Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energetskog sektora srbije 2011-banjac

„Životna sredina i energetika – šta čeka Srbiju”
2. mart 2012. hotel Hyatt, Beograd

Budućnost energetskog sektora Srbije

Prof. dr Miloš Banjac
pomoćnik ministra

Ministarstvo za infrastrukturu i energetiku

Ministry of Mining unfrastrukturu i energetiku
Ministarstvo za and Energy

Sadržaj prezentacije

1. Stanje energetskog sektora
 Struktura
 Energetski bilans

2. Političko ekonomski okviri razvoja
 Maroekonomski podaci o Srbiji
 Ugovori i pravni dokumenti
 Enegetska strategija

3. Planirane investicije

4. Zaključak


Struktura energetskog sektora
• podsektor ELEKTRIČNE ENERGIJE, koga čine: • podsektor UGLJA, koga čine eksploatacija i
• Izvori energije – rudarstvo obrada iz površinskih kopova, iz podzemnih
• Elektrane rudnika, kao i eksploatacija lignita iz
• Termoelektrane podvodnih rudnika.
• Hidroelektrane
• Kombinovane termoelektrane-toplane • SISTEM DALJINSKOG GREJANJA, u 58
(KTT) gradova u Srbiji, sastoji se od
• Mrežne konekcije decentralizovanih izvora toplotne energije i
• Sistem za prenos energije odgovarajućih distributivnih mreža.
• Sistem za distribuciju energije
• SISTEM INDUSTRIJSKE ENERGETIKE koga
• podsektor PRIRODNOG GASA čine toplotni izvori instalisani u nekoliko
• Uvoz prirodnog gasa, stotina industrijskih preduzeća u Srbiji
• Eksploatacija domaćih rezervi prirodnog gasa,
• Sakupljanje prirodnog gasa, • Izvori obnovljive energije
• Transport i distribucija prirodnog gasa do
krajnjih potrošača

• podsektor NAFTE
• Uvoz, transport i prerada sirove nafte i naftnih
derivata
• Ekstrakcija domaćih naftnih rezervi,
• Distribucija i prodaja/izvoz naftnih derivata.

Ministry of Mining and Energy

Struktura energetskog sektora (II)

JP Elektroprivreda Srbije (EPS)

• Proizvodnja uglja
• Proizvodnja električne energije, 6
• Distribucija električne energije, 5

• Vlasnička struktura:100% u vlasništvu
Republike Srbije


Struktura energetskog sektora (III)
JP Elektromreža Srbije (EMS)

• Prenos električne energije
• Vlasnička struktura:100%
u vlasništvu Republike Srbije

Ukupna dužina dalekovoda
EMS-a različitih nivoa
.
voltaže iznosi 9808,5 km


Struktura energetskog sektora (IV)
Srbijagas

• Uvoz prirodnog gasa
• Transport i distribucija do krajnjih potrošača
• Vlasnička struktura: 100% u vlasništvu Republike Srbije

Jedna ruta snabdevanja iz Rusije preko Madjarske Dnevnog kapaciteta – 13 M m³

PROIZVODNJA GASA U SRBIJI 387.183 (000 Stm³)
UVOZ PRIRODNOG GASA 1.967.753 (000 Stm³)
Proizvodnja (podaci za 2010 godinu)
16%

Prirodnim gasom se snabdeva
•241.000 domaćinstava
•11.000 drugih potrošača

Uvoz
84%


Struktura energetskog sektora (V)
Yugorosgaz
• Transport i distribucija do krajnjih potrošača
• Izgradnja gasnog cevovoda

Vlasnička struktura:
• 75% u vlasništvu preduzeća Gazprom
• 25 % u vlasništvu Republike Srbije

„Podzemno skladište gasa Banatski Dvor“ d.o.o. Novi Sad

• Skladištenje 300 miliona kubnih metara prirodnog gasa

Vlasnička struktura:
• 51% u vlasništvu preduzeća Gazprom
• 49% u vlasništvu Republike Srbije


Struktura energetskog sektora (VI)
NIS - Naftna industrija Srbije

• Uvoz, transport i prerada sirove nafte
i naftnih derivata
• Eksploatacija domaćih rezervi nafte,
• Distribucija i prodaja/izvoz naftnih
derivata.

