aktivnosti, tvrde Ingliš i Ingliš, te upućuju na alternativu – "ali većina psihologa pretpostavlja, takođe, postojanje jedne per- sonalne ili organske odrednice ponašanja koja nije potpuno funkcija potrebe" (English i English, 1972, str. 299). Mi se, dakle, u tumačenju motiva i motivacije možemo orijentisati na ciljeve i potrebe individue, ali moramo voditi računa da određena ponašanja ne mogu biti objašnjena ovom determinisanošću, da neke motive moramo tumačiti na drugi način. Treće, u odnosu na cilj aktivnosti i potrebe individue možemo govoriti o pozitivnim i negativnim motivima. Kada neka aktivnost vodi ka određenom objektu ili određenim uslovima delovanja, tada govorimo o privlačenju, o pozi- tivnoj motivaciji. Ako je u osnovi ponašanja strah, averzija, negativno vredno- vanje, tada možemo očekivati negativni smer akcije u odnosu na predmet ili situaciju (Kreč i saradn., 1972, str. 71). Ovaj odnos ne smemo shvatiti strogo deterministički, ali je korisno imati na umu ovo svojstvo ambivalentnosti većeg broja motiva, posebno stoga što je niz teorija motivacije na ovaj način objaš- njavao ukupnu motivaciju čoveka. To su tzv. konfliktne teorije motivacije. Četvrto, motivi deluju dinamično i to kao sistem. Za razliku od crta ili oso- bina ličnosti, kod kojih se traga za nepromenljivošću, motiv može biti relativno trajna ali dinamična struktura, kao što može biti i trenutna, u okviru datog sis- tema. "Čovekovi motivi obrazuju organizovan i ujednačen sistem" (Kreč i saradn., 1972, str. 71). S obzirom da, analogno Olportovim zahtevima, motive ne možemo odvojiti od subjekta motivacije, nužno je da imamo na umu dina- mičnost motivacionih struktura ličnosti u određenoj situaciji. 22
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Peto, motive moramo uzimati u njihovoj aktuelnosti (Allport, 1961, str. 220), a njihova veza sa prošlošću za određenog subjekta ima značenje samo ukoliko je ta prošlost motivacijom aktuelizovana. Šesto, subjekt motivacije može biti svestan svojih motiva, ali motivi mogu delovati i podsvesno. Kriterij svesno – nesvesno je, za neke autore, diferentia specifica između pojma motiv i motivacija (English i English, 1972, str. 298). Ovaj kriterij nije jedini osnov razlikovanja ovih pojmova i nema dovoljno uporišta koja bi opravdala ovaj kriterij i opredelila stanovište u njegovu korist. Upravo taj kriterij je bio predmet sporenja psihologa da li se o motivima i motivaciji može govoriti kada su u pitanju životinje. Predstavnici teorije potkrepljenja govore o motivaciji kod životinja (Hull, 1943, str. 90-98; Osgud, 1963, str. 413-415), a Dejvid Kreč i saradnici (1972), kao i niz drugih psihologa izvan teorije potkrepljenja, govore o motivaciji samo kod ljudi. Pregled kriterija za definisanje pojmova motiv i motivacija 1. Motiv je pokretač ali i motor ponašanja, 2. motivi su vezani uz određeni cilj ili potrebu subjekta, 3. postoje pozitivni i negativni motivi kao i valencija ili usmerenje - pozitivno ili negativno usmereni motivi, 4. motivi deluju dinamično, i to kao sistem, 5. motive moramo uzimati u njihovoj aktuelnosti čak kada se radi i o vezi sa prošlošću, 6. motivi deluju svesno i podsvesno. Ovih šest kriterija čine dovoljno jasne okvire za izvođenje obuhvatnijeg određenja pojma motiv i motivacija, pojmova koji se ne mogu strogo razgraničiti. Iz navedenih kriterija relaciju motiv - motivacija ćemo bolje razumeti na osnovu sledeće tabele. motiv motivacija pokretač, motor kretanje cilj aktivnost usmerena na cilj potreba ponašanje koje vodi zadovoljavanju potrebe izazov kretanje ka izazovu ili udaljavanje, potiskivanje izazova pojedinačno organizovan i ujednačen sistem, više motiva više podsvesni, manje svesni više svesna, manje podsvesna 23
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. TEORIJE MOTIVACIJE Salus ubi multa consilia. Gde ima mnogo pouka tamo je i spas. PRVA UČENJA O MOTIVACIJI Interes za uzroke, tok i svrhu ljudskog ponašanja je star koliko i civilizacija. U radovima antičkih filozofa nalazimo niz teoretskih osnova tumačenja ljudskog ponašanja. Tu široku starovekovnu, kao ni srednjevekovnu, osnovu tumačenja motivacije ovde nećemo razmatrati iz jednostavnog razloga: teško je veliki broj teoloških, idealističkih i drugih filozofskih koncepata dovesti u vezu sa moder- nim teorijama motivacije, a ako bismo to i uspeli, dobit ne bi bila naročito značajna. Ovde smo se orijentisali na učenja koja su imala neposredni odraz na kasniji nastanak određenih teorija motivacije. U sedamnaestom veku renesansni mislilac, matematičar i filozof, Rene De- kart svojim kreativnim duhom seže do pitanja funkcionisanja nervnog sistema. Ono što će psiholozi kasnije nazvati stimulans Dekart naziva "duh". Strujanjem duha kroz telo objašnjava pokrete tela. Od sprovođenja duha kroz telo zavise automatske i uobičajene reakcije. Dekart strogo podvlači razliku u tumačenju ponašanja životinja i ljudi. Tumačeći ponašanje životinja Dekart stvara osnovu kasnije refleksološke orijentacije (Pavlov) koja je bila prva osnova bihejvio- rizma. Životinje su obične mašine, smatra Dekart. Nervne i mišićne reakcije su uslovljene funkcionisanjem čulnih organa. U telu životinja postoje stalni, fiksi- rani propusni kanali kojima se odvijaju ovi mehanizmi. Na ovaj način Dekart je utemeljio rane osnove mehanicizma (Vidi: Marfi, 1963, str. 29). Ljudske postupke Dekart deli u dve kategorije: mehaničke i racionalne. U mehaničkim radnjama se ogleda animalno čovekovo nasleđe. Racionalnost i dušu Dekart odvaja od mehaničkog na taj način što smatra da se duša i racionalnost ne mogu prostorno definisati. Racionalnost omogućava čoveku da vrši izbor, da prosuđuje i dela po svojoj volji. Odvajanje duše od tela Dekart kasnije uočava kao problem. "Ova žlezda (pinalna žlezda, op. cit.) je na različite načine aficirana dušom...; ona deluje na duh koji je okružuje kroz pore mozga, koji ga oslobađa dejstvom nerava na mišiće" (ibidem, str. 29). U okviru pojma "strasti", u delu "The Passions of the Soul" (Strasti duše) Dekart traži, takođe, osnovu za tumačenje ljudskog ponašanja. Pojam strasti je identičan pojmu emocije, a njih obja-šnjava mehanicistički, strujanjima u moz- gu, kolanjem krvi i reakcijama vitalnih organa. Dekart navodi šest emocija: radoznalost, ljubav, mržnju, želju, radost, tugu. Kombinacijom ovih emocija se 24
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. mogu dobiti brojni oblici sentimenata, prepoznatljivi u ponašanju čoveka. Racio- nalnim putem čovek procenjuje koliko jedan objekt može pružiti zadovoljstva i od toga zavisi ljubav, a mržnja zavisi od toga koliko jedan objekt može naneti zla (ibidem, str. 30). U Dekartovom pojmu radoznalosti danas prepoznajemo Berlajnovo učenje o eksploraciji i objašnjenje motivacije eksplorativnim ponašanjem čoveka (Ber- lyne, 1966). Svojim učenjem o strastima Dekart je znatno doprineo kasnijim hedonističkim teorijama motivacije, o čemu sledi šira rasprava u ovom radu. Slično Dekartu, holandski filozof Baruh de Spinoza stvara jednu drugačiju osnovu za tumačenje ljudske motivacije - holizam. Duh i telo su jedno: pamćenje je samo sekvenca ukupnih mentalnih zbivanja i ono je analogna sek- venca telesnih zbivanja. Naime, memorija iz tela crpi iskustvo ranijih impresija koje je telo doživelo. Emocije su značajni pokretači ljudskog ponašanja, ali su iracionalne i vrlo često deluju nesvesno. Stoga emocije često mogu zavarati čoveka. Spinozine ideje su objavljene u njegovom radu "Etics" (Etika) 1877. godine, nakon njegove smrti. Tek kasnije je uočen značaj ovih ideja koje su značajno uticale na psihološke koncepcije. Spinozine ideje prepoznajemo kasnije kod Frojda i kod niza kasnijih teoretičara motivacije koji su poseban značaj pridavali fenomenu "ranog učenja". Lajbnic, ponukan razlikama između Dekartovog i Spinozinog učenja, traži odgovore na pitanja o uzrocima i svrsi ljudskog ponašanja u odnosu tela i duše. Priklanja se Dekartu, smatrajući nemogućim da nematerijalna duša može determinisati materijalno telo. Ovim odbacuje Dekartovu tezu o međudejstvu duše i tela. Čovekovo telo deluje po zakonima mehanike. Radnje ljudskog orga- nizma su mehaničke kao i kod životinja. Međutim, duh ili razum deluje po svojim zakonima. Duh ima svoje posebno iskustvo, a telo svoje. Odnos duha i tela on poredi sa dva časovnika. Oba pokazuju isto iako su odvojeni. U delu "Second Explanation of the System of the Communication between Substances" (Drugo objašnjenje komunikacije među supstancama) 1696. godine, Lajbnic iznosi postavke koje će kasnije, u osamnaestom i devetnaestom veku, uticati na pedagoške i psihološke koncepcije o paralelizmu duše i tela. Lajbnic je klasi- fikovao mentalna zbivanja od svesnih do nesvesnih. Teza o odnosu svesti i podsvesti u Frojdovoj psihoanalizi i danas snažno utiče na tumačenja ljudske motivacije. Slično Lajbnicovima radovima u Nemačkoj, Hobs u Engleskoj razvija filo- zofski pravac empirizam, povlačeći razliku između urođene prirode čoveka i proizvoda iskustva. U svome delu "Leviathan" (Levijatan) 1651. godine tumači da određene postupke čoveka (motivaciju) možemo pripisati nerazvijenoj konsti- tuciji ili nasleđu, a najrafiniranije oblike ponašanja čoveka možemo zahvaliti iskustvu ili učenju. Hobsa posebno zanima čovekov društveni život i motivi ili pobude koje se odnose na čovekovu socijalnu prirodu. Kao važan izvor motivacije vidi iščekivanje zadovoljstva i bola. Na primer, strah objašnjava kao 25
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. percepciju izvora bola i beg od tog izvora. Kao drugi važan izvor motiva vidi čežnju za počastima. Kroz glad, žeđ, seksualne potrebe, strah i želju za počastima Hobs vidi osnovne motive društvenog ponašanja čoveka, a to kao osnov društvenog uređenja. Kod Hobsa možemo uočiti tri osnove tumačenja ljudskog ponašanja koje kasnije nalazimo u devetnaestom i dvadesetom veku. Prva osnova je nagonska ili instinktivistička čovekova priroda, a nalazimo je kod Mek Dugala, Votsona, Frojda i teoretičara koji u svome učenju polaze od instinktivizma. Druga osnova je Hobsovo tumačenje straha kao emocije zasno- vane na nagonima i instinktima. Izraženo najopštijom hedonističkom formom: "težnja ka zadovoljstvu i izbegavanje bola ili neugode", ovo učenje nalazimo kod velikog broja psihologa dvadesetog veka: Hal, Skiner, Tolmen, Keli, Festindžer, Kegan i drugi. Treća osnova je Hobsova teza o čovekovoj žudnji za počastima kao osnovi njegove motivacije, a u dvadesetom veku je prepoznajemo kod Maslova u tezi o samoaktuelizaciji (Maslow, 1967), kod Vajta, u tezi o kompetenciji (Whyte, 1959), kod Desaja, u tezi o kompetenciji i samodetermi- naciji (Deci, 1975), i radovima drugih psihologa. Zanimljivo je da ovaj poslednji aspekt čovekovog ponašanja, "težnja za po- častima", dobiva na značaju tek u novijim današnjim radovima psihologa i pedagoga koji se bave proučavanjem fenomena motivacije. Razloga za to je više, a u prvom planu se, po našem mišljenju, ističu sledeći: 1) ovo je najkompleksniji aspekt motivacije, 2) kao opozicija marksizmu, u dvadesetom veku se razvila snažna tendencija individualističke orijentacije u društvenim naukama, a proučavanje socijalnih aspekata motivacije je sredinom dvadesetog veka u pravilu svrstavano u tzv. "marksističku" opciju, nepopularnu na Zapadu, 3) u drugoj polovini dvadesetog veka dominira smer metrijske orijentacije u svim naukama, a društvene pojave je najteže meriti i egzaktno kvantitativno doka- zivati; prva merenja motivacije su obavljena u motivaciji postignuća (o čemu će kasnije biti posebno reči). Kao sledbenik Hobsov Džon Lok daje novi značajni doprinos tumačenju ljudskog ponašanja. U delu "An Essay Concerning Human Understanding" (Esej o razumevanju čoveka) 1690. godine iznosi teze da čovekovim ponašanjem (motivacijom) dominira razum i razumevanje, a ne materijalna korist, kako tvrdi Hobs. Svojom orijentacijom na racionalnost čoveka Lok udara temelje kasnijoj humanističkoj orijentaciji u psihologiji i pedagogiji dvadesetog veka (Murray, Allport, Rogers, Maslow, i drugi). Čovekove ideje, smatra Lok, proističu iz iskustva, ali ne moraju biti samo proizvod čulnih utisaka, mogu poticati i iz refleksije, iz sopstvenih izvora ljudskog duha. Sve se, ipak, može zahvaliti iskustvu jer se čovek rađa kao "tabula rasa", čista, neispisana ploča. Lok se bavio fenomenom porekla ljudskog saznanja. Smatra da se jednos- tavne ideje, "senzacije" ili oseti mogu shvatiti samo kao iskustvo. One ne nastaju kao odraz vanjskih predmeta. Razlikuje primerne i sekundarne kvalitete. Pri- marni kvaliteti, kakvi su obim i kretanje, kod čoveka proizvode ideje. Obeležja predmeta kao što su boja, okus, kod nas mogu proizvesti ideje koje nisu nimalo 26
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. slične poznatoj realnosti. Na ovaj način Lok dolazi do teze da su sve čovekove ideje, odnosno misli, proizvod iskustva. To znači da se čovekovo mišljenje svodi na asocijacije. Zanimljivo je da se i u savremenim teorijama motivacije susreću teze da simboli (oblik, boja) mogu biti jači motivatori od supstance (Hall, 1996, str. 165). Tim idejama Lok je utemeljio tri osnovna tumačenja čoveka i njegovog ponašanja: idealizam, asocijacionizam i orijentaciju na iskustvo ili prošlost. Svojim radovima Lok je dao snažan osnov za tumačenje ljudskog ponašanja: vezu empirije i mišljenja. Lewinova čuvena spoznajna trijada: od konkretnog opažanja ka aps-traktnom mišljenju, a od ovoga ka praksi, može se prepoznati u Lokovim idejama. Lokovo učenje se danas kritikuje po više osnova: idealizam, čovek kao rob svoje prošlosti (vidi: Popović, 1979, str. 302). I pored ovih kritika, nesporan je Lokov snažan uticaj na kasnije teorije koje nastoje objasniti ljudsko ponašanje, odnosno motivaciju. Kao Lajbnic u sedamnaestom veku, Imanuel Kant u osamnaestom veku zastupa tezu da je organizam samopokretljiv ili samopodsta-knut. Ovu tezu da- nas susrećemo kod većeg broja psihologa u nizu varijanti: optimalna budnost (Hebb, 1966), optimum stimulacije (Hunt, 1971), kognitivna inovacija (McRey- nolds, 1971), flou-doživljaj (Csickszentmihalyi, 1975) Za razliku od svojih prethodnika racionalista, Kant zastupa tezu o duševnim moćima koje proizilaze iz celog organizma: memorija, razmišljanje, volja, vrednosti, moral. Kant je nastojao sve ljudske racionalne moći raščlaniti do neraščlanjivih ili dalje nede- ljivih funkcija. Dobio je tri podvrste mentalnih aktivnosti: saznajne, osećajne i voljne (htenja). Svaku od ovih mentalnih funkcija Kant analizira u svojim velikim delima: saznajnu u "Kritici čistog uma" 1781. godine, osećanja i htenja u "Kritici moći suđenja" 1790. godine i u "Kritici praktičnog uma", 1788. godine zahvata afektivnu i aktivnu stranu čovekovih moći. Svojom tezom o jedinstvu dela i percepcije, prakse i duha, Kant je načeo same temelje do tada široko zastupljenog asocijacionizma. Lok je mislio da su boja, obim, okus, kao primarni kvaliteti, nezavisni od subjekta posmatrača. Za razliku od njega, Kant upozorava da svi primarni kvaliteti za različite subjekte postaju sekundarni. Na primer, za daltonistu boja nema isti primarni kvalitet kao za druge ljude. Da bi se ovi kvaliteti utvrdili, potreban je, po Kantu, sistematski i sređen proračun iskustava, kakav nam pruža samo matematika. Kasnije je prevladalo uverenje da je naučno samo ono što se da kvantifikovati. Nesporan je Kantov doprinos savremenoj tendenciji kvantifikacije u društvenim naukama koja je veoma osnažena modernim razvojem statističkih matematičkih modela. Ljudska volja je, po Kantu, slobodna, nezavisna od uzročnosti. Volja je ima- nentna čoveku kao njegova moralna priroda. Tragajući za izvorima i osnovama morala Kant nas upućuje na procese volje, a ne na saznanje. Tako on odavaja osećanja i volju od saznanja (vidi: Marfi, 1963, str. 50). Kantov doprinos tuma- 27
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. čenju ljudske motivacije bi se mogao nazvati transcendentalizam. Sve što je transcendentalno obavezno ima univerzalno značenje. I iskustvo se oslanja na transcedentalne zakone i ne može bez njih. Iskustvo samo za sebe bi, po Kantu, bilo haos da nije ove veze sa transcendentalnim. Duh svoju građu crpi iz empirije, ali ima i vlastite moći nadgradnje. Svrha uma ili transcendencije je praksa. Da bi um delao u praksi, nužno je da se drži moralnog zakona, a taj zakon, kao preporuka za ponašanje, glasi: "Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek može važiti kao princip opšteg zakonodavstva". Drugim rečima, sve što čovek radi treba da bude toliko etički nesporno da bi ga mogli ponoviti ili primeniti svi ljudi. Kant je ukazao na jednu, do danas malo istraženu, osnovu ljudske motivacije - socijalni aspekt moralnosti. Neke aspekte ovog fenomena susrećemo kod psihologa humanista: Olporta i Maslova, zatim u teoriji o personalnoj uzročnosti De Čarmsa (DeCharms, 1968, 1978) i kod drugih teoretičara motivacije. Ipak su još uvek ostala nedorečena pitanja delovanja moralnih zakona ili ljudskih vred- nosti na ponašanje. Na primer, uz primenu svih teorija motivacije ne možemo objasniti motive iranskih mladića koji u religioznom zanosu uz ime Alaha jurišaju na minsko polje. Princip opšteg dobra i Kantova teza o "moralnom zakonu" bolje tumače ove motive od svih poznatih teorije motivacije. To samo pokazuje da je široko polje i u ovoj naučnoj oblasti tek zasnovano. 28
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. RANI BIHEJVIORIZAM Felix, ljui potuit rerum cognoscere causas. Sretan je onaj koji je mogao saznati uzroke stvari. Bihejvioristička učenja su nastala zahvaljujući otkrićima prirodnih nauka, prvenstveno biologije i hemije. Tropizam kao jedan pravac mehanicističke psi- hologije, daje neposredne osnove bihejviorističkom učenju. Suština tropizma je u tome da žive organizme ili jedinke možemo shvatiti samo ako ih promatramo kao fizički jedno sa okolinom. "Mnogi srodni duhovi u biološkim naukama prigrabili su novu teoriju i prihvatili se toga da razviju jednu novu nauku objektivnog ponašanja (behavior) u kojoj su tradicionalni problemi prirode života izlagani pojmovima tropizma" (Marfi, 1963, str. 211). Isticanjem fizičkih faktora u odnosu na živi organizam, a u skladu sa meha- nicističkom filozofijom toga vremena, razvio se pravac koji u psihologiji nastoji objasniti ponašanje čoveka kao reakciju na okolinske draži. Snažan stimulans bihejviorizmu dali su eksperimenti Ivana Petroviča Pavlova (Pavlov, 1927), koji je, na prelasku između XIX i XX veka, eksperimentišući na psima, dokazao postojanje uslovnog refleksa. Postigavši uslovljenost salivacije (lučenje pljuvač- nih žlezda) korištenjem zvuka, Pavlov je pokazao da se na toj osnovi može razviti jedna konzistentna teorija o ponašanju ljudi. Iako je svojim studentima sugerisao da se klone psihologije i odbijao, sve do starosti, saradnju sa psiholo- zima, danas ga mnogi pominju kao psihologa, a njegova proučavanja u fiziolo- giji su nezaobilazna kada se govori o bihejviorizmu u psihološkoj i pedagoškoj nauci. Mehanicizam i eksperimentalizam u proučavanju učenja i čovekovog pona- šanja uopšte, vodili su ka odbacivanju svesti i svesnosti kao upotrebljivih pojmova u psihlogiji. Utemeljivač bihejviorizma Votson (Watson, 1913, 1919) odbacuje pojmove kao što su imaginacija, predstava, senzacija, introspekcija i razvija teoriju o modifikaciji ljudskog ponašanja s obzirom na okolinske podražaje, koju on promoviše 1912. godine na Kolumbija univerzitetu, gde ga je tada pozvao Katel. Njegovo delo je izazvalo senzacionalne efekte. Za manje od godinu dana javilo se stotine radova, eksperimenata i teoretskih postavki koje ponašanje vide kao ključni faktor proučavanja čovekove ličnosti. U čemu je suština ovih radova, eksperimenata i teoretskih postavki i koji je njihov značaj za psihologiju motivacije? Shvaćeno je da Votsonov rad o uslovljavanju predstavlja putokaz za objektivno proučavanje učenja i drugih psiholoških procesa. Pas koji je naučio da uz zvuk zvona zadovolji glad, ješće posle procesa uslovljavanja i meso koje zaudara, a izbegavaće sveže meso ako je uslovljavan šokom ili kaznom uz drugu vrstu zvuka. Iz ovoga proizilazi da će se čovekova motivacija moći objasniti istorijom prilagođavanja, a da će krize u 29
