„Tradicija i rukotvorine u službi regionalnog razvoja i brendiranja” Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, četvrtak, 29. novembar 2012, 10:00-14:00h Panel I – Razvoj brenda i uloga marketinga u širenju poslovanja Moderator: Prof. dr Ana Trbović

1. AGENDA
Međunarodna konferencija
„Tradicija i rukotvorine u službi regionalnog razvoja i brendiranja”
u okviru projekta “Zapošljavanje u ruralnim područjima”, koji finansira Delegacija EU u Republici Srbiji, a realizuje Etno mreža
Dom Narodne skupštine, Trg Nikole Pašića 13, četvrtak, 29. novembar 2012, 10:00-14:00h
9:30 Registracija i prijem dobrodošlice
10:00 Uvodne napomene – Instrumenti podrške za proizvođače u ruralnim područjima
Moderator: Violeta Jovanović, predsednica Upravnog odbora Etno mreže
Mlađan Dinkić*, ministar finansija i privrede Republike Srbije
Endru Hedi, šef III sektora operacija delegacije Evropske unije u Republici Srbiji
Veljko Odalović, generalni sekretar Vlade Republike Srbije
Suzan Fric, direktor misije USAID-a u Srbiji
Dejan Jovanović, direktor Nacionalne službe za zapošljavanje
Duška Vučinić Lučić, Šef odseka za pres i odnose sa javnošću RTS-a
10:30 Panel I – Razvoj brenda i uloga marketinga u širenju poslovanja
Moderator: Prof. dr Ana Trbović, Dekanka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju
Milica Stefanović, Menadžer za komunikacije, Coca Cola
Zoran Pajkić, predsednik opštine Golubac
Dušan Kovačević, osnivač Exit festivala u NovomSadu
Dejan Nikolić, glavni urednik sajta Njuz.net
Borislav Miljanović, osnivač i direktor, Represent system
11:30 Panel II – Kulturno nasleđe kao osnov za podizanje regionalne konkurentnosti
Moderator: Dijana Katica, predsednica HF Eko Etno Grupa d.o.o. (Hrvatska)
En Pešić, Počasni konzul Irske u Srbiji (Irska)
Robert Varga, Obrtnička komora Međimurske županije, Čakovec (Hrvatska)
Marketa Lutonen, Evropska federacija za tradicionalno nasleđe (Finska)
Anatalne Komjati Tamaš, Kulturni centar županije Tolna, (Mađarska)
Blaž Telban, SKRINA d.o.o.Ljubljana (Slovenija)
12:30 Zaključci i izjave za medije
13:00 Koktel i umrežavanje
*nije još potvrđeno
Републикa Србијa
Podržano od Народна скупштина
Projekatrealizuje Ovaj projekat finansira Evropska komisija je izvršno telo EU.
Etnomreža Evropska Unija
“Evropsku uniju čini 27 država članica koje su odlučile da postepeno povezuju svoja znanja,
Brankova 16 Delegacija resurse i sudbine. Zajedno, tokom perioda proširivanja dugog 50 godina, one su izgradile
11000 Beograd Evropske Unije zonu stabilnosti, demokratije i održivog razvoja, održavajući kulturološku različitost,
u Republici Srbiji toleranciju i individualne slobode. Evropska unija deli svoja dostignuća i svoje vrednosti sa
Tel: +381 11 3287 963 zemljama i narodima van svojih granica.”
Fax: + 381 11 218 1629 Tel: +381.11.3083200
@: etnomreza@yahoo.com Fax: +381.11.3083201
www.ethnonetwork.com

2. KLJUČNI GOVORNICI
Ana Trbović
Dekanka na Fakultetu za ekonomiju, finansije i administraciju (FEFA)
Telefon: +381 (0)11 30 66670
E-mail: dekan@fefa.edu.rs
www.fefa.edu.rs
Prof. dr Ana S. Trbović je dekanka Fakulteta za ekonomiju, finansije i administraciju u
Beogradu - FEFA. Predaje Strateški menadžment, Pregovaranje, Istoriju evropske ideje i
Upravljanje javnim sektorom. Partner je u konsultantskoj firmi Eurobalkan advisors (EBA), a
prethodno je radila kao konsultant za konkurentnost, investicije i unapredjenje radne snage u
USAID/Booz Allen Hamilton i OECD. Doktorirala je na Flečer školi prava i diplomatije.
