rezultati istrazivanja potreba, interesovanja i stavova mladih u Obrenovcu - oktobar 2009

1. IZVEŠTAJ O ISTRAŽIVANJU POTREBA, INTERESOVANJA I STAVOVA
MLADIH U OBRENOVCU
CILJEVI I ZAKLJUČCI
Opština Obrenovac, prema popisu iz 2002 godine, ima oko 15 100 mladih uzrasta 14-30 godina; od toga je oko
7400 žena i oko 7700 muškaraca. Neminovno je da je većina mladih, kako u Obrenovcu, tako i u drugim opštinama
i gradovima u Srbiji, suočena sa brojnim izazovima koji utiču na kvalitet njihovog života.
U opštini Obrenovac, do sada je sprovedeno samo jedno istraživanje o položaju i potrebama mladih. Iako je to
istraživanje sprovedeno u relativno skorije vreme, u 2007. godini, nedovoljno je objektivnih podataka o potrebama i
problemima mladih, tako da ni zaposleni u lokalnoj samoupravi, ni šira javnost nisu dovoljno informisani, niti mogu
da definišu prioritete za njihovo rešavanje.
Ovo istraživanje predstavlja pokušaj da se sazna šta je to što mlade muči, koje su njihove goruće potrebe i
problemi, kao i na koji način je moguće izaći u susret mladima kako bi se rešili njihovi problemi i zadovoljile njihove
potrebe.
Istraživanje je pre svega imalo za cilj utvrđivanje potreba, interesovanja i stavova mladih u Obrenovcu, a sve to u
cilju svrsishodnijeg planiranja budućih akcija namenjenih mladima, kao i u cilju dugoročne politike posvećene
rešavanju problema mladih kao grupe sa specifičnim potrebama. Konkretan cilj istraživanja jeste da, na osnovu
dobijenih rezultata, institucije i organizacije koje se bave mladima zajedno sa Gradskom opštinom Obrenovac
razviju Lokalni akcioni plan za mlade i time unaprede položaj mladih u Obrenovcu.
Istraživanje je neosporno dalo obilje korisnih informacija. Ipak, ukoliko se ova saznanja ne iskoriste i ne posluže
kao osnova za konkretne akcije ka rešavanju problema koje su mladi Obrenovčani uočili, sva saznanja ostaće
samo hrpa procenata.
Rezultati istraživanja suočavaju nas sa konfliktnom situacijom u kojoj se mladi u Obrenovcu nalaze. Konflikt se
odražava na različitim nivoima. Mladi izražavaju spremnost i zainteresovanost za različite vidove neformalnog
obrazovanja, dok je iskustvo sa takvim vidovima edukacije veoma skromno. Spremnost za uključivanje u aktivno
donošenje odluka znatno je veća od stvarnog angažovanja u donošenju takvih odluka. Želja za putovanjima znatno
je veće od mogućnosti koje mladi za to imaju... Ovo su samo neki od primera raskoraka između onoga što mladi
zaista žele i onoga što zapravo čine ili imaju mogućnosti da učine. Sve ovo u velikom meri ukazuje nam i na
inertnost mladih koja pre svega proizilazi iz nedovoljne informisanosti i nedovoljnog isticanja važnosti kako aktivnog
odnosa prema društvu (kroz aktivno učešće u rešavanju lokalnih problema, kroz angažovanje u očuvanju životne
sredine i slično) tako i aktivnog odnosa prema ličnom i profesionalnom razvoju (kroz konzumiranje različitih
kulturnih sadržaja, kroz aktivno traženje posla i slično).
Evidentno je da mladi žele promenu, ali najveći deo njih nije spreman da u tome aktivno da svoj doprinos. 83%
mladih nikada nije učestvovalo u rešavanju nekog lokalnog problema, a to može biti posledica nedovoljne
informisanosti ili nedostatka podrške odraslih. Iako više od polovine mladih ne zna ili smatra da ne može da rešava
lokalne probleme, 40% mladih je zainteresovano da doprinese boljem životu u Obrenovcu i može biti nosilac talasa
promena. Polarizovanost mladih primećuje se i kod pitanja u vezi prepoznatljivosti rada Kancelarije za mlade.
Naime, oko 30% mladih ne zna ništa ni o Kancelariji za mlade, oko 40% mladih je čulo za Kancelariju, ali nije
upoznato sa njenim radom, dok je samo 3% učestvovalo u nekim aktivnostima. Ipak, nasuprot malom stepenu
dosadašnjeg angažovanja (3%), oko 25% mladih zainteresovano je da se uključi u aktivnosti Kancelarije za mlade.
Ovo istraživanje može poslužiti kao dobar podsticaj za mlade ljude koji žele da nešto promene i spremni su da se
aktiviraju, kao i za starije koji žele da ulepšaju i olakšaju mladost svojoj ili nečijoj deci (roditelji, nastavnici,
predstavnici lokalnih vlasti…). Ukoliko svako od nas načini bar mali korak u tom pravcu, sledeće istraživanje će
neosporno dati potpuno drugačije rezultate.
REALIZACIJA ISTRAŽIVANJA I OPIS UZORKA
Istraživanje je sprovela Kancelarija za mlade Gradske opštine Obrenovac u organizaciji i uz stručnu pomoć Grupe
“Hajde da…“ kao i MZ GO Obrenovac. Istraživanje je realizovano tokom septembra i oktobra 2009. godine.
Podaci su prikupljeni terenskom anketom na prigodnom uzorku mladih starosti 15 do 30 godina. Uzorak je
realizovan anketiranjem u srednjim školama i anketiranjem preko mesnih zajednica. Ukupno je ispitano 500 mladih

2. Obrenovčana/ki. 38% realizovanog uzorka ostvareno je anketiranjem u srednjim školama u Obrenovcu ( Tehnička
škola Obrenovac, Gimnazija u Obrenovcu i Poljoprivredno-hemijska škola Obrenovac), dok je 62% uzorka
realizovano anketiranjem preko mesnih zajednica(Dudovi, Rvati, II Mesna zajednica, III Mesna zajednica, Zabrežje,
Zvečka, Krtinska, Urovci, Ratari, Belo polje, Mislođin, Jasenak, Draževac, Baljevac, Konatice, Poljane, Barič, Mala
Moštanica, Stubline, Veliko polje, Piroman,Trstenica, Grabovac, Dren, Orašac, Ljubinić, Vukićevica, Skela, Ušće).
Starosna struktura uzorka Struktura uzorka prem a polu
25-30 god,
25%
15-19 god,
45% Ženski,
49% Muški , 51%
20-24 god,
30%
* Za 4% ispitanika nedostaje podatak o godinama i polu
Mladi uzrasta 15-19 godina činili su 45% uzorka, mladi uzrasta 20-24 godina 30% uzorka, dok je uzrasni segment
25-30 godina zastupljen u 25% slučajeva.
51% uzorka činili su muškarci, dok su žene činile 49% uzorka.
Prosečna dužina stanovanja u Obrenovcu na celokupnom uzorku je 19 godina.
Struktura uzorka s obzirom na bračni status Prosečna dužina stanovanja u Obrenovcu
U braku , Razveden/a
11% , 1%
Total 19 god
15-19 god 14 god
20-24 god 21 god
Neoženjen/ 25-30 god 26 god
neudata,
88%
* Za 11% ispitanika nedostaje podatak o bračnom statusu