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. prilagoćavanju moći objasniti probleme u ponašanju individue, odnosno odsustvo motivacije ili negativnu motivaciju. Votson traži da se prečiste osnovni pojmovi psihologije i zadrže samo oni koji se mogu izvesti strogim kauzalitetom. Tako je došao do psihologije ranog uslovljavanja, gde se ljudsko ponašanje objašnjava uslovljavanjem u ranom detinjstvu. U prostoru stimulans reakcija (S-R) ili stimulans - odgovor, Votson objaš- njava i neke mentalne procese. Reči su zamene za određene situacije, izazivaju odgovore koje bi izazvala i situacija, odgovore koji su uslovljeni. Tako su imaginacija i misao smatrani "posledicom" mišićnog rada - govorni organi i ostali "mehanizmi" ljudskog organizama simbolizuju i uslovljavaju odre-đena ponašanja (Watson, 1913, str. 158-177). Učenje objašnjava mehanizmom po- kušaja i pogrešaka. Motivi su unutrašnji organski podražaji (viscelarne tenzije) ili drugi poremećaji koji dovode do akcije u vidu pokušaja i pogrešaka. Ova radnja traje dok tenzija ne bude uklonjena. Votsonovu tezu o učenju pokušajima i pogreškama su mnogi psiholozi kas- nije svrstali u "niže oblike učenja", svojstvene prvenstveno životinjama, a ljudi- ma tek na nižem nivou ili u rudimentarnoj formi. Ovu tezu ne bismo mogli generalizovati. Beri i Brodbent su pokazali da u kompleksnim industrijskim situacijama današnjice učenje traži brzu akciju "pokušaja i pogrešaka" radije nego promišljeno i plansko delovanje za koje treba više vremena (Berry and Broadbent, 1984). Stručnjaci agencije" NASSA" su pri konstrukciji vozila za kretanje po površini meseca koristili tehniku "Brain storming" (bura mozga) u kojoj se ideje iznose slobodno ili potpuno necenzurisano - kako kome padne na pamet. Ovo nije ništa drugo do kognitivna upotreba metoda pokušaja i pogre- šaka. Ovim bismo, dakle, mogli znatno reafirmisati Votsonovu tezu o unutraš- njoj, viscelarnoj osnovi ljudskih akcija u vidu pokušaja i pogrešaka, posebno tezu o tome da su "reči zamene za određene situacije". Votsonovo učenje kao reprezentativno za bihejviorizam, ne može u potpu- nosti predstavljati Tolmenove, Halove, Skinerove, i stavove drugih bihejviorista. Bihejviorizam daje niz specifičnosti i niz novina koje su dovele do novih teorija motivacije. Mnoga mesta u teoriji bihejviorističkih autora su poslužila kao izazov i osnova za nova učenja o ljudskoj motivaciji. Nakon što je 1919. godine objavio udžbenik psihologije, utemeljen na novim bihejviorističkim postavkama, Votson se potpuno posvećuje proučavanju uticaja uslovljavanja na učenje kod dece. Njegov eksperiment sa uticajem jakog zvuka na bebe u prisustvu ili odsustvu životinja, je u američkoj psihologiji brzo odjeknuo, a imao je znatan uticaj i na pedagoške obrasce. Radi se o sledećem: jednogodišnja beba se ne plaši životinja, ali se plaši jakog zvuka. Votson je proveo proces uslovljavanja tako što je pojava životinje bila popraćena jakim lupanjem čekića. Uskoro su bebe pokazale simptome straha od životinja i bez lupanja čekića (Watson, 1920). 30
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Ovim je dokazano da uslovljavanje ne izaziva samo spazmičke, viscelarne, motoričke ili fiziološke odgovore, već utiče i na emocije, a time i, najvero- vatnije, na trajnija svojstva ličnosti. Tako je Votson došao do jedne mehanicis- tičke postavke: da je intelekt i sav unutrašnji psihološki svet individue rezultat delovanja mehanizama koji su odgovori na podražaje. Čak se i mišljenje objaš- njava kao specifični ili "implicitni" odraz mišićnog rada. Tako je postalo poseb- no zanimljivo analizirati rad govornih organa i govor kao fenomen. Odgovor na reči iz okoline ("pasivne govorne navike") i upotreba reči ("aktivne govorne navike"), po Holtu (Holt, 1915 - vidi kod: Marfi, 1963) se mogu objasniti time da su reči zamena za situacije i one izazivaju odgovore. Votson objašnjava detetovo rano učenje kao draženje rečima, a uslovljavanje je proces detetovog učenja pokušajima i pogreškama. Kao što se pacov uči snalaženju u podzemnom lavirintu, tako dete uči reči koje vode zadovoljenju potrebe, odnosno koje daju adekvatan odgovor okoline (lutka, voda, daj i druge reči, dete uči ponavljanjem). Nakon što se govor kod deteta razvije na višem nivou, on se pod društvenom presijom pretvara u dečiji šapat, a zatim, kada se odstrane motorni pokreti usta i grla, on postaje "implicitni govor", odnosno mišljenje. Misli, po nekim predstavnicima onovremenog bihejviorizma, stalno pokušavaju i greše. Misli su usmerene "mentalnim stavovima" ili "motivima". Za njih je motiv neka vrsta mentalnog stava koji usmerava misli u određenom pravcu. Motivi su, dakle, stvar verbalne organizacije koja igra svoju ulogu u procesu uslovljavanja, tj. unutrašnji organski nadražaji ili "viscelarne tenzije" koje vode aktivnosti. Pedagoške implikacije Votsonovog učenja 1) Osnovne ideje njegovog dela su usmerene na rasvetljavanje procesa učenja, na učenje u ranom detinjstvu i dalje.Eksperimentalni nalazi i otkrića nekih efekata ranog uslovljavanja su neobično važni za školsku praksu. Generalno uzevši, nalazi o negativnom uslovljavanju se posred- no mogu pre-neti i na školske uslove. Konkretnije rečeno, jasno je da emocije izazivaju i određene somatske reakcije (Votsonov eksperiment sa bebama, životinjama i čekićem), kao i da će emocija straha od neus- peha, od kazne u školi, kod deteta voditi izbegavanju, odsustvu motiva- cije ili negativnoj motivaciji. Ta pouka ni do danas nije u potpunosti shvaćena u našim školama. 2) Votsonov rani bihejviorizam je znatno uticao na kasnije psihološke i pedagoške pravce. Iako je njegovo objašnjenje mišljenja mehanicističko, kod kognitivista kasnije nalazimo određene veze sa ovim učenjem (Festinger, 1957, 1958; Heider, 1958; Weiner, 1972). Isto tako, u teoriji redukcije nagona možemo naći izvesne veze sa Votsonovim učenjem 31
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. (Montgomery, 1952; Harlow, 1953; Butler, 1953). Rani bihejviorizam je uticao na niz drugih psihologa prve polovine dvadesetog veka. 3) Iako je poučna za nastavu, ova teorija se nije bavila modelima primen- ljivim u školskoj praksi. Učenje uslovljavanjem i učenje pokušajima i pogreškama nije nespojivo sa današnjom školskom praksom. Na primer, kada se pokušaji i pogreške primenjuju u "nastavi putem otkrića" ili kada je broj biranja mali, a pravi izbor povratne informacije dat kao nagrada i slično. 4) Votsonov model prenošenja naučnih saznanja sa proučavanja ponašanja životinja na ponašanje i objašnjenje ponašanja ljudi je i do danas ostao inspirativan i koristan. U proučavanju ljudske motivacije to se može potkrepiti nizom primera, što u ovom radu dalje sledi. 32
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. INSTINKTIVIZAM Naturam expellas furca, tamen usque recurrent. Prirodu da izgoniš vilama, opet će se natrag vratiti. Paralelno sa Votsonovim ranim bihejviorizmom nastale su Mek Dugalova instinktivistička i Frojdova psihoanalitička teorija. Ove teorije su orijentisane na procese unutar organizma, za razliku od mehanicizma, sadržanog u bihejvioris- tičkom S-R obrascu. Viljem Mek Dugal, dakle, traži pokretače ljudskog ponašanja u instinktima. Kriterij po kome možemo prepoznati instinkte kod čoveka je njihovo prisustvo kod viših životinjskih vrsta. Po tom kriteriju on izvodi niz instinkata i emocija kojima nastoji objasniti ljudsko ponašanje: – instinkt bežanja i emocija straha, – instinkt radoznalosti i emocija čuđenja, – instinkt borbenosti i emocija gneva, – instinkt samoponiženja i san afirmacije, – roditeljski instinkt i emocija nežnosti, – instinkt čopora i osećaj sigurnosti, – instinkt sakupljanja, – instinkt stvaranja. Kako instinkti postaju pokretači odnosno kako motivišu ljudsko ponašanje? Kada se nađe pred lavom, pas maše repom, povija noge, spušta uši – demons- trira poniznost pred moćnijim neprijateljem. Dejstvuje instinkt potčinjavanja. Kada se nađe pred pilićima, pas demonstrira sasvim drugačije, superiorno pona- šanje – san o afirmaciji. Kada se nađe iznenada pred jakim, pretećim zvukom, dete manifestuje strah a reaguje bežanjem. U osnovi ljudskih motiva je, po Mek Dugalu, fundamentala težnja svake jedinke da preživi. Instinkti su urođeni, ali postoji mogućnost modifikacije. Centralni dispozicioni osnov ponašanja ostaje, ali postoje i specifični ciljevi individue koji modifikuju određene instinkte, a time i prateće emocije. Instinktivna ponašanja se mogu razvrstati i generalizovati za sve individue u odnosu na određene situacije (Mc Dougal, 1908). Ako su instinkti i emocije jasno i jednostavno izraženi, možemo pretposta- viti da će se jedinke u sličnim situacijama ponašati na sličan ili isti način, ali ako se instinkti i prateća emocija ne slažu, tada nastaju "lažne emocije", kaže Mek Dugal. Ove emocije čine ljudsko ponašanje kompleksnim, a motivaciju težom za tumačenje. Na primer, instinkt bežanja se javlja kao posledica emocije straha kod svih viših životinjskih vrsta, a time i čoveka. Međutim, užas kao najviši ili ekstremni stepen straha, može da spreči dejstvo instinkta bežanja tako što dolazi do kočenja lokomotornog aparata. Dakle, jednoznačnost ovih veza ne može dati 33
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. sva tumačenja ljudske motivacije, a posebno kada se dođe na polje psiho- patologije. Na sličan način možemo ukazati i na kompleksnost veze između instinkta radoznalosti i emocije čuđenja. Radoznalost vodi čuđenju, ali prevelika radoz- nalost može životinju ili čoveka odvesti u smrt. Emocija čuđenja ne mora uvek biti u vezi sa instinktom radoznalosti, ona može rezultirati i strahom. Na primer, susret sa opasnom životinjom noću i nasamo, kod većine ljudi bi rezultirao čuđenjem i automatski strahom. Tako se kod viših životinjskih vrsta, a i čoveka, u fazi detinjstva javlja ponašanje u kome se meša čuđenje, strah i radoznalost. Takva ponašanja dece odraslima često izgledaju čudna i neobjašnjiva. Postavlja se pitanje kako takva naizmenična ponašanja nisu evidentna kod odraslih. Mek Dugal tvrdi da se ti instinkti i emocije kod odraslih javljaju istovremeno. Na primer, mlado pseto koje nikad nije videlo ježa primicaće se i odmicati naizme- nično pod dejstvom radoznalosti, čuđenja i straha. Slično je i sa malom decom. Odrasli ljudi će ulaskom u nepoznatu, mračnu spilju, jednovremeno osećati radoznalost, čuđenje i strah. Instinktima i emocijama, na osnovu Mek Dugalovih postavki, mogu se objasniti neki psihološki fenomeni: instinkt čopora - kao reakcija zbijanja jedinki u čopor na emociju straha, tvrdičluk i kleptomanija su ekstremni efekti instinkta posedovanja ili instinkta svojine. Teoretičari su kasnije izveli i druge instinkte na osnovu Mek Dugalovog učenja. Pedagoški značaj Mek Dugalovog instinktivizma 1) Instinktivizam u tumačenju ljudskog ponašanja uvodi emocije i instinkte koji su za S-R modele bihejviorizma nedopustivi. Iako je, kao i Votson, Mek Dugal nastojao tumačiti ljudsko ponašanje na osnovu proučavanja viših životinjskih vrsta, on otvara prostore za nova saznanja i nova tu- mačenja ljudske motiva-cije. Uključivanje instinkta i emocija u objaš- njavanje uzroka i svrhe ljudskog ponašanja je dalo ogroman doprinos sagledavanju ove kompleksne problematike, a kasnije pokrenulo nova teoretska sagledavanja. 2) Mek Dugalovo tumačenje delovanja instinkta i emocija kod dece i kod odraslih je pedagoški izuzetno vredno stoga što objašnjava određene animističke, atavističke i infantilne vidove ponašanja dece. Kod dece se sukcesivno smenjuju čuđenje (emocija), radoznalost (instinkt) i strah (emocija). Čuđenje i radoznalost privlače dete nepoznatom objektu (npr. eksplozivu ili životinji), ali strah izaziva delovanje instinkta bežanja. Tako dete prilazi nepoznatom objektu, zatim se odmiče, opet prilazi i tako dalje. Kod odraslih ovo ponašanje nestaje jer se pomenute emocije i instinkti javljaju istovremeno. Ovaj nalaz je nezaobilazan u tumačenju ponašanja predškolske i osnovnoškolske dece. 34
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Nastavni sadržaji, koje nastavnik prezentuje učenicima kao novo gradivo, za dete imaju značenje "nepoznatog objekta". Ovaj "nepoznati objekt" kod deteta izaziva emociju čuđenja, instinkt radoznalosti, a emocija straha je uvek latentno prisutna u vidu: straha od neuspeha, straha od kazne slabom ocenom, straha od javnog proskribovanja i slično. Nastava koja je organizovana tako da ukloni ovaj strah, u kojoj se vodi računa o mogućem pojavljivanju straha kod deteta, može dati izuzetno visoke motivacione efekte. U nastavnoj praksi su ove situacije i danas prepoznatljive. Nastavnik koji po završetku elaboracije problema na licima učenika u razredu prepoznaje čuđenje, ali ne i radost i oduševljenje, nego zabrinutost i neobičan mir, gotovo ukočenost, može biti siguran da je njegov nastup rezultirao strahom. Čovek je učeće biće i spoznaja novog uvek biva nagrađena emocijom radosti i oduševljenjem. Oduševljenje i radost se na nižem školskom uzrastu manifestuju vidljivim gestama, žagorom ili potrebom pokazivanja kompetencije. Dakle, strah je pouzdan znak da je koncept nastave promašen i da je negativna motivacija ono što gotovo uvek sledi iza emocije straha. 3) Mek Dugalovo učenje je dalo osnov kasnijem nastanku niza teorija motivacije. Na primer, instinkt radoznalosti i emociju čuđenja prepozna- jemo u Berlajnovoj teoriji eksploracije (Berlyne, 1960, 1966), u teoriji inkongruencije Dembera i Erla (Dember and Earl, 1957) nalazimo vezu između ličnih očekivanja i prirode stimulansa, a u Hebovoj teoriji optimalne budnosti (Hebb, 1966) nalazimo postavku o uticaju imputa na cerebralnu organizaciju, pri čemu i averzija može biti prijatna. Ova teza o "prijatnosti averzije" se može direktno povezati sa Mek Dugalovom postavkom o "lažnim emocijama". U svakom slučaju, instinktivizam je dao niz korisnih sugestija i jedan broj kasnije potvrđenih odgovora na niz pitanja iz sfere motivacije. 4) Mek Dugal je uveo postavku o ciljno opredeljenom ponašanju. Pitanje cilja je jedno od fundamentalnih pitanja u većini teorija motivacije. Centralni dispozicioni osnov ponašanja je, po Mek Dugalu, determinisan instinktima kojima jedinka obezbeđuje svoj opstanak, a niz ostalih ciljeva jedinke je podložno modifikaciji. Tako, na primer, instinkt samo- isticanja kod životinja prepoznajemo najbolje u doba parenja. Kod ljudi je ovaj instinkt doživeo modifikaciju od samoisticanja na ponos. Malo dete je ponosno kada demonstrira novoosvojeno znanje jer mu roditelji i okolina pružaju neskrivene geste podrške, divljenja i oduševljenja. Tako cilj detetovog ponašanja biva determinisan ponosom koji ga vodi onoj vrsti motivisanog ponašanja koja mu obezbeđuje učenje za opstanak u civilizaciji u kojoj živi. Pedagoška korist ovih Mek Dugalovih postavki je izuzetno visoka time što nas orijentiše na uvažavanje ciljeva dečijeg ponašanja, s jedne strane i s druge, upućuje na osnovu ili dispozicije niza 35
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. vidova ponašanja. Ove dispozicione osnove mogu objasniti izvestan broj tipičnih reakcija i ponašanja dece u određenim situacijama. U školama te situacije prepoznajemo vrlo često. Nastava koja učeni- ku pomaže da ostvari "ponosno angažovanje" direktno uvažava detetovu iskonsku prirodu i otvara neslućene mogućnosti motivisanja učenika. Ova vrst socijalne promocije može imati i svoje naličje. Ako nastavnik, na primer, previše veže za sebe ovu promociju učenika, on zapravo potpomaže konformizam. Đački kolektiv brzo prozre ovaj konformizam, osuđuje učenika koji se na ovaj način ističe i distancira se od takve afirmacije. Na taj način nastavnikovo ponašanje može u korenu saseći jedan fundamentalni izvor motivacije učenika. 5) Mek Dugalove aplikacije instinkta i emocija na ljudsko pona-šanje se mogu iskoristiti za objašnjenje niza fenomena u sferi pedagoške psiho- patologije. Ponašanje dece u razredu u nekim situacijama je objašnjivo delovanjem instinkta čopora. Kao primer se može naći niz situacija koje ilustruju takvo ponašanje učenika. Autoritarni i strog nastavnik, na primer, traži od učenika poslušnost i pokornost da bi imao povratnu informaciju o moći svoga autoriteta. On kod učenika stimuliše instinkt potčinjavanja. Učenici koji se ističu podaničkim odnosom prema tom nastavniku vrlo brzo postaju neomiljeni ili omraženi u razredu. Zašto? Takav model nastavnikovog delovanja je suprotan prirodnom pozitiv- nom nagonu isticanja, koji kod dece, kako smo ranije videli, biva transformisan u ponos ili "ponosnu angažovanost". Gušeći ovaj nagon, takav nastavnik izaziva otpor učenika i negativno solidarisanje. Tako i odličan učenik može biti omražen u kolektivu i biti izopšten iz igre ili drugih popularnih socijalnih vidova ponašanja dece. Ovakav otpor učenika ima svojstva ponašanja u čoporu (efekat čopora). Kolektivno napuštanje časova, bežanje sa nastave i slično ponašanje učenika, kod takvih nastavnika nisu retka pojava. Ovi demonstrirani ili uočljivi vidovi ponašanja učenika i nisu toliko problematični u odnosu na podsvesne ili skrivene vidove otpora u svesti učenika. Negativna motivacija se sa nastavnika prenosi na nastavne sadržaje, širi na druge nastavne predmete, školu, učenje i tako dalje. 36
Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. PSIHOANALIZA I MOTIVACIJA Qui sibi nequam, cui bonus? Ko je sebi rđav, kome je dobar? Zigmundu Frojdu možemo zahvaliti otkriće važnosti nesvesnih činilaca u motivaciji. Ovaj doprinos je kapitalan i danas nezaobilazan u tumačenju moti- vacije. O mnogim motivima možemo čoveka pitati direktno, međutim, po Froj- du, postoji motivacija koje čovek nije svestan. Koji su koreni Frojdovog učenja? Još od antičke filozofije počinje sistematska elaboracija pitanja o determi- nisanosti ili nedetermionisanosti čovekovog ponašanja. Tražeći suštinsku razliku između ljudi i životinja, biljaka i stvari, grčki filozofi čoveku pripisuju nešto posebno: "oni nisu samo tela ili stvari kao kamenje ili drveće; oni imaju duše" (Evans, 1978, str. 13). Shvatanje da čovek ima telo i dušu poznajemo kao dualis- tičku filozofiju. Po Platonovom i Aristotelovom učenju, duša izdvaja čoveka od životinje i omogućuje mu da bira dobro i zlo. Po njihovom shvatanju, ljudsko ponašanje određuju dva osnova: strast i znanje (Evans, 1978, str. 13). Strast prepoznajemo i kod životinja, ali znanje ne. Dobrota podrazumeva znanje. Cilj čovekovog života, po Ariostotelu je sreća pre nego dobrota. Između sreće i mud- rosti (znanja) postoji znak jednakosti. Sve do XIX veka, zahvaljujući dominaciji hrišćanske filozofije i etike, pre- ovlađuje shvatanje o slobodi čovekove volje i duši koja, u vezi sa Bogom, određuje tu volju. Razvoj prirodnih nauka rezultira time da se u XIX veku u prvi plan postavlja determinizam kao osnova naučnosti bilo kog pristupa u svim naukama. Darvinov (Darnjin) uticaj na psihologiju je bio veoma značajan. Pred kraj XIX veka svaka nauka je nastojala da demonstrira uzročnost i determinizam kao nesporan dokaz naučnosti. Zigmund Frojd je najreprezentativniji predstavnik ovog determinizma u psihologiji. Fil Evans ga naziva "dogmatskim deterministom" (Evans, 1978, str. 15). Frojdovo učenje je bilo predodređeno tadašnjim mehanicizmom i burnim razvojem biološke nauke, na čijim temeljima je Frojd nastojao u potpunosti zasnovati svoje učenje. Frojdov psihoanalitički model su kasnije poredili sa parnom mašinom (mehanicizam). Zbog prihvatanja Darvinovog učenja Frojda svrstavaju u deluje projekcija kao mehanizam odbrane. Za tumečenje ljudske motivacije nezaobilazno je Frojdovo shvatanje hu- mora. Prema Frojdu, humor ima funkciju indirektnog zadovoljavanja zabranje- nih impulsa i želja. Humor je, od svih živih bića, svojstven jedino čoveku. Smeh oslobađa suzdržanu energiju, oslobađa suzdržane id-porive posredno. Frojd je konstatovao da se većina šala, viceva i anegdota zasniva na humorističkom ili meta-nivou pražnjenja zabranjenih poriva koje superego propušta jer su socijal- no sankcionisani u formi humora. Po toj teoriji, humor ima ulogu katarze i 37
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike
Kakomotivisatiucenike