Magistar je prava i diplomatije (Flečer škola, Tafts i Harvard) i magistar javne uprave (Kenedi
škola, Harvard, Boston, SAD). Usavršavala se i na diplomatskom fakultetu u Francuskoj,
Institut d'Etudes Politiques. Završila je tri fakulteta - ekonomiju, međunarodne odnose i
francusku književnost. Govori više stranih jezika. Članica je predsedništva i izvršnog odbora
Saveza ekonomista Srbije, Udruženja korporativnih direktora Srbije, savetodavnog odbora
Etnomreže i dr.
Zoran Pajkić
Predsednik opštine Golubac
Telefon: +381 (0)12 678 128
E-mail: golubacinfo@gmail.com
www.golubac.rs
2004. je prvi put izabran za predsednika opštine Golubac koja je tokom njegovog mandata
proglašena za turistički prostor, a 2010. zabeležen je petostruko veći promet gostiju nego
2009. Najveće prirodno bogatsvo predstavlja reka Dunav, čijih ukupno 52 km desne obale
pripada opštini što otvara brojne mogućnosti za razvoj turizma na vodi i priobalju, i najveća je
komparativna prednost opštine. Pored Dunava, opština Golubac raspolaže i drugim
prirodnim resursima za razvoj turizma, kao što su Đerdapska klisura, tzv. Gvozdena vrata,
najveća rečna klisura probojnica Evrope, nacionalni park Đerdap, kanjon Brnjičke reke, u
kojoj se klisure i stene izdižu i do 300m iznad vodopada i virova, i posvećena je ocuvanju i
promociji tradicionalnog nasleđa kroz podršku lokalnim proizvođačima rukotvorina. Danas,
revitalizacija Golubačke tvrđave predstavlja prekretnicu u razvoju turizma ove opštine – za
projekat je uz podršku GIZ/KWD programa, obezbeđeno 6.5 miliona evra iz fondova EU.

3. Milica Stefanović
Menadžer za komunikacije, Coca-Cola kompanija
Telefon: +381 (0)11 3081 140
E-mail: mstefanovic@coca-cola.com
www.coca-cola.rs
Od decembra 2007. godine radi kao Corporate Identity, Public Affairs and Communications
Manager za The Coca-Cola Company za Srbijiu i Crnu Goru, posvećena razvijanju programa
korporativne društvene odgovornosti, brand komunikacije i odnosa s javnošću i u saradnji s
institucijama zagovara pogodnosti i politike koje podstiču razvoj sektora. Prethodno iskustvo
uključuje tri godine rada na poziciji PR gradonačelnika Beograda, Nenada Bogdanovića, na
poslovima planiranja i vođenja javnih nastupa gradonačelnika i vođenja odnosa s medijima;
kao i poslove vođenja odnosa s javnošću Doncafe group u trajanju od dve godine. Član je
Društva Srbije za odnose s javnošću i Evropske Asocijacije direktora odnosa s javnošću.
Dr Borislav Miljanović
Direktor i osnivač, Represent system
Telefon: +381 (0) 11 71 52 509
E-mail: office@represent.rs
www.represent.rs
Prvi čovek kompanije Represent System koji od 2002. postavlja nove standarde u oblasti
odnosa sa javnošću. Pored kompanije u Srbiji, Miljanović je osnovao i regionalne kancelarije,
agencije Represent Communications u Crnoj Gori i Skoplju. Pre nego što je stao na čelo
agencije Represent Communications, duže od deset godina bio je novinar i urednik brojnih
medija. Zaslužan je za osnivanje službe za odnose sa javnošću BK grupe, kao i PR službe pri
Dvoru i bio je zvanični predstavnik za odnose sa javnošću NjKV prestolonaslednika
Aleksandra Drugog. Radio je i kao asistent na predmetu Poslovno komuniciranje na Fakultetu
za menadžment BK. Član je Upravnog odbora Američke privredne komore u Srbiji, Nadzornog
odbora DSOJ-a (Društvo Srbije za odnose s javnošću), kao ičlan IPRA (International Public
Relations Association), SAM (Srpska asocijacija menadžera), UKDS (Udruženje korporativnih
direktora Srbije) i Društva lobista Srbije.