3. PREGLED REZULTATA ISTRAŽIVANJA
Opšti stav
Uopšteno gledano, koliko ste zadovoljni mogućnostima koje mladi Po Vašem mišljenju, da li su mogućnosti koje mladi u Obrenovcu
u Obrenovcu imaju? imaju, iste ili drugačije od onih koje mladi u drugim opštinama u
okruženju (tj. drugim opštinama u Beogradu) imaju?
1% 0% 1% 2% 2% 3% 1%
12% 11% 11% 7% 5% 8%
17% 11%
28% 43%
37% 39% 46%
41% 41%
58%
37%
32% 30%
28% 37% 41%
38%
26%
18% 19% 22% 14%
8% 10% 7% 7%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Znatno bolje nego u drugim opštinama
Uopšte nisam zadovoljan/na Nisam zadovoljan/na Bolje nego u drugim opštinama
I jedno i drugo Zadovoljan/na sam Podjednake kao u drugim opštinama
Gore nego u drugim opštinama
Veoma sam zadovoljan/na
Znatno gore nego u drugim opštinama
Nešto preko 50% mladih u Obrenovcu nezadovoljno je mogućnostima koje im se u toj opštini pružaju, dok je tek
nešto više od 10% mladih zadovoljno mogućnostima koje imaju u Obrenovcu. Kada je zadovoljstvo u pitanju, nema
značajnih razlika s obzirom na starost ili pol.
U skladu sa opštim zadovoljstvom, oko 45% mladih procenjuje da su mogućnosti mladih u Obrenovcu lošije nego u
drugim opštinama u Beogradu, 46% mladih smatra da su mogućnosti koje oni imaju iste kao i mogućnosti koje imaju
mladi u drugim beogradskim opštinama, dok ispod 10% mladih smatra da su u Obrenovcu mogućnosti bolje nego u
drugim opštinama u Beogradu.

4. Obrazovanje
Da li srednju školu pohađate, tj. ukoliko ste već završili srednju Koja od narednih tvrdnji važi u Vašem slučaju?
školu, da li ste je pohađali u Obrenovcu ili van Obrenovca?
(Mladi koji pohađaju/pohađali su srednju školu u Obrenovcu)
7% 9% 6%
19% 11%
26% 18%
32% 14%
14% 15%
11%
93%
81% 80%
74% 68% 75% 76% 71%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
To je bila neka druga škola izvan Obrenovca
To je bila neka druga škola u Obrenovcu
U Obrenovcu U nekom drugom mestu
Bila je moj prvi izbor
Nešto ispod 20% mladih pohađa ili je pohađalo srednju školu izvan Obrenovca. Ovakva situacija je bila značajno
češća pojava među starijim generacijama (tj. među mladima starosti 25-30 godina) nego što je sada (tj. među
mladima starosti 15-19 godina).
Za oko 90% mladih koji upisuju srednju školu u Obrenovcu, Obrenovac i jeste prvi izbor. Sa druge strane, oko 10%
njih radije bi pohađalo srednju školu izvan Obrenovca. Ključni razlog za nepohađanje srednje škole u Obrenovcu
jeste nepostojanje željenog obrazovnog profila u toj opštini.
Kada su u pitanju sredstva i uslovi za rad, mladima koji pohađaju srednju školu u Obrenovcu najviše nedostaje
računarski centar (49%), učenički klub/prostor za učenike (37%) i bolji nastavni kabineti (36%). Muškarcima
nedostaje bolja fiskulturna sala značajno više nego devojkama.
Šta planirate nakon završetka srednje škole?
(Mladi koji trenutno pohađaju srednju školu)
Još uvek
nisam
siguran/na,
22%
Počeću da
radim ,
10% Nastaviću
školovanje,
68%
Nešto manje od 70% mladih koji trenutno pohađaju srednju školu, planira da nastavi školovanje po završetku srednje
škole. 10% je rešeno da počne da radi nakon završetka srednje škole, dok je oko 22% još uvek neodlučno. Ključni
razlozi za nenastavljanje daljeg školovanja jeste nedostatak želje da se dalje uči (39%) i želja da se što pre krene sa
zarađivanjem (36%).

5. Da li ste ikada pohađali neke seminare, treninge, kurseve, U kojoj meri ste zainteresovani za ovakve sadržaje, tj. ovakve
kreativne radionice ili slične edukacije koje su se održavale vidove učenja?
nezavisno od Vaših školskih obaveza?
13% 15% 12% 12% 12% 9% 10%
16%
18% 15% 17%
23% 33%
41%
43% 51%
31% 28%
33%
32%
35%
28%
26% 22%
38% 37% 43%
33% 15%
14%
11% 14%
6% 8% 4% 3%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Ne, nikada Da, jednom Uopšte nisam zainteresovan/na Nisam zainteresovan/na
Da, dva do četiri puta Da, pet puta i više Neodlučan/na sam Zainteresovan/na sam
Veoma sam zainteresovan/na
38% mladih nikada nije pohađalo bilo kakve seminare, treninge, kurseve, kreativne radionice ili slično, 31% je sa
ovakvim sadržajima imalo iskustva samo jednom, dok je približno isti procenat mladih ovakve sadržaje pohađao dva
ili više puta.
U većini slučajeva pohađani su kursevi stranih jezika (30%) ili kursevi računara (28%). Očekivano, specijalistički
kursevi značajno se češće pohađaju u slučaju mladih od 20 do 30 godina.
Nešto preko 50% mladih saopštava da je zainteresovano za različite vidove neformalnog obrazovanja. Ovakav vid
učenja značajno je popularniji među pripadnicama ženskog pola.
Najveća zainteresovanost postoji za kurseve stranih jezika (47%) i za kurseve rada na računaru (39%).
U slučaju ženskog pola, postoji značajno veće interesovanje za kurseve stranih jezika i kurseve životnih veština,
nego što je to u slučaju muškaraca.
Kako biste procenili Vaše znanje engleskog jezike?
11% 8% 4%
17%
17%
20%
21%
25%
40%
37% 37%
33%
21% 25%
20%
16%
12% 14% 14%
9%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Veoma loše Loše Osrednje
Dobro Veoma dobro
Nešto više od 30% mladih procenjuje svoje znanje engleskog jezika kao dobro ili veoma dobro. Ipak, tek nešto preko
10% njih poseduje neki od sertifikata.

