Prezentacija sa javnog predavanja "Istine i zablude o japanskom jeziku", održanog 01. juna 2010. u Eduka Centru, u sklopu ciklusa "Recepti iz obrazovanja: Kako komunicirati sa svim kontinentima?". Predavanje održala Zorana Ružičić, predavač japanskog jezika u Školi stranih jezika Eduka Centra.

1. ISTINE I ZABLUDE JAPANSKOM JEZIKU Novi Sad, 01. jun 2010.

2. JAPANSKI I KINESKI SU JAKO SLIČNI JEZICI. 日本語は中国語とずっと同じです。 ISTINA? ZABLUDA? ほんとう? まちがい? Novi Sad, 01. jun 2010.

4. IZ NAŠEG UHA... * U kineskomjezikupostojeglasovikojinašem nenaviknutomuhuvišeličenanekupiskuišumovenegonaljudskigovor, doknam japanskiglasovizvučedalekorazumljivije. Kako zvuči japanski? http://www.basic-japanese.com/Audio/cf9f9.mp3 Kakozvuči kineski? http://croatian.cri.cn/61/2008/07/11/21s3634.html Novi Sad, 01. jun 2010.

5. JAPANSKI I KINESKI SU JAKO SLIČNI JEZICI? ZABLUDA! まちがいです。 いいえ、日本語は 中国語とは 同じではありません 。 Novi Sad, 01. jun 2010.

6. IPAK, POSTOJE SLIČNOSTI... しかし...... ISTINA? ZABLUDA? ほんとう? まちがい? Novi Sad, 01. jun 2010.

7. Sličnostise zasnivaju nageografskojbliskostiikulturnomuticajuKinena Japan krozistoriju. U V veku kineski jezik postaje službeni jezik u Japanu(pisanje istorijskih,zakonskih,teoloških spisa, službenih hronika i pisama, književnih dela…) Poznavanje kineskog jezika: stvar prestiža među muškarcima – svaki muškarac koji je želeo da napravi karijeru morao je da govori i piše kineski jezik. Što se tiče žena, one nisu imale aktivno učešće u društvu, nisu mogle da se dokažu ni u jednoj društvenoj oblasti - smatralo se neprimerenim za ženu da se eksponira i pokaže svoju učenost, što će početi da se menja tek za nekoliko vekova. U 8. veku nastaje manyōgana(manjōgana) – sistem zapisivanja japanskih glasova pomoću kineskih ideograma, koji su nekad bili nosioci značenja, a nekad nosioci glasova. Tekst napisan manjōganom, površno gledano, ličio je na kineski tekst, ali je Kinezima bio potpuno nerazumljiv. Novi Sad, 01. jun 2010.

8. KINESKI U JAPANSKOM 水Voda kinesko čitanje: shuijapansko čitanje: mizu 火Vatra kinesko čitanje: huojapansko čitanje: hi 人Čovek kinesko čitanje: renjapansko čitanje: hito

9. KINESKI U JAPANSKOM 土Zemlja kinesko čitanje: tujapansko čitanje: tsuchi 日Sunce kinesko čitanje: rijapansko čitanje: hi 月Mesec kinesko čitanje: yuejapansko čitanje: tsuki

10. IPAK, POSTOJE SLIČNOSTI? ISTINA! ほんとうです。 はい、あります。 Novi Sad, 01. jun 2010.

11. JAPANSKI JE GRUB I TVRD JEZIK. 日本語はかたいです。 ISTINA? ZABLUDA? ほんとう? まちがい? Novi Sad, 01. jun 2010.

12. IZ NAŠEG UHA... Razlike u fonetskom sistemu srpskog i japanskog jezika: U japanskom jeziku NEMA tvrdih suglasnika (dž, č, ž) Meki suglasnici su u japanskom jeziku JOŠ MEKŠI (š, đ, ć) nego u srpskom Nazalni suglasnik N (primer: shinbun) Japanci ne razlikuju glasove R i L, već izgovaraju“nešto između” (primer: riyouri) Japanciimajuglaskoji je kodnaspostojao u staroslovenskomi čije izgovaranje za nas ne predstavljanikakav problem D+Z -> DZ(primer: zubon) Japanski fonetski sistem je slogovan – suglasnik+samoglasnik. Mi možemo da izgovorimo svaku japansku reč potpuno pravilno (sa-jo-na-ra, a-ri-ga-to, o-ha-jo-ga-za-i-ma-su), ali Japanci ne mogu da izgovore većinu reči iz stranih jezika (srpski – serupusuki, brzo – buruzo, trka - toruka) Novi Sad, 01. jun 2010.

13. JAPANSKI JE GRUB I TVRD JEZIK? ZABLUDA! まちがいです。 いいえ、 そうでは ありません。 Novi Sad, 01. jun 2010.

14. JAPANSKI JEZIK JE TEŽAK. 日本語はむずかしいです。 ISTINA? ZABLUDA? ほんとう? まちがい? Novi Sad, 01. jun 2010.

15. Svaki Srbin zna bar 10 japanskih reči, a da toga nije ni svestan  Izvor: “Besno pile napada Japan”: http://tesla.rcub.bg.ac.rs/~japan/

17. Puno POZAJMLJENICA iz drugih jezika Više od 60% reči u japanskom jeziku ima kinesko poreklo, a usled prihvatanja zapadne kulture, sve je više i tuđica iz jezika zapadne hemisfere, posebno iz engleskog. テーブルタクシー TĒBURU TAKUSHĪ (TAKUŠĪ) エスカレーター アイスクリーム ESUKARĒTĀ AISUKURĪMU コンピューターミルク KONPYŪTĀ (KONPJŪTĀ) MIRUKU スポーツ テレビ SUPŌTSU (SUPOCŪ) TEREBI