4. Dušan Kovačević
Osnivač EXIT festivala
E-mail: office@exitfest.org
www.exitfest.org
Dušan Kovačević je osnivač EXIT-a, jednog od najpoznatijih muzičkih festivala kojeg svake
godine poseti preko 30.000 stranaca što donese preko 10 miliona evra prihoda na godišnjem
nivou i marketinški unapređuje imidža Srbije i doprinosi razvoju turizma. Festival Exit
osnovan je 2000. godine u Srbiji, kao studentski pokret u borbi za demokratiju. Zbog svojih
jedinstvenih karakteristika, Exit je proglašen za najbolji evropski i međunarodni festival, a
odabran je i za najbolju svetsku turističku destinaciju. Na Exitu je do sad bilo preko 1,5 milion
posetilaca, a o njemu je izveštavalo na hiljade novinara iz celog sveta, uključujući New York
Times, Guardian, Times, BBC, MTV i druge. Pored rada na Exitu, Dušan je i autor i producent
mnogih projekata u oblasti kulture, kao i humanitarnih i društvenih aktivnosti. Poseduje
zvanje magistra iz menandžmenta sa Londonskog ekonomskog fakulteta kao i iz
elektrotehnike s Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Jedan je od osnivača Otpora
(Vojvodina) kao i osnivač i predsednik Studentskog saveza Univerziteta u Novom Sadu u
periodu 1997.-2000.
Dejan Nikolić
Osnivač Njuz.net i TheGlobalEdition.com
E-mail: redakcija@njuz.net
www.njuz.net
Za sebe kaže da je potpuno neiskusan u većini segmenata ICT industrije iako je radio i u
softverskim i hardverskim firmama. Od Motorole 68000 naovamo, ne zna da isprogramira ni
red koda, a vodio velike timove na softverskim projektima. Poprilično nepismen a bio urednik
tri ozbiljna mesečnika. Ne zna nijedan sistem prodaje a prodao dosta toga u karijeri, najviše
sebe. Društvene mreže mu pomogle da otkrije koliki je blefer. Osnivač Njuz.net i
TheGlobalEdition.com. Internet sajt NJUZ.net i “vesti u ogledalu” koje se na ovom sajtu
publikuju, za mnoge stvarnost čine prihvatljivijom i sliku stvarnosti jasnijom i predstavljaju
potpuno inovativan način u predstavljanju dnevnih dešavanja. Njuz je lansiran na dan gay
parade i u vreme tenzija oko domaćih navijača na utakmici u Genovi. Iako skreće pažnju na
bitne društvene pojave na opšte-prihvaćen, mada netipičan način. Njuz su zbog toga ljudi i
javnost a Dejan kaže da mu je Njuz vratio dušu i u menadžeru ponovo probudio stvaraoca.

5. Dijana Katica
Predsednica uprave Eko Etno grupa d.o.o.
Telefon: +385 (0)1 233 77 41
E-mail: info@ekoetnogrupa.hr
www.ekoetnogrupa.hr
Dijana Katica je zaposlena je u preduzeću HF Eko Etno Grupa d.o.o. kao predsednica Uprave.
