1. FARMACEUTSKI MENADŽMENT
32 | BB-Informator | 234
ZNAČAJ UPRAVLJANJA ZALIHAMA
Upravljanje zalihama u apotekama
predstavlja skup pravila i aktivnosti koje su
usmerene na utvrđivanje optimalnog obi-
ma i strukture materijalnih i nematerijal-
nih zaliha u cilju kontinuirane snabdeveno-
sti tržišta lekovima pod najpovoljnijim
troškovima. Upravljanje zalihama predstav-
lja jednu od najvažnijih aktivnosti u poslo-
vanju apoteka, naročito imajući u vidu im-
perativ kontinuirane snabdevenosti tržišta
lekovima.
Cilj upravljanja zalihama u apotekama
je dvojak. S jedne strane, to je potreba da
se obezbedi onaj nivo zaliha lekova koji će
biti dovoljan da apoteka u svakom trenu-
tku može da zadovolji potrebe svojih paci-
jenata. S druge strane, to je potreba da se
novčana sredstva koja se angažuju po tom
osnovu u što većoj meri racionališu. Prvi cilj
predstavlja težnju ka maksimizaciji zaliha.
Drugi cilj predstavlja težnju ka minimiza-
ciji troškova. Po svojoj prirodi, ova dva ci-
lja su često suprotstavljena, što drugim re-
čima znači da se upravljanje zalihama svo-
di na optimizaciju obima i strukture zaliha
uz odgovarajuća budžetska ograničenja, od-
nosno da se svodi na rešavanje tzv. „Mini-
maks“ problema (minimiziranje troškova i
maksimiziranje zaliha).
Samo optimalan obim zaliha obezbeđu-
je apoteci poslovanje sa najvećim profitom.
Ukoliko apoteka poseduje zalihe koje su iz-
nad optimuma (predimenzionirane zalihe),
to svakako utiče na uvećanje troškova pri-
bavljanja i držanja zaliha, a može da uti-
če i na stvaranje gubitaka po osnovu ka-
la, loma i rastura. Ukoliko pak apoteka po-
seduje zalihe koje su ispod optimuma (ne-
dovoljne zalihe), to svakako utiče na uve-
ćanje rizika od nestašice lekova i najčešće
rezultira u eskalaciji troškova nedostatka
zaliha, koji su povezani sa gubitkom kupa-
ca i prodajom supstitutivnih proizvoda sa
manjom zaradom.
Iako deluje jednostavno, upravljanje za-
lihama je više nego obično manipulisanje
zalihama i obuhvata kompleksan sistem
mera, aktivnosti i odluka koje se nazivaju
politikom upravljanja zalihama. Politi-
ka upravljanja zalihama, pored fizičkog ma-
nipulisanja zalihama, obuhvata i aktivno-
sti kao što su planiranje zaliha, istraživa-
nje tržišta nabavke, pregovaranja i ugova-
ranje sa dobavljačima, upravljanje transpor-
tom, odlučivanje o asortimanu i količini le-
kova koji će biti nabavljeni, odlučivanje o
intervalima nabavke, odlučivanje o načinu
smeštaja i osiguranja zaliha, izrada nomen-
klatura i šifarnika zaliha, računovodstveno
evidentiranje zaliha, analitičko praćenje za-
liha, finansijsko izveštavanje o zalihama,
sprovođenje mera kontrole i nadzora nad
zalihama itd.
Osnovna dva parametra upravljanja za-
lihama u apotekama su tražnja i troškovi.
Tražnja predstavlja ukupnu količinu odre-
đenog leka kojeg su potrošači spremni da
kupe u toku određenog vremenskog perio-
da, najčešće godinu dana. Tražnja predstav-
lja osnovni input prilikom planiranja zaliha
lekova. Od karakteristika tražnje zavise i
struktura, učestalost i obim nabavke leko-
va. Primera radi, ukoliko tražnja za odre-
đenim lekom ima sezonski karakter, apo-
teka će tome prilagoditi svoju politiku na-
bavke. Ukoliko je pak tražnja u porastu, apo-
teka će najverovatnije doneti odluku o uve-
ćanoj nabavci, kako bi zadovoljila tražnju
i ostvarila povoljnu nabavnu cenu lekova.