6. Mladi starosti 15-19 godina značajno su skloniji da svoje znanje engleskog jezika procene kao veoma dobro. Sa
druge strane, mladi starosti 25-30 godina znatno ređe od ostalih mladih procenjuju svoje znanje engleskog jezika kao
veoma dobro.
Kada je u pitanju đački parlament, koja od sledećih tvrdnji važi u Vašem slučaju?
(Mladi koji trenutno pohađaju srednju školu)
Kada je u pitanju đački parlam ent, koja od sledećih tvrdnji važi u
Vašem slučaju?
Imam funkciju u parlamentu 1%
Član sam parlamenta 5%
Informišem se o radu đačkog parlamenta 4%
Znam ko je predstavnik mog odeljenja u
30%
parlamentu
Znam da postoji u mojoj školi 31%
Ne znam da postoji u mojoj školi 18%
Ne postoji u mojoj školi 12%
30% mladih koji trenutno pohađaju srednju školu saopštava da đački parlament ne postoji u njihovoj školi ili da oni o
tome nisu informisani. Nešto preko 30% njih zna da parlament postoji, ali nije upućeno u rad parlamenta. Oko 35%
zna ko je predstavnik odeljenje u parlamentu ili se aktivno informiše o radu parlamentu. Tek oko 5% mladih je član
parlamenta ili ima funkciju u parlamentu.
Devojke su u značajno većem stepenu informisane o radu đačkog parlamenta nego što su to muškarci.
Čak i ako bi im se za to pružila mogućnost, oko 44% mladih koji pohađaju srednju školu saopštava da se ne bi se
uključilo u rad parlamenta. Postoji izražena polarizacija s obzirom na pol; dok je nespremnost za uključivanje u rad
parlamenta u slučaju muškaraca čak oko 60%, u slučaju devojaka njih preko 70% bi bilo spremno da se uključi u rad
parlamenta. Zainteresovanost devojaka za uključenje u rad parlamenta u većini slučajeva se zadržava na
poboljšanju ponude van-nastavnih aktivnosti.
Manje od 5% mladih koji pohađaju srednju školu smatra da đački parlament zaista doprinosi poboljšanju položaja i
prava đaka. Kao ključni problem za nedovoljni uticaj đačkog parlamenta ističe se nedovoljna podrška uprave škole.

7. Kultura, sport i rekreacija
Na koji način najčešće provodite slobodno vrem e?
Kod kuće, uz kompjuter/Internet Sa društvom, na sedeljkama ili drugim okupljanjima
Kod kuće, slušam muziku Kod kuće, uz TV
Rekreativno se bavim sportom Izlazim u kafiće i klubove
Kod kuće, uz čitanje Kod kuće, u druženju sa porodicom
Odlazim na različita kulturna dešavanja Bavim se umetnošću
42% 41% 43%
40% 41% 40%
40%
39%38%
37%
36% 37% 34% 36%
33%32% 32%
30% 30% 29% 29%
29%
28% 27%26% 25%
24%
22%
18% 17%
12%
10%9% 10%
7% 7%
5%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Mladi najčešće provode slobodno vreme kod kuće (uz kompjuter/Internet ili slušajući muziku) ili sa društvom (na
sedeljkama ili drugim okupljanjima). Odlazak na različita kulturna dešavanja znatno je češći u slučaju mladih starijih od
25 godina.
Žene su sklonije od muškaraca da slobodno vreme provode kod kuće čitajući ili u druženju sa porodicom. Muškarci
značajno češće provode slobodno vreme tako što se rekreativno bave sportom.
Udeo žurki značajno je veći od udela svih drugih dešavanja; čak oko 70% svih dešavanja (sa liste navedenih) kojima
su mladi prisustvovali u poslednjih šest meseci odlazi na žurke. Bioskop i pozorište značajno se ređe posećuju u
slučaju mladih starosti 15-19 godina, dok se žurke u tom uzrastu značajno češće posećuju. Žurke su popularnije među
muškarcima nego među ženama.
Šta po Vašem m išljenju nedostaje u Obrenovcu da
Koliko puta ste u poslednjih 6 m eseci bili na
bi m ogućnosti za provođenje slobodnog vrem ena
sledećim dešavanjim a? - Udeo u odnosu na
bile veće?
sve posete
Pozoriste, Veća ponuda sportskih sadržaja Veći broj klubova
Bioskop,
4% Veća ponuda kulturnih dešavanja Veći broj kafića
10%
Drugo
Galerije, 2% 63%
Muzeji, 3% 56% 54%
53%
Muzicki 46% 46% 48%
koncerti, 39%
37%
40%
11% 34%
26% 26%
23% 24%
Žurke, 69% 16%
10%
5% 6%
2%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Preko 50% mladih smatra da Obrenovcu nedostaje veća ponuda sportskih sadržaja kako bi mogućnosti za provođenje
slobodnog vremena bile veće. Mladi starosti 25-30 godina, značajno češće ističu važnost ponude kulturnih dešavanja,
dok su mladi uzrasta 15-19 godina značajno skloniji da istaknu potrebu za većim brojem kafića.
Žene su sklonije da istaknu važnost veće ponude kulturnih dešavanja, dok je ponuda sportskih sadržaja važnija u
slučaju muškog pola.