Recomendados

Motivacija - pregled različitih aspekata
Motivacija - pregled različitih aspekataMotivacija - pregled različitih aspekata
Motivacija - pregled različitih aspekataSimonida Vukobrat
 
Motivacija u učenju
Motivacija u učenjuMotivacija u učenju
Motivacija u učenjuNew User
 
Nastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-casNastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-casОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Moja prezentacija ocenjivanje ucenika final-nebojisa trajkovic
Moja prezentacija ocenjivanje ucenika final-nebojisa trajkovicMoja prezentacija ocenjivanje ucenika final-nebojisa trajkovic
Moja prezentacija ocenjivanje ucenika final-nebojisa trajkovicIvica Zupanjac
 
Vrste motiva,ii 8
Vrste motiva,ii 8Vrste motiva,ii 8
Vrste motiva,ii 8Simonida Vukobrat
 
Učenje učenja
Učenje učenjaUčenje učenja
Učenje učenjasuzanadragisic
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaBiljana Ristic
 
Osnove medijske pismenosti_-_nastavnici
Osnove medijske pismenosti_-_nastavniciOsnove medijske pismenosti_-_nastavnici
Osnove medijske pismenosti_-_nastavniciAna Rasic
 

Recomendados

Motivacija - pregled različitih aspekata
Motivacija - pregled različitih aspekataMotivacija - pregled različitih aspekata
Motivacija - pregled različitih aspekataSimonida Vukobrat
 
Motivacija u učenju
Motivacija u učenjuMotivacija u učenju
Motivacija u učenjuNew User
 
Nastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-casNastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-casОсновна школа "Миливоје Боровић" Мачкат
 
Moja prezentacija ocenjivanje ucenika final-nebojisa trajkovic
Moja prezentacija ocenjivanje ucenika final-nebojisa trajkovicMoja prezentacija ocenjivanje ucenika final-nebojisa trajkovic
Moja prezentacija ocenjivanje ucenika final-nebojisa trajkovicIvica Zupanjac
 
Vrste motiva,ii 8
Vrste motiva,ii 8Vrste motiva,ii 8
Vrste motiva,ii 8Simonida Vukobrat
 
Učenje učenja
Učenje učenjaUčenje učenja
Učenje učenjasuzanadragisic
 
Azot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaAzot i njegova jedinjenja
Azot i njegova jedinjenjaBiljana Ristic
 
Osnove medijske pismenosti_-_nastavnici
Osnove medijske pismenosti_-_nastavniciOsnove medijske pismenosti_-_nastavnici
Osnove medijske pismenosti_-_nastavniciAna Rasic
 
Mane i oboljenja oka
Mane i oboljenja okaMane i oboljenja oka
Mane i oboljenja okaEna Horvat
 
Motivacija
MotivacijaMotivacija
MotivacijaSimonida Vukobrat
 
Naponski niz metala
Naponski niz metalaNaponski niz metala
Naponski niz metalaBojana Zivkovic
 
Motivacija, II razred gimnazije
Motivacija, II razred gimnazijeMotivacija, II razred gimnazije
Motivacija, II razred gimnazijeProfpsiholog
 
Inteligencija II razred gimnazije
Inteligencija II razred gimnazijeInteligencija II razred gimnazije
Inteligencija II razred gimnazijeProfpsiholog
 
Inteligencija
InteligencijaInteligencija
InteligencijaТеодора Митић
 
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...NašaŠkola.Net
 
Tehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drvetaTehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drvetaAna Todorovic
 
Gradjevinske masine
Gradjevinske masineGradjevinske masine
Gradjevinske masineDragana Barac Cakarevic
 
Filogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogenezaFilogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogenezaMiconi doo
 
Motivacija za učenje
Motivacija za učenjeMotivacija za učenje
Motivacija za učenjessdositej
 
Lokalni anestetici
Lokalni anesteticiLokalni anestetici
Lokalni anesteticiFilip Agatonovic
 
Zbirka primera inkluzivne prakse
Zbirka primera inkluzivne prakseZbirka primera inkluzivne prakse
Zbirka primera inkluzivne prakseZorana Galic
 
Skinerova teorija uticaja nagrade i kazne
Skinerova teorija uticaja nagrade i kazneSkinerova teorija uticaja nagrade i kazne
Skinerova teorija uticaja nagrade i kaznestevadobrota
 
Nabavka prezentacija
Nabavka prezentacijaNabavka prezentacija
Nabavka prezentacijaDragana Škipina
 
Ppt metode i tehnike ucenja
Ppt metode i tehnike ucenjaPpt metode i tehnike ucenja
Ppt metode i tehnike ucenjaGorica Mladenovic
 
Uspješna prezentacija u 8 koraka
Uspješna prezentacija u 8 korakaUspješna prezentacija u 8 koraka
Uspješna prezentacija u 8 korakaKatarina Gaži - Pavelić, mag.oec.
 
производња гвожђа и челика
производња гвожђа и челикапроизводња гвожђа и челика
производња гвожђа и челикаmiluskaprsic
 
kiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.pptkiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.pptisidorarani
 
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisaIvan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisabsckragujevac
 
Časopis Nastava fizike - broj 3
Časopis Nastava fizike - broj 3Časopis Nastava fizike - broj 3
Časopis Nastava fizike - broj 3Departman za fiziku (PMF, Niš)
 
Nastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-casNastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-castehnickaso
 

Mais conteúdo relacionado

Mais procurados

Mane i oboljenja oka
Mane i oboljenja okaMane i oboljenja oka
Mane i oboljenja okaEna Horvat
 
Motivacija, II razred gimnazije
Motivacija, II razred gimnazijeMotivacija, II razred gimnazije
Motivacija, II razred gimnazijeProfpsiholog
 
Inteligencija II razred gimnazije
Inteligencija II razred gimnazijeInteligencija II razred gimnazije
Inteligencija II razred gimnazijeProfpsiholog
 
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...NašaŠkola.Net
 
Tehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drvetaTehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drvetaAna Todorovic
 
Filogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogenezaFilogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogenezaMiconi doo
 
Motivacija za učenje
Motivacija za učenjeMotivacija za učenje
Motivacija za učenjessdositej
 
Zbirka primera inkluzivne prakse
Zbirka primera inkluzivne prakseZbirka primera inkluzivne prakse
Zbirka primera inkluzivne prakseZorana Galic
 
Skinerova teorija uticaja nagrade i kazne
Skinerova teorija uticaja nagrade i kazneSkinerova teorija uticaja nagrade i kazne
Skinerova teorija uticaja nagrade i kaznestevadobrota
 
производња гвожђа и челика
производња гвожђа и челикапроизводња гвожђа и челика
производња гвожђа и челикаmiluskaprsic
 
kiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.pptkiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.pptisidorarani
 
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisaIvan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisabsckragujevac
 

Mais procurados (20)

Mane i oboljenja oka
Mane i oboljenja okaMane i oboljenja oka
Mane i oboljenja oka
 
Motivacija
MotivacijaMotivacija
Motivacija
 
Naponski niz metala
Naponski niz metalaNaponski niz metala
Naponski niz metala
 
Motivacija, II razred gimnazije
Motivacija, II razred gimnazijeMotivacija, II razred gimnazije
Motivacija, II razred gimnazije
 
Inteligencija II razred gimnazije
Inteligencija II razred gimnazijeInteligencija II razred gimnazije
Inteligencija II razred gimnazije
 
Inteligencija
InteligencijaInteligencija
Inteligencija
 
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
Hemija r1 oksidoredukcione_reakcije_zadaci za vezbanje- oskidoredukcione reak...
 
Tehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drvetaTehnologija obrade i prerade drveta
Tehnologija obrade i prerade drveta
 
Gradjevinske masine
Gradjevinske masineGradjevinske masine
Gradjevinske masine
 
Filogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogenezaFilogeneza i ontogeneza
Filogeneza i ontogeneza
 
Motivacija za učenje
Motivacija za učenjeMotivacija za učenje
Motivacija za učenje
 
Lokalni anestetici
Lokalni anesteticiLokalni anestetici
Lokalni anestetici
 
Zbirka primera inkluzivne prakse
Zbirka primera inkluzivne prakseZbirka primera inkluzivne prakse
Zbirka primera inkluzivne prakse
 
Skinerova teorija uticaja nagrade i kazne
Skinerova teorija uticaja nagrade i kazneSkinerova teorija uticaja nagrade i kazne
Skinerova teorija uticaja nagrade i kazne
 
Nabavka prezentacija
Nabavka prezentacijaNabavka prezentacija
Nabavka prezentacija
 
Ppt metode i tehnike ucenja
Ppt metode i tehnike ucenjaPpt metode i tehnike ucenja
Ppt metode i tehnike ucenja
 
Uspješna prezentacija u 8 koraka
Uspješna prezentacija u 8 korakaUspješna prezentacija u 8 koraka
Uspješna prezentacija u 8 koraka
 
производња гвожђа и челика
производња гвожђа и челикапроизводња гвожђа и челика
производња гвожђа и челика
 
kiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.pptkiseline-i-baze.ppt
kiseline-i-baze.ppt
 
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisaIvan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa
Ivan Mihailović - Preduzetništvo i pokretanje sopstvenog biznisa
 

Semelhante a Kakomotivisatiucenike

Nastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-casNastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-castehnickaso
 
Zbirka-scenarija-Vodic-4.pdf
Zbirka-scenarija-Vodic-4.pdfZbirka-scenarija-Vodic-4.pdf
Zbirka-scenarija-Vodic-4.pdfMiroljubCupic
 
Izvestaj 16 17
Izvestaj 16 17Izvestaj 16 17
Izvestaj 16 17nerconja
 
05 brosura za skole1612388693
05 brosura za skole161238869305 brosura za skole1612388693
05 brosura za skole1612388693Suzana Miljković
 
Izvestaj 14 15
Izvestaj 14 15Izvestaj 14 15
Izvestaj 14 15nerconja
 
89001 katalog osnovna_skola_2016-17
89001 katalog osnovna_skola_2016-1789001 katalog osnovna_skola_2016-17
89001 katalog osnovna_skola_2016-17Lanmi85
 
74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-radaBoris Pokoloko
 
BTC Uzice - Methods of polluting substances analysis.pdf
BTC Uzice - Methods of polluting substances analysis.pdfBTC Uzice - Methods of polluting substances analysis.pdf
BTC Uzice - Methods of polluting substances analysis.pdfAnonymous1oWzM3
 
I ti se_pitas_podsetnik_o_ukljucivanju_dece_i_mladih_u_lokalne_akcije_za_decu
I ti se_pitas_podsetnik_o_ukljucivanju_dece_i_mladih_u_lokalne_akcije_za_decuI ti se_pitas_podsetnik_o_ukljucivanju_dece_i_mladih_u_lokalne_akcije_za_decu
I ti se_pitas_podsetnik_o_ukljucivanju_dece_i_mladih_u_lokalne_akcije_za_decudusanjerkovic
 
Izvestaj 15 16
Izvestaj 15 16Izvestaj 15 16
Izvestaj 15 16nerconja
 
Kad porastem biću... priručnik za edukatore
Kad porastem biću... priručnik za edukatoreKad porastem biću... priručnik za edukatore
Kad porastem biću... priručnik za edukatoreConnecting
 
Okc nastavni materijal-priprema-za-cas
Okc nastavni materijal-priprema-za-casOkc nastavni materijal-priprema-za-cas
Okc nastavni materijal-priprema-za-casNatasa Durtanoska
 
Al metodologija naučnog rada
Al metodologija naučnog radaAl metodologija naučnog rada
Al metodologija naučnog radaDonnie Brasco
 

Semelhante a Kakomotivisatiucenike (19)

Časopis Nastava fizike - broj 3
Časopis Nastava fizike - broj 3Časopis Nastava fizike - broj 3
Časopis Nastava fizike - broj 3
 
Nastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-casNastavni materijal-priprema-za-cas
Nastavni materijal-priprema-za-cas
 
Zbirka-scenarija-Vodic-4.pdf
Zbirka-scenarija-Vodic-4.pdfZbirka-scenarija-Vodic-4.pdf
Zbirka-scenarija-Vodic-4.pdf
 
Izvestaj 16 17
Izvestaj 16 17Izvestaj 16 17
Izvestaj 16 17
 
05 brosura za skole1612388693
05 brosura za skole161238869305 brosura za skole1612388693
05 brosura za skole1612388693
 
Izvestaj 14 15
Izvestaj 14 15Izvestaj 14 15
Izvestaj 14 15
 
89001 katalog osnovna_skola_2016-17
89001 katalog osnovna_skola_2016-1789001 katalog osnovna_skola_2016-17
89001 katalog osnovna_skola_2016-17
 
Časopis Nastava fizike - broj 5
Časopis Nastava fizike - broj 5Časopis Nastava fizike - broj 5
Časopis Nastava fizike - broj 5
 
Biblioteka posebna izdanja
Biblioteka posebna izdanjaBiblioteka posebna izdanja
Biblioteka posebna izdanja
 
74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada74344813 metodologija-naučnog-rada
74344813 metodologija-naučnog-rada
 
BTC Uzice - Methods of polluting substances analysis.pdf
BTC Uzice - Methods of polluting substances analysis.pdfBTC Uzice - Methods of polluting substances analysis.pdf
BTC Uzice - Methods of polluting substances analysis.pdf
 
Prirucnik
PrirucnikPrirucnik
Prirucnik
 
I ti se_pitas_podsetnik_o_ukljucivanju_dece_i_mladih_u_lokalne_akcije_za_decu
I ti se_pitas_podsetnik_o_ukljucivanju_dece_i_mladih_u_lokalne_akcije_za_decuI ti se_pitas_podsetnik_o_ukljucivanju_dece_i_mladih_u_lokalne_akcije_za_decu
I ti se_pitas_podsetnik_o_ukljucivanju_dece_i_mladih_u_lokalne_akcije_za_decu
 
Izvestaj 15 16
Izvestaj 15 16Izvestaj 15 16
Izvestaj 15 16
 
Kad porastem biću... priručnik za edukatore
Kad porastem biću... priručnik za edukatoreKad porastem biću... priručnik za edukatore
Kad porastem biću... priručnik za edukatore
 
Radovi+2016+drugo+dopunjeno+izdanje
Radovi+2016+drugo+dopunjeno+izdanjeRadovi+2016+drugo+dopunjeno+izdanje
Radovi+2016+drugo+dopunjeno+izdanje
 
Časopis Nastava fizike - broj 4
Časopis Nastava fizike - broj 4Časopis Nastava fizike - broj 4
Časopis Nastava fizike - broj 4
 
Okc nastavni materijal-priprema-za-cas
Okc nastavni materijal-priprema-za-casOkc nastavni materijal-priprema-za-cas
Okc nastavni materijal-priprema-za-cas
 
Al metodologija naučnog rada
Al metodologija naučnog radaAl metodologija naučnog rada
Al metodologija naučnog rada
 

Último

Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfpauknatasa
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024pauknatasa
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaDanijeliriakaMcFlow1
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docpauknatasa
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуИвана Ћуковић
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceSiniša Ćulafić
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfpauknatasa
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfpauknatasa
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022pauknatasa
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfpauknatasa
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaNerkoJVG
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfpauknatasa
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratNerkoJVG
 

Último (16)

Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred_20242024.pdf
 
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
Istorija ključ za okruzno takmicenje za 6. razred_2024
 
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile OpterecenjaREŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
REŠETKASTI NOSAČ Mehanika 1 Masinstvo Masinski elementi Sile Opterecenja
 
OIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptxOIR12-L2.pptx
OIR12-L2.pptx
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.docIstorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 7. razred 2022. godine.doc
 
Птице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у БеоградуПтице које можемо да пронађемо у Београду
Птице које можемо да пронађемо у Београду
 
OIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptxOIR12-L1.pptx
OIR12-L1.pptx
 
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje deceprezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
prezentacija o uticaju energetskih napitaka na zdravlje dece
 
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdfIstorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
Istorija 6. razred okruzno takmicenje 2023 test.pdf
 
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdfIstorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
Istorija 6. razred opstinsko takmicenje 2022.pdf
 
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
Istorija kljuc za okruzno takmicenje za 6. razred 2022
 
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdfIstorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
Istorija opstinsko takmicenje za 6. razred - test_2024.pdf
 
OIR-V10.pptx
OIR-V10.pptxOIR-V10.pptx
OIR-V10.pptx
 
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog detetaRazvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
Razvoj samopouzdanja kod skolskog deteta
 
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdfIstorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
Istorija okruzno takmicenje za 6. razred 2022. godine.pdf
 
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola HipokratProfesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
Profesionalna_orijentacija / Srednja Škola Hipokrat
 