Drugi parametar su troškovi. Troškovi
predstavljaju vrednosni izraz trošenja eko-
nomskih dobara i dobijaju se tako što se
utrošak (količina) pomnoži sa cenom utro-
ška (cena). Pored tražnje, za donošenje op-
timalnih odluka o zalihama lekova su va-
žni i troškovi. Štaviše, upravljanje zaliha-
ma u apotekama najčešće je bazirano na
optimizaciji troškova, odnosno na izboru
onih količina i učestalosti nabavke lekova
koji rezultiraju u najnižim troškovima zali-
ha.
Praktično gledano, upravljanje zaliha-
ma u apotekama se odnosi na donošenje
dve grupe odluka:
• Koju količinu zaliha pribavljati u jed-
noj porudžbini (veličina porudžbine, tj.
„Q“). Količina nabavljenih lekova direktno
utiče na troškove upravljanja zalihama. Nai-
me, ukoliko se lekovi nabavljaju u velikim
količinama, apoteka će s jedne strane
UPRAVLJANJE
ZALIHAMA
U APOTEKAMA
DRUGI DEO: METODE UPRAVLJANJA ZALIHAMA
U prethodnom tekstu čitaoci su imali prilike da se upoznaju sa
osnovnim pojmovima vezanim za upravljanje zalihama u apote-
kama, kao što su pojam zaliha, vrste zaliha i troškovi zaliha. U
ovom tekstu, biće ukazano na značaj upravljanja zalihama i bi-
će prikazane osnovne metode koje se koriste u upravljanju za-
lihama. Sagledavanje ovih metoda omogućava rukovodiocima u
apotekama da nabavku lekova vrše u optimalnim količinama i u
optimalnim vremenskim intervalima, što svakako doprinosi
ostvarivanju boljih poslovnih rezultata.
Autor:
IGOR LAZAREVIĆ, AVENTIN PARTNERS

2. FARMACEUTSKI MENADŽMENT
ostvariti popuste kod dobavljača i imaće
relativno niske troškove porudžbine, dok će
s druge strane imati relativno visoke tro-
škove držanja zaliha. Ukoliko se pak leko-
vi nabavljaju u malim količinama, apoteka
neće ostvariti popuste kod dobavljača,
imaće veće troškove porudžbine, ali će za-
to imati relativno niske troškove držanja za-
liha.
• U kojim intervalima vršiti pribavlja-
nje zaliha (vreme porudžbine, tj. „T“). In-
terval pribavljanja zaliha predstavlja vre-
menski period (učestalost) između dve
porudžbine i direktno je determinisan odlu-
kom o količini nabavke lekova. Ukoliko apo-
teka nabavlja lekove u dužim intervalima
(retko), može dospeti u situaciju nedosta-
tka zaliha. Ukoliko pak nabavlja lekove u
kraćim intervalima (često), može dospeti u
situacaiju prekomernih zaliha. U obe vari-
jante, apoteka će imati rast troškova za-
liha.
Optimizacija upravljanja zalihama u
apotekama podrazumeva donošenje odlu-
ka baziranih na analizi troškova koji nasta-
ju prilikom izbora količina i intervala nabav-
ke lekova. Uspešno upravljanje zalihama je-
ste ono kod kojeg se lekovi nabavljaju u op-
timalnim količinama i u optimalnim inter-
valima, tj. kod kojeg su troškovi zaliha na
optimalnom nivou.