8. Koliko knjiga ste pročitali u poslednja 3 Šta biste rekli, šta je to što bi u opštini trebalo
m eseca, nezavisno od Vaših da se poboljša kako bi m ladi više posećivali
školskih/fakultetskih obaveza? kulturna dešavanja?
Nijednu Uskladiti ponudu sa potrebama mladih
Bolje informisanje mladih o aktuelnim kulturnim dešavanjima
Jednu
Povoljnije cene karata/ulaznica za mlade
2-3
Raznovrsnija ponuda kulturnih dešavanja
Više od 3 Veća ponuda kulturnih dešavanja
57% 54%
41% 50%
37% 45%
37%
32% 38% 38%
30% 36% 36%
27% 28% 32% 32%
32%
23% 29% 28%
28% 29% 31%
21% 23%
18%18% 19% 18%19% 22% 21% 22%
17%
15%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
37% mladih kaže da nije pročitalo nijednu knjigu, a ovaj procenat je značajno veći u slučaju muškaraca (51%).
Mladi smatraju da bi najpre trebalo uskladiti ponudu sa potrebama mladih kako bi oni više posećivali kulturna
dešavanja.
Oko 15% mladih u Obrenovcu, bavi se nekom vrstom umetnosti. Bavljenje umetnošću značajno je češće u uzrastu 15-
19 godina. Oko 60% mladih se ne bavi umetnošću, niti izražava želju za tim.
Muzika i igra su najpopularniji vidovi umetnosti među mladima. Igra, kao i slikarstvo i vizuelne umetnosti, značajno su
popularniji među pripadnicama ženskog pola. Čak 50% muškaraca saopštava da nisu zainteresovani ni za jednu vrstu
umetnosti.
Manje od 10% mladih smatra da su mogućnosti za bavljenje umetnošću u Obrenovcu dobre ili veoma dobre.
Sport
Da li se bavite nekim sportom , barem jednom Šta biste rekli, šta je ključni razlog zbog koga
nedeljno? se ne bavite sportom ? - Mladi koji se na bave
sportom
Da, profesionalno
Da, samo rekreativno Nemam vremena Nemam finansijskih mogućnosti
Ne Ponuda je nezadovoljavajuća Mrzi me
65%
62%
56% 56% 54%
52% 50%
50%
41%
30% 29% 28% 29%
26% 24% 25%
15% 16% 16%
12%
9% 10% 9%
3% 4% 6% 5%
3%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Oko 30% mladih ne bavi se sportom; oko 55% radi to samo rekreativno, dok se profesionalno bavi oko 15% mladih.
Mladi starosti 25-30 godina, kao i pripadnice ženskog pola bave se sportom značajno manje. Nedostatak vremena
ističe se kao ključni razlog za nebavljenje sportom (54%). Kao sledeći razlog, mladi ističu to da ih mrzi da se bave

9. sportom (25%).
Među mladima koji se bave sportom, fudbal je najpopularniji među muškarcima (60%), a odbojka među devojkama
(35%). 27% muškaraca bavi se košarkom, a 16% žena atletikom.
Postoji umereno zadovoljstvo mogućnostima za bavljenje sportom u Obrenovcu. Ipak, mladi starosti 15-19 godina koji
se značajno više profesionalno bave sportom, značajno su nezadovoljniji mogućnostima koje im se za to pružaju u
Obrenovcu.
Kada je sportska ponuda u pitanju, najviše nedostaju sportski tereni (46%). Nakon toga ističu se baloni za
tenis/fudbal... (31%) i biciklistička staza (29%). Pripadnice ženskog pola značajno više ističu nedostatak staza za
trčanje nego što je to slučaj sa muškarcima.
Aktivizam i volonterizam
U kojoj meri ste zainteresovani za učešće u rešavanju različitih Da li ste ikada učestvovali u akciji rešavanja nekog lokalnog
problema u Obrenovcu (npr. problem vršnjačkog nasilja, problema u Obrenovcu?
zloupotrebe psiho-aktivnih supstanci...)
11% 10% 6%
14%
23% Da, 17%
30% 28%
33%
29%
25% 31%
19%
25%
21% 19%
21%
15% 17%
14% 10%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Ne, 83%
Uopšte nisam zainteresovan/na Nisam zainteresovan/na
Neodlučan/na sam Zainteresovan/na sam
Veoma sam zainteresovan/na
Čak 35% mladih nije zainteresovano za učešće u rešavanju različitih lokalnih problema. Sa druge strane, oko 40%
mladih zainteresovano je za takvo učešće. Pripadnice ženskog pola značajno su više zainteresovane za ovakvo
angažovanje. Zainteresovanost za učešće u rešavanju lokalnih problema korelira sa procenom sopstvenih znanja i
sposobnosti.
83% mladih nikada nije učestvovalo u rešavanju nekog lokalnog problema. Kao ključni razlog za neučestvovanje u
rešavanju lokalnih problema ističe se neinformisanost (45%); ovaj razlog znatno se češće pominje među mladima
starosti 15-19 godina. Nezainteresovanost za takvu vrstu problema značajno se češće ističe među mladima starosti
20-24 godina

10. Da li ste član...? - % odgovora "Da"
Sportski klub, društvo Podmladak političke partije
KUD (kulturno-umetničko društvo) NVO ili UG (udruženja građana)
Đački parlament Nisam član nijedne organizacije
62% 61% 62% 63%
21%
18%
16% 15%
10% 10%
9% 8% 8% 6% 7%
5% 3% 4% 5% 5% 7%
1% 2%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Nešto više od 60% mladih nije član nijednog kluba/društva/udruženja. Oko 15% mladih ima članstvo u nekom
sportskom klubu/društvu, a 9% je podmladak neke političke partije (značajno više u slučaju mladih starosti 25-30
godina, 18%).
Volontiranje
Šta su po Vam a ključni razlozi za volonterski
Da li ste ikada volontirali u nekoj
rad?
organizaciji/instituciji ili slično u Obrenovcu?
Sticanje novih znanja i iskustva
Da, 20% Druženje, upoznavanje drugih ljudi
Osećaj korisnosti i doprinosa rešavanju problema
Sticanje reference ili preporuke
60%
54%
52%50% 50% 52% 51%
48%
46%
42%
36%
33%
22%
19%
14%
6%
Ne, 80%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Oko 80% mladih nikada nije volontiralo u nekoj organizaciji ili instituciji u Obrenovcu. Mladi koji su imali iskustva sa
volontiranjem, o tome su se uglavnom informisali preko prijatelja ili poznanika (68%).
Sticanje novih znanja i iskustava (52%) i druženje, upoznavanje drugih ljudi (50%) ključni su razlozi za volontersko
angažovanje. Osećaj korisnosti i doprinosa rešavanju problema pominje se u 42% slučajeva dok se sticanje
reference ili preporuke pominje u 14% slučajeva. Sticanje reference ili preporuke značajno je važnije mladima
starosti 25-30 godina.
Kao ključni razlozi za nepraktikovanje volonterskog rada ističu se nezainteresovanost za rad koji nije plaćen (62%) i
nedovoljna informisanost o volonterskom radu (44%).
Među mladima starost 25-30 godina značajno češće se pominje to da mladi koji volontiraju uglavnom rade samo
tehničke stvari.