Veći deo svog radnog staža provela je na rukovodećim poslovima, a osnovne delatnosti su
vezane za pitanja razvoja (regionalni, lokalni, ruralni) i marketinga. U svom profesionalnom
delovanju blisko sarađuje s državnom upravom (resorna ministarstva), jedinicama područne
i lokalne samouprave, brojnim domaćim i stranim naučnim i stručnim institucijama. Član je
brojnih domaćih i stranih institucija, udruzenja i timova. Učestvovala je u izradi više od 50
autorskih i koautorskih razvojnih programa, poslovnih planova, preduzetničkih projekata iz
oblasti održivog razvoja ruralnog turizma. Vodila je razvojne projekate, radila na organizaciji
velikog broja sajmova, naučnih i stručnih skupova i projektima međunarodne saradnje.
Dobitnik je brojnih priznanja i nagrada.
Robert Varga
Stručni saradnik Obrtničke komore Međimurske županije
Telefon: +385 (0) 40 312 643
E-mail: ok.cakovec@hok.hr
www.obrtnicka-komora-medjimurja.hr
Robert Varga je stručni saradnik za informisanje i sajmove Obrtničke komore Međimurske
županije u Republici Hrvatskoj. Već osam godina organizuje nastupe međimurskih zanatlija
na izložbama i sajamskim manifestacijama u Hrvatskoj i zemljama u okruženju s posebnim
naglaskom na prezentaciju i očuvanje tradicije i kulturnog nasleđa najsevernije županije
Republike Hrvatske. Uključen je u organizacije gastro izložbi, manifestacije i prezentacije
starih zanata.

6. Blaž Telban
Etnolog
Telefon: +386 (0)1 425 32 72
E-mail: skrina@s5.net
www.skrina.si
Nakon završenog studija etnologije i geografije na Filozofskom fakultetu u Ljubljani, odlazi na
poslediplomske studije u glavni grad Kolumbije, Bogotu. Studije na „Instituto nacional de
Antropologia“ završava 1986. radom „Grupos etnicos de Colombia – Etnografia y bibliografia“.
U vrijeme studija u Kolumbiji putovao je državama južne Amerike i na svim većim
univerzitetima držao predavanja na temu akulturacije indijanaca. U tom periodu posetio je
brojne etničke grupe i proučavao njihov način života. Pored različitih navika i običaja,
posebno se interesovao za tradicionalne proizvode i kanale za plasman. 1988. sa novinarkom
Milenom Ivanovič otvara firmu Skrina d.o.o. sa ciljem prodaje rukotvorina savremenog
dizajna, uz rad na usavršavanju domaćih proizvođača na temu prodora na strana tržišta. U
akciji „Moj dućan“, koju organizuje grad Ljubljana, etno galerija Skrina je već sedam puta
uvrštena među najlepše trgovine u Ljubljani, koju je Loney Planet označio u svom vodiču kao
»best – bar none shop for distinctly Slovenian folk craft«.
En Pešić
Počasni konzul Irske u Srbiji
Telefon: +381 (0)11 263 5911
E-mail: irishconsulatebg@yahoo.com
En Pešić je rođena u Dablinu, Irska, gde je završila arhitektonski fakultet i stekla zvanje
magistra. Sa porodicom se preselila u Irak 1983. kada je njen suprug postavljen za direktora
Jugoslovenske građevinske kompanije u Bagdadu. Živi u Srbiji od 1986. gde je prvo radila u
australijskom trgovinskom odeljenju “Austrade” sve do početka rata 1991. Od tog trenutka se
u profesionalnom smislu posvetila radu sa izbeglicama i raseljenim ljudima kroz angažovanje
u okviru organizacija poput UNICEF-a, Save the Children Fund sa sedištem u Velikoj Britaniji i
CAFOD. 1998. godine je postavljena za direktora organizacije ICVA (Međunarodni savet
volonterskih Agencija).
Od 2003. je na poziciji počasnog konzula Irske u Srbiji. Iskreno se zalaže za očuvanje
tradicionalnih tehnika i motiva i član je savetodavnog odbora Etno mreže.