METODOLOGIJA
UPRAVLJANJA ZALIHAMA
Metodologija upravljanja zalihama
predstavlja posebnu oblast finansijskog i
logističkog menadžmenta koja se sastoji od
različitih pravila, principa, metoda i tehni-
ka koje se primenjuju u cilju optimalnog
upravljanja zalihama. Primenom adekvatne
metodologije upravljanja zalihama apote-
ka stvara uslove za optimizaciju svog po-
slovanja i ostvarivanje što boljih poslovnih
rezultata. Kada se govori o metodologiji
upravljanja zalihama, najčešće se govori o
sistemima i modelima upravljanja zaliha-
ma, kao i o modelima finansijsko-računo-
vodstvenog tretiranja zaliha.
Što se tiče sistema upravljanja zaliha-
ma, najčešće se primenjuju kontinuirani i
periodični sistemi nabavke lekova. Konti-
nuirani sistemi nabavke lekova predstav-
ljaju sisteme kod kojih se nabavka lekova
vrši u različitim intervalima, u skladu sa po-
slovnim potrebama. Kod kontinuiranih si-
stema nabavke lekova signalna tačka za na-
bavku je trenutak kada zalihe lekova padnu
na unapred determinisani nivo. Ta tačka se
naziva „tačka naručivanja“ (Reorder Point)
i izračunava se u zavisnosti od primenje-
ne metodologije. Periodični sistemi na-
bavke lekova predstavljaju sisteme kod ko-
jih se nabavka lekova vrši u istim vremen-
skim intervalima, u skladu sa unapred
određenom frekvencijom nabavke, koja
može biti nedeljna, mesečna, kvartalna ili
godišnja. Za razliku od kontinuiranih siste-
ma, kod periodičnih sistema nabavke leko-
va signalna tačka za nabavku je unapred
određeni datum za nabavku, a kontrolna ta-
čka je „planiran nivo zaliha“. Drugim reči-
ma, u periodičnom sistemu nabavke, apo-
teka će nabavljati lekove u tačno određe-
nim intervalima, u količini koja je potrebna
da bi se dostigao planirani nivo zaliha. Pred-
nost kontinuiranih sistema je u tome što na
bolji način doprinose optimizaciji zaliha, a
nedostatak je u tome što su složeniji za upo-
trebu. S druge strane, prednost periodič-
nih sistema nabavke je u tome što su jed-
nostavniji za upotrebu, a nedostatak je u
tome što po pravilu rezultiraju u višim tro-
škovima, kao i u tome što su osetljivi na iz-
nenadne promene tražnje.
Što se tiče modela upravljanja zaliha-
ma, načelno gledano postoje dve grupe mo-
dela. Prva grupa obuhvata modele uprav-
ljanja zalihama koji se koriste u deter-
minističkim situacijama, i odnosi se na
modele kod kojih se prati manji broj para-
metara, kod kojih je moguće predvideti tr-
žišna kretanja i koji su uglavnom statičkog
karaktera. Ovi modeli su najjednostavniji
i baziraju se na prostoj analizi troškova za-
liha (troškovi pribavljanja, troškovi držanja
i troškovi nedostatka zaliha). Baš zbog svo-
je jednostavnosti, ovi modeli se često pri-
menjuju u poslovanju apoteka. Najpozna-
tiji model iz ove grupe je model „optimal-
ne veličine porudžbine“ (Economic Order
Quantity – EOQ), koji će biti detaljnije pri-
kazan. Druga grupa obuhvata modele
upravljanja zalihama koji se koriste u
stohastičkim situacijama, i odnosi se na
modele kod kojih se prati veliki broj para-
metara, kod kojih nije moguće lako pred-
videti tržišna kretanja i koji su uglavnom
dinamičkog karaktera. Ovi modeli su veo-
ma kompleksni i baziraju se kako na prime-
ni savremenih teorija stohastičkog odluči-
vanja (teorija igara, Monte-Karlo simula-
cija, semantička analiza itd), tako i na au-
tomatizaciji donošenja odluka uz pomoć ra-
čunara i savremenih softvera. Najpoznati-
ji modeli iz ove grupe su modeli „planira-
nja materijalnih potreba“ (Material Requi-
rement Planning – MRP), model „planira-
nja distributivnih resursa“ (Distribution
Resource Planning – DRP), model „nabav-
ke tačno na vreme“ (Just In Time – JIT) itd,
i biće prikazani samo informativno.