Vlasnička struktura / akcionari:
• više od 56,15% preduzeće Gazprom
Neft
Proizvodnja
• 29,87 % u vlasništvu Republike Srbije 25%

Rafinerije nafte
Pančevo
Instalisani kapacitet rafinerije: 4,8 miliona tona Uvoz
Novi Sad 75%
Proizvodnja sirove nafte u Srbiji 865.839 t
Instalisani kapacitet rafinerije: 2,0 miliona tona Uvoz sirove nafte 1.882.666 t


Struktura energetskog sektora (VII)
Transnafta

Transport sirove nafte i rafinisanih proizvoda putem cevovoda

• Sotin-Novi Sad je dug 63,3 km
• Novi Sad – Pančevo: 91 km
• Cevovod je glavni deo Jadranskog naftnog cevovoda (JANAF).


 Struktura



4. Zaključak


Energetski bilans Srbije u 2010 (I)
Bruto potrošnja primarne energije – 15,531 M toe


Energetski bilans Srbije u 2010 (II)
Potrošnja finalne energije – 8,889 M toe


Osnovni makroekonomski podaci
2007 2008 2009 2010 2011
Gross domestic product
28,47 32,66 28,88 28,98 32,21
in millions EUR
3,856 4,444.5 3,945.4 3,981 4,543
per capita, EUR
6,9 5,5 -3,5 1,0 2,0
real growth, in %

Export of goods
6,432 7,428 5,962 7,339 8,439.6
in millions EUR
Import of goods 13,507 15,495 11,157 12,621 14,449.7
Foreign direct investments
1,821 1,824 1,373 860 1,514,1
net,in million EUR
Foreign currency reserves
9,660 8,190 10,602 10,002 9,967
in million EUR
Value of USD against dinar 53.73 62.90 66.73 79.28 73.34
Value of EUR against dinar 79.24 88.60 95.89 105.50 101.95
Unemployment level
785 728 730 730 745
end of period (thousands)
Unemployment rate 18,8 14,4 16,9 20,0 24,4

Извор: Минстарство финансија 2011


Makroekonomski podaci – izvoz u 2011
8,439.6 million EUR


Makroekonomski podaci – uvoz u 2011
14,449.7 million EUR


 Struktura

• Političko ekonomski okviri razvoja


4. Zaključak


Energetska zajednica
oktobar, 2005 – potpisan Ugovor o osnivanju energetske zajednice;
juli, 2006 - ratifikovala ga Skupština Srbije

Potpisnice Ugovora su EU
(Evropska komisija)

Albanija,
Bosna i Hercegovina
Bivša Jugoslovenska
Repulika Makedonija,
Srbija,
UMNIK,
Moldavija
Crna Gora...
i Ukraina


Zakon o energetici

2011 - usvojen novi Zakon o energetici (SG RS
57/2011 )
•Implementira tzv. II energetsko klimatski paket

• Reforma energetskog sektora
• Otvaranje tržišta električne energije
• Jačanje položaja Agencije za energetiku
• Usklađivanje domaćeg zakonodavstva sa
zakonodavstvom EU
• Feed in tarife
• Akcioni plan za EE
• Nacrt Zakona o Racionalnoj upotrebi energije


Osnovni ciljevi energetske strategije

Povećanje ukupne efikasnosti
Sigurno snabdevanje i efektivnosti energetskog
sektora

CILJEVI

Zaštita životne sredine (CO2, Proces stabilizacije i
gasovi sa efek, st, bašte) i pridruživanja i
razvoj obnovljivih izvora regionalne integracije
energije


Osnovni ciljevi energetske strategije (II)

Kratkoročne mere za povećanje energetske bezbednosti:
•Kreiranje strateških rezervi energenata
•Investicije u decentralizovanu proizvodnju energije
• Korišćenje obnovljivih izvora energije, novih visoefikasnih
tehnologija

Dugoročne mere za povećanje energetske bezbednosti:
•Supstitucija uvoznih energenata
•Povećanje broja snabdevača
•Korišćenje obnovljivih izvora energije
•Povećanje energetska efikasnost
•Međunarodne integracije i sporazumi


 Struktura


3. Planirani razvoj
• Zaključak


EPS – planirani razvoj
Projekti zasnovani na tenderima sa strateškim partnerima – TE i rudnici uglja