7. Antalne Komjati Tamaš
Kulturno-prosvetni stručni referent, kulturni centar županije Tolna, Mađarska
Telefon: +36 74 417 034
E-mail: komjathiagi@tolna.net
U okviru osnovnog kulturnog centra županije Tolna, g.Komjati angažovana je na održavanju
regionalnih aktivnosti, umrežavanja institucija i stručnog informisanja javnosti na temu
tradicije i rukotvorina. Prethodno se profesionalno gradila u okviru specijalizovanih
institucija u kulturi radeći na dizajnu tekstila, vođenje tkačke radionice, organizaciji i učešću
u realizaciji inostranih i domaćih izložbi, kao i žiriranju izložbeni postavki. Poseduje stručna
znanja iz oblasti etnografije, istorije umetnosti, pedagogije, dizajna, izrada dela za završni
ispit, a licencirani je instruktor za narodni vez i tkanje. Članica je folk art saveta Mađarske,
potpredsednica Saveza udruženja narodne umetnosti, kao i predsednica udruženja narodne
umetnosti županije Tolna.
Marketa Lutonen
Predsednica Evropske federacije za tradicionalno nasleđe (EFACF)
Direktorka finske organizacije za rukotvorine “Taito”
Telefon: +358 (0)40 7525 160
E-mail: marketta.luutonen@taito.fi
www.taito.fi
www.folkartandcraft.net
Marketa Lutonen je generalni direktor Finske zanatske organizacije “Taito” i već se dugi niz
godina zalaže za razvoj zanatskog preduzetništva. Doktorirala je na Univerzitetu u Helsinkiju
1997. godine. Kao menadžer za istraživanja na temu ručnih radova na Univerzitetu u Jensu
radila je od 2005.-2007. Predavala je kao profesor na Univerzitetu u Helsinkiju na temu
tradicije u periodu od 1998.-1999. Autor je brojnih stručnih publikacija i tekstova na temu
rukotvorina i tradicije.

8. Kerstin Anderson Alin
Član Upravnog odbora Evropske federacije za tradicionalno nasleđe (EFACF)
Generalni sekretar švedske nacionalne organizacije za rukotvorine
Telefon: +46 (0)8 54 54 94 51
E-mail: info@hemslojden.org
www.hemslojden.org
Livi Sova
Član Upravnog odbora Evropske federacije za tradicionalno nasleđe (EFACF)
Predsednica Upravnog odbora nacionalnog saveza za rukotvorine Estonije
Telefon: +372 660 4772
E-mail: liivi@folkart.ee
www. www.folkart.ee

9. Evropska federacija narodne umetnosti i zanata
(European Folk Art and Craft Federation (EFACF)
Organizacija je osnovana u Švajcarskoj 1972. godine. Reč je o maloj asocijaciji izgrađenoj na demokratskim principima i
otvorenoj za sve organizacije ili institucije koje rade na tradicionalnim zanatskim izrazima, u nekomercijalne svrhe.
Danas je Federacija mreža koju čini 10 evropskih organizacija u deset različitih država. Svake godine organizuje se
sastanak članica, a svake treće godine Generalna skupština. Cilj mreže je jačanje kontakta između zanatlija i organizatora
zanatskih aktivnosti u evropskim zemljama, u smislu razmene veština i znanja o tradicionalnim zanatima.
EFACF radi u okvirima konvencije UNESCO-a za očuvanje nematerijalnog kulturnog nasleđa iz aprila 2006. godine.
Nematerijalno kulturno nasleđe definisano je kao prakse, predstave, izrazi, znanja i veštine koje se prenose sa generacije
na generaciju i koje zajednici pružaju osećaj identiteta i trajanja. Konvencija o zaštiti nematerijalne kulturne baštine navodi
da se nematerijalno nasleđe izražava, između ostalog, i na sledeće načine:
- usmenom tradicijom i izrazima
- izvođačkim umetnostima
- znanjem i praksama koje se tiču prirode
- društvenim praksama, ritualima i svečanostima
- tradicionalnim zanatima
Članice EFACF su udruženja iz Austrije, Danske, Estonije, Finske, Mađarske, Norveške, Poljske, Slovačke, Švedske i
Letonije.