11. Šta m islite, u kojoj oblasti u Obrenovcu je najpotrebnije volontersko
angažovanje m ladih?
Ekologija
Pomoć i podrška siromašnima
Organizacija dešavanja (kulturnih, sportskih, zabavnih...)
Pomoć i podrška osobama s invaliditetom, ili obolelima
Pomoć i podrška deci
Pomoć i podrška starima
52% 52%
46% 46%
44%
38% 38% 38%37%36%37% 39%
36%35% 36% 35%
33% 32%
28% 29%
24% 22%
20%
14%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Ekologija (46%) se opaža kao oblast u kojoj je volonterski rad najpotrebniji u Obrenovcu.
Mladi starosti 25-30 godina skloniji su da istaknu važnost pomoći i podrške osobama s invaliditetom, ili obolelima,
kao i pomoći i podrške starima.
Pripadnice ženskog pola sklonije su da istaknu važnost pomoći i podrške deci.
Zapošljavanje
Kada je radni odnos u pitanju, koja od narednih tvrdnji važi u Vašem slučaju?
13%
1%
40% 14%
60% 5%
11%
3%
97% 9%
3% 21%
1% 12%
7%
2%
6%
18%
11% 36%
13% 15%
1%
0%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
U stalnom radnom odnosu U privremenom/honorarnom radnom odnosu
Ne radi, bio/la zaposlen ranije, ponovo traži posao Ne radi, bio/la zaposlen i sada ne traži posao
Ne radi, nije bio/la zaposlen, ali sada traži posao Ne radi, nije bio/la zaposlen i sada ne traži posao
Ne radi, još uvek se školuje
Oko 36% mladih uzrasta 25-30 godina u stalnom je radnom odnosu, dok je 21% u privremenom odnosu; oko 25%
mladih ovog uzrasnog segmenta trenutno je u procesu traženja posla, dok se 13% i dalje školuje.
Među mladima koji su u radnom odnosu nešto manje od 50% njih radi izvan Obrenovca. Kao ključni razlozi za rad
izvan Obrenovca ističu se bolja plata (51%) i nedostatak ponude poslova u Obrenovcu generalno (47%).

12. Čak 64% mladih koji su u radnom odnosu radi izvan struke.
Među mladima koji ne pohađaju srednju školu niti su zaposleni, njih oko 60% nalazi se na evidenciji NZS, dok je oko
13% mladih učlanjeno u neku omladinsku zadrugu.
Da li ste čuli za...? Da li ste ikada im ali iskustva sa nekim od ovih
sadržaja?
Sajmove zapošljavanja Sajmovi zapošljavanja
Obuke za aktivno traženje posla Obuke za aktivno traženje posla
Profesionalnu orijentaciju Profesionalna orijentacija
Karijerno vođenje i usavršavanje Karijerno vođenje i usavršavanje
Nisam čuo/la ni za šta od navedenog Nisam ima/la iskustva ni sa čim od navedenog
77% 85%
76%
64% 71% 68%
52%
47% 46% 53%
39% 41%
36% 37%
32% 32%
32%
23%
22% 24%
22% 23%
14% 14% 14% 19% 20%
16% 15%
11% 10%
8% 6% 8%
3% 3%3% 4% 5%
2%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Kada su u pitanju različiti sadržaji vezano za proces izbora profesije i proces zapošljavanja, mladi su najviše upoznati
sa sajmovima zapošljavanja (oko 64% njih je čulo za ovakve događaje) dok su najmanje upoznati sa karijernim
vođenjem i usavršavanjem (22%). Čak 23% mladih nije čulo ni za šta od navedenog (značajno više u slušaju mladih
starosti 15-19 godina).
Oko 70% mladih nije imalo nikakvih iskustava sa navedenim sadržajima.
Kada su u pitanju veštine pisanja CV-a (tj. lične biografije), Kako biste procenili Vaše poznavanje rada na računaru?
motivacionog pisma i ponašanje tokom intervjua, kako
procenjujete Vašu veštinu?
7% 8% 7% 6% 7% 9%
16%
26%
30% 22%
35% 35% 35% 35%
34%
32%
41% 51% 32% 37% 37%
46%
38%
34%
14% 16%
9% 15% 16%
8% 5%
9% 10% 10% 7% 4% 6% 7% 4%
1%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Veoma loše Loše Osrednje Veoma loše Loše Osrednje
Dobro Veoma dobro
Dobro Veoma dobro
Nešto više od 60% mladih procenjuje svoje veštine pisanja CV-a (tj. lične biografije), motivacionog pisma i ponašanja
tokom intervjua kao osrednje ili loše.
Oko 50% mladih procenjuje svoje poznavanje rada na računaru kao dobro, oko 38% kao osrednje, dok kao loše
procenjuje oko 12%.
Mladi starosti 25-30 godina značajno su skloniji da svoje znanje poznavanja rada na računaru procene kao loše.

13. Situacija je obratna u slučaju mladih starosti 15-19 godina.
Preko 65% mladih procenjuje da bi im dodatni kursevi rada na računaru i/ili stranih jezika pomogli u nalaženju posla.
Kada je u pitanju Vaša struka, da li ste prošli
Kako procenjujete ponudu ovakve vrste rada u
kroz bilo koji vid sticanja iskustva (radna
Obrenovcu? - Mladi koji se trenutno ne školuju
praksa/stažiranje/pripravnički...)? - Mladih koji
se trenutno ne školuju Veoma loša ponuda Loša ponuda
Osrednja ponuda Dobra ponuda
Da, radna praksa Da, pripravnički rad Veoma dobra ponuda
Da, volonterski rad Da, stažiranje 2% 2% 2%
7% 6% 8%
Drugo Ne, ništa od navedenog
36% 38% 34%
43% 43% 71%
41%
38% 39%
33%
29% 30% 28%
17%
12%
10%8% 9%10%9% 10%9%
27% 29% 27%
2% 24%
1%
Total 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Među mladima koji se trenutno ne školuju, nešto manje od 40% njih nije prošlo ni kroz kakav vid sticanja iskustva.
Preko 50% mladih koji se trenutno ne školuju procenjuje ponudu ovakve vrste rada u Obrenovcu kao lošu.
Preko 70% mladih uzrasta 25-30 godina procenjuje ponudu stalnih poslova kao lošu dok 50% njih procenjuje ponudu
honorarnih i sezonski poslova kao lošu.
Među mladima koji trenutno ne pohađaju srednju školu, nešto više od 30% razmišljalo je o pokretanju sopstvenog
preduzetničkog posla, dok je takav posao započelo manje od 5%. Kao ključni razlog za nezapočinjanje sopstvenog
posla ističe se nedostatak finansijskih sredstava.
Oko 10% mladih koji se trenutno ne školuju učestvovalo je u programima prekvalifikacije i dokvalifikacije, dok oko
55% njih nije učestvovalo, ali je za to zainteresovano.
Mobilnost
Da li ste ikada putovali u inostranstvo (ne računajući zemlje bivše Šta Vas je do sada sprečavalo da češće putujete u inostranstvo?
SFRJ)
Da Ne Nedostatak novca
Komplikovana procedura oko viza
Nedostatak vremena
Nisam se dovoljno informisao/la o putovanjima
43% 38%
46% 53% 80% 78%
70%
58%
42% 42% 43%
62% 40%
54% 57%
47%
23%
18% 20%
14%
6% 7% 6% 5%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Total 15-19 20-24 25-30