Kakomotivisatiucenike

  • 1. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Na osnovu člana 25 Zakona o izdavačkoj djelatnosti zabranjeno je u cjelosti ili djelimično preštampavati ili neovlašteno umnožavati/fotokopirati ovu knjigu. Prilikom citiranja odnosno navođenja sadržaja iz ove knjige nužno je poštovati APA- standarde, što znači da se direktno preuzeti tekst mora dati pod znacima navoda sa oznakom stranice iz knjige, a više od 500 riječi uz odobrenje autora. Knjigu u tvrdom povezu B5-formata sa 424 stranice možete nabaviti po cijeni od 40 KM (20 eura), na adresi distributera: IZDAVAČKA KUĆA SUZIĆ "BOOKS AND SOUNDS", D.O.O. Novice Cerovića bb, Banja Luka PIB: 402368130007 PDV broj: 402368130007 Matični broj: 11000967 Žrn: 56209900018986-87 (kod Razvojne banke Banja Luka) Tel-fax: 00387-51-307-821 E-mail: xbs@blic.net
  • 2. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Prof. dr Nenad Suzić Kako motivisati učenike Izdavač Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske Srpsko Sarajevo Za izdavača Mr Tomislav Šipovac Urednik Dr Mile Ilić Recenzenti Dr Petar Mandić, predsednik Akademije nauka Republike Srpske Dr Ratko Dunđerović, redovni profesor, Univerzitet Novi Sad Lektor Milutin Vujić Korektor Ranka Suzić Tehnička priprema, korice, kompjuterski slog Veljko Dejanović Štampa "GrafoMark" – Laktaši 2
  • 3. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Dr Nenad Suzić KAKO MOTIVISATI UČENIKE Zavod za udžbenike i nastavna sredstva Republike Srpske Srpsko Sarajevo, 1998. godine 3
  • 4. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. SADRŽAJ KAKO MOTIVISATI UČENIKE PREDGOVOR ............................................................................................. 15 POJAM MOTIVACIJE ................................................................................ 20 TEORIJE MOTIVACIJE ............................................................................ 24 Prva učenja o motivaciji ............................................................................ 24 Rani bihejviorizam ................................................................... 29 Instinktivizam.................................................................................. 33 Psihoanaliza i motivacija ................................................................ 37 Kasni bihejviorizam ....................................................................... 45 Teorija polja Kurta Levina ............................................................. 53 Kognitivistička tumačenja motivacije............................................. 59 Učenje psihologa humanista............................................................ 71 Olportovo učenje....................................................................... 71 Maslov - teorija potreba ili hijerarhija motiva......................... 76 Motivacija postignuća..................................................................... 80 Teorije unutrašnje motivacije ............................................................ 84 Kriteriji razvrstavanja teorija unutrašnje motivacije ..................... 84 Festindžer – kognitivna disonanca................................................... 88 Heb – optimalna budnost ................................................................ 89 Hant – optimalna stimulacija .......................................................... 92 MekKlilend – adaptacioni nivo – postignuće ................................. 97 Berlajn – eksplorativna aktivnost .................................................... 99 Mek Rejnolds – kognitivna inovacija ............................................. 104 Kegan – redukcija neizvesnosti ...................................................... 108 Vajt – kompetencija ........................................................................ 115 Desaj – kompetencija i samodeterminacija .................................... 117 DeČarms – personalna uzročnost..................................................... 122 Čikzentmihalji – flou-doživljaj........................................................ 124 Doprinos dvo-ciljnih teorija motivacije ............................................ 128 VANJSKI IZVORI MOTIVACIJE ............................................................ 137 Materijalna nagrada ........................................................................... 139 Školska ocena ...................................................................................... 143 Školska ocena kao postignuće ........................................................ 143 Školska ocena i socijalni ciljevi deteta ........................................... 145 Šta ocenjivati .................................................................................. 149 Pohvala, priznanje .............................................................................. 152 Plaketa, pehar, diploma ..................................................................... 154 Ekskurzija, letovanje, izlet ................................................................. 157 4
  • 5. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Grafikon školskog uspeha .................................................................. 160 Školska izložba, školski list ................................................................ 162 Školska priredba ................................................................................. 165 MOTIVACIJA I MORAL .......................................................................... 168 Društvene promene, moral i motivacija ........................................... 168 Od dogmatskog ka humanom moralu ............................................... 176 Vrednosti i motivacija ......................................................................... 180 Moral i ponašanje .............................................................................. 191 ODNOS MOTIVACIJE I KOGNITIVNOG STILA.................................. 197 Klasifikacije kognitivnih stilova ........................................................ 197 Memorijske strukture, kognitivni stil i motivacija ........................ 204 Pedagoške pouke – veza kognitivnog stila i motivacije ................... 209 UTICAJ EMOCIONALNE KLIME NA MOTIVACIJU............................. 211 Emocionalna klima u tradicionalnoj nastavi .................................... 211 Kako graditi emocionalnu klimu koja podupire motivaciju............ 217 ALTRUIZAM, EMPATIJA I MOTIVACIJA ............................................. 219 Socijalni ciljevi, altruizam i školsko postignuće - motivacija.......... 219 Empatija i motivacija.......................................................................... 225 Edukacija za empatiju podstiče motivaciju ..................................... 230 MOTIVACIJA U CILJNO-VOĐENOM UČENJU .................................... 231 Izvođenje ciljeva učenja ..................................................................... 232 Izvođenje ciljeva učenja – pedagoške pouke za motivaciju ............ 239 Aktivno ciljno učenje .......................................................................... 241 Neke metode, oblici i tehnike učenja u aktivnoj nastavi ................. 244 Izvori motivacije u aktivnom ciljnom učenju .................................. 248 Učenje zasnovano na objašnjenju ..................................................... 250 Kako učenje na osnovu objašnjenja rezultira motivacijom ............ 255 Učenje na osnovu greške .................................................................. 257 Motivacija učenika učenjem na osnovu greške ................................ 262 Ciljno-zasnovana evaluacija .............................................................. 263 DETETOVE PREDRASUDE O UČENJU, IMPLICITNE TEORIJE........ 267 Šta su to "implicitne teorije o učenju" ............................................. 267 U korist motivacije i protiv predrasuda o nastavi i učenju ............. 272 UČENJE UČENJA ...................................................................................... 274 Značaj učenja učenja .......................................................................... 274 Intuitivna osnova učenja i motivacije ................................................ 280 Jedan konvencionalni program obuke za učenje učenja ................. 288 5
  • 6. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. MOTIVACIONA SNAGA HUMORA ....................................................... 291 Humor – neiskorišteni izvor motivacije u nastavi ............................ 291 Legalni i ilegalni humor u nastavi ...................................................... 294 Pedagoški efekti humora u nastavi .................................................... 296 Primjer jedne "radionice" za upotrebu humora u nastavi ............. 299 Didaktička upotreba humora ............................................................ 301 POGOVOR .................................................................................................. 305 REZIME ...................................................................................................... 309 ZABELEŠKE .............................................................................................. 310 LITERATURA ............................................................................................ 311 6
  • 7. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. CONTENT HOW TO MOTIVATE THE PUPILS PREFACE..................................................................................................... 15 MOTIVATION AS A TERM...................................................................... 20 THEORIES ABOUT MOTIVATION......................................................... 24 The first theories about motivation ......................................................... 24 The early behaviorism.................................................................... 29 Instinctivism .................................................................................. 33 Psycho-analysis and motivation..................................................... 37 The late biheviorism....................................................................... 45 Kurt Lewin's theory ....................................................................... 53 Cognitivistic theories about motivation.......................................... 59 The theories of humanistic psychologists........................................ 71 Allport's Theory........................................................................ 71 Maslow – Theory of needs or hierarchy of motives................. 76 Motivation of achievement.............................................................. 80 Theories of intrinsic motivation......................................................... 84 Criteria for separation of theories of intrinsic motivation ............. 84 Festinger – cognitive dissonancea.................................................. 88 Hebb – optimal vigilance................................................................. 89 Hunt – optimal stimulation ............................................................ 92 McClelland – adaption level – achievement .................................. 97 Berlyne – explorative activity ....................................................... 99 Mc Reynolds - cognitive inovation ............................................... 104 Kagan – reduction of uncertainty.................................................... 108 Vhite – competency ....................................................................... 115 Deci – competency and self-determination ................................... 117 DeCharms – personal causality ..................................................... 122 Csikszentmihalyi flow-experience .................................................. 124 Contribution of two-goal theories of motivation............................... 128 THE EXTERNAL RESOURCES OF MOTIVATION................................ 137 Materijal reword ................................................................................. 139 School mark ......................................................................................... 143 School mark as an achievement....................................................... 143 School mark and social aims of a child .......................................... 145 What to grade ................................................................................. 149 Praise, acknowledgement.................................................................... 152 Medallion, goblet, diploma.................................................................. 154 Excursion, summer vacation, picnic ................................................. 157 7
  • 8. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Graph of success in school .................................................................. 160 School exibition, school paper ............................................................ 162 School performance ............................................................................. 165 MOTIVTION AND MORAL ...................................................................... 168 Social changes, moral and motivation .............................................. 168 From dogmatic to humanistic moral.................................................. 176 Values and motivation ......................................................................... 180 Moral and behavior ............................................................................ 191 RELATION BETWEEN MOTIVATION AND COGNITIVE STILES..... 197 Clasifications of cognitive stiles ......................................................... 197 Memory structures, cognitive stile and motivation ......................... 204 Pedagogical lessons – relation between cognitive stile and 209 motivation ............................................................................................ INFLUENCE OF EMOTIONAL CLIMATE ON MOTIVATION ............ 211 Emotional climate in treditional schooling ....................................... 211 How to build emotional climate that supports the motivation ..... 217 ALTRUISM, EMPHATY AND MOTIVATION ...................................... 219 Social aims, altruism and school achievement, motivation ............ 219 Empathy and motivation ................................................................... 225 Education for empathy stimulates the motivation .......................... 230 MOTIVATION IN THE GOAL-DRIVEN LEARNING ........................... 231 Deriving the purpose of learning ...................................................... 232 Deriving the purpose of learning – pedagogical lessons about 239 motivation ........................................................................................... Active goal-drivem learning ............................................................... 241 Some methods, forms and techniques in active learning ................. 244 Resources of motivation in active goal-driven learning .................. 248 Explanation-based learning ............................................................... 250 How explanated-based learning results the motivation .................. 255 Learning according to a mistake ....................................................... 257 Motivation of pupils by learning according to a mistake ................ 262 Goal-based evaluation ........................................................................ 263 CHILD'S PREJUDICES ABOUT LEARNING – "IMPLICIT THEORIES 267 ABOUT LEARNING" ............................................................................... What are "Implicit theories about learning"................................... 267 Contribution to the motivation and against prejudices abou 272 teaching and learning ......................................................................... 8
  • 9. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. LEARNING TO LEARN ............................................................................ 274 Importance of learning to learn ......................................................... 274 Intuitive basis of learning and motivation ........................................ 280 One conventional program of education for learning to learn ....... 288 MOTIVATIONAL POWER OF HUMOR .................................................. 291 Humor – unused resource of motivation in school ........................... 291 Legal and ilegal humor in schooling .................................................. 294 Pedaggical effects of humor in schooling .......................................... 296 Exaple for one "workshop" using humor in schooling ................... 299 Didactical usage of humor .................................................................. 301 EPILOGUE ................................................................................................. 305 SUMMARY ................................................................................................ 309 NOTES ........................................................................................................ 310 REFERENCES ............................................................................................. 311 9
  • 10. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. O SADRŽAJU Pojam motivacije Nakon uvida u veliki broj teoretskih određenja pojma motiva i motivacije jasno je da se ne može izdvojiti jedna kompletna i kompleksna definicija ovog pojma. Stoga se u ovom radu ide putem određivanja kriterijuma izvođenja definicije i izvođenja dosad nespornih elemenata definicije u raznim teorijama motivacije. Na ovaj način se ovaj pojam šire i neposrednije objašnjava. Teorije motivacije U okviru analize teoretskih učenja o motivaciji polazi se od prvih filozofskih postavki Dekarta, Spinoze, Lajbnica, Hobsa, Loka i Kanta u kojima se temelje savremena učenja o motivaciji. Dalje, sledi istorijska geneza od ranog bihevio- rizma, instinktivizma, psihoanalize, kognitivizma, preko humanističke psiholo- gije do savremenih učenja o teorijama unutrašnje motivacije. Na kraju je data analiza dvociljnih teorija motivacije i njihovog doprinosa tumačenju ljudskih motiva. Vanjski izvori motivacije U teoretskim radovima o motivaciji u novije vreme se intentivno govori o unutrašnjim izvorima motivacije a da se gotovo ništa ne kaže o vanjskim izvorima motiva. Niz ovih izvora ovde je razmotren sa teoretskog i praktičnog aspekta, uz ukazivanje na njihov pedagoški značaj. Posebno su izdvojene pedagoške pouke o svakom od ovih izvora motivacije u školskim uslovima. Motivacija i moral Vrednosno-moralna osnova motivacije malo je analizirana je malo analizirana u većem broju teorija motivacije. Pošto su ljudske vrednosti najznačajnije determinante čovekovog delovanja, one su nezaobilazne pri objašnjavanju motivacije. Ta društvena dimenzija motivacije i istorijske promene od dogmatskog ka humanom moralu predmet su šire rasprave u ovom podnaslovu. Ovde se ukazuje na neke dimenzije proučavanja motivacije koje tek treba da uslede. Odnos motivacije i kognitivnog stila Odavna se u pedagogiji i psihologiji ističe važnost kognitivnog stila u školskom učenju, ali se malo radova bavi vezom kognitivnog stila i motivacije učenika. Analizom niza istraživanja i nastavnih situacija u ovom podnaslovu se izvodi niz korisnih pedagoških pouka o vezi kognitivnog stila i motivacije. Uticaj emocionalne klime na motivaciju U tradicionalnoj nastavi malo pažnje se pridavalo emocionalnoj klimi u razredu. To pitanje nije smatrano važnim aspektom nastave. Tako su generacije nastavnika završile profesionalno obrazovanje a da nisu upoznate sa elementar- 10