Zanatska komora Međimurske županije
(Obrtnička komora Međimurske županije)
Obrtnička komora Međimurske županije je vanstranačka stručno poslovna organizacija zanatlija koja unapređuje,
usklađuje, zastupa i predstavlja interese zanatlija Međimurja.
Stručna služba Obrtničke komore Međimurske županije zanatlijama i onima koji će to tek postati pomaže savetima kod
otvaranja radionica, radnih odnosa, školovanja, poreza, informacijama o aktuelnostima u zanatstvu, podsticajima i
marketingom. Organizuje polaganje majstorskih ispita i ispita o stručnoj osposobljenosti, te licenciranje radionica.
Sprovodi stipendiranje učenika deficitarnih zanatskih zanimanja. Organizuje i sufinansira nastupe na sajmovima u zemlji i
inostranstvu. Štiti dobre poslovne običaje i poslovni moral, te predstavlja i zastupa zanatlije prema državi i organima
vlasti.

10. Finska zanatska organizacija Taito
Finska zanatska organizacija Taito, zajedno sa 21 regionalnom asocijacijom zanatlija i dizajnera, osniva 1913. godine Taito
grupu. Reč “taito” na finskom jeziku znači “zanat” ili “veština”. Cilj aktivnosti Taito grupe jeste podizanje interesovanja i
respekta za zanate uopšte, očuvanje zanatskih veština i tehnika, razvoj novih, visokokvalitetnih i unikatnih radova i
podrška poslovanju zanatlija.
Zanatstvo ima duboke korene u finskoj tradiciji. Taito zanatski centri širom zemlje pružaju mogućnost samostalnog
kreiranja rukotvorina i učenja kroz kurseve i u zanatskim školama. Taito grupa omogućava da finski zanati i dizajn budu
vidljivi i na internetu, kao i u različitim publikacijama i na izložbama. Za profesionalne zanatlije i dizajnere Taito pruža i
ekspertske usluge u vezi sa daljim razvojem poslovanja.
Taito grupa u brojkama:
- više od 140 zanatskih centara širom Finske
- oko 300 stalno zaposlenih
- 8.100 članova
- više od 80.000 polaznika na radionicama svake godine
- više od 600.000 posetilaca na izložbama svake godine
- 36.000 učesnika na kursevima svake godine
- skoro 4.000 studenata u zanatskim školama
Pored kreativnosti i veštine, preduzetniku zanatliji potrebna su i stručna znanja u oblastima direktno povezanim sa
dnevnim vođenjem biznisa, poput istraživanja i razvoja, prodaje i marketinga. Taito konsultanti rade sa početnicima, ali i
sa iskusnim preduzetnicima. Taitoverkko (mreža veština) je mesto gde se zanatlije i njihove mušterije mogu susresti.
Estonsko udruženje narodne umetnosti i zanata
Osnovano 1929. (ukinuto tokom sovjetske okupacije). Ponovo uspostavljeno 1992.
Estonsko udruženje narodne umetnosti i zanata je neprofitna organizacija koja povezuje regionalnu narodnu umetnost i
zanatske organizacije, kao i pojedinačne zanatlije. Cilj udruženja je da vrednuje, očuva i razvija tradiciju estonskih ručnih
radova i da baštini regionalne karakteristike ovih tradicija. Savez radi na očuvanju narodnih zanata kao kulturnog
fenomena, ali i kao izvora opstanka.
