2.
Masti su velika grupa jedinjenja,rastvorljivih
u organskim rastvaracima,ali ne u vodi.
Oni su osnovna komponenta bioloskih
membrana i uticu na njihovu
propustljivost,ucestvuju u predaju nervnih
impulsa,stvaraju kontakte medju
celijama,stite organizam od mehanickih
povreda i formiraju termoizolacioni sloj.
Sastoje se od atoma ugljenika, vodonika i
kiseonika, kao i ugljeni
hidrati, ali su ti atomi drugacije rasporedjeni.
3.
4.
Stvaraju cvrste
masti. Kod
zivotinja, one se
koriste kao
rezerva.
Obilna upotreba
zascenih masnih
kiselina povecava
nivo holesterola u
krvi i povecava
smrtnost od
kardiovaskularnih
bolesti.
Najveci izvor tih
masnih kiselina su
biljke, a posebno
orasi, lesnik,
badem i drugo
slicno voce,kao i
klicezitarica.
Obicno su u
tecnom stanju
(ulje).
5.
6.
To su polinezasićena biljna ulja . Svaka hrana
pržena u polinezasićenom ulju – pomfriti na
primer – se u suštini prži u trans mastima.
Ono što trans masti čini toliko opasnim je način
na koji podižu vaš LDL holesterol, trigliceride,i
nivoe lipoproteina ,a smanjuju vaš HDL holesterol
– najgora moguća kombinacija masnog
organskog jedinjenja
Trans masti su razlog zasto su ljudi danas deblji
nego ikada pre.
7.
Masti usporavaju proces varenja stvaraju osecaj sitosti u
zelucu. One su sastojci koji se najteze vare i opterecuju
funkcionisanje dva osnovna organa za varenje: jetru i
pankreas. Zbog toga se u slucajevima upale jetre i
pankreasa preporucuje rezim ishrane sa malo masti
U tankom crevu, pod dejstvomn zuci i lipaze u
pankreasnom soku, masti se rastvaraju na glicerin i
masne kiseline.Tako uspevaju da iz creva predju u
krvotok.
Organizam koristi masti kao pogonsko gorivo velike
energetske
snage. Jedan gram masti proizvodi devet kalorija prilikom
sagorevanja
(metabolizacije).
8.
Holesterol je slozeni lipid (vrsta masti) iz
grupe sterola, koji se nalazi samo u
namirnicama zivotinjskog porekla. Nas
organizam moze takodje proizvesti holesterol
u jetri.
Holesterol je neophodna supstanca u nasem
organizmu, ali kada njegova stopa u krvi
poraste, on se talozi na zidovima
arterije smanjujuci time njihov obim: to je
ateroskleroza.
Povisena stopa holesterola moze dovesti do
infarkta miokarda, tromboze nedovoljne
cirkulacije krvi u ekstremitetima.