14. Nešto manje od 50% mladih nikada nije putovalo u inostranstvo. Kada je putovanje u inostranstvo u pitanju, među
onima koji su nekada putovali u inostranstvo, oko 15% nije išlo na takva putovanja u poslednje 3 godine; oko 30% je
putovalo samo jednom, a oko 20% njih dva puta.
Velika većina mladih (preko 90%) želela bi da putuje u inostranstvo češće nego što su ranije imali prilike. Nedostatak
novca (70%) i komplikovana procedura oko viza (42%) ključni su razlozi za manjak putovanja u inostranstvo.
Oko 25% mladih redovno odlazi na letovanje, oko 10% mladih nikada nije bilo na letovanju, dok je oko 40% njih na
letovanju bilo samo nekoliko puta u životu. Oko 5% mladih redovno odlazi na zimovanje. Sa druge strane, oko 35%
mladih nikada nije bilo na zimovanju, dok je oko 50% njih na zimovanju bilo samo nekoliko puta u životu.
Oko 5% mladih uopšte ne putuje po Srbiji u toku godine; oko 55% njih posećuje druga mesta i gradove u Srbiji
jednom do deset puta godišnje dok oko 40% njih na takva putovanja odlazi češće od 10 puta godišnje.
Da li ste čuli za m ogućnost putovanja u Da li ste do sada koristili neku od takvih
inostranstvo u sklopu posebnih program a m ogućnosti? - Mladi koji su čuli za programe
međunarodnih razmena m ladih? razmena
Da, 5%
Ne, 29%
Da, 71%
Ne, 96%
Oko 30% mladih nije čulo za mogućnost putovanja u inostranstvo u sklopu posebnih programa međunarodnih
razmena mladih. Među onima koji su čuli za programe međunarodne razmene mladih, samo oko 5% njih je iskoristilo
neku od takvih mogućnosti. Među mladima koji do sada nisu učestvovali u programima razmene, kao ključni razlog za
to ističe se uverenje da su za tako nešto potrebni posebni uslovi.
Kada je u pitanju povezanost Obrenovca sa Kada je u pitanju povezanost izm eđu različitih
ostatkom Beograda, u kojoj m eri ste naselja u Obrenovcu, u kojoj m eri ste
zadovoljni...? - % (veom a) nezadovoljni zadovoljni...? - % (veom a) nezadovoljni
Brojem linija Brojem jutarnjih polazaka Brojem linija Brojem jutarnjih polazaka
Brojem dnevnih polazaka Brojem večernjih polazaka Brojem dnevnih polazaka Brojem večernjih polazaka
Brojem noćnih polazaka Cenom karte Brojem noćnih polazaka Cenom karte
82%
75%
71%
67%
60%
48% 48%
45%
39%
21% 19%
13%

15. Oko 20% mladih nezadovoljno je brojem linija kada je u Kada je u pitanju povezanost između različitih naselja u
pitanju povezanost Obrenovca sa ostatkom Beograda, a Obrenovcu, nezadovoljstvo je veće nego u slučaju
približno isti stepen nezadovoljstva javlja se i kad je u povezanosti Obrenovca sa ostatkom Beograda.
pitanju broj jutarnjih polazaka.
Oko 50% mladih nezadovoljno je brojem linija i brojem
Najmanji stepen nezadovoljstva postoji po pitanju broja jutarnjih polazaka.
dnevnih polazaka (oko 13%).
Kada je u pitanju broj dnevnih polazaka, stepen
Stepen nezadovoljstva raste kada su u pitanju večernji i nezadovoljstva je nešto manji, oko 45%.
naročito noćni polasci za Beograd. Nešto manje od 40%
Brojem večernjim polazaka nezadovoljno je 60% mladih,
mladih nezadovoljno je brojem večernjih polazaka dok je
dok je brojem noćnih polazaka nezadovoljno čak 75%.
čak oko 65% mladih nezadovoljno brojem noćnih
polazaka. Cenom karte nezadovoljno je oko 70% mladih.
Nezadovoljstvo je najveće kada je u pitanju cena karte
(preko 80% mladih nezadovoljno je ovom cenom).
Da li planirate da napustite Obrenovac u naredne 3 godine? Šta Vas je do sada sprečavalo da češće putujete u inostranstvo?
Ne
Da, zarad odlaska u inostranstvo ili negde u Srbiju Zaposlenje
Da, zarad odlaska u neko drugo mesto u Srbiji Zbog boljeg standarda
Da, zarad odlaska u Beograd Bolje mogućnosti obrazovanja
Da, zarad odlaska u inostranstvo
48% 45% 46% 65%
57% 57%61%
54% 53% 52%
49%
46%
40%
14% 13%
14% 33% 31%
4% 5% 5% 13%
14% 13% 2% 20%
21% 8%
20% 23% 21%
15%
Total 15-19 20-24 25-30
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Nešto više od 50% mladih ima planove da u budućnosti napusti Obrenovac.
Ključni razlozi za napuštanje Obrenovca su zaposlenje i potraga za boljim standardom.