  • 11. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. nim polazištima i značenjem emocionalne klime za učenje. Ovde se daje niz uputstava koja odgovaraju na pitanje kako graditi emocionalnu klimu koja pomaže motivaciju. Altruizam, empatija i motivacija Ovde se razgraničavaju pojmovi altruizam, empatija i preuzimanje uloge. Dalje, analizira se veza socijalnih ciljeva dece i motivacija. Empatija kao nužan uslov ostvarivanja motivacije u nastavi se analizira teoretski p reko istraživanja obavljenih u nastavnoj praksi. Na kraju se izvodi niz pretpostavki edukacije nastavnika za motivaciju. Motivacija u ciljno-vođeno učenju Ciljno-vođeno učenje je novo u našoj i svetskoj pedagoškoj i psihološkoj literaturi. Ovde se daje jedan zaokruženi koncept ciljno-vođenog učenja: izvođe- nje ciljeva, aktivno ciljno učenje, učenje zasnovano na obrazloženju, učenje na osnovu greške i ciljno zasnovana evaluacija. Sve to dovedeno je u vezu sa moti- vacijom uz niz instrukcija i pouka, korisnih za nastavnike. Detetove predrasude o učenju – implicitne teorije o učenju Pojam "implicitnih teorija" o učenju je nov u našoj i svetskoj literaturi. Radi se o predrasudama koje su dobile teoretska obličja u glavama učenika. Kako prevazići ova implicitna predubeđenja i razvijati korisne modele motivacije u nastavi, pitanje je kome se posvećuje pažnja u ovom podnaslovu. Učenje učenja Polazi se od značaja učenja učenja u današnje vreme kada nastupa doba učeće civilizacije. Niz pretpostavki za osposobljavanje učenika za samostalni rad na nastvanim sadržajima, na problemima, izvodi se i analizira sa pedagoško motivaciopnog aspekta. Posebno značajna novina je intuitivna osnova učenja koja je u tradicionalnoj nastavi bila gotovo u potpunosti potisnuta, a u nizu situacija smatrana je i nepoželjnom. Na primeru jednog konvencionalnog programa učenja učenja daje se pedagoški koristan sistem za učenje učenja. Motivaciona snaga humora Humor je do sada zapostavljan kao predmet seriozne pedagoške analize. Smatralo se da on pre ometa nego potpomaže nastavu. Suprotno ovim shvata- njima, u ovom podnaslovu se analizira niz pedagoški korisnih efekata humora u nastavi. 11
  • 12. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. ABOUT THE CONTENT Motivation as a term After considering many theoretical definitions of the terms motiv and motivation, we can destinguish one complete and complex definition of the term. This can be done by defining a criteria for deriving a definition and by deriving the elements of a definition in the various theories of motivation. In that way, the term can be directly and precisely explained. Theories of motivation In zhe analysis of the theories about motivation, we can start with first assumptions of some famous phylosophists, who gare the basis for the con- temporary theories about motivation. Than comes the historical genesis of the early behaviorism, instinctivism, psychoanalisis, cognitivism, humanistic, psy- chology and contemporary, theories about the internal motivation. At the end, we gave an analysisi of the two-goal theories of motivation and their contri- bution to the wxplanations of the human motives. The external resources of motivation The recent theoretical works about motivation explain the internal resources of motivationbut say almost nothing about the external resources of motivation. Here, the most of these resources have been considered from the theoretical and practical aspect, by paing the attention to their pedagogical importance. The pedagogical lessons about each of these resources of motivation in the schoolong conditions are especially emphasized. Motivation and moral The valuably-moral basis of motivation is minimally analysed in many theories of motivation. Since the human values are the most important determinants of the human actions, they are unavoidable in the explanations of motivation. The social dimension of motivation and the historical change from dogmatica to humanisitic moral are widely explained in this chapter. Here, we point on some dimensions of studing of motivation that are planned to be used. A relationship between motivation and cognitive style For a long time the pedagogy and psychology emphasite the importance of cognitive style in the school learning, but a small number of the studies consider the relationship between the cognitive style and motivation of the pupils. After analysing many researches and schooling situations, we have derived many useful pedagogical lessons about cognitive stile and motivation. 12
  • 13. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. An influence of the emotional climate on the motivation The tradicional schooling didn't pay enough attention to the emotional climate in a class. That issue hasn't been considered as an important aspect of schooling. Therefore, the generations of teachers have finished their professional education, without knowing some elementary starting-points and the importance of the emotional climate for learning. A plenty of instructions, which answer the question how to build the emotional climate that helps the motivation, have been given here. Altruism, emphaty and motivation The terms altruism, emphaty and taking a role are distinguished here. Further, the analysis of the relatrionship between the social aims of the children and motivations is given. The emphaty, as a neccessary condition for realization of motivation, is analyzedtheoretically, by using some research from the scho- oling practice. At the end, some suggestions for education of the teachers about motivation are given. Motivation in goal-driven learning It is something new in pedagogically-psychological literature. A completed concept of the goal-driven learning is here: defining the goals, an active learning with a purpose, learning based on explanation, learning according to a mistake, and evaluation based on a purpose. All that has been brought in a relationship with motivation including many instructions and lessons that are useful for teachers. Child's prejudices about learning – implicit theories about learning The term "implicit Theories" in learning is new in both domestic and world literature. It concerns the prejudices that have got the theoretical forms in pupils' minds. How to overcome those implicit prejudices and develop the useful models of motivation in schooling is an issue that the most attention has been paid on tih chapter. Learnig how to learn The starting point was the importance of learning how to learn in this time of learning civilization. Many suggestions for training the pupils for the individual work on the school contents, have been analyzed from the pedagogically moti- vational aspect. A very important innovation is the intuitive basis of learning, which had been put autside in the traditional schooling, and in many situations it was considered as unwanted issue. By using the example of one conventional program of "learning to learn", pedagogically useful sistem for "learnig to learn" has been given. 13
  • 14. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Motivational power of humor Humor, as a subject of pedagogical analizys, has been neglected so far. It was considered as an obstruction rather than something that is helpful to schooling. Opposite to these opinions, this chapter analyzes some pedagogically useful effects of humor in schooling. 14
  • 15. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. PREDGOVOR Knjiga dr Nenada Suzića "Kako motivisati učenike" je inteligentno obliko- vana, originalno napisana, marljivo naučno utemeljena, aktuelna i kao takva predstavlja izazovno osvježenje u našoj pedagoškoj nauci. U ovoj knjizi autor vispreno analizuje, interdisciplinarno obrađuje i smjelo otvara brojna područja motivacije koja nisu, ovoliko produbljeno i široko, obrađivana u našoj pedagoš- koj i psihološkoj literaturi. Motivacija je zbog toga ostala na marginama inte- resovanja prosvjetnih radnika i zato nije mogla znatnije uticati na podizanje nivoa i kvaliteta nastave i učenja u osnovnim i srednjim školama. Ovim djelom, koje dolazi u pravo vrijeme, biće obogaćena pedagoška teorija, a pedagoška praksa dobiće podsticajne izvore saznanja koji će doprinijeti osmišljenijem moti- visanju učenika u procesu nastave i učenja. Djelo dr Nenada Suzića sadrži suptilnu analizu pojma motivacije, sistemat- sku obradu teorije motivacije (prva učenja o motivaciji, rani bihejviorizam, instinktivizam, psihoanalitička učenja o motivaciji, kasni bihejviorizam, teoriju Kurta Levina, kognitivističko tumačenje motivacije, učenje o motivaciji psiholo- ga humanista Olporta i Maslova i odnos motivacije i postignuća u učenju), pro- dubljenu analizu unutrašnje motivacije i rezultate istraživanja naučnika koji su se njom bavili (Festindžer, Heb, Hant, MekKlilend, Berlajn, Kegan, Vajt, Desaj, De Čarms i Čikzentmihalji), prihvatljivu i za praksu korisnu obradu vanjskih izvora motivacije (materijalna nagrada, školska ocjena, pohvala, priznanje, pla- keta, pehar, diploma, ekskurzija, izlet, ljetovanje, grafikon školskog uspjeha, školska izložba, školski list, školska priredba), pokazao je ulogu morala u procesu motivacije učenika (motivacija i moral, dogmatski i humanistički moral, vrijednosti i motivacija), obradio je odnos motivacije i kognitivnih stilova (klasifikacija kognitivnih stilova, kognitivni stilovi i motivacija), analizovao je odnos altruizma, empatije i motivacije (altruizam, empatija i motivacija u međuzavisnom odnosu, edukacija za emaptiju), pokazao je uticaj emocionalne klime na motivaciju učenika (emocionalna klima u modernoj nastavi), istakao je ulogu motivacije u učenju koje ima precizirane ciljeve (realizacija ciljeva učenja i bitni činioci koji tome doprinose), ukazao je na značaj učenja učenja (intuitivna osnova učenja i motivacija, program obuke kako treba učiti učenje), obradio je dječije predrasude u vezi sa učenjem (mogućnost suprotstavljanja dječijim pred- rasudama u vezi sa učenjem) i objasnio u čemu je značaj humora u procesu motivacije. Na kraju svakog dijela rada autor je znalački pokazao pedagošku vrijednost pojedinih teorija, naučnika i rezultata njihovih istraživanja, sa finim osjećajem za mjeru ukazao je na ograničenja nekih teorija i uspješno je proanalizirao rezul- tate istraživanja koji se mogu primijeniti u našim uslovima. Gdje je bilo nužno, dao je konkretne programe pedagoškog djelovanja koje može da motiviše uče- nike i doprinese kvalitetu učenja. 15
  • 16. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Iz analize glavnih dijelova ove knjige može se nedvosmisleno steći uvjerenje da je autor temeljito proučio djela autora koji su se, direktno ili indirektno, bavili motivacijom u prošlosti, da je marljivo analizovao djela autora koji se u našem vremenu bave različitim aspektima motivacije, da je vlastite rezultate istraži- vanja vješto ugradio u cjelinu djela i na tim izvorima napisao djelo neprolazne vrijednosti. Unutrašnja i spoljašnja motivacija obrađene su na zanimljiv način, zaključci u vezi sa njihovim pedagoškim značenjem uvjerljivo su izvedeni, a praktična primjena pojedinih programa motivacije data je tako da ju je moguće primijeniti u različitim uslovima praktične pedagoške djelatnosti. Obrađujući na ovakav način delikatna pitanja motivacije, autor je dokazao da ima dobar uvid u relevan- tna naučna istraživanja, da raspolaže vrijednim vlastitim istraživanjima, da poz- naje školu i učenike i da može davati kompetentne programe za podizanje nivoa i kvaliteta motivacije u procesu učenja. Naučnici koji su do sada kod nas obra- đivali probleme motivacije više su pisali o opštim pitanjima motivacije, kao pedagoškog i psihološkog fenomena, nego što su ukazivali kako je moguće efikasnije motivisati učenike u nastavi i učenju. Profesoru Suziću se mora odati priznanje da je našao pravu mjeru između teorije i prakse, nastave i učenja uče- nika, motivacije i njene realizacije u školskom učenju. Sa sigurnošću se može reći da su inteligentno obrađena pitanja motivacije i morala (posebno njihova međuzavisnost), uticaj emocionalne klime na motiva- ciju, tokove i ishode vaspitno-obrazovne djelatnosti. U vezi s ovim altruizam, empatija i motivacija dovedeni su u vezu sa finim smislom za realnost, kao što je dobro istaknut značaj motivacije u učenju kome su precizirani ciljevi. Područja kognitivnih stilova učenja i motivacije i učenja učenja dva su pedagoška problema o kojima se malo pisalo u našoj pedagoškoj literaturi, a značajni su za unapređivanje nastave i učenja. I ova područja dr Suzić je pokazo da poznaje, da je u stanju da njihovu suštinu prihvatljivo prezentuje pedagoškoj javnosti i približi savremenom nastavniku one činjenice koje će mu omogućiti da inovira nastavu i učenje. Sa punom odgovornošću se može tvrditi da je rad dr Nenada Suzića temeljen na naučnom univerzalizmu, otvorenosti prema novim idejama, uvjerenju autora da su nauka i obrazovanje temelj razvoja društva i čovjeka, da obrazovanje treba da bude znatno više okrenuto budućnosti, sposobno da promišlja i daje viziju čovjeka budućnosti. Iz cjeline knjige može se saznati da su sticanje znanja i raz- voj sposobnosti bogatstvo od koga zavisi brzina, smjer i kvalitet razvoja pojedin- ca i društva. Ovim se podržava poznata latinska maksima koja glasi: "Tantum possumus, quantum scimus" - toliko možemo, koliko znamo. Svjestan ove činje- nice, autor je temeljito obradio učenje učenja koje je bitan činilac permanentnog obrazovanja bez koga se ne može napredovati u informatičkom društvu, global- nom selu i u uslovima "eksplozije" znanja. Autor ove knjige svjestan je činjenice da vaspitanje nije proces oblikovanja sirovine u određeni proizvod, već proces 16
  • 17. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. razvoja ličnosti koja želi da uči, sadržajima učenja pristupa selektivno i ne može se oblikovati po želji vaspitača, bez obzira na njegovu pedagošku virtuoznost. Ljudsko biće bira sebe, želi izgraditi svoju autentičnost, upravljati sobom, ostvarivati svoj identitet i profilirati personalitet. Čitajući ovaj rad, možemo se uvjeriti da je autor izabrao originalan problem istraživanja, da je uspješno primijenio metodologiju naučnog rada, pokazao fini smisao za analizu delikatnih pedagoških problema, sigurnost u argumentaciji svojih stavova, odmjerenost u kritici naučnih rezultata drugih autora i uvjerlji- vost u procesu izvođenja zaključaka. To će doprinijeti da se ovo djelo rado čita, višestruko koristi i nađe u bibliotekama naučnika i praktičara jer plijeni bogat- stvom ideja, čistotom misli, vještinom pristupa problemima ličnosti i njenog vaspitanja, ljepotom stila, naučnim poštenjem i finim smislom za mjeru. Ko pročita ovo djelo proširiće svoja znanja, oslobodiće se nekih zabluda i mitova koji se mogu naći u teoriji nastave i vaspitanja, biće podstaknut da razmišlja, sam istražuje ili primjenjuje ono što je dr Suzić istražio, doživjeće zadovoljstvo saznanja koje doprinosi da se čovjek osjeća potvrđen, uveličan, obogaćen. Petar D. Mandić 17
  • 18. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. 18
  • 19. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. 19
  • 20. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. POJAM MOTIVACIJE Vilius argentum est auro, virtutibus aurum. Srebro je jevtnije od zlata, a zlato od vrline. Uobičajeno je da se ne problematizuje pojam motiv i motivacija. Smatra se da sadržaj, opseg i semantika ovog pojma imaju dobro poznate okvire koji su, za većinu površnih pristupa, ujedno i dovoljno pouzdani. Tek kada pokušamo zadovoljiti strožije i obuhvatnije kriterijume definisanja, shvatamo kompleksnost i nedorečenosti u raznim teoretskim pristupima koji se bave pitanjem motivacije. I pored ogromnog broja teoretskih radova i istraživanja, danas ne možemo konstatovati da postoji jedna opšteprihvaćena i kompleksna teorija motivacije iz koje bismo postulirali pojam motivacije. Pred takvu teoriju Gordon Olport (Al- lport, 1961) postavlja više zahteva: a) takva teorija mora poći od aktuelnosti, sadašnjosti motiva; prošlost ne može objasniti motive, moramo uvažiti to da su motivi aktuelni (ibidem, str. 220), b) ova teorija mora priznavati postojanje velikog broja motiva; svođenje na mali broj motiva, redukcionizam ne može objasniti ljudsko ponašanje (ibidem, str. 221), c) namerama, planovima i težnjama, uopšte kognitivnim pro-cesima poje- dinca, treba dati dinamičku snagu planova i ciljeva i d) takva teorija mora biti konkretna u pogledu posebnosti motiva svakog pojedinca; svaki pojedinac ima svoju specifičnu motivacionu osnovu na kojoj opšti zakoni koji vrede za sve ljude daju specifičan odraz (ibidem, str. 222). Olport smatra da su motivi toliko individualni, toliko različiti i specifični da je u njima teško naći zajednička svojstva (ibidem, str. 221). Koliko je bio u pravu ilustrativno pokazuje uvid u rečnike psiholoških pojmova i izraza. Kod Horesa i Ave Ingliš (English i English, 1972) pojam motiv i motivacija defini- sani su na dve stranice, a samo na jednom mestu se navodi preko trideset pojmo- va kojima se objašnjava motivacija: apet, apetit, žudnja, stav, kompleks, želja... itd. (ibidem, str. 229). U rečniku Dragana Krstića (Крстић, 1988) ovom pojmu se posvećuje širok prostor, a osnovno polazište da je "motiv svesni i nesvesni povod i podstrek na određenu delatnost" (ibidem, str. 348) ne može zadovoljiti kriterijume koje bismo ispostavili na osnovu novijih saznanja o motivaciji. Godinama je psihologija ovaj pojam tumačila u prostoru mehanicističkih obra- zaca. Prvi takav model je psihoanalitički – model parnog kotla. Organizam se puni, energizuje id-energijom koja se zadržava sublimacijom, katektiranjem, razdruživanjem, a oslobađa ili prazni agresijom, seksom ili na drugi način. Čovekovo ponašanje je motivisano još u ranom detinjstvu ili u prošlosti. 20
  • 21. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Nakon psihoanalize, bihejviorizam razvija model S-R obrasca koji neki psi- holozi nazivaju "mehanizmom za okidanje", pri čemu je dovoljno dati stimulans (pritisnuti obarač) pa da usledi reakcija ili određeno ponašanje (vidi: Popović, 1979, str. 331). Ovaj mehanicizam u tumačenju i definisanju motivacije je doslovno preselio u rečnike i udžbenike psihologije i pedagogije. Kod Ingliš i Ingliš nalazimo da "se draž zamišlja kao okidač motivacije" (English i English, str. 229), a Dragan Krstić navodi sledeće: "U vezi sa ljudima nije strogo izdife- rencirana upotreba termina instinkt, nagon, težnja, interesovanje, pa ni incentiva, ili drugi spoljni okidači" (Крстић, 1988, str. 348). Osim mehanicizma, kao problem pri definisanju motivacije javlja se pitanje da li je ovaj proces svestan ili nesvestan ili i jedno i drugo. Ako je proces motivacije svestan i nesvestan ujedno, možemo li tada govoriti o motivaciji kod životinja. Mnogi psiholozi su se koristili ovim pojmom opisujući ponašanje životinja u eksperimentalnim uslovima. U eksperimentima Volfa (Wolfe, 1936) i Kaulza (Cowels, 1937) je dokazano da šimpanze, nakon određenog treninga, nauče upotrebljavati žeton da bi pomoću njega došle do hrane, a da su zatim spremne dugotrajno i naporno raditi da bi došle do žetona. Ovo istrajavanje na aktivnosti moderna psihologija motivacije naziva perzistencijom. Ako o motiva- ciji možemo govoriti kod životinja, pitanje je onda u kom kontekstu možemo govoriti o svesnosti u vezi sa pojmom motivacije. Još jedan problem je evidentan u određivanju pojma motivacije. Možemo li prihvatiti tvrdnju da je motiv hipotetički konstrukt ili možemo naći uporišta da je motiv realnost koja nije samo hipotetički konstrukt. Skiner (Skinner, 1966) zahteva da se nauka mora oslanjati samo na dokazive činjenice, a ne na hipote- tičke konstrukte koji se odnose na unutrašnju determinisanost ponašanja pojedin- ca, kao što su: motivi, nagoni, stavovi, emocije, konflikti i slično. Na sličan način, analizirajući niz definicija ličnosti, Olport (Allport, 1937) zaključuje da su sve te definicije tautološke i da ličnost nije samo hipotetički konstrukt koji služi teoretičaru da je objasni, već realnost koja postoji (ibidem, str. 48). Skine- rovu rigidnost naučnici su brzo odbacili, uvidevši korist hipotetičkih konstrukata pri tumačenju realnih pojava. Stoga se, bez oklevanja, možemo opredeliti za Ol- portov pristup i prihvatiti postavku da je motivacija realnost jer je evidentna u ponašanju pojedinca, ali i da je hipotetički konstrukt koji opservatoru omoguća- va objašnjenje ponašanja ili stanje jedne osobe. Kako, dakle, uz prethodno navedene probleme, dati "pravo" određenje poj- ma motiv i motivacija? Činjenica je da su, od instinktivizma i psihoanalize naovamo, mnogi autori i svi psihološki pravci dali svoj doprinos, svoje "zrnce istine" koje pomaže tumačenju motivacije. Ovde nam se čini probitačnim slediti njihove pozitivne doprinose i, slično Olportovom pristupu, dati nedvojbene kri- terijume, sparive i logične, koji se ne mogu osporiti, ne pledirajući na komplet- nost i završenost ove definicije. 21