Na kraju, što se tiče metodologije fi-
nansijsko-računovodstvenog tretiranja
zaliha, ona obuhvataju skup finansijskih i
računovodstvenih procedura, pravila, mo-
dela i tehnika koje pomažu rukovodstvu
apoteke da zalihe lekova finansijski eviden-
tira i prati na što bolji način. Pre svega, reč
je o različitim metodama knjigovodstvenog
evidentiranja zaliha, koje obuhvataju me-
tode kao što su FIFO, LIFO, HIFO, NIFO, me-
tod prosečne cene, metod standardnih
troškova itd. Pored toga, ove metodologi-
je obuhvataju i metode i tehnike procene
vrednosti zaliha (Valuation), koje se često
234 | BB-Informator | 33
Empirijska istraživanja potvr-
đuju činjenicu da loše uprav-
ljanje zalihama utiče na ostva-
rivanje lošijih poslovnih rezul-
tata.
Prema nekim istraživanjima,
loše upravljanje zalihama u
apotekama može da prouzro-
kuje rast troškova u iznosu od
1-10% u odnosu na ukupne pri-
hode, odnosno može da rezul-
tira u smanjenju dobiti za 10-
30% na godišnjem nivou. Ovo
proizilazi iz činjenice da tro-
škovi zaliha u apotekama če-
sto čine i preko 50% ukupnih
troškova.

3. koristi prilikom prodaje apoteke, prodaje
zaliha lekova ili prilikom kreditiranja kada
se zalihe uzimaju kao kolateral. Zatim, ove
metodologije obuhvataju i metode kontro-
la zaliha, koje se najčešće odnose na au-
tomatizaciju upravljanja zalihama i spro-
vođenje redovnih i vanrednih popisa imo-
vine. Konačno, ove metodologije obuhva-
taju i metode finansijske analize uspešno-
sti upravljanja zalihama, kao što su koefi-
cijent obrta zaliha, indeks efikasnosti
upravljanja zalihama itd.
UTVRĐIVANJE OPTIMALNE
VELIČINE PORUDžBINE
Pod optimalnom veličinom porudžbine
podrazumeva se ona količina nabavljenih
lekova koja obezbeđuje najniže troškove za-
liha za apoteku. Utvrđivanje optimalne
veličine porudžbine se najčešće vrši prime-
nom metoda „optimalne veličine poru-
džbine“ (Economic Order Quantity – EOQ),
koji je baziran na sledećim pretpostavka-
ma:
• Prodaja lekova se
može pouzdano predvide-
ti, što znači da su količine
za nabavku unapred poz-
nate;
• Prodaja lekova se vr-
ši ravnomerno tokom ce-
le godine (nema sezon-
skih oscilacija), što znači
da će prosečne zalihe leko-
va iznositi 50% od nabav-
ljene količine, tj. Qav=Q/2;
• Troškovi nabavke le-
kova su konstantni i ne za-
vise od veličine same porudžbine;
• Troškovi držanja lekova su konstantni
po jedinici leka i po jedinici vremena;
• Porudžbine se realizuju bez odlaganja,
što znači da nema kašnjenja u realizaciji po-
rudžbina; i
• Iz analize je isključena kvantifikacija
troškova nedostatka zaliha (Shortage
Costs).