16. Informisanje
Šta biste rekli, na koji način se najčešće informišete?
Diskusije/rasprave sa prijateljima/poznanicima
Internet
Radio
Štampa
Televizija
9% 9% 4%
11%
20%
25% 19%
33% 2%
2% 3% 16%
12% 2% 16%
6%
58%
53% 50% 50%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Mladi se najčešće informišu putem televizije (53%). Na drugom mestu je Internet (25%). Kao sredstvo informisanja,
Internet je znatno više zastupljen među mladima starosti 15-19 godina.
Najgledanija televizija među mladima je TV Pink (40%); TV Pink znatno je gledaniji među pripadnicama ženskog
pola. Nakon toga slede B92 i RTS1/RTS2 (oko 20%). TV B92 znatno je gledanija među mladima starosti 25-30
godina. Od lokalnih medija, najviše se konzumira TV MAG (oko 50%). Oko 35% mladih ne gleda nijedan od lokanih
medija.
Da li u Vašem domaćinstvu imate računar i Internet vezu? Koju vrstu Internet veze imate u Vašem domaćinstvu? - Mladi koji
imaju Internet u domaćinstvu
Da, i računar i Internet vezu ADSL
Da, samo računar Kablovski internet
Ne
Dial up
Wireless (bežično)
51% 45%
55% 53%
40%
35% 36%
32%
30% 28%
28% 27% 28%27%
36% 24% 18%
33%
34% 12% 12%
10% 11% 12%
23%
16% 19%
11%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 20-24 25-30
Oko 50% mladih ima i računar i internet vezu u svom domaćinstvu. Oko 25% mladih nikada nije koristilo internet ili
ga je koristilo samo nekoliko puta u životu.
Najzastupljeniji su ADSL (35%) I kablovski internet (32%).Oko 25% mladih nikada nije koristilo internet ili ga je
koristilo samo nekoliko puta u životu.
Oko 45% mladih ima kablovsku televiziju u domaćinstvu; značajno više u slučaju mladih starosti 15-19 godina.

17. Aktivno učešće u donošenju odluka
Kako biste procenili m ogućnosti koje m ladi u Kada biste im ali m ogućnosti da li biste
Obrenovcu im aju za učešće u donošenju preuzeli odgovornost i uključili se u
odluka u...? - % (veom a) loše donošenje odluka u nekoj od ovih oblasti?
Opštinskoj upravi Ustanovama kulture Sigurno ne Verovatno ne
Neodlučan/na sam Verovatno da
Javnim preduzećima Sportskim klubovima
Sigurno da
Školi Organizaciji/političkoj partiji 6%
9% 10% 12%
72% 72% 30% 27% 31%
31%
60%
57%
45% 26%
28% 32%
28%
36%
18% 20%
15% 19%
15% 18% 14% 12%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Oko 70% mladih smatra da su mogućnosti koje mladi u Obrenovcu imaju za učešće u donošenju odluka u
opštinskoj upravi loše. Najnegativniji stav imaju mladi starosti 15-19 godina, a najpozitivniji mladi starosti 25-30
godina.
Iako je stav prema mogućnostima za učešće u donošenju odluka u ustanovama kulture nešto pozitivniji, oko 60%
mladih i dalje smatra da su takve mogućnosti loše.
Oko 70% mladih smatra da su mogućnosti koje mladi u Obrenovcu imaju za učešće u donošenju odluka u javnim
preduzećima loše.
Mladi najbolje procenjuju mogućnosti za aktivno učešće u donošenju odluka u sportskim klubovima; oko 30% njih
smatra da su takve mogućnosti dobre.
Kada su u pitanju mogućnosti koje mladi imaju za učešće u donošenju odluka u školi, oko 45% njih smatra da su
takve mogućnosti loše.
Ni mogućnosti za učešće u donošenju odluka u organizaciji/političkoj partiji ne procenjuju se pozitivno; nešto preko
45% smatra da su takve mogućnosti loše, dok oko 30% smatra da su u pitanju osrednje mogućnosti. Mladi starosti
15-19 godina ispoljavaju značajno negativniji stav po ovom pitanju.
Kada bi imali mogućnosti da se uključe u donošenje odluka u nekoj od ovih oblasti, nešto manje od 40% mladih
preuzelo bi odgovornost i uključilo se u donošenje odluka u nekoj od navedenih oblasti. 33% mladih nije
zainteresovano za ovakvo angažovanje, dok je 28% mladih neodlučno. Informisanje i kampanja za mlade bile bi
najpotrebnija vrsta podrške u slučaju eventualnog angažovanja. Ipak, skoro trećina mladih ne zna koja vrsta
podrške bi im u tom slučaju značila.

18. Koliko ste upoznati sa radom Kancelarije za mlade? U kojoj meri ste zainteresovani da se uključite u neke od aktivnosti
Kancelarije za mlade ?
Čuo/la sam da postoji i učestvovao/la sam u aktivnostima Veoma sam zainteresovan/na
Čuo/la sam da postoji i znam čime se bavi Zainteresovan/na sam
Neodlučan/na sam
Znam da postoji, ali ne znam čime se tačno bavi
Nisam zainteresovan/na
Nisam ni čuo/la da postoji Uopšte nisam zainteresovan/na
3% 2% 4% 3% 5% 8% 2% 4%
26% 21% 22% 18%
26% 27% 27% 21%
34%
36% 33% 43%
43% 38%
46% 46%
27%
23% 21%
21%
28% 34%
24% 24% 18%
16% 17% 12%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Oko 30% mladih nije čulo da postoji Kancelarija za mlade u Obrenovcu.
Nešto više od 40% mladih čulo je da Kancelarija za mlade postoji, ali nije upoznato sa radom te kancelarije.
Oko 30% njih upoznato je sa aktivnostima kancelarije, a od toga njih oko 3% učestvovalo je u nekim od aktivnosti
kancelarije.
Nasuprot malom stepenu dosadašnjeg angažovanja (3%), oko 25% mladih zainteresovano je da se uključi u
aktivnosti Kancelarije za mlade.
Zdravlje i ekologija
Oko 50% mladih ne vodi ili donekle vodi računa o svojoj ishrani dok gotovo trećina nema nikakvih fizičkih aktivnosti
po više dana za redom.
Većina mladih saopštava da redovno održava higijenu zuba. Ipak, većina mladih (67%) kod lekara odlazi samo
ukoliko je to neophodno.
Svakom trećem mladom značilo bi ukoliko bi postojalo psihološko savetovalište za mlade, a oko 37% ponekad ima
probleme koje ne može da razreši kroz razgovor sa bliskim osobama.
Većina mladih (62%) vodi računa o svom okruženju dok bi svaki treći bio zainteresovan da pohađa neki vid
formalne ili neformalne edukacije u oblasti zaštite životne sredine. Oko 32% mladih smatra da je dobro informisano
o uslovima životne sredine u Obrenovcu (ispravnost vode, vazduha...).