  • 22. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Prvo, motiv je pokretač ponašanja, ali prikazuje i kretanje u ponašanju. La- tinska reč motus = kretnja, tečaj, kretanje, obrt, osećanje, čuvstvo, duševna delatnost, nagon, nadahnuće, ustanak, buna (Žepić, 1961, str. 219) ukazuje na to da je osnovno značenje, ili koren reči motiv prvenstveno kretanje. U psihologiji je dugo preovladavalo shvatanje da je motivacija samo početna faza neke aktiv- nosti ili pripremna faza koja prethodi aktivnosti. To se u nastavu prenelo kao stereotip po kome faza motivisanja traje samo u uvodnom delu nastavnog časa. Proces motivacije nije bio shvaćen kao trajanje, kao priprema, ali i kao izvo- đenje i kao verifikacija efekata aktivnosti, a zatim ponovno vraćanje na aktiv- nost. Ova saznanja o motivaciji kao ciklusu možemo zahvaliti novijim radovima u psihologiji motivacije, a posebno Hekhauzenu (Heckhausen, 1974, str. 152). Drugo, motiv kao pokretač i motivacija kao personalna odrednica ponašanja se, u pravilu, vežu za određeni cilj aktivnosti, a ciljevi su neodvojivi od trenutnih ili trajnih potreba pojedinca. "Potrebe i ciljevi su međusobno zavisni – jedno ne postoji bez drugoga" (Kreč i saradn., 1972, str. 71). Autori navode primer vlasti. Ne možemo reći da neko ima potrebu za vlašću ali možemo reći da je vlast cilj preko koga se ostvaruju različite potrebe za afirmacijom, za pripadanjem i slično. Istrajavanje na aktivnosti kojoj je cilj vlast prepoznajemo kao motivisano ponašanje. Cilj je krajnji uslov aktivnosti, tvrde Ingliš i Ingliš, te upućuju na alternativu – "ali većina psihologa pretpostavlja, takođe, postojanje jedne per- sonalne ili organske odrednice ponašanja koja nije potpuno funkcija potrebe" (English i English, 1972, str. 299). Mi se, dakle, u tumačenju motiva i motivacije možemo orijentisati na ciljeve i potrebe individue, ali moramo voditi računa da određena ponašanja ne mogu biti objašnjena ovom determinisanošću, da neke motive moramo tumačiti na drugi način. Treće, u odnosu na cilj aktivnosti i potrebe individue možemo govoriti o pozitivnim i negativnim motivima. Kada neka aktivnost vodi ka određenom objektu ili određenim uslovima delovanja, tada govorimo o privlačenju, o pozi- tivnoj motivaciji. Ako je u osnovi ponašanja strah, averzija, negativno vredno- vanje, tada možemo očekivati negativni smer akcije u odnosu na predmet ili situaciju (Kreč i saradn., 1972, str. 71). Ovaj odnos ne smemo shvatiti strogo deterministički, ali je korisno imati na umu ovo svojstvo ambivalentnosti većeg broja motiva, posebno stoga što je niz teorija motivacije na ovaj način objaš- njavao ukupnu motivaciju čoveka. To su tzv. konfliktne teorije motivacije. Četvrto, motivi deluju dinamično i to kao sistem. Za razliku od crta ili oso- bina ličnosti, kod kojih se traga za nepromenljivošću, motiv može biti relativno trajna ali dinamična struktura, kao što može biti i trenutna, u okviru datog sis- tema. "Čovekovi motivi obrazuju organizovan i ujednačen sistem" (Kreč i saradn., 1972, str. 71). S obzirom da, analogno Olportovim zahtevima, motive ne možemo odvojiti od subjekta motivacije, nužno je da imamo na umu dina- mičnost motivacionih struktura ličnosti u određenoj situaciji. 22
  • 23. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Peto, motive moramo uzimati u njihovoj aktuelnosti (Allport, 1961, str. 220), a njihova veza sa prošlošću za određenog subjekta ima značenje samo ukoliko je ta prošlost motivacijom aktuelizovana. Šesto, subjekt motivacije može biti svestan svojih motiva, ali motivi mogu delovati i podsvesno. Kriterij svesno – nesvesno je, za neke autore, diferentia specifica između pojma motiv i motivacija (English i English, 1972, str. 298). Ovaj kriterij nije jedini osnov razlikovanja ovih pojmova i nema dovoljno uporišta koja bi opravdala ovaj kriterij i opredelila stanovište u njegovu korist. Upravo taj kriterij je bio predmet sporenja psihologa da li se o motivima i motivaciji može govoriti kada su u pitanju životinje. Predstavnici teorije potkrepljenja govore o motivaciji kod životinja (Hull, 1943, str. 90-98; Osgud, 1963, str. 413-415), a Dejvid Kreč i saradnici (1972), kao i niz drugih psihologa izvan teorije potkrepljenja, govore o motivaciji samo kod ljudi. Pregled kriterija za definisanje pojmova motiv i motivacija 1. Motiv je pokretač ali i motor ponašanja, 2. motivi su vezani uz određeni cilj ili potrebu subjekta, 3. postoje pozitivni i negativni motivi kao i valencija ili usmerenje - pozitivno ili negativno usmereni motivi, 4. motivi deluju dinamično, i to kao sistem, 5. motive moramo uzimati u njihovoj aktuelnosti čak kada se radi i o vezi sa prošlošću, 6. motivi deluju svesno i podsvesno. Ovih šest kriterija čine dovoljno jasne okvire za izvođenje obuhvatnijeg određenja pojma motiv i motivacija, pojmova koji se ne mogu strogo razgraničiti. Iz navedenih kriterija relaciju motiv - motivacija ćemo bolje razumeti na osnovu sledeće tabele. motiv motivacija pokretač, motor kretanje cilj aktivnost usmerena na cilj potreba ponašanje koje vodi zadovoljavanju potrebe izazov kretanje ka izazovu ili udaljavanje, potiskivanje izazova pojedinačno organizovan i ujednačen sistem, više motiva više podsvesni, manje svesni više svesna, manje podsvesna 23
  • 24. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. TEORIJE MOTIVACIJE Salus ubi multa consilia. Gde ima mnogo pouka tamo je i spas. PRVA UČENJA O MOTIVACIJI Interes za uzroke, tok i svrhu ljudskog ponašanja je star koliko i civilizacija. U radovima antičkih filozofa nalazimo niz teoretskih osnova tumačenja ljudskog ponašanja. Tu široku starovekovnu, kao ni srednjevekovnu, osnovu tumačenja motivacije ovde nećemo razmatrati iz jednostavnog razloga: teško je veliki broj teoloških, idealističkih i drugih filozofskih koncepata dovesti u vezu sa moder- nim teorijama motivacije, a ako bismo to i uspeli, dobit ne bi bila naročito značajna. Ovde smo se orijentisali na učenja koja su imala neposredni odraz na kasniji nastanak određenih teorija motivacije. U sedamnaestom veku renesansni mislilac, matematičar i filozof, Rene De- kart svojim kreativnim duhom seže do pitanja funkcionisanja nervnog sistema. Ono što će psiholozi kasnije nazvati stimulans Dekart naziva "duh". Strujanjem duha kroz telo objašnjava pokrete tela. Od sprovođenja duha kroz telo zavise automatske i uobičajene reakcije. Dekart strogo podvlači razliku u tumačenju ponašanja životinja i ljudi. Tumačeći ponašanje životinja Dekart stvara osnovu kasnije refleksološke orijentacije (Pavlov) koja je bila prva osnova bihejvio- rizma. Životinje su obične mašine, smatra Dekart. Nervne i mišićne reakcije su uslovljene funkcionisanjem čulnih organa. U telu životinja postoje stalni, fiksi- rani propusni kanali kojima se odvijaju ovi mehanizmi. Na ovaj način Dekart je utemeljio rane osnove mehanicizma (Vidi: Marfi, 1963, str. 29). Ljudske postupke Dekart deli u dve kategorije: mehaničke i racionalne. U mehaničkim radnjama se ogleda animalno čovekovo nasleđe. Racionalnost i dušu Dekart odvaja od mehaničkog na taj način što smatra da se duša i racionalnost ne mogu prostorno definisati. Racionalnost omogućava čoveku da vrši izbor, da prosuđuje i dela po svojoj volji. Odvajanje duše od tela Dekart kasnije uočava kao problem. "Ova žlezda (pinalna žlezda, op. cit.) je na različite načine aficirana dušom...; ona deluje na duh koji je okružuje kroz pore mozga, koji ga oslobađa dejstvom nerava na mišiće" (ibidem, str. 29). U okviru pojma "strasti", u delu "The Passions of the Soul" (Strasti duše) Dekart traži, takođe, osnovu za tumačenje ljudskog ponašanja. Pojam strasti je identičan pojmu emocije, a njih obja-šnjava mehanicistički, strujanjima u moz- gu, kolanjem krvi i reakcijama vitalnih organa. Dekart navodi šest emocija: radoznalost, ljubav, mržnju, želju, radost, tugu. Kombinacijom ovih emocija se 24
  • 25. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. mogu dobiti brojni oblici sentimenata, prepoznatljivi u ponašanju čoveka. Racio- nalnim putem čovek procenjuje koliko jedan objekt može pružiti zadovoljstva i od toga zavisi ljubav, a mržnja zavisi od toga koliko jedan objekt može naneti zla (ibidem, str. 30). U Dekartovom pojmu radoznalosti danas prepoznajemo Berlajnovo učenje o eksploraciji i objašnjenje motivacije eksplorativnim ponašanjem čoveka (Ber- lyne, 1966). Svojim učenjem o strastima Dekart je znatno doprineo kasnijim hedonističkim teorijama motivacije, o čemu sledi šira rasprava u ovom radu. Slično Dekartu, holandski filozof Baruh de Spinoza stvara jednu drugačiju osnovu za tumačenje ljudske motivacije - holizam. Duh i telo su jedno: pamćenje je samo sekvenca ukupnih mentalnih zbivanja i ono je analogna sek- venca telesnih zbivanja. Naime, memorija iz tela crpi iskustvo ranijih impresija koje je telo doživelo. Emocije su značajni pokretači ljudskog ponašanja, ali su iracionalne i vrlo često deluju nesvesno. Stoga emocije često mogu zavarati čoveka. Spinozine ideje su objavljene u njegovom radu "Etics" (Etika) 1877. godine, nakon njegove smrti. Tek kasnije je uočen značaj ovih ideja koje su značajno uticale na psihološke koncepcije. Spinozine ideje prepoznajemo kasnije kod Frojda i kod niza kasnijih teoretičara motivacije koji su poseban značaj pridavali fenomenu "ranog učenja". Lajbnic, ponukan razlikama između Dekartovog i Spinozinog učenja, traži odgovore na pitanja o uzrocima i svrsi ljudskog ponašanja u odnosu tela i duše. Priklanja se Dekartu, smatrajući nemogućim da nematerijalna duša može determinisati materijalno telo. Ovim odbacuje Dekartovu tezu o međudejstvu duše i tela. Čovekovo telo deluje po zakonima mehanike. Radnje ljudskog orga- nizma su mehaničke kao i kod životinja. Međutim, duh ili razum deluje po svojim zakonima. Duh ima svoje posebno iskustvo, a telo svoje. Odnos duha i tela on poredi sa dva časovnika. Oba pokazuju isto iako su odvojeni. U delu "Second Explanation of the System of the Communication between Substances" (Drugo objašnjenje komunikacije među supstancama) 1696. godine, Lajbnic iznosi postavke koje će kasnije, u osamnaestom i devetnaestom veku, uticati na pedagoške i psihološke koncepcije o paralelizmu duše i tela. Lajbnic je klasi- fikovao mentalna zbivanja od svesnih do nesvesnih. Teza o odnosu svesti i podsvesti u Frojdovoj psihoanalizi i danas snažno utiče na tumačenja ljudske motivacije. Slično Lajbnicovima radovima u Nemačkoj, Hobs u Engleskoj razvija filo- zofski pravac empirizam, povlačeći razliku između urođene prirode čoveka i proizvoda iskustva. U svome delu "Leviathan" (Levijatan) 1651. godine tumači da određene postupke čoveka (motivaciju) možemo pripisati nerazvijenoj konsti- tuciji ili nasleđu, a najrafiniranije oblike ponašanja čoveka možemo zahvaliti iskustvu ili učenju. Hobsa posebno zanima čovekov društveni život i motivi ili pobude koje se odnose na čovekovu socijalnu prirodu. Kao važan izvor motivacije vidi iščekivanje zadovoljstva i bola. Na primer, strah objašnjava kao 25
  • 26. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. percepciju izvora bola i beg od tog izvora. Kao drugi važan izvor motiva vidi čežnju za počastima. Kroz glad, žeđ, seksualne potrebe, strah i želju za počastima Hobs vidi osnovne motive društvenog ponašanja čoveka, a to kao osnov društvenog uređenja. Kod Hobsa možemo uočiti tri osnove tumačenja ljudskog ponašanja koje kasnije nalazimo u devetnaestom i dvadesetom veku. Prva osnova je nagonska ili instinktivistička čovekova priroda, a nalazimo je kod Mek Dugala, Votsona, Frojda i teoretičara koji u svome učenju polaze od instinktivizma. Druga osnova je Hobsovo tumačenje straha kao emocije zasno- vane na nagonima i instinktima. Izraženo najopštijom hedonističkom formom: "težnja ka zadovoljstvu i izbegavanje bola ili neugode", ovo učenje nalazimo kod velikog broja psihologa dvadesetog veka: Hal, Skiner, Tolmen, Keli, Festindžer, Kegan i drugi. Treća osnova je Hobsova teza o čovekovoj žudnji za počastima kao osnovi njegove motivacije, a u dvadesetom veku je prepoznajemo kod Maslova u tezi o samoaktuelizaciji (Maslow, 1967), kod Vajta, u tezi o kompetenciji (Whyte, 1959), kod Desaja, u tezi o kompetenciji i samodetermi- naciji (Deci, 1975), i radovima drugih psihologa. Zanimljivo je da ovaj poslednji aspekt čovekovog ponašanja, "težnja za po- častima", dobiva na značaju tek u novijim današnjim radovima psihologa i pedagoga koji se bave proučavanjem fenomena motivacije. Razloga za to je više, a u prvom planu se, po našem mišljenju, ističu sledeći: 1) ovo je najkompleksniji aspekt motivacije, 2) kao opozicija marksizmu, u dvadesetom veku se razvila snažna tendencija individualističke orijentacije u društvenim naukama, a proučavanje socijalnih aspekata motivacije je sredinom dvadesetog veka u pravilu svrstavano u tzv. "marksističku" opciju, nepopularnu na Zapadu, 3) u drugoj polovini dvadesetog veka dominira smer metrijske orijentacije u svim naukama, a društvene pojave je najteže meriti i egzaktno kvantitativno doka- zivati; prva merenja motivacije su obavljena u motivaciji postignuća (o čemu će kasnije biti posebno reči). Kao sledbenik Hobsov Džon Lok daje novi značajni doprinos tumačenju ljudskog ponašanja. U delu "An Essay Concerning Human Understanding" (Esej o razumevanju čoveka) 1690. godine iznosi teze da čovekovim ponašanjem (motivacijom) dominira razum i razumevanje, a ne materijalna korist, kako tvrdi Hobs. Svojom orijentacijom na racionalnost čoveka Lok udara temelje kasnijoj humanističkoj orijentaciji u psihologiji i pedagogiji dvadesetog veka (Murray, Allport, Rogers, Maslow, i drugi). Čovekove ideje, smatra Lok, proističu iz iskustva, ali ne moraju biti samo proizvod čulnih utisaka, mogu poticati i iz refleksije, iz sopstvenih izvora ljudskog duha. Sve se, ipak, može zahvaliti iskustvu jer se čovek rađa kao "tabula rasa", čista, neispisana ploča. Lok se bavio fenomenom porekla ljudskog saznanja. Smatra da se jednos- tavne ideje, "senzacije" ili oseti mogu shvatiti samo kao iskustvo. One ne nastaju kao odraz vanjskih predmeta. Razlikuje primerne i sekundarne kvalitete. Pri- marni kvaliteti, kakvi su obim i kretanje, kod čoveka proizvode ideje. Obeležja predmeta kao što su boja, okus, kod nas mogu proizvesti ideje koje nisu nimalo 26
  • 27. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. slične poznatoj realnosti. Na ovaj način Lok dolazi do teze da su sve čovekove ideje, odnosno misli, proizvod iskustva. To znači da se čovekovo mišljenje svodi na asocijacije. Zanimljivo je da se i u savremenim teorijama motivacije susreću teze da simboli (oblik, boja) mogu biti jači motivatori od supstance (Hall, 1996, str. 165). Tim idejama Lok je utemeljio tri osnovna tumačenja čoveka i njegovog ponašanja: idealizam, asocijacionizam i orijentaciju na iskustvo ili prošlost. Svojim radovima Lok je dao snažan osnov za tumačenje ljudskog ponašanja: vezu empirije i mišljenja. Lewinova čuvena spoznajna trijada: od konkretnog opažanja ka aps-traktnom mišljenju, a od ovoga ka praksi, može se prepoznati u Lokovim idejama. Lokovo učenje se danas kritikuje po više osnova: idealizam, čovek kao rob svoje prošlosti (vidi: Popović, 1979, str. 302). I pored ovih kritika, nesporan je Lokov snažan uticaj na kasnije teorije koje nastoje objasniti ljudsko ponašanje, odnosno motivaciju. Kao Lajbnic u sedamnaestom veku, Imanuel Kant u osamnaestom veku zastupa tezu da je organizam samopokretljiv ili samopodsta-knut. Ovu tezu da- nas susrećemo kod većeg broja psihologa u nizu varijanti: optimalna budnost (Hebb, 1966), optimum stimulacije (Hunt, 1971), kognitivna inovacija (McRey- nolds, 1971), flou-doživljaj (Csickszentmihalyi, 1975) Za razliku od svojih prethodnika racionalista, Kant zastupa tezu o duševnim moćima koje proizilaze iz celog organizma: memorija, razmišljanje, volja, vrednosti, moral. Kant je nastojao sve ljudske racionalne moći raščlaniti do neraščlanjivih ili dalje nede- ljivih funkcija. Dobio je tri podvrste mentalnih aktivnosti: saznajne, osećajne i voljne (htenja). Svaku od ovih mentalnih funkcija Kant analizira u svojim velikim delima: saznajnu u "Kritici čistog uma" 1781. godine, osećanja i htenja u "Kritici moći suđenja" 1790. godine i u "Kritici praktičnog uma", 1788. godine zahvata afektivnu i aktivnu stranu čovekovih moći. Svojom tezom o jedinstvu dela i percepcije, prakse i duha, Kant je načeo same temelje do tada široko zastupljenog asocijacionizma. Lok je mislio da su boja, obim, okus, kao primarni kvaliteti, nezavisni od subjekta posmatrača. Za razliku od njega, Kant upozorava da svi primarni kvaliteti za različite subjekte postaju sekundarni. Na primer, za daltonistu boja nema isti primarni kvalitet kao za druge ljude. Da bi se ovi kvaliteti utvrdili, potreban je, po Kantu, sistematski i sređen proračun iskustava, kakav nam pruža samo matematika. Kasnije je prevladalo uverenje da je naučno samo ono što se da kvantifikovati. Nesporan je Kantov doprinos savremenoj tendenciji kvantifikacije u društvenim naukama koja je veoma osnažena modernim razvojem statističkih matematičkih modela. Ljudska volja je, po Kantu, slobodna, nezavisna od uzročnosti. Volja je ima- nentna čoveku kao njegova moralna priroda. Tragajući za izvorima i osnovama morala Kant nas upućuje na procese volje, a ne na saznanje. Tako on odavaja osećanja i volju od saznanja (vidi: Marfi, 1963, str. 50). Kantov doprinos tuma- 27
  • 28. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. čenju ljudske motivacije bi se mogao nazvati transcendentalizam. Sve što je transcendentalno obavezno ima univerzalno značenje. I iskustvo se oslanja na transcedentalne zakone i ne može bez njih. Iskustvo samo za sebe bi, po Kantu, bilo haos da nije ove veze sa transcendentalnim. Duh svoju građu crpi iz empirije, ali ima i vlastite moći nadgradnje. Svrha uma ili transcendencije je praksa. Da bi um delao u praksi, nužno je da se drži moralnog zakona, a taj zakon, kao preporuka za ponašanje, glasi: "Postupaj tako da maksima tvoje volje uvek može važiti kao princip opšteg zakonodavstva". Drugim rečima, sve što čovek radi treba da bude toliko etički nesporno da bi ga mogli ponoviti ili primeniti svi ljudi. Kant je ukazao na jednu, do danas malo istraženu, osnovu ljudske motivacije - socijalni aspekt moralnosti. Neke aspekte ovog fenomena susrećemo kod psihologa humanista: Olporta i Maslova, zatim u teoriji o personalnoj uzročnosti De Čarmsa (DeCharms, 1968, 1978) i kod drugih teoretičara motivacije. Ipak su još uvek ostala nedorečena pitanja delovanja moralnih zakona ili ljudskih vred- nosti na ponašanje. Na primer, uz primenu svih teorija motivacije ne možemo objasniti motive iranskih mladića koji u religioznom zanosu uz ime Alaha jurišaju na minsko polje. Princip opšteg dobra i Kantova teza o "moralnom zakonu" bolje tumače ove motive od svih poznatih teorije motivacije. To samo pokazuje da je široko polje i u ovoj naučnoj oblasti tek zasnovano. 28
  • 29. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. RANI BIHEJVIORIZAM Felix, ljui potuit rerum cognoscere causas. Sretan je onaj koji je mogao saznati uzroke stvari. Bihejvioristička učenja su nastala zahvaljujući otkrićima prirodnih nauka, prvenstveno biologije i hemije. Tropizam kao jedan pravac mehanicističke psi- hologije, daje neposredne osnove bihejviorističkom učenju. Suština tropizma je u tome da žive organizme ili jedinke možemo shvatiti samo ako ih promatramo kao fizički jedno sa okolinom. "Mnogi srodni duhovi u biološkim naukama prigrabili su novu teoriju i prihvatili se toga da razviju jednu novu nauku objektivnog ponašanja (behavior) u kojoj su tradicionalni problemi prirode života izlagani pojmovima tropizma" (Marfi, 1963, str. 211). Isticanjem fizičkih faktora u odnosu na živi organizam, a u skladu sa meha- nicističkom filozofijom toga vremena, razvio se pravac koji u psihologiji nastoji objasniti ponašanje čoveka kao reakciju na okolinske draži. Snažan stimulans bihejviorizmu dali su eksperimenti Ivana Petroviča Pavlova (Pavlov, 1927), koji je, na prelasku između XIX i XX veka, eksperimentišući na psima, dokazao postojanje uslovnog refleksa. Postigavši uslovljenost salivacije (lučenje pljuvač- nih žlezda) korištenjem zvuka, Pavlov je pokazao da se na toj osnovi može razviti jedna konzistentna teorija o ponašanju ljudi. Iako je svojim studentima sugerisao da se klone psihologije i odbijao, sve do starosti, saradnju sa psiholo- zima, danas ga mnogi pominju kao psihologa, a njegova proučavanja u fiziolo- giji su nezaobilazna kada se govori o bihejviorizmu u psihološkoj i pedagoškoj nauci. Mehanicizam i eksperimentalizam u proučavanju učenja i čovekovog pona- šanja uopšte, vodili su ka odbacivanju svesti i svesnosti kao upotrebljivih pojmova u psihlogiji. Utemeljivač bihejviorizma Votson (Watson, 1913, 1919) odbacuje pojmove kao što su imaginacija, predstava, senzacija, introspekcija i razvija teoriju o modifikaciji ljudskog ponašanja s obzirom na okolinske podražaje, koju on promoviše 1912. godine na Kolumbija univerzitetu, gde ga je tada pozvao Katel. Njegovo delo je izazvalo senzacionalne efekte. Za manje od godinu dana javilo se stotine radova, eksperimenata i teoretskih postavki koje ponašanje vide kao ključni faktor proučavanja čovekove ličnosti. U čemu je suština ovih radova, eksperimenata i teoretskih postavki i koji je njihov značaj za psihologiju motivacije? Shvaćeno je da Votsonov rad o uslovljavanju predstavlja putokaz za objektivno proučavanje učenja i drugih psiholoških procesa. Pas koji je naučio da uz zvuk zvona zadovolji glad, ješće posle procesa uslovljavanja i meso koje zaudara, a izbegavaće sveže meso ako je uslovljavan šokom ili kaznom uz drugu vrstu zvuka. Iz ovoga proizilazi da će se čovekova motivacija moći objasniti istorijom prilagođavanja, a da će krize u 29