Kako bi dostiglo ove ciljeve Estonsko udruženje narodne umetnosti i zanata:
- predstavlja i ujedinjuje pojedince i organizacije koji se bave rukotvorinama u Estoniji i ostatku sveta
- organizuje sajmove i radionice, uključujući i najveći estonski tradicionalni događaj u vezi sa rukotvorinama – Dan
Sv.Martina u novembru i Srednjovekovni market u julu
- organizuje kurseve za regionalne koordinatore, male preduzetnike, zanatlije i ostale
- organizuje takmičenja i izložbe rukotvorina
- objavljuje bilten dva puta godišnje i različite informativne materijale i knjige o tradiciji ručnog rada

11. Švedska asocijacija udruženja ručnog rada
(Svenska Hemslöjdsföreningarnas Riksförbund)
Švedski pokret rukotvorina osnovan je pre više od 100 godina, kao vrsta protesta protiv duha vremena. Lili Zikerman bila
je prva žena koja je ustanovila organizovanu formu ručnog rada. Njena ideja bila je da u sektoru rukotvorina ima prostora
i za profesionalce i za amatere, i smatrala je da su i kultura i industrija igrale značajnu ulogu u opstanku i razvoju ručnog
rada. Takođe je bila pristalica ideje da bi, uz napredak i industrijalizaciju, predmeti trebalo da budu prilagođeni vremenu.
Prva nacionalna asocijacija rukotvorina ”Föreningen för Svensk Hemslöjd” formirana je 1899. godine. Između 1904. i
1912. nastalo je oko 20 različitih udruženja proizvođača rukotvorina širom Švedske. Nacionalna asocijacija švedskih
udruženja rukotvorina formirana je kao krovna organizacija 1912. godine i to je neprofitna organizacija sa vizijom da bi
”rukotvorine trebalo da imaju mesto u svakodnevnom životu svih ljudi”. Njene glavne aktivnosti su:
- koordinira rad švedskih udruženja proizvođača rukotvorina
- objavljuje magazin Hemslöjd, najveći švedski časopis o rukotvorinama
- vodi Hemslöjdens förlag, izdavačku kuću koja objavljuje knjige u vezi sa rukotvorinama
- rukovodi konceptualnom prodavnicom Svensk Slöjd u Stokholmu
- vodi dečje klubove Slöjdklubben širom Švedske
- delimični je vlasnik Sätergläntan college of handicrafts, mesta susreta za ljude zainteresovane za rukotvorine i kulturu...
Rukotvorine su značajan deo kulturnog nasleđa Švedske. U multikulturalnom društvu mnogi ljudi donose sa sobom
tradiciju iz različitih krajeva sveta, koja je ponekad unikatna, a neke su i iznenađujuće slične tradiciji nove države.
Asocijacija želi da očuva kulturno nasleđe za buduće generacije, a Hemslöjden je mesto susreta bez granica za različite
kulture, gde je ručni rad zajednički jezik.
Folklorno udruženje županije Tolna
Folklorno udruženje županije Tolna osnovano je 1996. godine sa sedištem u Seksardu. Njegov cilj je predstavljanje dela i
pružanje usluga iz oblasti narodnih rukotvorina, zanata i narodne umetnosti koje se zasnivaju na vrednostima i idealima
nacionalne kulture, a koja su u profesionalnom i estetskom pogledu podjednako autentična. Takođe, stvaranje
primenljivog i lepog ljudskog okruženja. U decembru 2008. godine Udruženje je za svoje novo sedište odredilo Šioagard i
u Županijskom sudu županije Tolna usvojilo novi Statut kojim je Udruženje postalo neprofitna organizacija.
Udruženje broji 125 članova. Osim članarine nema stalnih prihoda niti dobija novčana sredstva iz budžeta. Izdržava se
samofinansiranjem, sredstva za svoje programe ostvaruje putem konkursa i oslanja se na dobrovoljni rad svojih članova.
Udruženje je član Saveza društava narodne umetnosti (Mađarska). Aktivan je i priznat učesnik u radu Saveza, a vođe
Udruženja od 2001. godine učestvuju u radu raznih stručnih odbora. Predsednik udruženja je od 2010. godine jedan od
potpredsednika Saveza.
Udruženje svojim članovima a u cilju promovisanja njihovog stručnog razvoja pruža mogućnost učešća na nacionalnim
konferencijama i stručnim usavršavanjima. Stvaraoci Udruženja redovno učestvuju na nacionalnim konkursima,
izložbama, konferencijama, stručnim skupovima.