Imajući ove pretpostavke u vidu, može
se reći da minimizacija ukupnih troškova
zaliha u apoteci podrazumeva sagledava-
nje troškova držanja zaliha (Carrying Costs)
i troškova pribavljanja zaliha (Ordering
Costs). Kao što se može videti na ilustra-
ciji, troškovi držanja zaliha rastu proporcio-
nalno, dok troškovi pribavljanja zaliha
opadaju proporcionalno sa povećanjem ni-
voa zaliha u apoteci. U onoj tački u kojoj
su ova dva troška jednaka, apoteka će
ostvariti optimum i imaće minimalne tro-
škove zaliha. Matematički gledano, ukup-
ni troškovi zaliha lekova se mogu izraziti na
način prikazan na slici dole:
Utvrđivanje optimalne veličine porudžbi-
ne, a samim tim i optimalnog intervala na-
bavke, može se prikazati i na primeru na-
bavke hipotetičkog leka „Spinacet“, sa
sledećim pretpostavkama:
• S: Godišnja količina nabavke leka „Spi-
nacet“ iznosi 5.000 pakovanja;
• S/2: Prosečne zalihe leka „Spinacet“
iznose 50% od nabavljene količine;
• C: Nabavna cena za lek „Spinacet“ iz-
nosi 130 dinara po pakovanju;
• i: Troškovi držanja zaliha leka „Spina-
cet“ iznose 20% od prosečnih zaliha;
• F: Troškovi porudžbine leka „Spinacet“
iznose 2.000 dinara po jednoj porudžbini;
i
Utvrđivanje optimalne veličine porudžbi-
ne za lek „Spinacet“ se može vršiti na dva
načina – intuitivno, preko tabele u nastav-
ku, i matematički, preko gore prikazanih jed-
načina. Ukoliko se optimalna veličina po-
rudžbine vrši intuitivno, tada se formi-
ra tabela u kojoj se polazi od hipotetičkog
broja godišnjih porudžbina, koji se u ovom
primeru kreće od 1 do 36, kao što je pri-
kazano u tabeli 1.
Iz tabele 1 se može videti sledeće. Uko-
liko bi se lek nabavljao dva puta godišnje,
veličina porudžbine bi iznosila 2.500 pako-
vanja, a ukupni troškovi zaliha bi iznosili
36.500,0 dinara godišnje. Pritom, troško-
vi držanja zaliha bi iznosili 32.500,0 dina-
ra, a troškovi pribavljanja zaliha bi iznosi-
li 4.000,0 dinara, odnosno razlika između
njih bi bila 28.500,0 dinara. Ukoliko bi se
lek nabavljao 24 puta godišnje, odnosno dva
puta mesečno, veličina porudžbine bi izno-
sila 208 pakovanja, a ukupni troškovi za-
liha bi iznosili 50.708,3 dinara. Pritom, tro-
škovi držanja zaliha bi iznosili 2.708,3 di-
nara, a troškovi pribavljanja zaliha 48.000,0
dinara, odnosno razlika između njih bi bi-
la 45.291,7 dinara. Jasno se može prime-
34 | BB-Informator | 234
FARMACEUTSKI MENADŽMENT
Pokazatelj
Kada se troškovi držanja zaliha izračunavaju
kao % od ukupne nabavne vrednosƟ lekova
Kada se troškovi držanja zaliha izračunavaju
po pakovanju leka
Ukupni troškovi
zaliha
T
S
Q
F= +
Q
2
C
i T
S
Q
F= +
Q
2
C
OpƟmalna veličina
porudžbine Qopt =
2 F S
C i
Qopt =
2 F S
C
Legenda
T – ukupni troškovi zaliha, Qopt – opƟmalna veličina porudžbine
S – godišnja prodaja leka u pakovanjima, Q – veličina porudžbine leka u pakovanjima
F – fiksni trošak porudžbine, C – nabavna cena leka po pakovanju
i – troškovi držanja zaliha, kao % od nabavne cene po pakovanju
S/Q – broj godišnjih porudžbina, Q/2 – prosečne zalihe lekova

4. FARMACEUTSKI MENADŽMENT
234 | BB-Informator | 35
titi da bi najniža vrednost ukupnih zaliha od
22.833,3 dinara, odnosno najmanja razli-
ka između troškova držanja i troškova
pribavljanja zaliha od 1.166,7 dinara, bila
u slučaju kada bi se lek nabavljao šest pu-
ta godišnje, tj. jednom u dva meseca.