  • 30. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. prilagoćavanju moći objasniti probleme u ponašanju individue, odnosno odsustvo motivacije ili negativnu motivaciju. Votson traži da se prečiste osnovni pojmovi psihologije i zadrže samo oni koji se mogu izvesti strogim kauzalitetom. Tako je došao do psihologije ranog uslovljavanja, gde se ljudsko ponašanje objašnjava uslovljavanjem u ranom detinjstvu. U prostoru stimulans reakcija (S-R) ili stimulans - odgovor, Votson objaš- njava i neke mentalne procese. Reči su zamene za određene situacije, izazivaju odgovore koje bi izazvala i situacija, odgovore koji su uslovljeni. Tako su imaginacija i misao smatrani "posledicom" mišićnog rada - govorni organi i ostali "mehanizmi" ljudskog organizama simbolizuju i uslovljavaju odre-đena ponašanja (Watson, 1913, str. 158-177). Učenje objašnjava mehanizmom po- kušaja i pogrešaka. Motivi su unutrašnji organski podražaji (viscelarne tenzije) ili drugi poremećaji koji dovode do akcije u vidu pokušaja i pogrešaka. Ova radnja traje dok tenzija ne bude uklonjena. Votsonovu tezu o učenju pokušajima i pogreškama su mnogi psiholozi kas- nije svrstali u "niže oblike učenja", svojstvene prvenstveno životinjama, a ljudi- ma tek na nižem nivou ili u rudimentarnoj formi. Ovu tezu ne bismo mogli generalizovati. Beri i Brodbent su pokazali da u kompleksnim industrijskim situacijama današnjice učenje traži brzu akciju "pokušaja i pogrešaka" radije nego promišljeno i plansko delovanje za koje treba više vremena (Berry and Broadbent, 1984). Stručnjaci agencije" NASSA" su pri konstrukciji vozila za kretanje po površini meseca koristili tehniku "Brain storming" (bura mozga) u kojoj se ideje iznose slobodno ili potpuno necenzurisano - kako kome padne na pamet. Ovo nije ništa drugo do kognitivna upotreba metoda pokušaja i pogre- šaka. Ovim bismo, dakle, mogli znatno reafirmisati Votsonovu tezu o unutraš- njoj, viscelarnoj osnovi ljudskih akcija u vidu pokušaja i pogrešaka, posebno tezu o tome da su "reči zamene za određene situacije". Votsonovo učenje kao reprezentativno za bihejviorizam, ne može u potpu- nosti predstavljati Tolmenove, Halove, Skinerove, i stavove drugih bihejviorista. Bihejviorizam daje niz specifičnosti i niz novina koje su dovele do novih teorija motivacije. Mnoga mesta u teoriji bihejviorističkih autora su poslužila kao izazov i osnova za nova učenja o ljudskoj motivaciji. Nakon što je 1919. godine objavio udžbenik psihologije, utemeljen na novim bihejviorističkim postavkama, Votson se potpuno posvećuje proučavanju uticaja uslovljavanja na učenje kod dece. Njegov eksperiment sa uticajem jakog zvuka na bebe u prisustvu ili odsustvu životinja, je u američkoj psihologiji brzo odjeknuo, a imao je znatan uticaj i na pedagoške obrasce. Radi se o sledećem: jednogodišnja beba se ne plaši životinja, ali se plaši jakog zvuka. Votson je proveo proces uslovljavanja tako što je pojava životinje bila popraćena jakim lupanjem čekića. Uskoro su bebe pokazale simptome straha od životinja i bez lupanja čekića (Watson, 1920). 30
  • 31. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Ovim je dokazano da uslovljavanje ne izaziva samo spazmičke, viscelarne, motoričke ili fiziološke odgovore, već utiče i na emocije, a time i, najvero- vatnije, na trajnija svojstva ličnosti. Tako je Votson došao do jedne mehanicis- tičke postavke: da je intelekt i sav unutrašnji psihološki svet individue rezultat delovanja mehanizama koji su odgovori na podražaje. Čak se i mišljenje objaš- njava kao specifični ili "implicitni" odraz mišićnog rada. Tako je postalo poseb- no zanimljivo analizirati rad govornih organa i govor kao fenomen. Odgovor na reči iz okoline ("pasivne govorne navike") i upotreba reči ("aktivne govorne navike"), po Holtu (Holt, 1915 - vidi kod: Marfi, 1963) se mogu objasniti time da su reči zamena za situacije i one izazivaju odgovore. Votson objašnjava detetovo rano učenje kao draženje rečima, a uslovljavanje je proces detetovog učenja pokušajima i pogreškama. Kao što se pacov uči snalaženju u podzemnom lavirintu, tako dete uči reči koje vode zadovoljenju potrebe, odnosno koje daju adekvatan odgovor okoline (lutka, voda, daj i druge reči, dete uči ponavljanjem). Nakon što se govor kod deteta razvije na višem nivou, on se pod društvenom presijom pretvara u dečiji šapat, a zatim, kada se odstrane motorni pokreti usta i grla, on postaje "implicitni govor", odnosno mišljenje. Misli, po nekim predstavnicima onovremenog bihejviorizma, stalno pokušavaju i greše. Misli su usmerene "mentalnim stavovima" ili "motivima". Za njih je motiv neka vrsta mentalnog stava koji usmerava misli u određenom pravcu. Motivi su, dakle, stvar verbalne organizacije koja igra svoju ulogu u procesu uslovljavanja, tj. unutrašnji organski nadražaji ili "viscelarne tenzije" koje vode aktivnosti. Pedagoške implikacije Votsonovog učenja 1) Osnovne ideje njegovog dela su usmerene na rasvetljavanje procesa učenja, na učenje u ranom detinjstvu i dalje.Eksperimentalni nalazi i otkrića nekih efekata ranog uslovljavanja su neobično važni za školsku praksu. Generalno uzevši, nalazi o negativnom uslovljavanju se posred- no mogu pre-neti i na školske uslove. Konkretnije rečeno, jasno je da emocije izazivaju i određene somatske reakcije (Votsonov eksperiment sa bebama, životinjama i čekićem), kao i da će emocija straha od neus- peha, od kazne u školi, kod deteta voditi izbegavanju, odsustvu motiva- cije ili negativnoj motivaciji. Ta pouka ni do danas nije u potpunosti shvaćena u našim školama. 2) Votsonov rani bihejviorizam je znatno uticao na kasnije psihološke i pedagoške pravce. Iako je njegovo objašnjenje mišljenja mehanicističko, kod kognitivista kasnije nalazimo određene veze sa ovim učenjem (Festinger, 1957, 1958; Heider, 1958; Weiner, 1972). Isto tako, u teoriji redukcije nagona možemo naći izvesne veze sa Votsonovim učenjem 31
  • 32. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. (Montgomery, 1952; Harlow, 1953; Butler, 1953). Rani bihejviorizam je uticao na niz drugih psihologa prve polovine dvadesetog veka. 3) Iako je poučna za nastavu, ova teorija se nije bavila modelima primen- ljivim u školskoj praksi. Učenje uslovljavanjem i učenje pokušajima i pogreškama nije nespojivo sa današnjom školskom praksom. Na primer, kada se pokušaji i pogreške primenjuju u "nastavi putem otkrića" ili kada je broj biranja mali, a pravi izbor povratne informacije dat kao nagrada i slično. 4) Votsonov model prenošenja naučnih saznanja sa proučavanja ponašanja životinja na ponašanje i objašnjenje ponašanja ljudi je i do danas ostao inspirativan i koristan. U proučavanju ljudske motivacije to se može potkrepiti nizom primera, što u ovom radu dalje sledi. 32
  • 33. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. INSTINKTIVIZAM Naturam expellas furca, tamen usque recurrent. Prirodu da izgoniš vilama, opet će se natrag vratiti. Paralelno sa Votsonovim ranim bihejviorizmom nastale su Mek Dugalova instinktivistička i Frojdova psihoanalitička teorija. Ove teorije su orijentisane na procese unutar organizma, za razliku od mehanicizma, sadržanog u bihejvioris- tičkom S-R obrascu. Viljem Mek Dugal, dakle, traži pokretače ljudskog ponašanja u instinktima. Kriterij po kome možemo prepoznati instinkte kod čoveka je njihovo prisustvo kod viših životinjskih vrsta. Po tom kriteriju on izvodi niz instinkata i emocija kojima nastoji objasniti ljudsko ponašanje: – instinkt bežanja i emocija straha, – instinkt radoznalosti i emocija čuđenja, – instinkt borbenosti i emocija gneva, – instinkt samoponiženja i san afirmacije, – roditeljski instinkt i emocija nežnosti, – instinkt čopora i osećaj sigurnosti, – instinkt sakupljanja, – instinkt stvaranja. Kako instinkti postaju pokretači odnosno kako motivišu ljudsko ponašanje? Kada se nađe pred lavom, pas maše repom, povija noge, spušta uši – demons- trira poniznost pred moćnijim neprijateljem. Dejstvuje instinkt potčinjavanja. Kada se nađe pred pilićima, pas demonstrira sasvim drugačije, superiorno pona- šanje – san o afirmaciji. Kada se nađe iznenada pred jakim, pretećim zvukom, dete manifestuje strah a reaguje bežanjem. U osnovi ljudskih motiva je, po Mek Dugalu, fundamentala težnja svake jedinke da preživi. Instinkti su urođeni, ali postoji mogućnost modifikacije. Centralni dispozicioni osnov ponašanja ostaje, ali postoje i specifični ciljevi individue koji modifikuju određene instinkte, a time i prateće emocije. Instinktivna ponašanja se mogu razvrstati i generalizovati za sve individue u odnosu na određene situacije (Mc Dougal, 1908). Ako su instinkti i emocije jasno i jednostavno izraženi, možemo pretposta- viti da će se jedinke u sličnim situacijama ponašati na sličan ili isti način, ali ako se instinkti i prateća emocija ne slažu, tada nastaju "lažne emocije", kaže Mek Dugal. Ove emocije čine ljudsko ponašanje kompleksnim, a motivaciju težom za tumačenje. Na primer, instinkt bežanja se javlja kao posledica emocije straha kod svih viših životinjskih vrsta, a time i čoveka. Međutim, užas kao najviši ili ekstremni stepen straha, može da spreči dejstvo instinkta bežanja tako što dolazi do kočenja lokomotornog aparata. Dakle, jednoznačnost ovih veza ne može dati 33
  • 34. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. sva tumačenja ljudske motivacije, a posebno kada se dođe na polje psiho- patologije. Na sličan način možemo ukazati i na kompleksnost veze između instinkta radoznalosti i emocije čuđenja. Radoznalost vodi čuđenju, ali prevelika radoz- nalost može životinju ili čoveka odvesti u smrt. Emocija čuđenja ne mora uvek biti u vezi sa instinktom radoznalosti, ona može rezultirati i strahom. Na primer, susret sa opasnom životinjom noću i nasamo, kod većine ljudi bi rezultirao čuđenjem i automatski strahom. Tako se kod viših životinjskih vrsta, a i čoveka, u fazi detinjstva javlja ponašanje u kome se meša čuđenje, strah i radoznalost. Takva ponašanja dece odraslima često izgledaju čudna i neobjašnjiva. Postavlja se pitanje kako takva naizmenična ponašanja nisu evidentna kod odraslih. Mek Dugal tvrdi da se ti instinkti i emocije kod odraslih javljaju istovremeno. Na primer, mlado pseto koje nikad nije videlo ježa primicaće se i odmicati naizme- nično pod dejstvom radoznalosti, čuđenja i straha. Slično je i sa malom decom. Odrasli ljudi će ulaskom u nepoznatu, mračnu spilju, jednovremeno osećati radoznalost, čuđenje i strah. Instinktima i emocijama, na osnovu Mek Dugalovih postavki, mogu se objasniti neki psihološki fenomeni: instinkt čopora - kao reakcija zbijanja jedinki u čopor na emociju straha, tvrdičluk i kleptomanija su ekstremni efekti instinkta posedovanja ili instinkta svojine. Teoretičari su kasnije izveli i druge instinkte na osnovu Mek Dugalovog učenja. Pedagoški značaj Mek Dugalovog instinktivizma 1) Instinktivizam u tumačenju ljudskog ponašanja uvodi emocije i instinkte koji su za S-R modele bihejviorizma nedopustivi. Iako je, kao i Votson, Mek Dugal nastojao tumačiti ljudsko ponašanje na osnovu proučavanja viših životinjskih vrsta, on otvara prostore za nova saznanja i nova tu- mačenja ljudske motiva-cije. Uključivanje instinkta i emocija u objaš- njavanje uzroka i svrhe ljudskog ponašanja je dalo ogroman doprinos sagledavanju ove kompleksne problematike, a kasnije pokrenulo nova teoretska sagledavanja. 2) Mek Dugalovo tumačenje delovanja instinkta i emocija kod dece i kod odraslih je pedagoški izuzetno vredno stoga što objašnjava određene animističke, atavističke i infantilne vidove ponašanja dece. Kod dece se sukcesivno smenjuju čuđenje (emocija), radoznalost (instinkt) i strah (emocija). Čuđenje i radoznalost privlače dete nepoznatom objektu (npr. eksplozivu ili životinji), ali strah izaziva delovanje instinkta bežanja. Tako dete prilazi nepoznatom objektu, zatim se odmiče, opet prilazi i tako dalje. Kod odraslih ovo ponašanje nestaje jer se pomenute emocije i instinkti javljaju istovremeno. Ovaj nalaz je nezaobilazan u tumačenju ponašanja predškolske i osnovnoškolske dece. 34
  • 35. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. Nastavni sadržaji, koje nastavnik prezentuje učenicima kao novo gradivo, za dete imaju značenje "nepoznatog objekta". Ovaj "nepoznati objekt" kod deteta izaziva emociju čuđenja, instinkt radoznalosti, a emocija straha je uvek latentno prisutna u vidu: straha od neuspeha, straha od kazne slabom ocenom, straha od javnog proskribovanja i slično. Nastava koja je organizovana tako da ukloni ovaj strah, u kojoj se vodi računa o mogućem pojavljivanju straha kod deteta, može dati izuzetno visoke motivacione efekte. U nastavnoj praksi su ove situacije i danas prepoznatljive. Nastavnik koji po završetku elaboracije problema na licima učenika u razredu prepoznaje čuđenje, ali ne i radost i oduševljenje, nego zabrinutost i neobičan mir, gotovo ukočenost, može biti siguran da je njegov nastup rezultirao strahom. Čovek je učeće biće i spoznaja novog uvek biva nagrađena emocijom radosti i oduševljenjem. Oduševljenje i radost se na nižem školskom uzrastu manifestuju vidljivim gestama, žagorom ili potrebom pokazivanja kompetencije. Dakle, strah je pouzdan znak da je koncept nastave promašen i da je negativna motivacija ono što gotovo uvek sledi iza emocije straha. 3) Mek Dugalovo učenje je dalo osnov kasnijem nastanku niza teorija motivacije. Na primer, instinkt radoznalosti i emociju čuđenja prepozna- jemo u Berlajnovoj teoriji eksploracije (Berlyne, 1960, 1966), u teoriji inkongruencije Dembera i Erla (Dember and Earl, 1957) nalazimo vezu između ličnih očekivanja i prirode stimulansa, a u Hebovoj teoriji optimalne budnosti (Hebb, 1966) nalazimo postavku o uticaju imputa na cerebralnu organizaciju, pri čemu i averzija može biti prijatna. Ova teza o "prijatnosti averzije" se može direktno povezati sa Mek Dugalovom postavkom o "lažnim emocijama". U svakom slučaju, instinktivizam je dao niz korisnih sugestija i jedan broj kasnije potvrđenih odgovora na niz pitanja iz sfere motivacije. 4) Mek Dugal je uveo postavku o ciljno opredeljenom ponašanju. Pitanje cilja je jedno od fundamentalnih pitanja u većini teorija motivacije. Centralni dispozicioni osnov ponašanja je, po Mek Dugalu, determinisan instinktima kojima jedinka obezbeđuje svoj opstanak, a niz ostalih ciljeva jedinke je podložno modifikaciji. Tako, na primer, instinkt samo- isticanja kod životinja prepoznajemo najbolje u doba parenja. Kod ljudi je ovaj instinkt doživeo modifikaciju od samoisticanja na ponos. Malo dete je ponosno kada demonstrira novoosvojeno znanje jer mu roditelji i okolina pružaju neskrivene geste podrške, divljenja i oduševljenja. Tako cilj detetovog ponašanja biva determinisan ponosom koji ga vodi onoj vrsti motivisanog ponašanja koja mu obezbeđuje učenje za opstanak u civilizaciji u kojoj živi. Pedagoška korist ovih Mek Dugalovih postavki je izuzetno visoka time što nas orijentiše na uvažavanje ciljeva dečijeg ponašanja, s jedne strane i s druge, upućuje na osnovu ili dispozicije niza 35
  • 36. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. vidova ponašanja. Ove dispozicione osnove mogu objasniti izvestan broj tipičnih reakcija i ponašanja dece u određenim situacijama. U školama te situacije prepoznajemo vrlo često. Nastava koja učeni- ku pomaže da ostvari "ponosno angažovanje" direktno uvažava detetovu iskonsku prirodu i otvara neslućene mogućnosti motivisanja učenika. Ova vrst socijalne promocije može imati i svoje naličje. Ako nastavnik, na primer, previše veže za sebe ovu promociju učenika, on zapravo potpomaže konformizam. Đački kolektiv brzo prozre ovaj konformizam, osuđuje učenika koji se na ovaj način ističe i distancira se od takve afirmacije. Na taj način nastavnikovo ponašanje može u korenu saseći jedan fundamentalni izvor motivacije učenika. 5) Mek Dugalove aplikacije instinkta i emocija na ljudsko pona-šanje se mogu iskoristiti za objašnjenje niza fenomena u sferi pedagoške psiho- patologije. Ponašanje dece u razredu u nekim situacijama je objašnjivo delovanjem instinkta čopora. Kao primer se može naći niz situacija koje ilustruju takvo ponašanje učenika. Autoritarni i strog nastavnik, na primer, traži od učenika poslušnost i pokornost da bi imao povratnu informaciju o moći svoga autoriteta. On kod učenika stimuliše instinkt potčinjavanja. Učenici koji se ističu podaničkim odnosom prema tom nastavniku vrlo brzo postaju neomiljeni ili omraženi u razredu. Zašto? Takav model nastavnikovog delovanja je suprotan prirodnom pozitiv- nom nagonu isticanja, koji kod dece, kako smo ranije videli, biva transformisan u ponos ili "ponosnu angažovanost". Gušeći ovaj nagon, takav nastavnik izaziva otpor učenika i negativno solidarisanje. Tako i odličan učenik može biti omražen u kolektivu i biti izopšten iz igre ili drugih popularnih socijalnih vidova ponašanja dece. Ovakav otpor učenika ima svojstva ponašanja u čoporu (efekat čopora). Kolektivno napuštanje časova, bežanje sa nastave i slično ponašanje učenika, kod takvih nastavnika nisu retka pojava. Ovi demonstrirani ili uočljivi vidovi ponašanja učenika i nisu toliko problematični u odnosu na podsvesne ili skrivene vidove otpora u svesti učenika. Negativna motivacija se sa nastavnika prenosi na nastavne sadržaje, širi na druge nastavne predmete, školu, učenje i tako dalje. 36
  • 37. Knjiga je objavljena pod naslovom: Сузић, Н. (1998). Како мотивисати ученике. Српско Сарајево: Завод за уџбенике и наставна средства. PSIHOANALIZA I MOTIVACIJA Qui sibi nequam, cui bonus? Ko je sebi rđav, kome je dobar? Zigmundu Frojdu možemo zahvaliti otkriće važnosti nesvesnih činilaca u motivaciji. Ovaj doprinos je kapitalan i danas nezaobilazan u tumačenju moti- vacije. O mnogim motivima možemo čoveka pitati direktno, međutim, po Froj- du, postoji motivacija koje čovek nije svestan. Koji su koreni Frojdovog učenja? Još od antičke filozofije počinje sistematska elaboracija pitanja o determi- nisanosti ili nedetermionisanosti čovekovog ponašanja. Tražeći suštinsku razliku između ljudi i životinja, biljaka i stvari, grčki filozofi čoveku pripisuju nešto posebno: "oni nisu samo tela ili stvari kao kamenje ili drveće; oni imaju duše" (Evans, 1978, str. 13). Shvatanje da čovek ima telo i dušu poznajemo kao dualis- tičku filozofiju. Po Platonovom i Aristotelovom učenju, duša izdvaja čoveka od životinje i omogućuje mu da bira dobro i zlo. Po njihovom shvatanju, ljudsko ponašanje određuju dva osnova: strast i znanje (Evans, 1978, str. 13). Strast prepoznajemo i kod životinja, ali znanje ne. Dobrota podrazumeva znanje. Cilj čovekovog života, po Ariostotelu je sreća pre nego dobrota. Između sreće i mud- rosti (znanja) postoji znak jednakosti. Sve do XIX veka, zahvaljujući dominaciji hrišćanske filozofije i etike, pre- ovlađuje shvatanje o slobodi čovekove volje i duši koja, u vezi sa Bogom, određuje tu volju. Razvoj prirodnih nauka rezultira time da se u XIX veku u prvi plan postavlja determinizam kao osnova naučnosti bilo kog pristupa u svim naukama. Darvinov (Darnjin) uticaj na psihologiju je bio veoma značajan. Pred kraj XIX veka svaka nauka je nastojala da demonstrira uzročnost i determinizam kao nesporan dokaz naučnosti. Zigmund Frojd je najreprezentativniji predstavnik ovog determinizma u psihologiji. Fil Evans ga naziva "dogmatskim deterministom" (Evans, 1978, str. 15). Frojdovo učenje je bilo predodređeno tadašnjim mehanicizmom i burnim razvojem biološke nauke, na čijim temeljima je Frojd nastojao u potpunosti zasnovati svoje učenje. Frojdov psihoanalitički model su kasnije poredili sa parnom mašinom (mehanicizam). Zbog prihvatanja Darvinovog učenja Frojda svrstavaju u deluje projekcija kao mehanizam odbrane. Za tumečenje ljudske motivacije nezaobilazno je Frojdovo shvatanje hu- mora. Prema Frojdu, humor ima funkciju indirektnog zadovoljavanja zabranje- nih impulsa i želja. Humor je, od svih živih bića, svojstven jedino čoveku. Smeh oslobađa suzdržanu energiju, oslobađa suzdržane id-porive posredno. Frojd je konstatovao da se većina šala, viceva i anegdota zasniva na humorističkom ili meta-nivou pražnjenja zabranjenih poriva koje superego propušta jer su socijal- no sankcionisani u formi humora. Po toj teoriji, humor ima ulogu katarze i 37