18. JAPANSKI JEZIK JETEŽAK? ZABLUDA! まちがいです。 いいえ、 日本語があまり むずかしくないです。 Novi Sad, 01. jun 2010.

19. IPAK, IMA TEŠKIH MOMENATA... しかし...... ISTINA? ZABLUDA? ほんとう? まちがい? Novi Sad, 01. jun 2010.

20. KANĐI 漢字 Znakovno, ideogramsko pismo (umesto slova – znaci, ideogrami) Pojmovno pismo (1 znak = 1 pojam): 学 GAKU (nauka), 頭 ATAMA (glava), 祇 KAMI (papir), 国 KUNI (država) U obaveznom školovanju (9 godina) nauči se 1945 ideograma, a doktori nauka u Japanu nauče do 10.000 ideograma. Prosečan Japanac je “negde između” (4.000-5.000) KANJI (Kanđi) se koristi za pisanje japanskih reči, a reči preuzete iz drugih jezika pišu se drugim pismom (katakana). Zapravo, u pisanju kombinujemo 3 pisma: KANJI, KATAKANA, HIRAGANA.

22. Dva oblika kane: HIRAGANA i KATAKANA

23. Hiraganu su stvorile ŽENE – tako je nastao veliki broj značajnih književnih dela, koja su japansku kulturu 9. veka dovela do vrhunca. U sledećem veku, hiragana postaje zvanično priznat sistem pisanja.

24. OBLO PISMO

26. OŠTRO PISMO

27. Danas 45 znakova za pozajmljenice iz drugih jezika i strana imenaNovi Sad, 01. jun 2010.

28. KANJI,HIRAGANA,KATAKANA この女の人はナタシャさんです。 KONO ONNANO HITOVA NATASHASAN DESU. (Ova žena je Nataša.) 私はゾラナです。 WATASHIVA ZORANA DESU. (Ja sam Zorana.) 雪子さんはノヴィサードに住んでいますか 。 YUKIKOSANVA NOVISĀDONI SUNDE IMASUKA. (Da li Jukiko živi u Novom Sadu? Novi Sad, 01. jun 2010.

29. RAZLIKE U KOMUNIKACIJI Na teritoriji Japana govori se samo japanski jezik, ali postoje razlike s obzirom na geografske oblasti (dijalekti), pol (muški i ženski govor) i socijalni status. Razlike u dijalektima su velike – u slučaju konverzacije dvoje ljudi iz različitih krajeva Japana, dešava se da se oni uopšte ne razumeju. Standardni jezik je dijalekt kojim se priča u Tokiju i okolini i on se koristi u obrazovnim institucijama i medijima. Kada Japanci razgovaraju, onaj koji sluša klima glavom i izgovara određene fraze, tzv. aizuchi: »Hai« (Da), »E, so desu, ne« (Da, sasvim ste u pravu), »A, so desu ka« (Je li tako), »So iu koto mo aru no desu ka« (Može li biri istina)...Sve ove fraze izgovaraju se da bi slušalac potrvrdio da sluša svog sagovornika, ali ne podrazumevaju da se slaže sa njegovim rečima. Ako onaj koji sluša to očigledno čini sa posebnom pažnjom, a ne izgovara aizuchi, Japanac se pita da li sagovornik uopšte prati njegovu priču. Prema jednoj statističkoj studiji, u toku obične konverzacije, sagovornik izgovori jedan aizuchi svakih pet sekundi. Novi Sad, 01. jun 2010.

30. RAZLIKE U KOMUNIKACIJISpecifični gestovi Japanci se pozdravljaju naklonima. Kada se pravi naklon u stojećem stavu, stoji se skupljenih stopala i savija se glava i gornji deo tela. Koliko se telo savija nadole, zavisi od nivoa poštovanja koje se želi iskazati. Prilikom pozdravljanja, ne dodiruju se nijednim delom tela – nema rukovanja. Rukuju se samo sa stranim državljanima. Gest »krug« ima pozitivno značenje – nešto kao OK. Pravi se spajanjem palca i kažiprsta jedne ruke, odnosno spajanjem obe ruke iznad glave. Gest »iks« im negativno značenje – znači grešku, poraz, odbijanje i pravi se tako što se ukrste dva kažiprsta ili ukrste dve ruke iznad glave. Novi Sad, 01. jun 2010.

31. RAZLIKE U KOMUNIKACIJI Specifični gestovi Brojanje »na prste« od 1 do 10 obavlja se samo prstima jedne ruke. Šaka je otvorena i okrenuta na gore. Od 1 do 5 broji se savijanjem prstiju počev od palca pa do malog prsta, a od 6 do 10 broji se otvaranjem savijenih prstiju počev od malog prsta pa do palca. Prilikom pokazivanja nekog broja sagovorniku, to se čini sa obe ruke - šake su otvorene i okrenute dlanovima prema sagovorniku; od 1 do 5 broji se savijanjem prstiju jedne ruke, počev od palca, a od 6 do 10 broji se na isti način, savijanjem prstiju druge ruke istim redosledom. Kada žele da pokažu na sebe, Japanci upere prst tako ka sopstvenom nosu. Kad iskazuju radost zbog pobede, uspeha ili neke druge srećne okolnosti, Japanci podignu obe ruke visoko iznad glave. Kada to čini grupa ljudi, uz ovaj gest uzvikuje se: »Banzai!« (kao naše »Ura!«) Novi Sad, 01. jun 2010.

32. IPAK, IMA TEŠKIH MOMENATA? ISTINA! ほんとうです。 はい、あります。 Novi Sad, 01. jun 2010.

33. どうも ありがとう ございました. Novi Sad, 01. jun 2010.