19. Koliko ste puta u životu (ako uopšte jeste) pušili cigarete? Koliko često ste pušili cigarete u poslednjih 30 dana?
Nijednom 1-2 cigarete Nijednom Manje od 1 cigarete nedeljno
Manje od 1 cigarete dnevno 1-5 cigareta dnevno
3-9 cigarete 10-19 cigarete
6-10 cigareta dnevno 11-20 cigareta dnevno
20-39 cigarete 40 ili više cigarete
Više od 20 cigareta dnevno
8% 6% 6%
17% 18% 5% 5% 13%
20% 26% 8% 4% 8%
1% 2% 8% 3%
2%
3% 6% 6% 6% 7% 15%
9% 9% 5% 5% 1%
2%
8% 2%
4%
9% 11%
14% 13% 16% 4%
13% 3%
1%
9%
12% 73% 71%
66%
52% 54% 53%
47%
33%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Nešto manje od polovine mladih nikada nije pušilo cigarete, dok je polovina probala barem jednu cigaretu u životu.
Oko dve trećine mladih nije popušilo nijednu cigaretu u periodu od mesec dana dok oko 15% mladih popuši preko 10
cigareta dnevno. Konzumacija cigareta značajno je češća među mladima starosti 25-30 godina.
Koliko puta ste se (ako uopšte jeste) opili od Koliko puta ste (ako uopšte jeste) koristili
alkoholnih pića? - % Barem jednom m arihuanu? - % Barem jednom
U svom životu U poslednjih 12 meseci U svom životu U poslednjih 12 meseci
U poslednjih 30 dana U poslednjih 30 dana
60%
57%
55%
51%
41%
35% 34%
25%
19%
15% 15%
10% 12%
8% 6%
2% 1% 3% 2% 5%
2% 0% 1% 1%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Više od 50% mladih opilo se barem jednom u životu. U poslednjih godinu dana od alkohola se opila svaka treća
mlada osoba. Oko 15% mladih opilo se od alkohola u poslednjih mesec dana; oko 5% mladih to je učinilo tri puta i
više.
Oko 8% mladih probalo je marihuanu barem jednom u životu, dok je manje od 5% marihuanu konzumiralo u
poslednjih godinu ili mesec dana. Nešto ispod 5% mladih konzumiralo je alkohol zajedno sa tabletama barem jednom
u životu.
Teške droge, heroin i kokain, kao i ekstazi konzumiralo je oko 1% mladih.

20. Bezbednost
Više od 50% mladih saopštava da se ne oseća bezbedno u Obrenovcu; nešto manje od polovine njih ne oseća se
bezbedno kada noću prolazi kroz određena naselja (znatno više u slučaju pripadnica ženskog pola).
Čak oko 75% njih smatra da mladi ne poštuju propise o brzini vožnje, nošenju kacige i sl.. a oko 50% njih smatra da
pešački prelazi u blizini škola nisu adekvatno obeleženi.
Nešto manje od trećine mladih ima iskustva sa prisustvovanjem nekom vidu diskriminacije.
U kojoj meri, u odnosu na ostatak zemlje, mislite da je kriminal Da li ste ikada bili žrtva kriminala i/ili nasilja?
prisutan u Obrenovcu?
Znatno prisutniji Prisutniji
Podjednako prisutan Manje prisutan Da Ne
Znatno manje prisutan
1% 2% 1% 1%
5% 8% 5%
22% 35%
32%
48%
83% 81% 79%
86%
34%
32% 37%
23%
29% 35%
26% 24% 21%
17% 14% 19%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
U poređenju sa ostatkom zemlje, čak preko 60% mladih procenjuje da je kriminal u Obrenovcu zastupljen u većoj
meri.
Oko 17% mladih saopštava da je barem jednom u životu bilo žrtva kriminala. U oko 45% slučajeva radilo se o
fizičkom nasilju, dok su verbalno nasilje ili krađa bili zastupljeni u oko 40% slučajeva.
Smatra se da su konflikti mladih sa zakonom najpre posledica konzumacije alkohola ili droge (60%). 55% smatra da
je razlog takvim konfliktima svojevrsni vid zabave ili hira, dok oko 35% njih konflikte sa zakonom pripisuje lošoj
materijalnoj situaciji.

21. Socijalna politika
Kada je u pitanju Vaša stambena situacija, koja od sledećih tvrdnji Kako biste procenili skladnost / harmoničnost Vaše porodice?
važi u Vašem slučaju?
Imam svoj stan Veoma dobri odnosi u porodici
Iznajmljujem stan sam/sa nekim Dobri odnosi u porodici
Ne mogu da procenim
Živim sa roditeljima u roditeljskom stanu
Loši odnosi u porodici
Živim sa roditeljima u iznajmljenom stanu Veoma loši odnosi u porodici
8% 5% 6%
4% 6% 16%
23%
32% 37% 34%
7%
83% 54%
79% 82% 42%
45%
64% 42%
16% 12% 18% 19%
6% 8% 6% 5% 5% 5% 6% 4%
2% 4% 1% 1%
Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god Total 15-19 god 20-24 god 25-30 god
Nešto manje od 80% mladih živi sa roditeljima u roditeljskom stanu (čak oko 65% i među mladima starosti 25-30
godina).
Velika većina mladih (oko 80%) procenjuje odnose u svojoj porodici kao skladne i harmonične dok oko 7% mladih
smatra da su odnosi u njihovoj porodici loši.
Oko 20% mladih smatra da je njihova finansijska situacija lošija nego što je to u slučaju ljudi u njihovom okruženju.
Rangiranje važnosti različitih oblasti
Za sam kraj, pokušajte da rangirate različite oblasti u skladu sa tim
koliko sm atrate da su važne za dalje unapređenje pozicije m ladih u
Obrenovcu? - % prva tri m esta
Slobodno vreme Obrazovanje
Kultura Sport i rekreacija
Aktivizam i volonterizam mladih Problemi zapošljavanja
Socijalna politika Informisanje
Zdravlje Aktivno učešće mladih u donošenju odluka
Mobilnost Bezbednost
Ekologija
33% 32%
28% 27% 27% 27%
18%
15% 14% 13% 11% 10%

22. Kao oblasti od najveće važnosti za dalje unapređenje pozicije mladih procenjuju se obrazovanje (prvi rang u 15%
slučajeva) i problemi zapošljavanja (prvi rang u 14% slučajeva).
Sport i rekreacija značajno su važniji mladima uzrasta 15-19 godina (prvi rang u 18% slučajeva).
Uzimajući u obzir prva tri ranga po važnosti, izdvajaju se:
- Grupa 1: Slobodno vreme, Obrazovanje (~32%)
- Grupa 2: Kultura, Sport i rekreacija, Aktivizam i volonterizam mladih, Problemi zapošljavanja (~27%)
Ostale oblasti zastupljene su u manje od 20% slučajeva.