Vrednost
investicije Početak Završetak
Projekat Kapacitet
(u milionima izgradnje izgradnje
evra)

TE Nikola Tesla B3 750 MW 1.300 2012-2013 2017

TE Kolubara B 700 MW 1500 2012-2013 2015

Radljevo / Površinski kop 13 miliona tona 700 2012-2013 2015

KTT Novi Sad 450 MWe+300 MWt 320 2012-2013 2014

Ministry of Mining infrastrukturu i energetiku

EPS – planirani razvoj (II)
Projekti zasnovani na tenderima sa strateškim partnerima – HE
Vrednost
Kapacitet Završetak
Projekat Model realizacije investicije (u Početak izgradnje
(МW) izgradnje
milionima evra)

Međunarodni sporazum
HE Ibar 103 320 2012-2013 2020
sa Italijom (SECI)

HE Velika
Memorandum sa RWE 190 425 2013 2020
Morava

PRMHE
Memorandum sa RWE 4 x 600 5000 2013 2018
Đerdap 3

HE Gornja Sa Republikom Srpskom
250 435 2013 2022
Drina (EPS i RWE)

HE Srednja Sa Republikom Srpskom
320 820 2014 2023
Drina (EPS i SECI)


EPS – planirani razvoj (II)
Osnovni projekti na zaštiti životne sredine
Sredstva (u
Početak/završetak
Naziv projekta Termoelektrana milionima
realizacije
evra)
TE Nikola Tesla 2011/2012 19,5
Rekonstrukcija ili zamena
TE Morava 2013/2013 8
postojećih ESP-ova na jedinicama
TE TE Kolubara A – jedinica A5 2013/2013 4
TE Kostolac B 2011/2012 17
TE Nikola Tesla 55,5
Mere za smanjenje primarne TE Morava 4
2011-2015
emisije NOx iz jedinica TE
TE Kostolac 24

Odsumporavanje dimnog gasa TE Nikola Tesla 2010/2016 410
(ODG) na jedinicama TE TE Kostolac B 2009/2011 125

Rekonstrukcija sistema za TE Kolubara A – jedinica A5 2008/2010 8
upravljanje i odlaganje letećeg
pepela i pepela sa dna – uvođenje TE Nikola Tesla A
novih tehnologija 2011/2013 50
jedinice A3 – A6

UKUPNO 725


EPS – planirani razvoj (IV)

Planirane investicije do 2017. godine

9 milijardi evra

EPS-ova sredstva Oko 1,8 milijardi evra

Sa strateškim partnerima Oko 7 milijardi evra

Ostala sredstva do 0,2 milijardi evra


Gasni sektor – planirani razvoj
Projekat Izgradnja Projekat Razvoj mreže za
gasnog distribuciju gasa
cevovoda Južni – 2,100 km
tok i
podzemnog
skladišta gasa
Banatski Dvor
Vrednost 440 M €
(Kapacitet
investicije
PSG-a – 450 M
m³)
Projekat Srbijagas
Vrednost 1,400 M € razvio
investicije
Saradnik na Opštine
Projekat razvio Srbijagas realizaciji
projekta
Vlasnička Još nije
Saradnik na Gazprom
struktura definisana
realizaciji
projekta
Vlasnička Srbijagas –
struktura manjinski
akcionar (49%)


Naftni sektor – planirani razvoj
Projekat Izgradnja cevovoda za Projekat Razvoj Panevropskog
naftne proizvode – 321 km naftnog cevovoda
(Pančevo – Smederevo (PEOP) kroz Srbiju -
35km, Smederevo – 195 km od ukupne
Jagodina – Niš 180km, Novi dužine od 1,310km
Sad – Pančevo 91km,
Pančevo – Beograd 15km)
Vrednost 2,3 milijarde dolara
investicije (sa kapacitetom od 60 M
t sirove nafte)
Vrednost investicije 173 M €
Projekat razvio Srbija, Rumunija,
Hrvatska
Projekat razvio Transnafta

Saradnik na Rumunija, Hrvatska –
Saradnik na n/a realizaciji projekta potencijalno Slovenija,
realizaciji projekta Italija

Vlasnička struktura Transnafta – većinski vlasnik Vlasnička struktura Srbija – manjinski
akcionar (15%)