Imajući to u vidu, može se reći da bi opti-
malni interval nabavke leka „Spinacet“ u
ovom slučaju bio na dva meseca i da bi op-
timalna veličina porudžbine iznosila 833 pa-
kovanja leka.
Ukoliko se optimalna veličina poru-
džbine vrši upotrebom formule, dobija
se rezultat od 877,1, što znači da je opti-
malna veličina porudžbine 877 pakovanja
leka, što podrazumeva realizaciju 5,7 na-
bavki u toku godine (5.000/877). Pri ovoj
količini nabavke, ukupni troškovi zaliha su
najniži i iznose 22.803,6 dinara. Ove vred-
nosti su dobijene na način prikazan dole:
Način na koji se utvrđuje optimalna ve-
ličina porudžbine u EOQ modelu može se
ilustrovati i grafički. Ukoliko posmatramo
koordinatni sistem u okviru kojeg imamo
osu „vreme“ i osu „nivo zaliha“, možemo pri-
metiti da zelena linija predstavlja kretanje
zaliha tokom godine. Tačnije, na početku
godine, vrši se nabavka u količini od Q, ko-
ja ujedno predstavlja i optimalnu veličinu
porudžbine. Ravnomernim trošenjem zali-
ha lekova protekom vremena, koje je pri-
kazano kosom zelenom linijom, dolazi se do
tačke u kojoj je potrebno nabaviti novu ko-
ličinu lekova. Ta tačka se zove „tačka na-
ručivanja“. Nakon nabavke nove količine le-
kova, proces prodaje lekova, koji je prika-
zan kosom zelenom linijom se ponavlja, sve
dok ne prođe godina, odnosno dok se ne
OpƟmalna veličina porudžbine: Ukupni troškovi zaliha:
Qopt =
2 2.000 5.000
130 0,2
* *
*
= 877,1 T
5.000
877,1
2.000= +
877,1
2
130
0,2*
= 22.803,51
Prosečne
zalihe
Vreme
Nivozaliha
Veličina porudžbine
Q
Q/2
OpƟmalan interval nabavke
OpƟmalna
veličina
porudžbine
(EOQ)
Tačka naručivanja
Ilustracija 2: nivo zaliha u EOQ modelu
Tabela 1: utvrđivanje opƟmalne veličine porudžbine za lek „Spinacet“
Broj
porudžbina
Veličina
porudžbine
Prosečne
zalihe
Vrednost
prosečnih
zaliha
Troškovi
držanja
zaliha
Troškovi
pribavljanja
zaliha
Ukupni
troškovi
zaliha
Razlika
1 2 3 = 2 / 2 4 = 3 * 130 5 = 4 * 20% 6 = 1 * 2.000 7 = 5 + 6 8 = 5 - 6
1 5.000,0 2.500,0 325.000,0 65.000,0 2.000,0 67.000,0 63.000,0
2 2.500,0 1.250,0 162.500,0 32.500,0 4.000,0 36.500,0 28.500,0
3 1.666,7 833,3 108.333,3 21.666,7 6.000,0 27.666,7 15.666,7
4 1.250,0 625,0 81.250,0 16.250,0 8.000,0 24.250,0 8.250,0
5 1.000,0 500,0 65.000,0 13.000,0 10.000,0 23.000,0 3.000,0
6 833,3 416,7 54.166,7 10.833,3 12.000,0 22.833,3 -1.166,7
12 416,7 208,3 27.083,3 5.416,7 24.000,0 29.416,7 -18.583,3
18 277,8 138,9 18.055,6 3.611,1 36.000,0 39.611,1 -32.388,9
20 250,0 125,0 16.250,0 3.250,0 40.000,0 43.250,0 -36.750,0
24 208,3 104,2 13.541,7 2.708,3 48.000,0 50.708,3 -45.291,7
36 138,9 69,4 9.027,8 1.805,6 72.000,0 73.805,6 -70.194,4

5. ustanovi nova optimalna veličina porudžbi-
ne.
Kao što je ranije navedeno, EOQ mo-
del predstavlja jedan od najjednostavnijih
modela utvrđivanja optimalnih zaliha, ko-
ji je baziran na determinističkim, odnosno
predvidivim parametrima. Kao takav, ovaj
model ima niz nedostataka, među kojima
se ističu nemogućnost precizne procene go-
dišnje prodaje lekova, odstupanje od pret-
postavke ravnomerne prodaje lekova, izo-
stavljanje pretpostavke o
procesuiranju porudžbine,
izostavljanje pretpostav-
ke o postojanju rezervnih
zaliha itd. Kako bi se ovi ne-
dostaci nadomestili, izvrše-
na je dopuna modela u
pogledu: (1) uključivanja
vremena procesuiranja po-
rudžbine u analizu, i (2)
uključivanja pretpostavke o
postojanju rezervnih zaliha.
Što se tiče uključiva-
nja vremena procesuira-
nja porudžbine u analizu,
važno je imati u vidu činje-
nicu da je za realizaciju po-
rudžbine potrebno odre-
đeno vreme. Zbog toga,
apoteka ne sme da dozvo-
li da se sve zalihe određe-
nog leka potroše, pa da tek
onda ispostavi porudžbinu
dobavljaču, već porudžbinu treba da ispo-
stavi u određenoj tački pre potrošnje za-
liha. To znači da se u ovoj modifikovanoj
verziji modela tačka porudžbine pomera ule-
vo, tj. vremenski unazad, tačno za onaj broj
dana koliko je potrebno da porudžbina bu-
de realizovana.
Što se tiče uključivanja pretpo-
stavke o postojanju rezervnih zaliha,
važno je imati u vidu da apoteka uvek mo-
ra da poseduje određeni rezervni nivo za-
liha svakog leka, naročito
onih koji su od velike važno-
sti za očuvanje zdravlja pa-
cijenata. Ove rezervne zali-
he se koriste kao zaštita u
slučaju da dođe do poveća-
ne prodaje ili u slučaju ka-
šnjenja porudžbina. Što je ve-
ća verovatnoća nedostatka
zaliha određenih lekova, ni-
vo rezervnih zaliha je potre-
bno uvećavati. S jedne stra-
ne, to uvećava troškove za-
liha, dok s druge strane to
obezbeđuje kontinuiranu
snabdevenost tržišta lekovi-
ma i smanjuje mogućnost
nastanka troškova nedosta-
tka zaliha.
I pored ovih unapređenja,
koja su propraćena i odgova-
rajućim matematičkim jed-
načinama, model „optimalne veličine poru-
džbine“ (EOQ model) ima ograničenu upo-
trebu u praksi. Razvojem savremenih infor-
macionih tehnologija (npr. softveri, auto-
matizacija), kao i razvojem savremenih me-
nadžment pristupa (npr. japanski pristup
menadžmentu), upravljanje zalihama u
apotekama je u sve većoj meri bazirano na
naprednim metodologijama i pristupima,
o čemu će biti reči u nastavku teksta u sle-
dećem broju časopisa. I
36 | BB-Informator | 234
FARMACEUTSKI MENADŽMENT
Prosečne
zalihe
Vreme
Nivozaliha
Veličina porudžbine
Q
Q/2
Tačka naručivanja Vreme procesuiranja porudžbine
OpƟmalna
veličina
porudžbine
(EOQ)
Ilustracija 3: nivo zaliha u EOQ modelu, sa uključenim
vremenom procesuiranja porudžbine
Prosečne
zalihe
Vreme
Nivozaliha
Veličina porudžbine
Q
Q/2
OpƟmalna
veličina
porudžbine
(EOQ)
Tačka naručivanja Vreme procesuiranja porudžbine
Rezervne zalihe
Ilustracija 4: nivo zaliha u EOQ modelu, sa uključenim
vremenom procesuiranja porudžbine i rezervnim zalihama