Sistemi daljinskog grejanja – planirani razvoj
• Nastavak programa rehabilitacije
sistema daljinskog grejanja u 20
gradova – KfW faza 4 – čačak,
Kragujevac, Novi Sad, Niš Pirot,
Subotica, valjevo, Šabac, Bačka
Palanka, Bor, jagodina, leskovac,
Negoti, Novi Pzar, Ruma, Trstenik,
Zrenjanin i Kraljevo (64 mil EUR)

• KfW faza 5 – kotlarnice na biomasu – 100
mil EUR


Obnovljivi izvori energije
• Sektor obnovljivih izvora energije u Srbiji je u ranim fazama razvoja

• Procenjeni potencijali:
GeotermalnaEnergija vetra
energija 4%
5% Potencijali (M toe)
Biomasa 2.70

Solarna energija Hidroenergija 0.60
15% Solarna
energija 0.60
Geotermalna
energija 0.20
Energija vetra 0.20
UKUPNO 4.30
Hidro energija Biomasa
14% 62%


EZ i obnovljivi izvori energije
• Implementacije direktiva
2001/77/EC za promociju
obnovljivih izvora za
dobijanje električne energije.

• 2009/28/EC Direktiva o
obnovljivim izvorima energije
postavlja obavezne
nacionalne ciljeve kojima
treba da se ostvari dostizanje
cilja od 20% učešća
obnovljivih izvora energije u
finalnoj potrošnji energije
zemalja u EU do 2020.


Feed-in tariffs
• 2009. godine - Srbija uvela stimulativne tarife za proizvodnju električne energije iz
obnovljivih izvora energije
• Uredba o uslovima za dobijanje statusa privilegovanog proizvođača i
kriterijumima za davanje statusa privilegovanog proizvođača,
• Uredba o stimulativnim tarifama za proizvodnju električne energije iz obnovljivih
izvora

• Prema Uredbi o stimulativnim tarifama, preduzeće Elektroprivreda Srbije (EPS), koje
je jedini kupac, ima obavezu da ponudi ugovor na 12 godina sa garantovanom cenom
svim investitorima koji imaju status privilegovanog proizvođača.

• Privilegovana proizvodnja podrazumeva sledeće:
• Male hidroelektrane (MHE) do 10 MW (30 MW),
• Elektrane na biomasu do 10 MW (uključujući i elektrane na dvostruki pogon u
kome biomasa ima udeo od najmanje 80%),
• Elektrane na biogas i otpadne materije do 10 MW,
• Elektrane na pogon vetra, i
• Elektrane na solarni i geotermalni pogon.

• Stimulativne tarife za nove elektrane u opsegu od 7,85 do 23.00 €c/kWh.

33

Obnovljivi izvori energije i Zakon o energetici

•Dalja promocija upotreba OIE
•Uvodi obavezu da Vlada mora da napravi
• Nacionalni akcini plan za upotrebu OIE
•Status povlašćenog proizvođača električne energije
•Prethodni stats povlašćenog proizvođača električne energije

U pripripremi
•Nove Feed-in tarife, PPA
•Akcioni plan za obnovljive izvore energije
• Izdali smo 11 energetskih dozvola za vetroparkove ( preko
1400 MW)
• Preko 150 energetskih dozvola za investicije u mini
hidroelektrane (236 MW)
• KfW program 100 mil EUR – toplane na biomasu
•Nova strategija razvoja energetskog sektora Srbije do 2030


Zaključak - Budućnost energetskog sektora Srbije

• Ravnomeran razvoj energetskog sektora u cilju povećanja
sigurnosti snabdevanja energijom
• Dalje usklađivanje za regulativom EU i poštovanje preuzetih
obaveza,
• Racionalan odnos prema energiji i povećanje ukupne
eneretske efikasnosti svih sistema
• Povećanje udela obnovljivih izvora energije
• Zaštita životne sredine, CO2
• Regionalne i Evropske integracija
• Regionalni projekti


Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energetskog sektora srbije 2011-banjac

Recomendados

Recomendados

Mais conteúdo relacionado

Semelhante a Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energetskog sektora srbije 2011-banjac

Semelhante a Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energetskog sektora srbije 2011-banjac (6)

Mais de NALED Serbia

Mais de NALED Serbia (20)

Miloš Banjac - Ministarstvo infrastrukture i energetike - budućnost energetskog sektora srbije 2011-banjac